✲«✲❤️💜💚💛✲🌸✲💜💙💚💛✲«✲

Ne ljubi žena isto
U dvadesetim, tridesetim, četrdesetim, posle

Ista žena
A tako različito ljubi
I tako različito te gleda dok te ljubi
Obraća pažnju na druge stvari, misli drugačije

Prvi poljubci, nežni, mili, iskreni
U kojima staje ono najlepše od sveta sjedinjeno u njoj
Kao da ne postoji niko drugi osim nje i tog nekog koga ljubi
Poljubci u kojima se prepušta cela
Sva raznežena i opijena, u najslađim bojama mladosti
Posle
Što više ljubi, možda ljubi spretnije
Ali nema više onog pogleda poverenja, beskraja
Kao da traži meru svakom poljubcu, bez onog unošenja, nekako više proračunato
Zato se možda najlepše ljubi u početku, prvi put
Kada od ljubavi imaš samo ideal o njoj
A posle, kada se više odrađuje nego ljubavi
Kada su sve manje poljubci a više nešto što se podrazumeva
Nekada tako teški, nespretni
Da ne znače ništa
Ništa lepše od pogleda voljene žene dok te ljubavi
Kada otvori oči
Kada te pogleda
Kada se pogledate
Kao da je videla savršenstvo, beskraj
Kao da je videla nešto što oduvek čeka
Kada na njoj zablista sva ona ozarenost
Kao da je dotakla nebo
Kada ti veruje
Kada je pažljiva, nežna, posvećena
Krupnih očiju
Prepunih nade, poverenja
Kada u njenom pogledu vidiš ono najlepše od života
Ženu koja voli
Ženu koja je našla ljubav
Ženu koja se u tim momentima potpuno ostvarila
Ne ljubi žena isto
Kada ljubi prvi put i kada ljubi 1001
Mada to i nije stvar godina, iskustva
Nego ljubavi
Zato kada stvarno zavoli, ljubi najlepše
Zatvorenih očiju
A kada ih otvori
Vidiš ženu za koju ne postoji ništa drugo
Osim vas dvoje
Takvi poljubi se najviše pamte
Ostali više kao neko sećanje sa kim smo bili
A ovi – koga smo voleli
I ko nas je voleo
Onako do kraja
Tada
A možda još uvek

Stefan Simic