Један од великаша српских, који су владали царством српским после
цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема
за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да
моли да се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у
неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна
са турским царем Амуратом, где буде посечен.
Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а
доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог
светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну
Цркву.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".
Тропар Лазару, глас 3. Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од Христа Бога: Њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, Свети Лазаре.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".
Тропар Лазару, глас 3. Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од Христа Бога: Њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, Свети Лазаре.
Видовдане мој очињи виде
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што други не виде
Видим Лаза честитога кнеза
Бесмртнога косовског витеза
И са њиме јато мученика
Из крви им изникли божури
Из костију знак часнога крста
Своје Небо носе на три прста.
Вјера им је основа прегнућа
А зеница Пресвета Тројица
Сви одоше у бој на Косово
За пресвето Име Исусово!
Видов дане мој очињи виде
Тобом видим што слепци не виде
Видим Лаза небом обасјана
И у њему зору новог дана
У васкрслом Христу запретана
Потврђеног Завјетом Косова
Јединога пута Србинова.
Митрополит Амфилохије, 1989.
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што други не виде
Видим Лаза честитога кнеза
Бесмртнога косовског витеза
И са њиме јато мученика
Из крви им изникли божури
Из костију знак часнога крста
Своје Небо носе на три прста.
Вјера им је основа прегнућа
А зеница Пресвета Тројица
Сви одоше у бој на Косово
За пресвето Име Исусово!
Видов дане мој очињи виде
Тобом видим што слепци не виде
Видим Лаза небом обасјана
И у њему зору новог дана
У васкрслом Христу запретана
Потврђеног Завјетом Косова
Јединога пута Србинова.
Митрополит Амфилохије, 1989.
Тропар мученицима, глас 8.
Због верности Богу и Божјој правди, пострадасте телом, Земља се растужи, ал' спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас с песмом: "Имена су ваша у Књизи Вечности, улазите у Рај, децо бесмртности". Ми на Земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите се за нас!
Кондак мученицима, глас 8.
Нека хвале Бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних. Нека хвале Бога и немуште твари, Господа што светом целим господари.
Због верности Богу и Божјој правди, пострадасте телом, Земља се растужи, ал' спасосте душе, небо се весели, а преци се ваши распеваше небом, на капији Раја сретоше вас с песмом: "Имена су ваша у Књизи Вечности, улазите у Рај, децо бесмртности". Ми на Земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите се за нас!
Кондак мученицима, глас 8.
Нека хвале Бога, поља и ливаде и зелене горе, долине убаве, валовите реке и пећине мрачне, што невином крвљу поливене бише, светом крвљу мноштва српских мученика, вредних домаћина и храбрих војника, младића и деце и девица чедних. Нека хвале Бога и немуште твари, Господа што светом целим господари.
На Газиместану
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
Песма Милана Ракића написана 1912. године.
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
Песма Милана Ракића написана 1912. године.
Мошти светог мученика кнеза Лазара у манастиру Раваница
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.