Sveti Stefan Dečanski beše sin kralja Milutina, a otac cara Dušana. To čedo pobožne kraljevske porodice, još od najranijeg detinjstva bi vaspitan u hrišćanskoj veri. Preživeo je mnoge nedaće i nevolje, jer po naređenju očevom bio je oslepljen, a kasnije po naređenju svog lakomislenog sina, cara Dušana bi udavljen.
Kada je
postao punoletan, oženiše ga kćerkom bugarskog vladara, Marijom i time je dobio
na upravu Zetu. Umiljat, dobar, krotak, milosrdan prema sirotinji, car Stefan je
uživao veliku ljubav i poštovanje. Oklevetan je kod svog oca Milutina, od svoje
maćehe kako sprema zaveru protiv njega. Otac naredi da mu u manastiru Svetog Nikolaja
Čudotvorca u Ovče Polju izvade oba oko, ali javi mu se ovaj čudotvorac (Sveti Nikolaj)
držeći u svojoj ruci njegove oči i nakon pet godina, koje Stefan provede u sužanjstvu
u Carigradu, povrati mu se vid. U znak zahvalnosti, on podiže hram Visoki Dečani,
jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture
na tlu srpske države.
Svojom
mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagougodnošću izazivao je divljenje i monaha
i ostalih ljudi. Svoj vek prožive ovaj sveti kralj srpski, kao pravednik i mučenik
i tako ga je i skončao, 1336. godine.
Sa Svetim
Savom i knezom Lazarom, Sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih
i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje dao Srpski narod.
Sedam godina
nakon smrti, javi se u snu igumanu manastira Visoki Dečani, te ga oni izvadiše iz
groba i pokaza im se telo netruležno iz koga se širilo miro. Pod dejstvom svetih
moštiju ovog svetitelja, dešavaju se mnoga čudesa; slepima se vraća vid, hromi,
nemi, gluvi, bolesni i raslabljeni isceljuju se dotičući se sa verom svetih moštiju
ovog svetog mučenika.
Telo se
nalazi i dan danas u kivotu pred ikonostasom u hramu manastira Dečani i čini mnoga
čudesa.
Tropar
(glas 4):
Carstvo
ježe na zemlji dobrje okormljaja stradalče i bagrjanicu nosja, smireno stjažal jesi
mudrovanije, niščih posješčaja i svim hljeb razdrobljaja, tjemže prebožestvenaja
Trojica carstvija kupno i mučeničestvo vjenec uvjeze tja.
Na današnji dan, 1331. godine umro je srpski kralj Stefan Dečanski
Nemanjić, sin kralja Milutina, pod čijom je vladavinom Srbija osigurala
premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve smrti u borbi za presto
nadvladao je brata Konstantina i rođaka Vladislava, sina kralja
Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča. Prethodno je, posle
pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i proteran u Carigrad.
Pobedio je 1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i
Vizantija sklopile..vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare kod
Velbužda (danas Ćustendil) 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom,
što je učvrstilo Srbiju kao najmoćniju zemlju u ovom delu Evrope. Kao
uspomenu na tu bitku podigao je u Metohiji manastir Dečani po kojem je i
nazvan Dečanski..
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.