Kulinarske čarolije Zlog Praseta
Ne
znam da li još iko kuva slatko. Sve ređe, čini mi se, a i kad se skuva
zaboravi se da se iznese pa tegle čuče u ostavi dok nas ne spopadne
želja za nečim slatkim pa ne pokusamo pola tegle.
A šteta je, baš je lep običaj: iznese se staklence sa slatkim; nekad bude i poklopljeno pa ne znate da li je unutra nešto glupo, kao klot slatko od šljiva (bez oraha tj), ili nešto super kul kao slatko od kupina ili šumskih jagoda. Uz to čaša ledene vode, da se malo osvežite dok ne stigne kafa ili čak ručak ako ste sa puta. Kod moje babe je to uvek tako. Ako ona i zaboravi, ima gostiju koji joj značajno zatraže čašu vode pa se onda ona seti.
Koliko god obično slatko bilo retkost, slatko od ruža je još ređe i još veća fora. Baš zato što se retko kuva, u mojoj porodici se pre neki dan dogodilo da je svako imao ideju o količini sastojaka i načinu kuvanja, a sve su se ideje razilazile u potpunosti. Onda su se okretali telefoni, pa su se prekopale sve stare sveske i kuvarčići sa zimnicama i kad je već skoro bilo odlučeno da se dignu ruke i improvizuje, neko se dosetio da pogledamo u Velikom narodnom kuvaru. I naravno da ga je tamo bilo, i da je recept bio odličan.
.
Potrebno vam je:
60g latica ruža za slatko (ja sam stavila 100g, jer sam imala 100 i bilo je super)
1l vode
1kg šećera
1/2 kesice limuntusa
.
Veliki narodni kuvari nalaže da se koriste majske ruže. Onda sam ja malo pretražila, i svašta sam našla, ali nisam ukapirala šta je od toga prava majska ruža. Ruže za slatko koje ja poznajem se u narodu i zovu ruže za slatko. Izgledaju ovako:
čupavo i malo neugledno, sitnije su od kalemljenih i latice su im mekše. Uz to, mirišu daleko opojnije i snažnije, po tome ih lako prepoznate ako ne po izgledu.
Ok, boja malo odudara od realnosti, ali fotografisano je za vreme zalaska Sunca, pa sam htela da sa vama podelim taj trenutak =)
edit: nana Ajša je u komentarima podelila sa nama da se ova ruža zove još i damascena ili đulbe-šećerka. Možda je tako bolje poznajete.
Ako baš ne možete da pronađete ovakve, može valjda i neke druge, jedino što će slatko biti manje mirisno. Važno je samo da im latice nisu sasvim čvrste, jer će slatko ispasti “kao krpe” <— citiram neke koji su se prešli kako vi ne biste morali. Naravno, koristite samo domaće ruže, nemojte ih kupovati po cvećarama. To em ekonomski ne bi bilo opravdano, em bi verovatno bilo opasno po zdravlje.
Dok berete nemate vagu pri ruci, znam. Mislim da vam za 100g treba oko 2 litra, zapreminski, ali to možda nije tačno jer je samo moja procena u pitanju.
Odvojite latice od peteljki i tučkova.
Tek kad to uradite izmerite latice. Ponavljam, u kuvaru piše 60g, ali neće se ništa loše dogoditi ako stavite više, samo će biti manje tečnog, a više gustog. Naravno, biće i aromatičnije, ali i to je dobra stvar ako volite miris ruže. Valjda volite, inače ne biste ni pravili baš ovo slatko.
Stavite ruže u veće sito ili đevđir sa manjim rupama i kratko ih isperite hladnom vodom, tek da skinete prašinicu. Ne želite da isperete i miris.
Sad još samo da ih naseckate. Uzimajte po prstohvat latica, stegnite ih blago u kao-paketić i režite rezance. Ne opterećujte se dostizanjem savršenstva u seckanju latica, samo seckajte.
Pustite litar vode da provri, pa ubacite ruže unutra.
Čim ih ubacite dogodiće se nešto strašno. Toliko strašbno da su čak i autori narodnog kuvara imali potrebu da upozore na to: ruže će poružneti. Oni kažu – pozeleneti, ali to bi bilo još i dobro. Pogledajte i sami, izgledaju kao slatki kupus.
Da se od njih ne širi opojni miris ruže možda bi i zavarale nekoga.
Kuvajte ih tako nekih 15 minuta i ne brinite.
Nakon 15 minuta dodajte šećer.
Posle šećera dodajte i limuntus i pažljivo gledajte.
Ruže će odmah dobiti ružičastu boju, a boja će daljim kuvanjem postajati sve dublja.
Dužina kuvanja će zavisiti od prečnika šerpe koju koristite. Meni je trebalo malo više od pola sata jer je šerpa bila duboka i uska. Za to vreme, sam se brinula i dovodila u pitanje pouzdanost narodnog kuvara, jer nikako da se ugusti. Stalno sam proveravala gustinu, što i vama savetujem da radite.
Jel da da je lepe boje?
Nakon pola sata ipak su krenuli da izbijaju klobuci sa dna, što je znak da je slatko već gotovo.
Skinite slatko sa vatre i stavite ga da se malo prohladi. Veliki narodni kuvar preporučuje da se ohladi sasvim, pokriveno vlažnom salvetom, a narodna mudrost kaže: vruće slatko stavljajte u vruće tegle, hladno u hladne. Ja sam se odlučila za vruću varijantu.
Mislim da se na ovoj fotografiji najbolje vidi kako slatko stvarno izgleda. Malo magično, jel da? =)
Oprane tegle stavite u rernu da se malo prosuše i zagreju. To valjda služi i da se pobiju eventualni mikrobi, ne znam, samo sam slušala šta mi stariji kažu.
Uverite se da su tegle potpuno suve, pažljivo ih izvadite i sipajte slatko. Zatvorite ih i to bi bilo to.
Služite slatko kad vam neko dođe, kad nekome hoćete da poželite dobro jutro ili jednostavno kada nekoga hoćete da obradujete.
Možete povremeno i sami sebi poslužiti kašičicu ovog mirisnog delikatesa. Izgleda kao dobra zamena za ružičaste naočare =)
Izvor http://www.zloprase.com/
A šteta je, baš je lep običaj: iznese se staklence sa slatkim; nekad bude i poklopljeno pa ne znate da li je unutra nešto glupo, kao klot slatko od šljiva (bez oraha tj), ili nešto super kul kao slatko od kupina ili šumskih jagoda. Uz to čaša ledene vode, da se malo osvežite dok ne stigne kafa ili čak ručak ako ste sa puta. Kod moje babe je to uvek tako. Ako ona i zaboravi, ima gostiju koji joj značajno zatraže čašu vode pa se onda ona seti.
Koliko god obično slatko bilo retkost, slatko od ruža je još ređe i još veća fora. Baš zato što se retko kuva, u mojoj porodici se pre neki dan dogodilo da je svako imao ideju o količini sastojaka i načinu kuvanja, a sve su se ideje razilazile u potpunosti. Onda su se okretali telefoni, pa su se prekopale sve stare sveske i kuvarčići sa zimnicama i kad je već skoro bilo odlučeno da se dignu ruke i improvizuje, neko se dosetio da pogledamo u Velikom narodnom kuvaru. I naravno da ga je tamo bilo, i da je recept bio odličan.
.
Potrebno vam je:
60g latica ruža za slatko (ja sam stavila 100g, jer sam imala 100 i bilo je super)
1l vode
1kg šećera
1/2 kesice limuntusa
.
Veliki narodni kuvari nalaže da se koriste majske ruže. Onda sam ja malo pretražila, i svašta sam našla, ali nisam ukapirala šta je od toga prava majska ruža. Ruže za slatko koje ja poznajem se u narodu i zovu ruže za slatko. Izgledaju ovako:
čupavo i malo neugledno, sitnije su od kalemljenih i latice su im mekše. Uz to, mirišu daleko opojnije i snažnije, po tome ih lako prepoznate ako ne po izgledu.
Ok, boja malo odudara od realnosti, ali fotografisano je za vreme zalaska Sunca, pa sam htela da sa vama podelim taj trenutak =)
edit: nana Ajša je u komentarima podelila sa nama da se ova ruža zove još i damascena ili đulbe-šećerka. Možda je tako bolje poznajete.
Ako baš ne možete da pronađete ovakve, može valjda i neke druge, jedino što će slatko biti manje mirisno. Važno je samo da im latice nisu sasvim čvrste, jer će slatko ispasti “kao krpe” <— citiram neke koji su se prešli kako vi ne biste morali. Naravno, koristite samo domaće ruže, nemojte ih kupovati po cvećarama. To em ekonomski ne bi bilo opravdano, em bi verovatno bilo opasno po zdravlje.
Dok berete nemate vagu pri ruci, znam. Mislim da vam za 100g treba oko 2 litra, zapreminski, ali to možda nije tačno jer je samo moja procena u pitanju.
Odvojite latice od peteljki i tučkova.
Tek kad to uradite izmerite latice. Ponavljam, u kuvaru piše 60g, ali neće se ništa loše dogoditi ako stavite više, samo će biti manje tečnog, a više gustog. Naravno, biće i aromatičnije, ali i to je dobra stvar ako volite miris ruže. Valjda volite, inače ne biste ni pravili baš ovo slatko.
Stavite ruže u veće sito ili đevđir sa manjim rupama i kratko ih isperite hladnom vodom, tek da skinete prašinicu. Ne želite da isperete i miris.
Sad još samo da ih naseckate. Uzimajte po prstohvat latica, stegnite ih blago u kao-paketić i režite rezance. Ne opterećujte se dostizanjem savršenstva u seckanju latica, samo seckajte.
Pustite litar vode da provri, pa ubacite ruže unutra.
Čim ih ubacite dogodiće se nešto strašno. Toliko strašbno da su čak i autori narodnog kuvara imali potrebu da upozore na to: ruže će poružneti. Oni kažu – pozeleneti, ali to bi bilo još i dobro. Pogledajte i sami, izgledaju kao slatki kupus.
Da se od njih ne širi opojni miris ruže možda bi i zavarale nekoga.
Kuvajte ih tako nekih 15 minuta i ne brinite.
Nakon 15 minuta dodajte šećer.
Posle šećera dodajte i limuntus i pažljivo gledajte.
Ruže će odmah dobiti ružičastu boju, a boja će daljim kuvanjem postajati sve dublja.
Dužina kuvanja će zavisiti od prečnika šerpe koju koristite. Meni je trebalo malo više od pola sata jer je šerpa bila duboka i uska. Za to vreme, sam se brinula i dovodila u pitanje pouzdanost narodnog kuvara, jer nikako da se ugusti. Stalno sam proveravala gustinu, što i vama savetujem da radite.
Jel da da je lepe boje?
Nakon pola sata ipak su krenuli da izbijaju klobuci sa dna, što je znak da je slatko već gotovo.
Skinite slatko sa vatre i stavite ga da se malo prohladi. Veliki narodni kuvar preporučuje da se ohladi sasvim, pokriveno vlažnom salvetom, a narodna mudrost kaže: vruće slatko stavljajte u vruće tegle, hladno u hladne. Ja sam se odlučila za vruću varijantu.
Mislim da se na ovoj fotografiji najbolje vidi kako slatko stvarno izgleda. Malo magično, jel da? =)
Oprane tegle stavite u rernu da se malo prosuše i zagreju. To valjda služi i da se pobiju eventualni mikrobi, ne znam, samo sam slušala šta mi stariji kažu.
Uverite se da su tegle potpuno suve, pažljivo ih izvadite i sipajte slatko. Zatvorite ih i to bi bilo to.
Služite slatko kad vam neko dođe, kad nekome hoćete da poželite dobro jutro ili jednostavno kada nekoga hoćete da obradujete.
Možete povremeno i sami sebi poslužiti kašičicu ovog mirisnog delikatesa. Izgleda kao dobra zamena za ružičaste naočare =)
Izvor http://www.zloprase.com/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.