среда, 25. новембар 2015.

Бог је свеприсутан и када то не осећаш

”Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње.” (Књига о Јову 1, 21)


Када смо бебе хришћани, кад смо још почетници, Бог даје своју благодат и осећамо се радосно, пуни ентузијазма и чини нам се да је цео свет наш и да ћемо вером у Бога, увек и до краја живота, са лакоћом прескакати преко сваке препреке. Али како духовно сазревамо, благодат се полако повлачи и Бог нас одваја од свог сталног, благодатног покровитељства. Циљ повременог Божијег ”повлачења” из нашег живота је да нас редовно ставља на испит и провере, које узрокују духовни раст. А заправо се Бог никада не повлачи из нашег живота, већ по Његовом промислу улазимо у периоде када нам се само чини да смо од Њега остављени.
Божије свеприсуство и спознаја, доживљавање Божијег присуства су две различите ствари. Ово прво је чињеница.Ово друго је лични доживљај, осећај. Бог је увек свеприсутан, чак и када ви уопште не доживљавате и не осећате Његову присутност. Божије присуство је тако дубоко да је немогуће мерити га само нашим меоцијама.
Тачно је да Бог жели да ви осећате Његову присутност. Ипак, Њега много више интересује колика је ваша вера у Њега, а мање колико осећате Његово присуство. Вера, поверење и преданост је оно што угађа Богу, а не осећања.
Периоди када се највише тестира ваша вера и када највише учите у којим скривеним кутовима душе можете појачати веру, јесу периоди тешкоћа, периоди када вам се чини да вам се живот распада, а Бога као да нигде нема, па се осећате сасвим Богоостављени.
Управо то се десило праведном Јову. У једном дану је изгубио све – своју породицу, своје имање, све своје послове, своје здравље, буквално све што је поседовао. А онда читамо како у наредних 37 поглавља Бог не говори ни једну реч страдалном Јову. Обараћа му се тек на крају и враћа му умножене благослове.
Како се ви односите према Богу, како Га славите и величате када никако не разумете тешкоће које су вас задесиле, а Бог вам ничим и никако не одговара?  Како остајете повезани са Богом у кризним периодима?  Како држиш своју пажњу и свој погледа на Христа када су ти очи пуне суза?
Реците онако како је Јов учинио; ”Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње.” (Књига о Јову 1, 21)
Реци Богу тачно како се осећаш. Излиј све своје тешкоће и муке пред Њим. Искажи сваку емоцију која те изједа.  И праведни Јов је то учинио кад је рекао; ”Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа својега, нарицати у јаду душе своје.” (Књига о Јову 7, 11)
Јов је узвикивао када се Бог чинио тако далеким и дистанцираним; ”О да бих био као пређашњих месеци , као оних дана када ме Бог чуваше…” (Књига о Јову 29, 2)
Бог може да реши твоју сумњу, твоју љутњу, страх, тугу, збуњеност животним дешавањима и може одговорити на сва твоја питања. На Светој Литургији парче неба силази у наше душе и Бог се побрињава за нас, за наше телесне и душевне болести, за све збуњености и ране које добијамо у свакодневици.

http://svetatrojicaroterdam.com/ 

Нема коментара:

Постави коментар