Москва, 4. новембар 2015. г.
Знамо да ни тридесете године нису биле лаке – било је много крви, много неправде, и све ово заувек треба да запамтимо, а такође не смемо да минимизирамо ова страдања. Али не би било савремене Русије да није било подвига претходних генерација, које двадесетих и тридесетих година нису само орале земљу – премда је и то веома важно, - већ су стварале индустрију, науку и одбрамбену моћ земље.
Не смемо подвргавати сумњи успехе овог или оног држвног руководиоца који је стајао на изворишту препорода и модернизације земље, чак и ако су датог руководиоца карактерисали и злочини. Тамо где су испољавани воља, снага, интелект и политичка одлучност, - кажемо: «да, то је несумњив успех», као и у случају победе у Великом отаџбинском рату.
А тамо где је било крви, неправде и страдања кажемо да је то неприхватљиво за нас, људе XXI века. Историјске личности препуштамо суду Божијем. Али никад негативне стране не треба да нам дају право да прецртамо све оно позитивно што је учињено. Као што ни, насупрот томе, позитивне ствари које су учинили ови или они људи, не треба да потисну критичан однос према злочинима које су починили исти ти људи.
Веома се надам да ће нам изложба помоћи да схватимо сву лепоту подвига нашег народа 20-их, 30-их и 40-их година. Она ће нам помоћи да видимо и тешке странице и да схватимо: да би се волела отаџбина, не треба из историјског сећања искључити ниједан период, већ их треба прихватати здравог разума и с непомућеним моралним осећањем, и тада ће истина бити одвојена од лажи, а добро од зла. Нека Господ помогне целој нашој остџбини да се окупи, да се концентрише, да превлада тешкоће из прошлости и да стреми напред. Данас имамо све могућности и све основе за то.»
В.В. Путин и Његова Светост патријарх Кирил су обишли
експозицију изложбе. Објашњења је давао одговорни секретар
Патријарашког савета за културу Јегорјевски епископ Тихон.
Изложбу су посетили представници органа државне власти, јерарси и руководиоци синодалних одељења Руске Православне Цркве, лидери верских заједница и представници националних друштвених заједница Русије, као и гости из Помесних Православних Цркава, митрополит Тамаоски и Оринијски Исаија (Кипарска Православна Црква) и митрополит Месогејски и Лавреотикијски Николај (Грчка Православна Црква).
Мултимедијски део експозиције, као и у току претходних година, направљен је уз примену најсавременијих технологија. Најновији изуми као што су пројекцијске лопте и полулопте с тродимензијалним панорамама и објектима, детаљне реконструкције грандиозних војних сцена и сижеа, интерактивне и димне декорације, учиниће путовање страницама домаће историје занимљивим и незаборавним, како за одрасле, тако и за децу.
Живе карте и књиге, анимирани спотови и краткометражни филмови приказани су у 12 сала укупне површине од преко 3500 квадратних метара.
Кључ за разумевање структуре експозиције представља мултимедијска инсталација, која гледаоца прати кроз целу изложбу, укупне дужине 220 метара.
Кључне теме експозиције су:
Изложба ће трајати од 4. до 22. новембра 2015. године. Време рада експозиције је: 11.00 – 22.00. Улаз је бесплатан.
Фото: С. Власов
Дана 4. новембра 2015. године, на празник Казанске
иконе Мајке Божије, на Дан народног јединства, у
Централној изложбеној сали «Мањеж» у Москви
отворена је изложба-форум «Православна Русија. Моја
историја. Од великих потреса до Велике Победе»,
преноси Патриархия.ru.
Изложбу је организовао Патријарашки
савет за културу уз помоћ Владе Москве.
Фото: прес-служба председника РФ
«Изложба је посвећена тешким страницама наше
историје, - рекао је Његова Светост патријарх Кирил у
својој беседи на отварању изложбе. – Сви ми знамо да
је време после револуције било време хаоса, сукоба
класних, социјалних, политичких и економских интереса и
покушаја да се уништи земља; проливено је много крви,
милиони људи су протерани из наше отаџбине.
Знамо да ни тридесете године нису биле лаке – било је много крви, много неправде, и све ово заувек треба да запамтимо, а такође не смемо да минимизирамо ова страдања. Али не би било савремене Русије да није било подвига претходних генерација, које двадесетих и тридесетих година нису само орале земљу – премда је и то веома важно, - већ су стварале индустрију, науку и одбрамбену моћ земље.
Не смемо подвргавати сумњи успехе овог или оног држвног руководиоца који је стајао на изворишту препорода и модернизације земље, чак и ако су датог руководиоца карактерисали и злочини. Тамо где су испољавани воља, снага, интелект и политичка одлучност, - кажемо: «да, то је несумњив успех», као и у случају победе у Великом отаџбинском рату.
А тамо где је било крви, неправде и страдања кажемо да је то неприхватљиво за нас, људе XXI века. Историјске личности препуштамо суду Божијем. Али никад негативне стране не треба да нам дају право да прецртамо све оно позитивно што је учињено. Као што ни, насупрот томе, позитивне ствари које су учинили ови или они људи, не треба да потисну критичан однос према злочинима које су починили исти ти људи.
Веома се надам да ће нам изложба помоћи да схватимо сву лепоту подвига нашег народа 20-их, 30-их и 40-их година. Она ће нам помоћи да видимо и тешке странице и да схватимо: да би се волела отаџбина, не треба из историјског сећања искључити ниједан период, већ их треба прихватати здравог разума и с непомућеним моралним осећањем, и тада ће истина бити одвојена од лажи, а добро од зла. Нека Господ помогне целој нашој остџбини да се окупи, да се концентрише, да превлада тешкоће из прошлости и да стреми напред. Данас имамо све могућности и све основе за то.»
Фото: прес-служба председника РФ
Затим су руски председник и Свјатејши патријарх
оставили забелешке у књизи почасних гостију.
Фото: прес-служба председника РФ
У церемонији отварања учествовали су руководилац
Администрације председника ФР С.Б. Иванов, градоначелник
Москве С.С. Собјанин, министар културе РФ В.Р. Медински,
митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналије, управник
послова Московске патријаршије митрополит
Санкт-Петербуршки и Ладошки Варсануфије, председник
Одељења за спољне црквене односе митрополит Волоколамски
Иларион, први викарни епископ Његове Светости патријарха
за Москву Истарски митрополит Арсеније.
Изложбу су посетили представници органа државне власти, јерарси и руководиоци синодалних одељења Руске Православне Цркве, лидери верских заједница и представници националних друштвених заједница Русије, као и гости из Помесних Православних Цркава, митрополит Тамаоски и Оринијски Исаија (Кипарска Православна Црква) и митрополит Месогејски и Лавреотикијски Николај (Грчка Православна Црква).
* * *
Експозиција изложбе се базира на историјским
сведочанствима и документима. Јединствене материјале чији
се већи део донедавно чувао у архивима с печатом
«Поверљиво» и «Крајње поверљиво»
доставили су Државни архив Руске Федерације, Руски државни
архив социјално-политичке историје, Централни архив ФСБ
Русије, Руски државни архив филмских и фотодокумената,
Државни централни музеј савремене историје Русије и
Третјаковска галерија. Научни консултанти били су
стручњаци из Института за руску историју РАН. У припреми
изложбе учествовало је 25 организација – научних
институција, архива, библиотека и фондова.
Мултимедијски део експозиције, као и у току претходних година, направљен је уз примену најсавременијих технологија. Најновији изуми као што су пројекцијске лопте и полулопте с тродимензијалним панорамама и објектима, детаљне реконструкције грандиозних војних сцена и сижеа, интерактивне и димне декорације, учиниће путовање страницама домаће историје занимљивим и незаборавним, како за одрасле, тако и за децу.
Живе карте и књиге, анимирани спотови и краткометражни филмови приказани су у 12 сала укупне површине од преко 3500 квадратних метара.
Кључ за разумевање структуре експозиције представља мултимедијска инсталација, која гледаоца прати кроз целу изложбу, укупне дужине 220 метара.
Кључне теме експозиције су:
Сала 1. Русија уочи првог светског рата (1896-1914. г.);
Сала 2. Први светски рат (1914-1916. г.);
Сала 3. Революције (1917. г.);
Сала 4. Грађански рат (1917-1922. г.);
Сала 5. 20-те године (1922-1929. г.);
Сала 6. Новомученици и исповедници;
Сала 7 (главна). Народ;
Сала 8. Индустријализација и колективизација (1930-1935.
г.);
Сала 9. Социјализам за време Стаљина (1936-1941. г.);
Сала 10. ГУЛАГ;
Сала 11. Велики отаџбински рат (1941-1945. г.);
Сала 12. Победа (1945. г.).
Сајт изложбе је: http://victoryexpo.ru.
Изложба ће трајати од 4. до 22. новембра 2015. године. Време рада експозиције је: 11.00 – 22.00. Улаз је бесплатан.
Са руског Марина Тодић
05 / 11 / 2015
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.