VREMEPLOV:Kako su Beograđani ispraćali Staru i dočekivali Novu godinu poslednjih sto pedeset godina

U kojoj noć nema ružnih i tužnih

Piše: Ivan Veljkov

Nova godina se i pre vek i po čekala kao i danas, doduše ne u tako svečanom ruhu. Nije bilo jelki, lampiona i svetiljki.Samo su na raksršćima glavnih ulica gorele mašine sa katranom na veliku radost naroda.Zvuci ćemana i zurli čuli su se po sokacima... Iz godine u godinu sve je više novogodišnjeg sjaja u srpskoj prestonici. Beogradske kafeyije, vešti reklameri, činili su sve da tu ludu noć učine izuzetnijom od drugih."Prase i ćurka na lutriji.Krofna sa napoleonom.U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka.Muzika i pesme bez kritike"

Ako bismo napravili skok u jedno zaboravljeno vreme, u vreme od pre vek i po, videli bi smo da se nova godina čekala kao i danas, doduše ne u tako svečanom ruhu, ali su novine i onda, kao i sada, svodile račune novogodišnje noći.

"Nova 1850. godina stigla je u Beograd zavejana snegom„ - pisao je list "Videlo". "Poslednje predvečeri stare godine gradska banda svirala je po celoj varoši. Deset svirača dobro uvijenih u gunjeve, cupkalo je i sviralo gde god je bio razgrnut sneg. Krenuli su kao što i pristoji od Gospodske ulice pa potom na Varoš-kapiju i preko Zereka, gde gazde drže svoje radnje, do pijace pred opštinskom kućom. Već se spustio mrak kad su muzikanti završili svoj prvi pohod."

Banda čestitara

Anonimni novinar, koji će pokoljenjima ostaviti prvi zabeleženi trag o dočeku Nove godine u Beogradu, piše dalje da je "banda" čestitala Beograđanima nastupajuće Novo leto. A tamo gde nisu dospeli zvanični gradski muzikanti, ovaj posao su obavljale njihove kolege iz Ciganske male. Ćemane, zurle i goč odjekivali su po sokacima.

A kad je grad sasvim utonuo u mrak nestalo je sa ulica i svirke i sveta - ostadoše samo varoški pozornici, panduri i turski stražari.

Novu godinu su ljudi dočekivali po kućama, a narod se radovao novom danu, kada se po tadašnjim običajima lomila vasilica, umešena od proje i paprene masti.

Ako se negde i čula pesma i svirka, bilo je to u otmenijim i bogatijim kućama. Najviše u porodicama kojesu se naselile "iz preka". To je rađeno zarad njihovih frajli i udavača naročito. Oni su još ranije naručivali brkate licejce koji su se mogli, u sumrak, videti kako sa flautama ispod miške prte snežne nanose i nestaju u avlijama.

Pod budnim okom baba i strina

Devojke su svirale u gitar, a mladići flautu. Ako je domaćin bio iz preka i imao harmonijum, pratio bi omladinu ili bi sam otpevao kakvu starinsku pesmu. Domaćica je pogledom milovala mladež, a babe i strine, koje se uvek zateknu u ovakvim zgodama, čudile su se flauti, i čas hvalile, a čas kudile domaćicu, naravno kad ona nije bila tu.

Eto, tako je Beograd dočekao drugu polovinu devetnaestog veka, te 1850. godine. A anonimni hroničar ostavio je za sobom sliku nalik na istrgnute stranice nekakvog starinskog romana.

Jedanaest godina kasnije, za doček 1861. godine, Beograd se nije mnogo izmenio. U Novu godinu se ulazilo bez jelki, lampiona, svetiljki. Samo su na raskršćima glavnih ulica gorele mešine sa katranom nabijene na visoke motke. Zapaljeni katran kapao je na kaldrmu na veliku radost i znatiželju okupljenih Beograđana.

Sve počinje sa ujedinjenjem

U poslednju deceniju prošlog veka građani srpske prestonice uglavnom su ušli, čekajući je u svojim domovima. Međutim, za doček te 1890. godine, u Beogradu se već počeo da oseća "duh Evrope". Počeli su prvi "organizovani" dočeci u kafanama, u novinama su se čak pojavila dva oglasa:

"U kafani Kod pozorišta svoje vanredno šaljive predstave za isprat stare, a doček nove godine, daje omiljeni šumadinski glumac Mijailo Bakić, Kragujevčanin, uz sudelovanje srpske koncert-pevačice, M. Petkovićeve, uz pratnju muzike. Ulazak je 50 para od osobe."

U drugom oglasu piše:

"Babić, prvi srpski komičar, daje predstave sa najnovijim programom u kafani kod Ujedinjenja, večeras uoči nove godine. Ulazak je od osobe 60 para."

Doček Nove 1991. godine ni po čemu nije bio osobit,premda je značio ulazak u novi vek, kao da su Beograđani predosetili da će on doneti ogromne nevolje srpskom narodu

Novogodišnje noći u prošlom veku očito nisu imale tako svečano ruho kao što će to uslediti u sledećem stoleću. Stara godina se, naravno, ispraćala, nova dočekivala, ali bez velike pompe i izuzetnog oduševljenja.

Tako je bilo i kada se ulazilo u novi vek. Doček Nove 1991. godine ni po čemu nije bio osobit, premda je značio ulazak u novi 20. vek.

Skromno u novi vek

U listu "Mali žurnal" pojavio se sledeći oglas:

"U nedelju, 31. decembra,priređuje se zabava sa igrankom u kafani "Crna mačka" na Vračaru. Sopstvenik radnje moli svoje prijatelje i poznanike da ga izvoleposetiti."

Tomčić, Kafedzija

Čak ni beogradske kafeyije, vešti reklameri, nisu se setili da doček ove Nove godine učine izuzetnijim od drugih. Nisu ni pomenuli da se dočekuje novo stoleće.

A u postprazničkom izdanju istih novina, o minuloj slavljeničkoj noći, ne može da se nađe ništa više od jednog patriotski obojenog meteorološkog izveštaja:

"Osim u Beogradu, juče je padao sneg još i u svim mestima naše otaybine: Negotinu, Zaječaru, Kragujevcu, Kraljevu, Požarevcu, Paraćinu i Šapcu."

Bidza unosi evropski duh

Novi vek kao da je doneo i novi odnos prema novogodišnjim noćima. Iz godine u godinu sve je više sjaja u toj ludoj noći. Društva, klubovi, otmeni restorani počinju da organizuju dočeke. Iz novina saznajemo da su u "Ukrajini" "Luksoru", "Koloseumu", "Slaviji", "Unionu" poznati komičari zabavljali posetioce uz neizbežnu lutriju.

"Bože moj, bože moj, kako to svaki na svoj način dočekuje Novu godinu" - uzviknuo je Ben Akiba kada je tačno u ponoć 1910. godine ugledao jednog čoveka kako juri ulicom bez pantalona, a za njim uvređenog muža sa toljagom

Tako je Bidza restorater, vlasnik "Manježa" dao sledeći oglas:

"Prase i ćurka na lutriji. Krofna sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan, Biya, restorater."

Kratko, jasno i glasno!

Na zabavi beogradske štampe igralo se kolo koju je komponovao kapelnik Franja Pokorni. Na Bari Veneciji je otvoreno klizalište, a kupci prasića preko 15 kila bili su oslobođeni trošarine. U centru varoši pojavili su se prvi automati. Mlađarija je tvrdila da su najbolji automati kod bakalina Nikolića:

- Ubaciš pet para, izađe čokolada!

A pereti su im na to odgovarali:

- Kvart Terazijski je još bolji. Kad ubaciš kamen kroz prozor na kapiju izađe žandar.

Švaler protiv statistike

Za razliku od anonimnih hroničara, lude noći u post prazničkom broju "Politike" od 2. januara 1910. godine Ben Akiba (da podsetimo one pomalo zaboravne da se za ovog pseudonima krije naš proslavljeni komediograf Branislav Nušić), svodi bilans najveselije noći:

Početkom veka za doček Nove godine u centru varoši pojavili su se prvi automati. Mlađarija je tvrdila da su najbolji kod bakalina Nikolića:- Ubaciš pet para, izađe čokolada!Na to su im šereti odgovarali:" Kvart Terazijski je još bolji. Kad ubaciš kamen kroz prozor, na kapiju izađe žandar"

"Rešio sam da priberem tačne podatke o tome: kako je ko dočekao Novu godinu. Ali, izgleda da je to neobično težak posao. Trebalo bi mi puna godina rada i onda šta će mi svi ti podaci, kad će posle godinu dana opet stići Nova godina.

Prema sad pribranim podacima, izgleda da bi se samo generalan statistički rezultat mogao izvesti. Tako, na primer, izgleda da je: 40 odsto stanovništva beogradskog dočekalo Novu godinu uz čašu vina od kojih polovina, kad je kucnulo 12 nisu nikako mogli da nađu usta svojih prijatelja sa kojima su se hteli, pri čestitanju poljubiti.

Dvadeset odsto, međutim, dočekalo je Novu godinu držeći karte u rukama. To su oni koji hoće da vide sa kakvom će srećom dočekati Novu godinu. Među ovima je bilo bar polovina koji su tačno u 12 sati pljunuli u svoj yep i time pljunuli na svoju sudbinu.

Trideset odsto beogradskog građanstva dočekalo je Novu godinu na zabavama i igrankama. I od ovih trideset odsto, bar je deset odsto, u momentu kad je na Sabornoj crkvi izbijala ponoć, izjavljivalo ljubav.

Za neodmerene u jelu i piću, u starom Beogradu, brinuo je vlasnik "Engleske drogerije" u Knez Mihailovoj 33, koji je nudio eliksir za regulisanje varenja i originalni norveški ricinus

Četrdeset odsto je, dakle, pilo, dvadeset odsto se kartalo, trideset odsto je bilo na zabavama, a ono resto od deset odsto prosto je spavalo.

I tako bi bila u svemu tačna statistika, to jest, znalo bi se tako gde je bilo svih sto odsto beogradskih stanovnika. I ja bih tu statistiku kao vrlo tačnu i objavio, ali mi je jedan slučaj samo grozno pokvario statistiku.

Ja imam običaj da o ponoći uoči Nove godine izađem na ulicu i da gledam nebo, i prvu čestitku da primim od patroldzije. Velim da mi prvi čestita neko ko je nevina duša, a smatram da su za sad kod nas u Beogradu patrolyije najnevinije duše.

Dakle, tačno u ponoć kad sam ja izišao da pogledam u nebo i potražim patrolyiju, spazih jednog čoveka bez pantalona kako juri kome da čestita Novu godinu, ili bega od nekoga koji njega juri da mu čestita.

Bio sam u groznoj nedoumici, naročito zato što mi taj čovek prosto kvari statistiku. Ali, stvar mi je bila odmah jasna, kad sam malo zatim spazio uvređenog muža gde sa jednom batinom juri za onim polu-ženikom.

Bože moj, bože moj, kako to svaki na svoj način dočekuje Novu godinu."

Pesme od pre 1917. Godine

Dvadeset godina kasnije Beograd je već dobijao obrise prave evropske metropole. To se naroito osećalo na ispraćaju starog i dočeku novog leta.

"Praseće pečenje, pa solo ples g-ce Ravske Zatim jedna mala rolna filma "Poštareva kći". Između činova g. Jurij Mortesi peva ruske narodne pesme (ali one od pre 1917. godine). Onda tanak špricer. Pa nova zakuska..."

Eto, tako se pre tačno šezdesetosam godina dočekivala u beogradskom bioskopu "Korzo" nova 1930. godina.

Posle ponoći gotovo sve beogradske kafane su isto izgledale: Između stolova gomile kostiju, srča od stakla i zemičke kojima su gađani filmski negativci

...U međuvremenu kinooperater šnira novu rolnu. Novogodišnji program počinje smešnim tandemom "Patom i Patašonom". Čak u sedam časova. Između stolova već se gomilaju koske, srča od stakla, zemičke kojima gađaju filmske negativce. Konačno lutrija! Glavni zgodici krofne sa zlatnicima zvanim napoleon, pečeno prase sa jabukom u ustima, torta sa puno oraha, balon vina i ples sa g-com Ravskom (ali na rastojanju).

Odbrojavanje ovog veka je zapravo već počelo na svim meridijanima naše planete ali dok ne stignemo u 21. vek, zavirimo još jednom u ormare i spomenare naših dedova i baba da vidimo kako su oni dočekivali, čestitali i proslavljali novo leto.

Ista pravila

Mada ti naši stari nisu živeli ritmom koji srce tera da kuca ispod brade, za novogodišnju noć su važila ista pravila kao i danas:

- Te noći nema ružnih ni tužnih!

Ali, za one dame koje su htele da budu lepše od lepih, kozmetički salon "Kelija" imao je rešenje:

"Dame, vaše male i krupne defekte, kao dlake, bradavice, mladeže, tetovažu, bele kesice, podvaljak, bubuljice i druge mane momentalno i zauvek možete uništiti za 50 dinara. Dođite u salon pre nove godine."

Stanovnici Beograda za doček 1976. godine pojeli su i popili 1 200 vagona prepunih prasetine, ćuretine, salate i alkoholnih pića

Pored ovog oglasa u "Politici" može da se sazna kakav je bio novogodišnji program u pozorišnoj sali "Kleriž":

"Smrtonosni trapez, najnoviji raport, dresirani psi, veliki ton film Trojka, akrobatske senzacije, baletski duo, akrobatski trio, apaška igra, besplatna lutrija, šaljiva pošta..."

A za one koji su bili neodmereni u jelu i piću brinuo je vlasnik "Engleske drogerije" u Knez Mihailovoj ulici broj 33. On je nudio Felerovu "Elzu"- eliksir za regulisanje i varenje i originalni norveški ricinus!

Ubrzo je Evropom, a potom i svetom protutnjao Drugi svetski rat. Nova godina je slavljena i u ratu. Slavili su je i saveznici i nacisti, i porobljeni i okupatori, i partizani i četnici.

Prva Nova godina u oslobođenom Beogradu pompezno je proslavljena. Siromašno, ali moćno. Čekalo se u svim većim salama koje su preživele bombardovanje, naročito ono savezničko. Program novogodišnje noći tog 31. decembra 1944. godine bio je gotovo svuda isti. Prvo su se slušale vesti, a potom muzika. Do ponoći se igralo kozaračko kolo, a od ponoći u Domu inženjera i hotelu "Central" u Zemunu se igrao čak i predratni tango, ali na velikom rastojanju.

Vreme neumitno teče. Svake godine, zar mora, stiže i ta Nova godina. Tako je stigla i 1967.

Alavi Beograđani

U njenim prvim minutima hiljade Beograđana je izašlo na Terazije i u knez Mihailovu ulicu. Pre ponoći bilo je prilično mirno, a onda, za samo desetak minuta, sve je oživelo.

Praznični ceremonijal otvorio je predsednik Beograda Branko Pešić kada je predao televizor milicioneru Obradu Manojloviću.

Na dočeku 1945. godine do ponoći se igralo kozaračko kolo, a od ponoći predratni tango - ali na odstojanju

Prvi novi Beograđanin u 1967. godini rodio se u Ginekološko-akušerskoj klinici, dva minuta posle ponoći. To je bio sin Borke i Živomira Milojkovića iz Beograda. U ostalim porodilištima muškarci su bili u minimalnoj prednosti: 22 prema 21.

U Ginekološko-akušerskoj bolnici, u ulici Narodnog fronta, pre ponoći upao je nepoznati čovek i zbunjenom portiru ostavio 2 000 dinara (bila je to lepa svota) za prvo muško dete.

U beogradskim hotelima, kafanama i krčmama - svuda je bilo veselo. U "Metropolu" je bilo 1 500 Beograđana, a njih je služilo 1 200 kuvara i konobara.

Devet godina kasnije stanovnici prestonice države koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, za doček 1976. godine pojeli su i popili 1 200 prepunih vagona jela i pića. Beograđani su te noći proždrali 1 600 tona prasića, ćurki, kokošaka, svinjskog, jagnjećeg, telećeg i junećeg mesa. Pojedeno je 41 hiljada kilograma raznih sireva, utrošeno 45 hiljada kilograma maslaca. Pojedeno je 780 tona heba i 2 000 tona povrća. Te noći popijeno je samo 500 vagona pića.

Podatak koliko hrane i pića su Beograđani trošili za doček ovih poslednjih Novih godina Republička vlada ljubomorno čuva?!

Izvor http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/01/article-06.html