Sreća u ljubavi se uči

Autor: Desimir D. Ivanović*

Muškarac voli da bude zaveden i da pruža zadovoljstvo svojoj partnerki. Takođe, on se plaši njenog nezadovoljstva, permanentne kritičnosti, emocionalnih drama i haosa koje one mogu napraviti. Kada se oženi, ona mu često okupira toliko pažnje da joj se on sasvim posveti i u dobroj meri njoj podredi svoju poslovnu i profesionalnu karijeru. Na neki način, kao da je izgubio ili odustao od svoje misije, kao da je dao prednost odnosu... To za neko vreme funkcioniše dobro, ali kasnije, u četrdestim na primer, takav muškarac počinje da zaostaje u karijeri. Druga grupa muškaraca daje prednost poslu i svojoj misiji, i sa godinama njihova poslovna i finasijska moć raste, a time često i zadovoljstvo njihovih žena, koje u početku nije bilo tako izraženo, jer se povremeno osećala zanemarena. Voleti ga onakvog kakav jeste, ili dići ruke? Kao što vidimo, kada se radi o ovim prvim mentalnim faktorima, potencijalni uzroci za sve ove navedene probleme proističu iz dva uzroka: prvi proističu iz osobe same iz svih onih unutrašnjih nečistoća mentalne prirode, koje svaki čovek u ovoj ili onoj meri i formi poseduje, a koji u osnovi čine da je čovek nezadovoljan samim sobom i da ne voli samog sebe. Jedino onaj koji u potpunosti prihvata sebe takvog kakav jeste može u potpunosti da se ispolji u odnosu sa drugim. Inače će se pretvarati da je nešto što zapravo nije i to je uvek osuđeno na propast. Drugi uzrok problema nastaje iz nemogućnosti da drugu osobu, svog partnera, prihvatimo onakvu kakva ona jeste, bez namere ili pokušaja da ga, ili da je, menjamo. Pustiti drugog da bude to što jeste, odustati od svakog modelovanja, prepravljanja, uslovljavanja. Voleti svog partnera onakvog kakav jeste, ili dići ruke na vreme. Navedeni mentalni faktori i unutrašnja zatrovanost na ovom umnom nivou utiču značajno i na čovekov odnos sa emocijama i sasvim konkretno na mogućnost zaljubljivanja i sposobnost da se voli druga osoba. Kao što i sam naslov ovog teksta govori, a pojačava ga i moto koji stoji na početku, ljubavni odnosi su prvenstveno emocionalna povezanost između dvoje ljudi i ta otvorenost i sposobnost da se osećaju i prihvataju svoje emocije, kao i osećanja svog partnera su svakako najvažniji aspekt ljubavne veze, inače je ne bismo tako ni nazvali. Kada govorimo o emocijama, u ljubavnim vezama treba odmah istaći razliku između zaljubljivanja i ljubavi. Zaljubljivanje se obično dešava trenutno i po pravilu je nesvesno povezano sa nekim nerealnim očekivanjima koja ta osoba može da u čoveku proizvede, a kasnije kroz upoznavanje i sticanje realnosti taj doživljaj se postepeno gubi ili opada, ili ide u drugom smeru i razvija se u pravu ljubav. Ljubav se neguje Ljubav je, dakle, nešto što nastaje, razvija se i neguje sa vremenom koje par provodi zajedno. U kojoj meri smo u stanju da budemo otvoreni prema sopstvenim i emocijama drugih, a da u isto vreme možemo da ostanemo slobodni u mogućnosti izbora i korišćenja pozitivne životne enrgije koje nam one daju jeste jedno od ključnih pitanja. Zbrka često nastaje onda kada se čovek toliko poistoveti sa svojim emocijama da one počnu da određuju njegove akcije i ponašanja, koje može biti u suprotnosti sa njegovim stvarnim interesima i potrebama. * autor je trener za ljudske resurse i učitelj kliringa