Jarkozeleni plodovi pistaća su prava
energetska "bomba”, jer sadrže 50 odsto masnoća, 20 odsto belančevina,
20 odsto ugljenih-hidrata, dva odsto vlakana, kalijum, kalcijum,
magnezijum i gvožđe. Ovakav sastav čini ih izuzetno lekovitim, pa
provereno štite arterije, pomažu probavne procese, a dobra su grickalica
za dijabetičare, jer regulišu nivo šećera u krvi.
Pistaći potiču iz južnog Turkestana i već četiri milenijuma gaje se u
čitavom Sredozemlju. Postoji nekoliko vrsta, a stabla se dele na muška i
ženska (kao kod kivija). Semenka pistaća prekrivena je crveno-smeđom
opnom, jezgro je intenzivno zeleno, pa se rado koristi za sladoled.
Pistaći su popularni i kao usoljene grickalice i omiljena su dekoracija,
naročito u istočnjačkim poslasticama - ratluka, kolača, kremova, voćnih
salata.
U srednjoj Aziji veruje se da pistaći produžavaju život, pa se zato ova
biljka naziva i drvo života. Na listovima pistaća razvijaju se izrasline
izazvane lisnim vašima koje su narodi srednje Azije koristili kao
preparate protiv dečjih bolesti, gubitak apetita, dizenterije i
groznice. Smola koju luči drvo pistaća koristi se i za lečenje rana i
čireva.
Ovi zeleni plodovi blagotvorno deluju i na kardiovaskularni sistem,
snižavaju holesterol (dobar su izvor fitosterola, koji je po hemijskoj
strukturi vrlo sličan holesterolu), pa tako smanjuju rizik od srčanih
oboljenja. Izuzetno su bogati antioksidansom luteinom, kojeg najviše ima
u zelenom lisnatom povrću i voću jakih boja. Semenke pistaća prava su
riznica kalijuma (koji pomaže
čišćenje organizma), kalcijuma (koji gradi kosti i zube), magnezijuma,
fosfora i vitamina C, A, i E. Sadrže i mikroelemente - gvožđe, cink,
bakar, mangan, selen i mnogobrojne amino-kiseline. Ipak, pistaći su jako
kalorični, 100 grama ima čak 557 kalorija.
Stručnjaci tvrde da su pistaći i dobra preventiva za mnoge vrste
kancera, jer jačaju imuni sistem. To posebno važi za rak pluća, jer
pistaći sadrže gama-tokoferol, jedan od mnogobrojnih oblika vitamina E
koji je poznat po antioksidacionom svojstvu i zaštitnom dejstvu protiv
ove vrste kancera. Redovno konzumiranje pistaća povećava apsorpciju
gama-tokoferola, što je odlična preventiva.
U narodnoj medicini pistaći se koriste i kao sredstvo protiv bolova u
želucu i bubrezima, ali i protiv povraćanja i kašlja. Preporučuju se
bolesnicima posle teških i iscrpljujućih operacija. Pistaći su i odličan
afrodizijak, tvrde stručnjaci, poboljšavaju kvalitet sperme i pozitivno
deluju na plodnost oba pola. Plodovi pistaća pozitivno deluju i na rad
mozga i jetre.
Ipak, pistaći su i jaki alergeni, najverovatnije zbog velike
koncentracije belančevina, pa prekomerna konzumacija može da izazove
osip i alergijske reakcije.
ZA BRZ OPORAVAK
Ljudima koji su preležali teži grip, upalu pluća, anginu ili neku
infektivnu bolest preporučuje se sledeća tinktura: 2-3 kašike sitno
samlevenih pistaća prelijte sa 1,5 čašom vode i ostavite da odstoji
četrdesetak minuta. Uzimajte po dve kašike tri-četiri puta na dan pre
jela i brže ćete se oporaviti posle bolesti.
serbianforum.org
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.