петак, 3. децембар 2021.

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Ваведење Пресвете Богородице

   

                      

💙🕊 🌿 Радуј се, богоизабрана Отроковице, јер си нам Својим уласком у храм рајске двери отворила! 🌿🕊💙

Данас се у храму Божијем светло јавља Дјева и свима предсказује Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Ми јој громогласно ускликнимо: Радуј се пуноћо (испуњење) Божијег Провиђења! 💙🕊🌿


Фотографија корисника Света Петка Ђунис   

 

Введение во храм Пресвятой Богородицы

 

 




VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE


Rezultat slika za VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE

21. novembar/4. decembar

Car Solomon je 950 godina pre Hristovog rodjenja sazidao u Jerusalimu hram, koji je bio pravo graditeljsko cudo, po velicini, bogatstvu i lepoti. Tokom vekova je rusen, pa opet podizan. Do naseg vremena se sacuvao samo jedan zid, koji Jevreji zovu "Zid placa", i koji svedoci o neverovatnoj monumentalnosti hrama. U vreme rodjenja Djeve Marije, hram je bio obnovljen, mada nikada nije dostigao prvobitnu velicinu slavu i bogatstvo. Hram je bio podeljen na tri dela:
Trem ili dvoriste (Ulam), mesto gde se narod okupljao i gde su prinosene, po ondasnjem obicaju, izabrane zivotinje na zrtvu.
Sredisnji deo hrama, brod ili "Svetinja" (Hekal) bila je velika dvorana u kojoj su se vernici molili. Treci deo, mnogo visi od ostalih delova hrama, "Svetinja nad Svetinjama", odnosno svetiliste (Debir) bilo je zaklonjeno zavesom, jer se tamo nalazio Zavetni Kovceg gde boravi sam Svevisnji.
U "Svetinju nad Svetinjama" niko nije smeo da udje, sem prvosvestenika i to jednom u godini. Hram je okruzivalo bezbroj prostorija razlicitih namena. Sastavni deo hrama bio je i deo u kojem su zivele i vaspitavale se devojcice, gde su ucene molitvi, radu i vrlinskom zivotu.
U taj veliki hram najvece svetiliste jevrejskog naroda, roditelji Presvete Bogorodice, Joakim i Ana spremali su se da odvedu svoju kcerkicu, kako bi ispunili svoj zavet. Kad je trebalo da podju, pozvali su svu rodbinu, prijatelje i Marijine drugarice, pa su u svecanoj povorci, krenuli u svetiliste. Marija nije bila obicno dete, vec dar od Boga, koji su dobili posle pedeset godina bezdetnog braka. Svecana povorka je krenula prema Jerusalimu, napred su isle devojcice sa zapaljenim svecama, za njima Joakim i Ana, drzeci za ruke svoje cedo, a potom svi ostali pratioci. Tri dana su putovali od Nazareta do Jerusalima, ali nikome taj put nije bio tezak.
Kad su stigli nadomak hrama, pred njih su izasli svestenici. Svi zajedno su usli u trem, prosli sredisnjim delom crkve i kad su stigli do stepenica, roditelji su maloj Mariji pomogli da se popne na prvu stepenicu, a onda se ona sama, bez icije pomoci uspela do vrha. Tamo je cekao prvosvestenik Zaharija, (otac Jovana Pretece), koji je uzeo za ruku i uveo, ne samo u hram, nego u Svetinju nad Svetinjama, gde niko nije smeo da ulazi. Uvodjenje Presvete Bogorodice u hram se zove vavedenje, otuda i naziv praznika. Zaharija je posvetio dete na sluzenje Bogu. Posle cina posvecenja, Joakim i Ana su prineli zrtvu i vratili se kuci, a mala Marija je ostala u hramu, gde je provela sledecih devet godina. Roditelji su je cesto posecivali, a narocito majka Ana.

Kako su bili veoma stari, preminuli su pre nego sto je doslo vreme da Marija izadje iz hrama. Posle smrti roditelja, ona nije htela da napusta hram i stupi u brak, nego je zelela da citav svoj zivot posveti Bogu. Kako je to bilo suprotno zakonima i obicajima u Izraelu, svestenici su odlucili da je daju Josifu, njenom daljem rodjaku, koji je bio osamdesetogodisnji udovac i imao odraslu decu. Verili su je sa njim, kako bi mogla da zivi u njegovoj kuci, a Josif je obecao da ce je cuvati kao svoju kcer i postovati njen zavet. Ispunjena je Marijina zelja, a u isto vreme zadovoljeni su strogi zakonski propisi, kojima nije bilo dozvoljeno da devojka ostane devica do kraja zivota, vec je svaka morala da se uda. Marija je zivela u Josifovoj kuci isto kao sto je zivela u hramu. Tako je Djeva Marija ustvari prva monahinja, ona koja je zivot zavestala Bogu.
Vavedenje je slava Hilandara i svih hramova koji su ovom prazniku posveceni, kao i mnogih srpskih porodica. 

SUTRA JE VELIKI PRAZNIK! VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Ovo je ono što bi TREBALO svako da URADI!


   


Molite se majci Božijoj! To čudo nad čudima i danas greje ceo svet svojim molitvama i svojim postojanjem! Presveta Bogomajka dala nam je Spasitelja sveta, Gospoda našeg Isusa Hrista.

Rođena od ljudi, nikada ne zaboravite to! Sutra je sveta Liturgija, posetite svoj hram! Pričestite se, ako niste postili, krenite od sutra, neka vam poruka bude poziv od Presvete Bogorodice za promene i početak novog života!

Vavedenje Prsvete Bogorodice!

Kada se Presvetoj Devi Mariji navršiše tri godine od rođenja, dovedoše je roditelji njeni sveti, Joakim i Ana, iz Nazareta u Jerusalim, da je predadu Bogu na službu prema ranijem obećanju svome. Tri dana puta ima od Nazareta do Jerusalima; no idući na bogougodno delo taj put ne beše im težak. Sabraše se i mnogi srodnici Joakimovi i Anini, da uzmu učešća u ovoj svetkovini, u kojoj uzimahu učešća nevidljivo i angeli Božji.

Napred iđahu device sa zapaljenim svećama u rukama, pa onda Presveta Deva, vođena s jedne strane ocem svojim a s druge majkom. Beše Deva ukrašena carskim blagolepnim odećama i ukrasima, kako i priliči kćeri carevoj, nevesti Božjoj.

Za njima posledovaše množina srodnika i prijatelja, svi sa zapaljenim svećama. Pred hramom beše 15 stepena. Roditelji digoše Devu na prvi stepen, a ona onda sama brzo uziđe do vrha, gde je srete prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče, i uzevši je za ruku uvede je ne samo u hram nego u Svяtaя Svяtыhъ u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko nikada ne ulažaše osim arhijereja, i to jedanput godišnje. Sveti Teofilakt Ohridski veli, da je Zaharija „van sebe bio i Bogom obuzet“ kada je Devu uvodio u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, inače se ne bi mogao ovaj postupak njegov objasniti. Tada roditelji prinesoše žrtvu Bogu, prema zakonu, primiše blagoslov od sveštenika, i vratiše se doma, a Presveta Deva osta pri hramu.

I prebivaše ona pri hramu punih 9 godina. Dok joj behu roditelji živi posećivahu je često, a naročito blažena Ana. Kada pak roditelji njeni behu Bogom odazvani iz ovoga sveta, Presveta Deva osta kao siroče, i ne željaše nikako do smrti udaljavati se iz hrama niti stupati u brak. Kako to beše protivno i zakonu i običaju u Izrailju, to ona po navršetku 12 godina bi data sveti Josifu, srodniku svome u Nazaret, da pod vidom obručnice živi u devstvenosti, te tako i da svoju želju ispuni i prividno zakon zadovolji. Jer u to vreme ne znade se u Izrailju za devojke zaveštane na devstvo do kraja života. Presveta Deva Marija beše prva takva doživotno zaveštana devojka, i njoj posle sledovahu u crkvi Hrisotvoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.


EKBG

среда, 1. децембар 2021.

ТУЂИ ХЛЕБ ЈЕДЕМО...

 „Оче, потребно нам је да се посаветујемо, - испред мене стоји старији брачни пар, - из неког разлога све невоље и несреће су се свалиле на нас истовремено: ауто су нам украли, стан опљачкали, син и снахе су пред разводом. Можда нас је неко урекао?"

„А јесте ли бабу давно сахранили? – питао сам ја редом.

„Али какве везе има бака с тим? Пре шест месеци смо је сахранили ... "

— Да ли је ишла у цркву? - Настављам да запиткујем.

„Ишла је, и иконицу је имала. У последње време није могла да хода - па је неке записке (имена) слала преко комшинице”.

Баке, бабе... Недељом и празницима, шепајући са штапом, у препуним аутобусима, по сваком времену, на десетине километара иду у храм Божији, ваде своје спискове имена и синодике, а тамо – десетине имена за здравље, десетине за покој душе. Одавно су је сви заборавили, али она се моли за све, зарађује хлеб небески, она сама мало добија – гладних хлеба је много.

Њеним молитвама Бог чува децу на путу и ван пута, комшије и познанике. Искупљује грехове благочестивих сродника и оних који су отишли без покајања...
А ми живимо, једемо туђи хлеб и ругамо се. Тако је отишла хранитељица, а нико је није заменио.

Невоља, невоља ће бити кад све бабе помру.

Архимандрит Георгије (Шестун)



субота, 13. новембар 2021.

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

 "Благодат исцељења примивши, здравље дајете онима који су болесни, чудотворци Козмо и Дамјане, лекари преславни,

вашом посетом победисте демонске подвале, свет исцељујући чудесима".
У овој црквеној песми посвећеној Светим лекарима Козми и Дамјану изражавамо жељу за исцелењем света.
Не могу свет који је болестан, а сад је то посебно видљиво, и због вируса чудног порекла и због онога што је свет напало заклоњено иза вируса, не могу свет исцелити лекари, па ни чудотворци, дивни бесребреници - бесплатни лекари, него само Христос који кроз њих делује.
Велика је болест и тражимо Божију помоћ.
А лекаре треба подржати и молити се за њих. Није им лако у ово време велике забуне. Било је у историји и много горих епидемија, али ретко су оне биле коришћење на начин на који се користи ова садашња.
Страх и коришћење страха за циљеве који немају везе само са болешћу заједничко је и старим сатирућим епидемијама и овој, која је можда и креирана, али која такођа има своје жртве за које се молимо.
Једино што је некад страх злоупотребљаван за учвршћивање контроле и послушности преко вере, а сад се користи за учвршћивање контроле и послушности без вере.
Хвала Богу да вера у оваквом свету не може бити злоупотребљена на начин који је некад одбио људе од Бога и цркве.
Свети лекари су користили сва знања медицине свог доба. Видимо их и на иконама са медицинским инструментима њиховог времена. Утолико је данас неозбиљно игнорисати медицинско знање и уздати се при лечењу само у чудесну Божију помоћ, као да она не долази и преко људи. Међутим, заборавити да без вере само допуштамо да уместо радости васкрсења светом завлада страх - опет је заборав светих, заборав могућности сарадње Бога и људи. Страх не доприноси исцелењу. Вера доприноси. Не `аутоматски`, не без обзира на све, пре свега - не без обзира на Божију вољу и нама недоступно знање о времену кад се свако од нас, без даљег одлагања, мора суочити са смрћу.
Вера и наука нису супротстављене. Ни вера и медицинска наука. Али медицина се развија и мења и не може имати апсолутно важење као вера.
Утолико, треба да се помолимо да се медицина под Божијим окриљем избори са садашњим изазовом, али не и да подржавамо злоупотребу медицине. Злоупотребу где није циљ ни здравље ни вера људи, него нешто неизговорено ван сенке.
Злопотреба медицине која ће свесно или несвесно послужити циљевима који немају директне везе са здрављем људи, било да је то зарада или оруђе за учвршћивање моћи, тражи и сама лек. А лек је Христос. Онај лек који су као најважнији прихватили Свети лекари безсребреници Козма и Дамјан.
Не оптужујмо лекаре, било да су они који тренутно имају или немају поверење у системска решења, молимо се за њих. Велике подвиге чине.
Молимо се Светима Козми и Дамјану да просветле и једне и друге, да се Истина покаже, да љубављу лекара што више људи добију прилику за још живота који им може донети приближавање Богу, а не удаљавање од Бога.
Ако смо сви у Христу, не оптужујмо једни друге и не делимо се на оне који имају и на оне који немају поверење у тренутна решења медицине. Чувајмо поверење једни у друге. Чувајмо поверење у Христа. Много тога у садашњој усковитланој ситуацији велике светске промене мутно је и заклоњено и поред никад већег обиља информација. Не знамо много тога. И не видимо да неко све зна.
Где год се у нашим односима појави агресија, агресивно доказивање једног или другог, принуђавање свих да мисле потпуно исто и да прихватају исто - будимо свесни да иза те агресије стоји страх. А тим страхом неко диригује.
Христос није хтео и неће да нам се свима наметне. Он нас све позива, љубављу. И разуме наше разлике. Где год се појави тежња да се свима наметне исто - иза тога се крије велики противник Христов.
Не допустимо да нас манипулишу страхом. Против страха имамо право и да бунтујемо. Против страха. Не против људи. Ми смо сви повезани и сем малог броја из сенке сви делимо исту муку.
Потрудимо се да разумемо наше међусобне разлике. Да разумемо једни друге. Знање и незнање, спознаје и заблуде. Потрудимо се да волимо једни друге и помажемо једни другима. Пре свега у заједничкој борби против страха.
Света браћа Козма и Дамјан, имали су само страх да се не удаље од Бога. То треба да буде и наш једини страх.
Због тога им се помолимо на њихов празник за заступништво код Бога. Они који их посебно славе као своје породичне заштитнике, као и припадници лекарских удружења којима су Свети Врачи еснафска слава, нека нас својом љубављу на трагу Светих предводе и сутра на празник, и даље колико могу. И ми се помолимо за њих.
Свети чудотворци и бесребреници Козмо и Дамјане молите се за болесни свет.