Молитва Светом Архистратигу Михаилу

АРХАНГЕЛ МИХАИЛО СПАСАВА ГРЕШНЕ - 20/21 НОВЕМБАР

Молите се за празник Архангела Михаила у поноћ 18. на 19. септембар (Чудо у Хони) и 20. на 21. новембар Сабор Светог Архангела Михаила, јер Архангел Михаил за свој празник ноћу одлази у ад и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молите се те ноћи и Он ће услишити молитву у којој питате да упокојене (по крштеним именима) избави из Ада. Помените крштена имена ближњих, пријатеља и рођака, додавајући при том «и сроднике по телу до Адамова колена».
Архистратиг Божији Михаил се јавио једном од богоугодних монаха братства манастира Светог Архистратига Божија Михаила у Кремљу 11.8.1906. године, где је ова молитва написана на припрати Храма, и рекао му: „Који човек буде читао сваки дан молитву ову, тога дана неће га се дотаћи на ђаво ни зао човек, лењост неће саблазнити срце, а ако ли се човек упокоји, то душу његову ад неће примити. Амин“
Такође се можете молити и за све своје живе ближње (децу, мужа, родитеље...) свакодневно, помињући њихова крштена имена.

Препоручљиво је да се то уради свако јутро.

МОЛИТВА СВЕТОМ АРХИСТРАТИГУ МИХАИЛУ


Господе Боже, велики Цару Беспочетни, пошаљи, Господе, Архангела Твог Михаила на помоћ слугaма Твојим (имена), избави нас од непријатеља наших, видивих и невидивих.
О Господњи Велики Архангеле Михаило, излиј миро благостиње на рабе Твоје (имена).
О Господњи Велики Архангеле Михаило, што демоне уништаваш, запрети свим непријатељима нашим који се боре против нас, учини их као овце и уништи их као прах пред лицем ветра.
О Господњи Велики Архангеле Михаило, шестокрилни Први Књаже и Војводо Небеских Сила, Херувима и Серафима, и Свих Светих!
О Предивни Архангеле Михаило, чувару неизречених Тајни Божијих, буди нам Велики помоћник у свему: у увредама, у жалостима, у тузи, у пустињама и на распућима, на рекама и на морима тихо пристаниште.
Избави нас, Велики Архангеле Михаило, од свих лажи ћаволских, увек услиши нас грешне слуге Твоје (имена), молећи Тебе и призивајући име Твоје Свето, похитај у помоћ и услиши молитву нашу.
О, Велики Архангеле Михаило! Победи све противнике наше Силом Часног Животворног Крста Господњег, Молитвама Пресвете Владичице Богородице и Светих Апостола, и Светитеља Николаја Чудотворца, Светог Пророка Божијег Илије, Светог Андрије јуродивог, Светих Великомученика Никите и Евстатија, и Светих Светитеља, Преподобних, Мученика, и Свих Светих, и свих Небеских Сила. Амин.
О, Велики Архангеле Михаило, помози нама грешним слугама Твојим (имена), избави нас од земљотреса, потопа, огња, мача, од изненадне смрти и од свакога зла, и од свакаквог врага лажљивог, којег бура наноси и од лукавог избави нас, Велики Михаиле Архангеле Господњи, сада и увек и у векове векова. Амин.
Свети Архистратиже Божји Михаиле са свим Небеским Силама, молите БОГА за нас!

Срећно навечерје празника - САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - АРАНЂЕЛОВДАН!

 

 

 

 

 

Овај празник нарочито је посвећен успомени на Светог Архангела Михаила, кога у црквеним песмама често називамо и вођом ангелске војске. Помолимо се данас и ми бестелесним силама небесним, које Господ шаље људима на помоћ и укрепљење да никада не одступе од нас!
Радуј се, Михаиле, велики Архистратиже, са свима Небеским Силама! 

Срећан празник АРАНЂЕЛОВДАН! Срећна слава!

Молитва СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ МИХАИЛУ

Свети и велики Божји архангеле Михаиле, први од Анђела предстојниче пред Пресветом Тројицом, заштитниче и чувару рода људског, Ти, који си својом Војском сломио главу охолог Денице на Небу и свагда посрамљујеш његову злобу и лукавства овде на земљи; Теби с вером приступамо и Теби се с љубављу молимо: буди тврди заштитник и јака одбрана свете Цркве и наше отацбине. Огради их твојим муњевитим мачем од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Буди Анђео чувар, премудри помоћник благочестивог и христољубивог нашег престолонаследника Александра. Донеси му од Престола Цара над царевима просвету и силу, радост, мир и утеху. Буди непобедиви вођа и савезник наше христољубиве војске. Увенчај је славом и победом над непријатељима, те да виде сви, који се противе, да је с нама Бог и Његови свети Анђели. Не остављај, о Архангеле Божији, без твоје помоћи и заштите и нас, који прослављамо твоје име. Јер, иако смо много грешни, ми не желимо да погинемо у нашим безакоњима, него да се окренемо Господу и да будемо упућени од Њега на свако добро дело. Осветли наш ум светлошћу Божанскога Лица, које увек сија на Твом муњевитом челу, те да можемо разумети која је блага и савршена Божја воља и сазнамо шта је потребно да чинимо, а шта да презиремо и оставимо. Утврди, благодаћу Господњом, нашу слабу вољу и жељу, те да се, утврђени у закону Божјем, не подајемо више утицају земаљских помисли и телесних жеља, обманути као деца брзопролазном лепотом овога света, да због распадљивог и земаљског безумно заборавимо оно што је вечно и небеско. А, изнад свега, измоли одозго за нас духа истинитог покајања, нелицемерну тежњу Богу и скрушеност за наше грехе, те да поживимо остатак дана нашег привременог живота, не да угађамо чулима и да робујемо страстима, него да изгладимо све што смо рђаво урадили, сузама вере и срдачним покајањем, помоћу подвига чистоте и светих дела милосрђа. А када се нриближи крај наших дана и ослобођење од везе тела, не остављај нас, Архангеле Божији, без заштите против духова злобе под небом, који преграђују пуг људској души која тежи Небу, него да вођени Тобом, без препрека достигнемо онај преславни рајски стан, где нема ни жалости ни уздисаја, него је бескрајни живот. И, тако удостојени, да видимо Пресветло Лице благог нашег Господа и Владике, да паднемо са сузама к ногама Његовим, па да радосно и умилно кажемо: Слава Теби, најмилији наш Избавитељу, који си, из превелике љубави према нама недостојнима, благоволео послати твоје свете Анђеле да нам послуже у нашем спасењу. Амин.  

  

Молитва друга СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ МИХАИЛУ

Сав си огањ и ревност, свети Архистратиже Михаиле, зато те молимо: учмале душе наше запали огњем ревности твоје, да бисмо будне савести увек радосно служили заједничком Господу нашем, свесрдно се угледјући на тебе, безгрешног и светог брата нашег, и врховног војсковођу нашег, врховног војсковођу све небеске и земаљске војске Христове. Чудесни Господ Христос начинио је једну Цркву од ангела и људи, да бисмо се ми људи, који тајанствено представљамо херувиме на земљи, угледали на свету браћу нашу, на чијем челу стојиш ти, лужезарни и дивни Архистратиже Михаиле. Ти си на небу победио свезлог сатану, и збацио га с неба на дно пакла, помажи и нама увек, молимо те, свемоћни Архангеле, да и ми свепобедном силом твојом побеђујемо свелукавог Сатану, који нас са свих страна напада и искушавак роз безбожне људе, нечисте помисли, земаљске сласти, опојне страсти.

Сав си све, чист и безгрешан, дивни Првоангеле Божји, молимо те свесвети, молимо те свечисти, молимо те свебезгрешни, учи нас дан и ноћ како да живимо свето, чисто и безгрешно, и даруј нам твоје херувимске силе, да бисмо истински и стварно херувимски живели на земљи ми који по неизмерном човекољубљу Божјем представљамо херувиме на земљи. Не остави нас у отвореном блату наших сластољубивих земаљских жеља, него нас подигни у небеске ангелске висине и оспособи нас да ангелски свето и чисто поживимо док смо у телу на земљи. Милостиво погледај на нас, Свепобедни Архангеле, снисходљиво се спусти до нас, те нас, заспале у гресима, побуди на борбу са злом, са грехом, са смрћу, са ђаволом, да бисмо, вођени и сокољени тобом, лако савлађивали сваки грех, сваку страст, сваку смрт, сваког ђавола. Ми знамо, богоносни Архангеле, да ти имаш власт над нечистим дусима, над болестима, над смрћу, над гресима, испуни душе наше божанском силом својом, да бисмо и ми неустрашиво ратовали и херувимски побеђивали све непријатеље спасења нашег, вере наше, душе наше.

Свепобедни војводо Небеских Сила, ти си очистио небо од Сатане и црних ангела његових, очисти и душе наше од сваког греха, јер греси наши отварају врата и прозоре душа наших, те кроз њих улазе у нас нечисте силе демонске, прљајући и умртвљујући душе наше, које треба да су анђелски чисте и анђелски бесмртне. Без твоје свепобедне помоћи, Небески Војсковођо, ми лако постајемо плен нечистих сила, стога те од свег срца молимо, уврсти нас у своју непобедиву војску, и ратуј за нас и испред нас, водећи нас и предводећи нас у свакој борби за душу нашу, за спасење наше, за вечност нашу, и осигуравајући нам победу над сваким грехом и над сваким ђаволом.

О, пресвети Архангеле, ми смо очајно немоћни пред демонском силом вражијом, ако нам ти не притекнеш у помоћ божанском силом својом. Са тобом, ми ћемо увек односити победу у свим биткама за душу нашу и спасење наше и вечност нашу, а без тебе ми беспомоћно посрћемо из пораза у пораз, из греха у грех, из пакла у пакао. Зато буди увек с нама, и не напуштај нас због грехова наших и смрада нашег, него, љубећи нас божанском љубављу, учини да омрзнемо грех и све греховне сласти, и испунимо душе своје миомиром еванђелских врлина. Ево душе своје предајемо теби, пресвети Првоангеле Божји, молимо те и преклињемо, води нас увек путевима који одводе у Царство Небеско, да бисмо заједно с тобом, вечито славили свемилостивог Спаса нашег, преслатког Господа Христа, и Његовог свечовекољубивог Оца, и свеблагог Духа Утешитеља, коме нека је слава и хвала, сада и увек и кроза све векове. Амин.

 

 

Тропар, глас 4.

Војсковође небеских војски, непрестано вас молимо, ми недостојни, да нас вашим молитвама заштитите као заклоном крила ваше непропадљиве славе, чувајући нас који падамо на колена и усрдно кличемо: Избавите нас од невоља као војсковође вишњих сила!

 Света Петка Ђунис  

 

Срећан и Богом благословен Аранђеловдан, свима који славе Светог Архангела Михаила као Крсну Славу - срећна Слава!

"Не ратујемо против крви и тела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју", научио нас је Апостол.

Како, кад не видимо добро, кад не видимо бестелесно, како одвојити оне који су носиоци лажи и зла од оних који се лажи и злу супротстављају? Како препознати оне који лече, од оних који шире болест? Како изабрати Живот уместо смрти?
И, пре свега, како се борити против духова злобе, а не против Божијих створења којима су силе поднебесја заваладале?

Немамо ми тај вид и ту памет, Свети војсковођо бестелесних сила. Сем ретких виделаца међу нама, ми и твоју небеску лепоту можемо да видимо само у символу иконе, преко виђења светих живописаца.

Помози нам рањенима и немоћнима да видимо невидљиво, да препознамо пут у Живот, макар пут ишао и кроз борбу.
Помози нам да не мрзимо Божија створења, него да мрзимо само лаж, зло, владавину смрти. Води нас у нашој борби против зла, а да не буде борба против људи. Помози нам да у тој борби не останемо кукавни посматрачи, али и да не постанемо заражени злом против ког се боримо.

Чувај нас и води слабе и грешне, Свети Архангеле Михаило, Божији војсковођо свих бестелесних небеских сила, победниче над силама зла, слава ти.

Срећан нашој цркви Аранђеловдан, свима који славе Светог Архангела Михаила као Крсну Славу - срећна Слава!

Ненад Илић

 

 

UVEDITE ARHANĐELA U DOM: Za napredak kuće i dobro zdravlje

  

Uselite Boga u svoje srce i dušu. Neka vaša vera bude iskrena i čista, kaže Gospod „Blago onima koji poverovaše, a ne videše, velika je plata njihova na nebesima.

Nema metoda, nema anđela ako danas pomislite ovako ili onako. Samo tvrda vera, ona unutrašnja, da se njome ne hvalite nego da je nosite u srcu i duši. Kao kada dete voli, ono se ne hvali okolini, ono samo srcem voli i to svako sa strane može da vidi. Budite kao deca govori Hristos, nezlobivi.

Danas slavimo velikog Arhanđela Mihajla! U vaš dom će se useliti samo Bog sa svim svojim anđelima onda kada budete tvorili dobro, vera nije rešenje na brzinu, vera je život.
O današnjem danu 

Kada je satana, Lucifer, otpao od Boga, i povukao sobom u propast jedan deo angela, tada je Mihail ustao i uzviknuo pred neotpalim angelima: vonmem! stanem dobre, stanem so strahom! I sve nebesne vojske vernih angela gromovito su zapojale: svjat, svjat, svjat Gospod Savaotъ ispolnъ nebo i zemlя slavы tvojeja!! (Vidi o arhangelu Mihailu Is. Navina 5, 13–15; sv. Jude 9.) Među angelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj. Svaki narod ima svoga angela hranitelja, a osim toga i svaki hrišćanin ima svoga angela hranitelja. Treba se uvek sećati da ma šta mi činili, javno ili tajno, činimo u prisustvu svoga angela hranitelja.

A na dan Strašnoga Suda sabraće se sve ogromno mnoštvo angela nebesnih svetih oko prestola Hristova, i pred svima njima objaviće se dela, reči i pomisli svakoga čoveka. Neka bi nas Bog pomilovao i spasao molitvama sv. arhistratiga Mihaila i pročih nebesnih sila beztelesnih. Amin.

MOLITVA SVETOM ARHANĐELU

Molite se uvek! Ne samo večeras, svojim rečimam iskreno, čisto onako od srca! Bog će vam dati mnogo i pomoći će uvek.

Molitva svetom Arhangelu

Gospode Bože, veliki Caru Bespočetni, pošalji, Gospode, Arhangela Tvog Mihaila na pomoć slugama Tvojim (imena), izbavi nas od neprijatelja naših, vidivih i nevidivih.

O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, izlij miro blagostinje na rabe Tvoje (imena).

O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, što demone uništavaš, zapreti svim neprijateljima našim koji se bore protiv nas, učini ih kao ovce i uništi ih kao prah pred licem vetra.

O Gospodnji Veliki Arhangele Mihailo, šestokrilni Prvi Knjaže i Vojvodo Nebeskih Sila, Heruvima i Serafima, i Svih Svetih!

O Predivni Arhangele Mihailo, čuvaru neizrečenih Tajni Božijih, budi nam Veliki pomoćnik u svemu: u uvredama, u žalostima, u tuzi, u pustinjama i na raspućima, na rekama i na morima tiho pristanište.

Izbavi nas, Veliki Arhangele Mihailo, od svih laži ćavolskih, uvek usliši nas grešne sluge Tvoje (imena), moleći Tebe i prizivajući ime Tvoje Sveto, pohitaj u pomoć i usliši molitvu našu.

O, Veliki Arhangele Mihailo! Pobedi sve protivnike naše Silom Časnog Životvornog Krsta Gospodnjeg, Molitvama Presvete Vladičice Bogorodice i Svetih Apostola, i Svetitelja Nikolaja Čudotvorca, Svetog Proroka Božijeg Ilije, Svetog Andrije jurodivog, Svetih Velikomučenika Nikite i Evstatija, i Svetih Svetitelja, Prepodobnih, Mučenika, i Svih Svetih, i svih Nebeskih Sila. Amin.

O, Veliki Arhangele Mihailo, pomozi nama grešnim slugama Tvojim (imena), izbavi nas od zemljotresa, potopa, ognja, mača, od iznenadne smrti i od svakoga zla, i od svakakvog vraga lažljivog, kojeg bura nanosi i od lukavog izbavi nas, Veliki Mihaile Arhangele Gospodnji, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Srećna slava svima koji slave!

Izvor: Beogradskiportal.rs

 

СВЯТОЙ АРХИСТРАТИГ БОЖИЙ МИХАИЛ

Сегодня была прекрасная праздничная служба в честь Архистратига Божьего Михаила и всех небесных воинств в нашем приходе. Удивительно душевная потом беседа с единоверческими иереями, клириками и нашими прихожанами... Храм переполнен, я такого не видел. Половина взрослые сосредоточенные мужчины. Много молодежи - в том числе призывного возраста и вида. Все говорили очень трогательные речи - женщины со слезами - об отце Иринархе преимущественно и том, как он превратил заброшенное здание сельского склада в процветающий монастырь, как выросло поколение крещенных младенцев и как они в целом сохранились в общине с нами. В глазах иконописца горел настоящий свет, а строгий директор совхоза, с ужасом заглядывая внутрь и обдумывая каждое слово, рассказал, как он понимает, почему страшно попасть в руки Бого живого... Что-то было волшебное в трапезе, такое, какого в наше время просто не может быть. Одна тетушка сказала, что пришла сюда и попала в сказку и уже не может и не хочет из нее уходить. Это редко нечто подобное, пожалуй, только в Софрониевой пустыни. Наверное где-то еще есть, должно быть, но я не знаю. И отлично, нельзя же все знать. А отец Иринарх на своем особом языке ученого 19 века завершил, что праздник это прекрасно, но мы на войне, в войске Архангела Гавриила, и что если бы Архангел спал (как часто мы), сатана так бы и правил на небе и не был бы сброшен оттуда в ад. Строго сказал отец Иринарх: мало трудитесь и плохо воюете. И улыбнулся грозно и нежно. Плохо, надо бы лучше... Всех наших от военачальников до рядовых, добровольцев и служб тылового обеспечения с нашим праздником. Это день наших вооруженных сил - сил бесплотных, но движащих горы и повелевающих мирами.

  

Alexandr Dugin

 

ПОСЛЕДНЯЯ НЕДЕЛЯ НОЯБРЯ...

✲«✲🍂🌾🍁✲✲🍂🌾🍁✲«✲  ✲«✲🍂🌾🍁✲✲🍂🌾🍁✲«✲  

Свети Ђурђиц

 

Богом благословено навечерје празника Свети Великомученик Георгије Ђурђиц. Свима који славе срећна слава, да је дочекате у миру, срећи и здрављу и да је прославите са својим најмилијима.  

 

Пренос моштију светог Георгија – Ђурђиц

Српска православна црква и верници 16. новембра (3. новембра по јулијанском календару) прослављају празник преноса моштију светог Георгија, у народу познат као Ђурђиц. Портал Порекло честита свима који славе.

Ђурђиц је крсна слава многих српских породица, а често се слави и као преслава Ђурђевдану (6. маја).

Свети Георгије који је, као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године. Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.

На православним иконама и средњовековним фрескама свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци. У православним манастирима свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.

Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње – као празник преноса моштију светитеља (Ђурђиц) и 6. маја (23. априла по календару СПЦ) када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан). У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обележен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.

На литургијама у храмовима помињу се страдања светог Ђорђа, чије су мошти по жељи самог светитеља пренесене из Никомидије у Лиду палестинску, у храм њему посвећен. У време цара Константина хришћани су сазидали храм светом Ђорђу у Лиди Палестинској, а приликом освећења храма, пренете се у и њему сахрањене мошти свеца.

ИЗВОР: knjazevac.org.rs

 

Народни обичаји на Ђурђиц: Ово НИКАКО не смете радити са стварима из куће

 

 Свети Георгије или Свети Ђорђе је био великомученик и борац за хришћаство, који је честа крсна слава код Срба. На данашњи дан православни верници се присећају преноса његових моштију из Никомидије у град Лида Палестинска.

Овај светац се у нашем народу слави два пута годишње, као Ђурђиц 16. новембра и 6. маја, као Ђурђевдан, када се обележава дан његове смрти.

Празник Светог Ђорђа обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и као једна од најчешћих слава православних Срба.

На иконама се најчешће представља на коњу, како убија аждаху, док се на иконама за празник Ђурђиц приказује без коња, у стојећем ставу, са копљем или мачем у руци.

Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова. Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан. 

У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.

Kод старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.

У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.

Извор: Жена.Блиц

 

SLAVIMO SVETE VRAČE KOZMU I DAMJANA: Bili su lekari besrebrenici, čudotvorci, a danas su zaštitnici lekara i bolesnih

  

Svete Vrače Kozmu i Damjana, koji su bili rođena braća rodom iz Azije, praznujemo 14. novembra. Kao deca su kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani. Imali su veliku blagodat od Boga, da leče ljude i životinje od svake bolesti i muke, i to obično polaganjem ruku.

 

   

 

Za svoj trud nisu tražili nikakvu nagradu, samo su zahtevali od bolesnika da veruju u jedinog Gospoda Isusa Hrista. Zbog ovoga se još zovu besrebrenicima. Nasledivši veliko imanje, oni su ga milostivo razdavali bednima. Bog im je dao zapovest koja glasi: „Zabadava ste dobili, zabadava i dajte”.

U narodu se raširio kult ovih svetitelja nakon što su izlečili rimskog cara –

Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma jednom istinski naljutio na Damjana što je uzeo tri jajeta od žene koju su izlečili, po imenu Paladija. Toliko se Kozma naljutio da je naredio da ga posle smrti ne sahrane kraj brata Damjana. Ali, Damjan je uzeo ta tri jajeta ne kao nagradu, nego zbog toga što ga je Paladija zaklela Svetom Trojicom. Ipak po smrti njihovoj u mestu Feremanu bili su zajedno sahranjeni.

 

 U vreme sv. Kozme i Damjana carovao je u Rimu car Karin. Pred njega doveli su gonitelji hrišćanstva ovu braću, okovanu u lance. Posle dugog ispitivanja car im je naredio da se odreknu vere u Isusa Hrista i prinesu žrtve rimskim bogovima. Međutim Kozma i Damjan ne samo što nisu poslušali cara nego su ga još i savetovali da on prizna „jedinoga istinitoga Boga“. Sveti mučenici Kozma i Damjan rekli su mu “Naš Bog nije stvoren, no On je Stvoritelj svega, a tvoji su bogovi izmišljotine ljudske i delo ruku umetnika. I kad ne bi bilo umetnika da vam naprave bogove, vi se ne biste imali kome klanjati.”

 

 Lišeni su života zbog tuđe zavisti –

U hrišćankoj tradiciji pominje se da je, posle čuda učinjenoga nad samim carem, kad su ga čudesno iscelili od teške bolesti – car i sam izjavio svoju veru u Isusa Hrista i pustio braću. I oni su produžili da propovedeju hrišćanstvo i isceljuju bolesnike. Zbog toga što su se pročuli pozavideo im je na slavi neki lekar, negdašnji učitelj njihov, i pod izgovorom da beru lekovite trave izveo ih u planinu i pobio kamenjem. Ovi svetitelji su ubijeni 284. godine.

 

 

Sveti Vrači u narodu se praznuju dva puta godišnje: 14. novembra i 14. jula.

 

 Tekst u celosti pruzet sa Opanak.rs

 

 

Драга браћо и сестре срећан празник Светих врача Козме и Дамјана! Срећна слава свима који славе!

 

Молитва светим БЕСРЕБРЕНИЦИМА КОЗМИ И ДАМЈАНУ

 

К вама, свети бесребреници и чудотворци Козмо и Дамјане, као брзим помоћницима и топлим молитвеницима за спасење наше, колена преклонивши, притичемо и, клањајући се, усрдно вапимо: не презрите мољења нас грешних и немоћних, који смо у многа безакоња запали и свакога дана и часа сагрешујемо. Умолите Господа да нама, недостојним слугама Својим, подари велика и обилна милосрђа Своја. Избавите нас од сваке патње и болести, јер сте од Господа и Спаса нашега Исуса Христа примили изобилну благодат исцељења, ради чврсте вере, бесплатног лечења и мученичке кончине ваше. Услишите нас који се молимо и богоугодним посредништвом вашим измолите код Христа Бога православним управитељима здравље, благостање, спасење, победу над непријатељима и благослов Божји. Опет се клањајући, усрдно молимо да нам од Господа испросите све што је од користи у овом привременом животу, а посебно што је потребно за вечно спасење, да се удостојимо да молитвама вашим добијемо хришћански крај, без болести, непостидан, миран, и да се избавимо од превара ђаволских и вечних мука, да наследници безграничног и блаженог Царства Небеског будемо. А ви, угодници Божји, не престајте да се молите за оне који вам са вером приступају; чак и ако, по мноштву грехова својих, нисмо достојни милосрђа вашег, будући истински подражаваоци човекољубља Божјег, учините да донесемо род достојан покајања и у вечни покој стигнемо, хвалећи и благосиљајући дивног у светима Својим Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Пречисту Мајку Његову, и вашу топлу заштиту, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

 

 

Света Петка Ђунис

 

TOG DANA PLAKALI SU I SRBIJA I NEBO::Navršava se 11 godina od smrti patrijarha Pavla

 Ustajao je vrlo rano, živeo je po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio. Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele ili naočare. Sam je kuvao, šio i protivio se svakom luksuzu. Uzrečica mu je bila "Bog te video"...

Na današnji dan pre jedanaest godina upokojio se patrijarh srpski gospodin Pavle.
 

Foto: Dado Đilas

Njegovo službovanje na mestu prvog među jednakim arhijerejima, punih 19 godina, posebno je obeležilo ratne godine na prostoru nekadašnje Jugoslavije kada je poručivao da su "svi ljudi deca Božja".
 

Ostaće upamćeno da se krajem 90-tih godina stavio na čelo nekoliko protestnih marševa protiv Slobodana Miloševića koga je SPC 2000. godine, odbacivši tradicionalnu političku neutralnost, pozvala da se povuče, a opozicione stranke da pronađu zajednički jezik. Bio je veoma popularan u narodu koji ga je mogao videti kako pešači od Kalemegdana prema Slaviji, ili kako se vozi javnim prevozom.
 

Foto: Fonet

"Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi", poručivao je patrijarh Pavle, ali i savetovao "čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih, jer ne znaju šta rade".

 
Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, bez obzira na to kom narodu su činjeni i kojoj veri. Ustajao je vrlo rano, živeo je u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio. Nije gledao televiziju, nije slušao radio, niti je čitao novine jer znao je da su prilike takve da će ono što je važno i do njega doći.
 
Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele ili naočare. Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak. Uzrečica mu je bila "Bog te video". Protivio se svakom luksuzu, bio je, kažu, štedljiv, ali nikako škrt.
Patrijarh Pavle je gotovo tokom čitave godine bio na postu na vodi, ribu je jeo veoma retko, a meso gotovo nikad.
 
Govoreći na patrijarhovom odru ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, pred više stotina ljudi koji su se tu sabrali da bi patrijarha ispratili na poslednji počinak, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da je patrijarh Pavle "sveti starac" koji je budio skrivenu dobrotu, čovekoljublje, bogoljublje, bratoljublje u ljudima koji su ga preopoznali kao svog najrođenijeg.
 

Foto: Kurir

Iako je bio star i bolestan i, iako je poslednje dve godine proveo na Vojno-medicinskoj akademiji, vest da ga više nema rasplakala je Srbiju. I dok je Srbija plakala, nebo je dobilo sveca, govorili su njegovi saradnici.
 
 Iyvor Kurir.rs

Sveti Vrači Kozma i Damjan: Da bi ste se rešili bola izgovorite ove reči

 Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas slave dan posvećen Kozmi i Damjanu, u narodu poznatu i kao Sveti Vrači. Ovi sveci se smatraju zaštitnicima lekarske profesije. Veliki broz domova u Srbiji ove svece obeležava kao krsnu slavu.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa “radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi” pa su u narodu poznati kao sveti Bezsrebrenici

Kako su Kozma i Damjan celog života isceljivali bolesne, vlada verovanje da na današnji dan treba izgovoriti MOLITVU ZA OZDRAVLJENJE

Ovu molitvu trebalo bi čitati počev od današnjeg dana, 40 dana za redom, i bićete zdravi onoliko koliko verujete da vam to može pomoći.

Molitva glasi ovako:

K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih, koji smo u mnoga bezakonja zapali i svakoga dana i časa sagrešujemo. Umolite Gospoda da nama, nedostojnim slugama Svojim, podari velika i obilna milosrđa Svoja. Izbavite nas od svake patnje i bolesti, jer ste od Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista primili izobilnu blagodat isceljenja, radi čvrste vere, besplatnog lečenja i mučeničke končine vaše. Uslišite nas koji se molimo i bogougodnim posredništvom vašim izmolite kod Hrista Boga pravoslavnim upraviteljima zdravlje, blagostanje, spasenje, pobedu nad neprijateljima i blagoslov Božji. Opet se klanjajući, usrdno molimo da nam od Gospoda isprosite sve što je od koristi u ovom privremenom životu, a posebno što je potrebno za večno spasenje, da se udostojimo da molitvama vašim dobijemo hrišćanski kraj, bez bolesti, nepostidan, miran, i da se izbavimo od prevara đavolskih i večnih muka, da naslednici bezgraničnog i blaženog Carstva Nebeskog budemo. A vi, ugodnici Božji, ne prestajte da se molite za one koji vam sa verom pristupaju; čak i ako, po mnoštvu grehova svojih, nismo dostojni milosrđa vašeg, budući istinski podražavaoci čovekoljublja Božjeg, učinite da donesemo rod dostojan pokajanja i u večni pokoj stignemo, hvaleći i blagosiljajući divnog u svetima Svojim Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Prečistu Majku Njegovu, i vašu toplu zaštitu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.  

   

Тајна празника - Свети Врачи Козма и Дамјан

                           

На Светој Гори бдење на празник Светих Козме и Дамјана

На целој Светој Гори се вечерас у свим манастирима, скитовима и келијама, служи бдење Светим Бесребреницима и Чудотворцима Козми и Дамјану. За време службе читаће се посебне свештеничке молитве за заустављање заразних болести. Сутра, на дан празника, након Свете Литургије, вршиће се литије са моштима и чудотворним иконама.

Свештена општина је донела ову одлуку, као што је био случај и на почетку пандемије корона вируса, на празник Светог Харалампија 27. марта. Иако служба Светим Врачима Козми и Дамјану не садржи бдење, светогорски старци су одредили да се оно служи вечерас, како би се молитвеним заступништвом Светитеља и Пресвете Богородице, умолио Господ да заустави ширење заразе корона вируса.

Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијих угодника Светих Бесребреника и Чудотвораца Козме и Дамјана, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав свет.

Света Петка Ђунис

Срећан нам Дан победе!

"Кад кажете примирје - па јес, може да се каже примирје.

Било је чупаво, али на крају их примирисмо".

Срећан нам Дан победе!

 

  

Ненад Илић

СЛАВА ДАЈБОГУ!!!

   

ДАЈБОГОВ ДАН

Вучји дани, као и слични вишедневни празници посвећени животињама у вези су са култом предака. Вучји дани трају седам дана, завршавају се Дајбоговим даном који је уједно и растурњак. Растурњак је дан који постоји код свих вишедневних празника посвећених прецима. Душе умрлих (које се у овом случају налазе у вуковима) су се гостиле, јеле и пиле и последњег дана морају да се растурају (разилазе). Према веровању, Дајбог окупља вукове, одређује где ће и колико оваца да поједу, обезбеђује им храну за зиму и после их распушта.

Дајбог (Дабог, Дажбог, Даждбог) је словенски бог који даје живот Земљи, јер је истовремено бог Сунца (сунчеве топлоте) и кише (дажд) који су најважнији услови за опстанак људи. Међутим он је и у вези са прецима као бог подземног света што је можда (код нас јужних Словена) његова најбитнија карактеристика. Судећи по томе, боговима не могу строго да се приписују соларни (сунчани) или хтонски (земаљски) принципи већ једно божанство може бити и соларно и хтонско.

Један од најстаријих извора који спомиње Дајбога, а повезан је са нашим, јужнословенским, поднебљем је словенски превод Хронике Јована Малале из 1114. године. Преводилац (који је највероватније са подручја данашње Бугарске) је грчке богове који су владали Египтом, превео словенским именима како би појаснио текст и учинио га ближим читаоцима код којих је памћење на стара божанства још увек било свеже.

„После Хефестове смрти, кога су звали и Сварог, Египћанима је владао његов син Сунце, кога зову и Дажбог (Дајбог)... А Сунце цар, Дажбогов син био је снажан мушкарац... није желео да не поштује закон свога оца Сварога... Како је за њега рекао песник Хомер... Дажбог је оптужио Афродиту због браколомства с Арејом... После смрти Дажбога, Свароговог сина, Египћанима је владао Сосис“

Иако родбински односи међу словенским боговима нису доказани, из овог текста можемо закључити да је Дајбог Сварогов син. Дајбог је близак хорсу јер су оба божанства повезана са Сунцем. У средњовековним списима, при набрајању богова, име Дајбога најчешће се спомиње уз Xорсово име. Јер као и Дајбог, и Xорс је соларно божанство. Ипак постоји разлика међу њима. Дајбог је симбол сезонског сунца, и као такав он је узрок живота биљака и плодности уопште. Он даје топлоту и живот (Дај-бог). Лети је ово сунце најсветлије и најтоплије, а зими најслабије и најхладније, јер борави у подземном свету. С друге стране, култ Хорса је култ самог сунчевог светла. Он је пре дневно него годишње сунце. 

 

Спомињање Дајбога имамо и на нашим просторима. У "Лексикону религија и митова древне Европе" који се ослања на српско народно стваралаштво, Дајбог је описан као "бог злата и сребра и ковачке вештине". То не треба да чуди јер је ковач и Сварог Дајбогов отац.

Црква је демонизовала сва словенска божанства па и Дајбога. У часопису "Вила" 1866. објављена је христијанизована народна прича из Лојанице у Србији, у којој је Дајбог (Дабог) представљен као зло божанство и непријатељ хришћанског бога:

 

"Био Добар цар на земљи а Господ Бог на небесима. То је тако дуго трајало. Док се Господу Богу пожали што Дабог много преко мере душе прождире, па стане мислити како би силу Дажбогову укротио. Да га убије, није могао јер је Дабог, Боже прости, био силан као и Господ Бог на небесима...Свети Тома сиђе на Земљу к Дабогу, и једнако га кушао док га није искушао: да се његова сила укротити никако не може, јер су се два цара уговорила, него ако би се у Господа Бога син родио, он би могао потражити своју очевину...А Господ Бог задијао сина. Када Дабог чује да се у Господа Бога задијао син, и да већ иде по своју очевину, од тешке јарости зине да му се једна вилечетина вукла по земљи, а друга у небо допирала, не би ли сина Божијег прождро. Али му син Божији не даде ни данути, него га удари копљем у доњу вилицу и исправи копље те му се и горња вилица на копље набоде...А све грешне душе, што их је Дабог од памтивека прождр’о, покуљају из уста и оду са сином Господу Богу на небеса."

 

Дајбог се сматра родоначелником Срба али и свих Словена. Спев „Слово о полку Игорову“ јасно нам говори да су се Руси сматрали потомцима Дајбога (Дажбога):

''Тад за доба тог Ољега Злославића

сејала се и бујала кавга свуда,

гину благо Дажбогових потомака,

у бунама кнежевскима век се људски поскраћива''

Дајбог је замишљан као старац, одевен у животињску кожу, са штапом у руци којим се помаже зато што је хром. Најчешће је у пратњи вука који је такође хром. Дајбог и вук су нераскидиво повезани, јер је вук један од Дајбогових облика. Вук је, такође, сматран претком свих Срба (опширније у тексту о Вучјим данима):

„За Србина се нпр. каже да је вук, и то је сасвим на свом месту утолико што је вук, као што сам у једном ранијем раду показао, митски сродник и предак Србинов, уопште митски представник српског народа."

 

Веселин Чајкановић

 

Српска православна црква на Дајбогов дан обележава помен на српског краља Стевана Дечанског. Ако се држимо најсавршенијег календара на свету - Маланковићевог или „новојулијанског“, тај дан је 11. студена (новембра). У неким крајевима Србије на овај празник клао се црни петао на прагу куће. У кљун му се стављала длака од сваке домаће животиње, затим му се кљун везивао црвеним концем и после тога петла би обесили под стрехом. Овај празник познат је и као Мратин дан, а цео период око празника као „мратинци“ или Вучји дани. Етнолог Радомир Ракић доводи у везу Мрату са светим Мартином кога су прослављали рудари Саси живећи и радећи у Србији. Међу тим рударима било је вероватно и Лужичких Срба који су се касније лако претопили у околно становништво и пренели назив свог празника који је очуван до данашњих дана. Битно је напоменути да св. Мартин нема никакве везе са вуковима. Претпоставке да је можда овај дан био посвећен персијском божанству светлости - Митри, исто нам не објашњавају народне обичаје. Јасно је да обичаји везани за овај празник немају никакве везе са хришћанством (поготово не вукови!) већ им је порекло много старије.

Веселин Чајкановић сматра да је Мратиндан повезан са претхришћанским врховним богом код Срба и сматра да је то био Дајбог. 

 

„Према Чајкановићу, врховни српски бог има хтонски карактер, а његов култ, мање или више, био је присутан у свим значајним обичајима. Првобитна хипостаза овог божанства имала је вучји облик са карактеристичном хромошћу која се задржала и након његове антропоморфазације“.

 

Бојан Јовановић/Српска народна религија у светлости Чајкановићевих проучавања

Дајбог јесте био моћан бог познат свим словенским народима, знамо да је по Несторовој Повести минулих лета његов кип био на брду изнад Кијева (уз Перуна, Мокош, Стрибога, Симаргла и Хорса) али је, ипак, тешко доказати да се радило о врховном божанству. Без обзира на то да ли је Дајбог био врховни бог Срба или није, држимо се Чајкановићевих истраживања и верујемо да је 11. студен некада слављен као Дајбогов дан.

 

Примањем или наметањем нове вере - хришћанства народ се није олако одрекао старих богова. Атрибути наших богова делимично су пребачени на хришћанске свеце, па тако Свети Сава на неки начин замењује Дајбога, а од народа добија надимак „заштитник вукова“ сачувавши бар на тај начин успомену на веру предака.

 

Аутор текста УРС "Старославци"

Dragutin Matić (1888—1970) ZAPLANJAC - OKO SOKOLOVO

Dragutin Matić - Zaplanjac na položaju foto: Wikipedia

  

DRAGUTIN MATIĆ

(Kaletinac, 10.01.1888 — Kaletinac, 01.01.1970)

Dragutin Matić, srpski vojni izviđač, poznat i kao "Oko sokolovo", rođen je 10. januara 1888. godine u Kaletincu na obroncima Suve Planine. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Poznat je po ratnoj fotografiji koja je obišla svet.

* * *

Citati iz knjige "Moj otac, Oko Sokolovo":

"Dragutin Matić... dete bez detinjstva, dečak bez dečakovanja, momak bez momakovanja. Čuvar ovaca, koza, goveda, konja. Onda pčelbar. Pa — vojnik i ratovanja, ratovanja... Dve godine vojnik, konjanik, sedam godina ratnik".

"Rano je ostao bez majke, ubrzo i bez oca. Kakve mogu da budu snaje, supruge starije braće — to je narod lepo znao. A Dragutin na sebi osetio".

Sa albanske golgote:
"Gazilo se preko ljudi, ukrštali su se točkovi kuhinja i lafeta, kola i topovi, konji su se propinjali i međusobno ujedali gotovo podivljali od šibanja i draža vozača, često se nije moglo ni napred ni nazad... " 

SLIKA SA NASLOVNE STRANE


... Dragutin Matić, seljak iz Kaletinca, ispod Suve planine, čovek sa najslavnije ratne fotografije, objavljene u mnogim novinskim izveštajima sa bojišta, kasnije u hronikama i albumima ratova vođenih na ovom tlu ...

... Ta slika je na naslovnoj strani ove knjige ...

... Slika je poznata. Ime čoveka na njoj pogrešno je objavljivano. Ponekad je, umesto imena, ispod fotografije stajao natpis: "Oko sokolovo", ili "Srpski vojnik-izviđač na Drini ..." Slika je obišla svet, stigla je do dalekog Japana. Otuda je doprla vest da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda Dragutima Matića japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu.

... Dragutin Matić, konjanik i pešak, nije mario za nauku i studije, nije znao šta je to psihologija, on je jedino znao da se neopažen privuče neprijatelju, da ga prebroji, vidi kako je naoružan, da se zatim neopažen vrati na položaj i o tome obavesti svoje starešine ...

... Svaki njegov izveštaj bio je pouzdan. I dragocen. I nije čudo što su mu starešine, komandir čete poručnik Aleksandar Mijalković, komandant bataljona kapetan Vladimir Pešić i komandant puka Milić Milićević, poveravali samo one zadatke u kojima se ispoljavaju snalažljivost, mudrost, lukavstvo, srčanost ...

... Ratna slika Dragutina Matića je obilazila svet, ali do njega nije doprla. Sve do pre nekoliko godina, upravo do pojave gramofonske ploče "Marš na Drinu". Na omotu ploče bila je čuvena fotografija. Stari ratnici su odmah prepoznali Dragutina Matića. Kostadinka Savić, koja živi u Nišu, poznavala je Dragutina Matića. Kad je videla omot na ploči, uzviknula je: "Pazi, Dragutin Matić ..." Kupila je ploču i poslala je u Kaletince, na Matićevu adresu. Tako se Dragutin Matić ponovo setio vojevanja, Cera i Kolubare, Mačkovog kamena i albanskih i crnogorskih gudura. Prisećao se da su se neki ljudi sa fotografskim aparatom kretali oko njega, da su ga slikali ...

... Matićevo vojnikovanje trajalo je punih devet godina. U kadru se našao 1910. godine. Dvanaeste je ratovao s Turcima, trinaeste sa Bugarima, četrnaeste sa Švabama. Bio je među onima koji su na Krfu, oporavljeni, pevušili: "Ko ne zna šta su muke teške neka preće Albaniju peške..." Odatle, sa Krfa, noseći u srcu mučne uspomene na svoje mrtve drugove, koje su najpre sahranjivali na malom groblju a potom bacili u more, otišao je na Solunski front ...

... Posle vojnikovanja i ratovanja Dragutim Matić je bio ono što i pre toga: pečalbar. Odlazio je u Semberiju, Mačvu, Šumadiju, pravio ciglu, crep, ćeramidu. Zime je provodio sa porodicom u rolnom Kalstimcu, ispod Suve planine ...

... Retko je govorio o ratu. Nije pominjao ni svoja odlikovanja. U stvari od početka drugog svetskog rata nije ih više ni imao. Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara spakovala je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava ...

... Tako su zauvek nestala znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata. Ponešto je, kasnije, i on sam želeo da sačuva od zaborava, pa je svojim sinovima pričao po koji uzbudljiv i dramatičan događaj. Njegov otac Peša i deda Mata bili su poznati odgajivači konja. Tako se Dragutin još kao dečak navikao na sedlo. Najsigurniji je bio na konju. Kad je stasao, uzeli su ga u konjicu. Bio je rođeni izviđač ...

... Rat mu, govorio je svojim sinovima, nije bio težak, uprkos nestašici municije, hrane, uprkos dugim marševima i jahanju. Najteže mu je bilo preko vrletnih albanskih staza, po ciči zimi, gladan, pun vašiju. Vaške niko nije mogao da savlada, množile su se. Tri meseca bez presvlačenja. Sedam dana bez ijednog zalogaja ...

... U Valoni smo dobili veš, na Krfu odelo, novo. Od Francuza. Staro je skupljeno na gomilu i spaljeno. Sa Krfa u Solun, potom na front ...

... Krenuli smo sa Kajmakčalana. Nemci i Bugari su u početku dali snažan otpor, ali smo ih razbili i oni su se zaustavili u Banatu i na bugarskoj granici ...

... U Lokošnici je jedan stari seljak još u početku rata zakopao dva velika bureta vina. To nisu otkrili ni Nemci ni Bugari. Kad je naišla srpska i francuska vojska, seljak je otkopao burad i vino i podelio vojnicima. Plakao je od radosti. Pričao je kako su Bugari žarili i palili po selima oko Niša ...

... Iz Lokošnice idemo do sela Grkinja i Barbeša do Nišave. Sa mnom su narednik Voja Dinić, Mihailo Bakarelac iz Sopotnice, Ranđel iz sela Nelije, Milutin Stamenković, komšija iz Kaletinca i komandir voda potporučnik Dragićević, iz Donje Trnave ...

... Bio sam samo jednom ranjen i to na Gruništu, ali sam ranu brzo zacelio. Svog teško ranjenog druga Ljuba Milenkovića nosio sam ranjenog sa Cera nekoliko kilometara. On me je molio da ga ostavim, ali nisam to mogao da učinim po cenu svog života. Lečen je u niškoj bolnici. Posle smo se često viđali ...


Dragutin Matić je umro 1. januara 1970. godine u rodnom selu. Živeo je 82 godine. Iza sebe je ostavio sinove Ranđela, zemljoradnika, Blagoja, dugogodišnjeg novinara "Politike", kćer Kristinu, koja živi u Ovsinjincu, dvadeset tri unuka i praunuka.

Bio je, prema Blagojevim rečima, čovek neobične skromnosti. Kad god je započinjao priču o ratnim događajima, prekidao je onog časa kad je trebalo da pomene svoju ličnost. Bojao se da ne liči na hvaljenje. Osim toga, smatrao je da tu nema šta da se govori. To je za njega bila bitka za otadžbinu. A otadžbini se daje sve. Bez roptanja i bez hvaljenja.

Kad se, krajem decembra 1969. godine razboleo, trebalo je da se prebaci do bolnice. Ali, kako? Sneg je zavejao puteve ispod litica Suve planine. Kad bi lekar mogao da se probije do sela! Za nevolju starog ratnika saznalo se u niškom garnizonu, pa je hitno upućen vojni helikomter sa lekarom. Ali, kad su se spustili u Kaletinnu, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi mogao da podnese taj let. Umro je dva dana kasnije.

Antonije Đurić




Antonije Đurić
SOLUNCI GOVORE
osmo izdanje
NIRO "KNJIŽEVNE NOVINE"
BEOGRAD, 1989.

 

UZ SLIKU KOJA JE OBIŠLA SVET


ZAPLANJE I ZAPLANJCI

Srpski vojnik izviđač na Drini u Prvom svetskom ratu dugo se nije znalo da je na čuvenoj fotografiji Dragutin Matić. Ova fotografija nalazi se u mnogim ratnim albumima, vojnim enciklopedijama, muzejima, udžbenicima istorije itd. Na njoj je srpski ratnik iz Balkanskih i Prvog svetskog rata.


Pričaću vam o njemu...

Ime mu je Dragutin Matić. Rođen je 10. januara 1888. kao najmlađe čedo oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali "Dragutin Đorin".

Matići su ugledna i relativno brojna srpska familija u selu Kletincu. "Po predanju, vode poreklo iz okoline Prizrena u Metohiji, a u ove krajeve doseljeni su posle Kosovske bitke, sklanjajući se ispred Turaka. Kao dokaz za ovu tvrdnju uzima se mikrotoponim Kruša, koji se u Kaletincu javlja u više oblika Mala, Blaga, Gusta Kruša."¹

Dragutin u školu nije išao, ali je znao da čita i piše. Opismenio se u vojsci i ratu, kao i mnogi njegovi ratni drugovi.

U ranoj mladosti oženio se Krunom Ranđelović iz obližnjeg sela Sopotnice. Do odlaska u vojsku sa njom je izrodio četvoro dece. Najstarija je kći Kristina, a potom slede sin Ranđel i dve kćeri.

Početkom 1910. odlazi na odsluženje vojnog roka, u Beograd, u kasarnu "negde prema Senjaku". Regrutovan je kao konjanik, a kasnije je prekomandovan u pešadiju.

Dolazak u vojsku, bio je ujedno i njegov prvi dolazak u Beograd. Za vreme služenja vojnog roka često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem za koga je govorio da je bio "šašavo hrabar".


Tri puta ratnik

U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, u kome i on učestvuje. Bio je aktivni učesnik i Drugog balkanskog rata. U oba ova rata vojnik Matić pokazao je veliku hrabrost.

Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu poverile zadatak izviđača.

Na priloženoj fotografiji, Dragutin Matić je snimljen kao vojnik izviđač. Nije pouzdano utvrđeno kada i gde je ona nastala. Smatra se da je snimljena "negde na Drini pre povlačenja srpske vojske preko Albanije". Ne zna se ni njen autor. "Sliku je napravio neki ratni reporter, koga su vojnici zvali Rušnjak, zbog njegovog ruskog imena ili prezimena.²

"Dugo se nije znalo ni ime vojnika sa fotografije. Zbog toga je, umesto imena, ispod fotografije stajao potpis Oko sokolovo ili Srpski vojnik izviđač na Drini. Slika je obišla svet, stigla je do dalekog Japana. Otuda je došla vest da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda Dragutina Matića japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu.

Na priloženoj fotografiji vojnik Matić na glavi ima srpsku šajkaču, a obučen je u vojnički šinjel. Naoružan je puškom sa bajonetom. Osim toga, na sebi ima i neke odevne predmete koje su nosile druge vojske. Oficir stare jugoslovenske vojske Predrag Ječmenica ističe "da vojnik Matić na sebi ima i deo vojničke opreme koju je nosila turska vojska. To je jedna vrsta vojničkog ogrtača tzv. bešli, koji su nosili turski vojnici. Izrađivan je od kamilje dlake i služio je za zaštitu od hladnoće, kiše i vetra". Po svoj prilici, to je deo ratnog plena srpske vojske iz Prvog balkanskog rata.


Izgubljene medalje

U svoj zavičaj vratio se "negde oko Božića 1919. godine". Ratovao je punih šest godina, a dve godine je proveo na odsluženju vojnog roka. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovanja. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od države tražio bilo kakvu privilegiju i beneficiju. Naprotiv, skromno je isticao "da je to bila samo njegova obaveza prema svome narodu i otadžbini".

Godinu dana posle dolaska sa Soluna, rodilo mu se i peto dete sin Blagoje. Osim na vojničkom polju, Dragutin Matić dostojno se odužio srpstvu i svojim brojnim potomstvom. Iza njega je ostalo više od dvadesetoro unučadi i praunučadi. Najmlađi Dragutinov sin, Blagoje Matić dugo godina bio je dopisnik lista "Politika" iz Niša. Sada kao penzioner živi u Beogradu.

Između dva svetska rata bio je kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi.

Ordenje i medalje ovog hrabrog srpskog ratnika, na žalost nisu sačuvani. "Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovla je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata."³

Ceo svoj radni i životni vek proveo je u rodnom Kaletincu. Iz njega je odlazio u vojsku, rat i pečalbu, ali mu se uvek vraćao, jer ga je neizmerno voleo. U njemu je i umro, dvanaest dana pre svog 83. rođendana.


Ratnici s kolena na koleno

Osim Dragutina, u oslobodilačkim ratovima Srbije bilo je još ratnika iz njegove familije, Kaletinca i celog Zaplanja. Zajedno sa njim, iz Kaletinca je na Solunski front otišlo oko stotinu njegovih meštana. U borbama za slobodu srpskog naroda, pokazali su veliku hrabrost i vojničku sposobnost. O tome svedoče njihova brojna odlikovanja, medalje i stečeni vojnički činovi. Mnogi od njih dali su i svoje živote za oslobođenje svoje otadžbine.

Obrad, Dragutinov sinovac, krenuo je u oslobodilačke ratove kao rezervni oficir. U njima je pokazao veliko junaštvo, zbog čega je bio odlikovan Karađorćevom zvezdom i Ordenom Belog orla. Posebno je pokazao veliku umešnost i vojničku sposobnost prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije. Zato je bio pismeno pohvaljen lično od regenta Aleksandra. Posle oslobođenja bio je "sekretar kancelarije kraljevih ordena". Pavle i Čedomir, Dragutinova braća od stričeva, takoće su bili solunski borci. Obojica su preživela rat i posle oslobođenja radili kao vinarski trgovci u Beogradu. "Iz Prvog svetskog rata je kao poručnik izašao i Jovan Jovanović iz Kaletinca".

Kaletinac, rodno selo Dragutina Matića "nalazi se u srednjem delu Zaplanja, u podnožju Suve planine. Sa zapadne i jugozapadne strane nalazi se brdo zvano Mandra. Sa jugoistočne strane selo je potpuno otvoreno i odatle ima širok pogled prema Gornjem Zaplanju. U ataru ovog sela nalazi se Trem, najviši vrh Suve planine. Ime je dobilo, očigledno, po reči kale. Zapravo, na južnoj strani sela ima ostataka male tvrđave koju seljani zovu grad, a ovu stranu sela zovu gradska strana. Ne zna se ko je sagradio tu tvrđavu, ali kota na kojoj je sagrađena dominira Gornjim Zaplanjem."^*5


Čuveni i u miru

Iz Zaplanja, zavičaja legendarnog Dragutina Matića, potiču i mnoge ugledne ličnosti iz kulturnog i javnog života Srbije.

Prerano preminuli pesnik Branko Miljković (po očevoj liniji) poreklom je iz Gadžinog Hana. U njegovu čast, dom kulture u ovoj varošici nosi ime "Branko Miljković". Nekadašnji prvak Beogradske opere Nikola Mitić rodom je iz sela Jagličja, a književni kritičar Radivoje Mikić iz Gornjeg Dragovlja. Zaplanjci su i čuveni zdravstveni stručnjaci Vojislav Stojanović i Ljubomir Đorđević. Obojica "su rodom iz Gornjeg Dušnika. Doktor Stojanović je poznati hirurg; koji je ispred jugoslovenske delegacije dočekao doktora Debejkija prilikom njegove prve posete Jugoslaviji. Po majčinoj liniji, u bliskom je srodstvu sa Dragutinom Matićem. Doktor Đorđević je poznati psihijatar, nekadašnji šef klinike na VMA. Poznati beogradski advokat Sava Anđelković, potiče iz Velikog Vrtopa u Gornjem Zaplanju. Iz Zaplanja su i mnogi poznati sportisti: Sava Grozdanović, savezni kapiten u odbojci potiče iz Sopotnice. Zoran Čolaković i Miroslav Vojnović, dugogodišnji igrači i treneri "Radničkog" iz Niša, braća Ilija i Blagoje Mitić iz beogradskog "Partizana" i niškog "Radničkog", itd.

Kazivanje Dragutinovog sina Blagoja Matića

_____________

¹ Kazivanje Dragutinovog sina Blagoja Matića
² Isto
³ "Ovako je bilo", Antonije Đurnć str. Gornji Milanovac, 1978. str. 235 i 237
⁴ Isto
⁵ Dr Dragoljub Simonović, "Zaplanje", Niš 1992. str. 588.

* IZA PLANINE Zaplanje je jedna manja oblast u južnom delu Srbije (jugoistočno od Niša a severoistočno od Leskovca). Omeđeno je planinama, Selićevicom, sa severa, Babičkom gorom sa zapada i Suvom planinom sa istoka. Po tome je i dobilo ime Zaplanje (za, iza planina). Svojim južnim delom otvoreno je prema Lužnici i Vlasini. Administrativni centar je Gadžin Han, dok geografski centar i "srce Zaplanja" predstavlja Donji Dušnik. Ono je ušlo i u mikrotoponimiju našeg glavnog grada, s obzirom da se i jedna beogradska ulica zove Zaplanjska. Po svom rodnom kraju, Dragutin Matić je među svojim ratnim drugovima, bio poznat i po nadimku "Zaplanjac". / I svetski rat

Izvor  Riznicasrpska.net