Kako isprvno koristiti avgust ...🧡🍁🍇🍷🌞

  

Avgust treba cijediti polako, kao liker od kruške. 

Sipati malo u čašu, piti kap po kap, i kroz čašu posmatrati sunce.
Avgustovske noći treba rasteguti plamenom svijeće, mlijekom usutim u posudu za domovika (kućni duh po slovenskoj mitologiji) predenjem mačke i cvrkutom cvrčaka.
Avgustovske dane treba zakačiti između stranica knjiga, kao obeljiživače, kako bi se oslobodio njihov žar u hladnom novembru, uzimajući knjigu sa police.

I preklinjem vas, ne vičitite na sav glas "Oh, evo avgust, tu je i jesen." Gdje žurite? Zaustavite sat.
Popijte kapljicu.
I bez prekida se ljubite.
U avgustu, voljene usne imaju poseban ukus.
​

Izvor: http://sobiratelzvezd.ru/kak-pravilno-ispolzovat-avgust/#more-41544
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com

...🧡🍁🍇🍷🌞

СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА - ОГЊЕНА МАРИЈА.

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да мубуде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што св. Марина одговори: „нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему". Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу. У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: „радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља." И Марина би исцељена силом Божјом одсвих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњуи у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука св. Марине налази се у ман. Ватопеду у св. Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су сеи догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу нити у имовину овог манастира. Једно времеТурчин је био тутор овог манастира.

 

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“
Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.

„Ништа ме не може одвојити од Христа“

Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне .“

„Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.

Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском.“

„Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“

Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник – не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.

„Велика је вера твоја“

Непоколебљива, она се са захвално мољаше Господу што је удостоји оваквих мука: „Теби Господе предајем душу своју. Верујем у тебе, не посрами ме и недај непријатељима мојим да тријумфују надамном. Не одврати лица Твога од мене,Господе. Нека се посраме они које чини неверје и безакоња. Господе, покажи ми пут Твој, научи ме истини Твојој, јер си Ти спасење моје.У Тебе се уздам. И зато ћу подносити све муке, да бих сведочила име Твоје Свето. Пошаљи Твоју милост на мене, Гоподе, и нека се кроз моје муке прослави Име Твоје.“

И док се она тако молила и славила Господа, џелати је сурово бичеваше гвозденим трозупцима, кидајући њено пречисто девојачко тело, са кога отпадаху комади меса. И док она трпеше највеће муке, Архангел Михаило појави се пред њом и рече јој: „Велика је вера твоја Марина. Твоја душа ће се удостојити вечне радости у Царству Небеском.“

Онда намесник нареди да Марина буде бачена у дубоку и мрачну тамницу. И док се у тамници молила, опет јој се јави Архангел Михаило да је утеши и да излечи тело њено од свих рана. Кад је угледа исцељену намесник се страшно зачуди. Рече јој: „Сада знам да се служиш магијом.“ Но она му одговори: „Ја не знам за магију, ја само знам за Господа Исуса Христа, који овим чудом осрамоти ваше лажне богове.“

На те речи намесник се разбесне. Нареди мучитељима да јој тело муче и месо секу гвозденим тестерама, а да кожу њену деру ножевима. Када Марина паде и када намесник помисли да је мртва, војници узеше њено тело и однесоше у тамницу да тамо оставе док не иструне. Но Архангел Михаило поново је посети, прекрсти је, излечи њено тело и нестаде.

Чекић Свете Марине

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.

Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

Крштење у води и крви

Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: „Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој.“ Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:“ Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти.“ Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.

Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.

Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.

Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.   

    

МОЛИТВА светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ

О, света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа, и због те вере си радосно и без страха пострадала, и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самога Господа. Твојим светим подвигом ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења – тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама.

Због тога, ми свегрешни и немоћни, приступамо ти, света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара, и коме у сваком захтеву попуштамо, грешећи непрестано. Својим молитвама Господу, учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистота кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.

Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби коју водимо са духовима злобе, и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да ми тога често нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичмост, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље, и све друге страсти, које су се у нама одомаћиле, и постале као нека наша друга природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас, и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом, кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се и у нама распали неугасиви огањ љубави Божје, којим си ти тако силно горела, па да са трепетом будимо над сваким својим делом и мишљу, и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би, твојим светим молитвама, тако проживели до краја земног живота, стално стремећи ка Вишњем свету.

А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободно прођемо крај злих војски сатанских, и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела, и свих Светих, међу којима и ти лучезарно светлиш, света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.

 

ТРОПАР светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 4.

Агница Твоја Исусе, Марина, зовет велијим гласом: Тебе Женише мој љубљу и Тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспињајусја, и спогребајусја крешченију Твојему, и стражду Тебе ради, јако да царствују в Тебје. И умирају за Тја да и живу с Тобоју, но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја Тебје: Тоја молитвами јако Милостив спаси души нашја.

Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе“. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше. 

  

30. Јули - На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Као и празници светитељки који за њом слиједе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно меду женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу. Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12 години и због вјере у Исуса Христа страдала је у вријеме цара Диоклецијана. Дио моштију свете Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру посвећеном овој светитељки који се налази изнад албанске стране Охридског језера.

 

КОНДАК светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 3.

Дјевства добротами преиспешчрена дјево, нетљеними вјенци вјенчаласја јеси Марино: Кровми же мученичества обагрена, чудеси просвјетившисја исцјељениј, благочестно мученице пријала јеси почест побједи твојего страданија.

Добротом дјевства украшена дјево, нетрулежним венцима си се венчала, света Марина: Крвљу мучеништва си била обливена, просветивши се чудесним исцељењем, и побожно си примила почаст победе због твога страдања.

 

Део руке Свете великомученице марине - Андрос - Грчка 

 

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави! 

 

Део моштију Свете великомученице Марине у цркви Свете Марине у Пловдиву, у Бугарској 

 

Део моштију свете великомученице марине - Грчка 

   

Мошти Свете великомученице Марине у Манстиру Хурези, Влашка регион Хорезу Румунија

 

Прст Свете великомученице Марине 

 

Део руке Свете великомученице Марине у Манастиру Ивирон - Света Гора 

 

Део лобање Свете великомученице Марине у манастиру Светог Ђорђа - Евија - Грчка 

 

Део руке Свете великомученице Марине у Манастиру Ивирон - Света Гора 

 

Део моштију Свете великомученице Марине на Кипру - Грчка 

 

У цркви Свете Марине - Касос- Грчка

Марина се света Господу мољаше,
И сузама топлим молитву јачаше;
Господе Исусе, Боже мој и Спасе,
Ти сваком помажеш, ко у Те узда се.
Буди близу мене, близу моје душе,
Кад неверни почну тело ми да руше,
Буди близу мене, снаго мученика,
Да поднесем муке без страха и крика.
Као овца стојим пред гладним вуцима,
К'о самотна птица пред многим ловцима,
Као риба бедна, мрежом ухваћена, -
Но ја у Те гледам, Господе спасења!
Нек растржу тело к'о јевтину врећу,
Ја се Тебе, Христе, отказати не ћу;
Волим муке с Тобом но све труле сласти,
Ја се клањам, Спасе, само Твојој власти.
Победниче смрти, ђавола и ада,
Кроза ме понови те победе сада!
На свему Ти хвала, Господе и Спасе,
Што сваком помажеш, ко у Те узда се. 

  

Десна рука Свете великомученице Марине на Светој Гори - Манастир Ватопед

 

У цркви Свете Марине Еттербеек у Бриселу 

 

Део моштију Свете великомученице Марине - Грчка 

  

Чекић Свете Марине

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.

Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

 

Део руке Свете великомученице марине - Андрос - Грчка

Радуј се, света велокомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави! 

 

Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.

Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.

 

Икона Свете великомученице Марине на Андросу - Грчка

Чудо Св. Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине

Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета.
Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије
и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.

Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.

За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.

Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.

На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.

Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!  

 

 

АКАТИСТ светој великомученици МАРИНИ - ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ
празнује се 17 . (30.) јула

Кондак 1.

Теби, храброј невести Христовој, која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш својим величанственим страдањем, усрдну молитву узносимо и зовемо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се од греха очистимо, да душе врлинама оброжимо и у Царство Небеско уђемо, како би могли да ти кличемо: Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Икос 1.

Ти не беше рођена као Хришћанка, али када си чула тихи глас Господа Исуса Христа, твоје срце се разгоре неизмерном Божанском љубављу, и ти си, света великомученице Марина, све своје биће Њему предала. Страдања која си поднела, не одрекавши Га се пред мучитељима, задивила су и Анђеле, и не могу људским речима да се искажу. А ти си све муке неустрашиво издржала и удостојила се да примиш величанствени венац славе Небеске. Зато те ми, удивљени твојом неисказаном храброшћу, од свег срца овако величамо:

Радуј се, јер си огањ Христове љубави у свом срцу запалила!

Радуј се, јер си младост своју Христу Богу предала!

Радуј се јер си се мучеништвом за сву вечност прославила!

Радуј се, јер си светли храм Духа Светога постала!

Радуј се, јер си се чистотом душе Анђелима уподобила!

Радуј се, јер си неувенљиви венац мучеништва од Господа Христа задобила!

Радуј се, јер си Цркву Божију величанствено мучеништвом украсила!

Радуј се, огњу Христове неугасиве љубави!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 2.

Твоји родитељи, света Марина, беху високородни и узвишени славом овога света, али су били помрачени многобожачким веровањем и нису знали за истинитог Бога. Зато ти ниси као остала хришћанска деца слушала умилне речи о Ономе Који највише воли децу, о Господу Исусу Христу, и теби крај колевке није имао ко да пева анђелску песму: Алилуја!

Икос 2.

А би нешто и горе од тога, света Марина, јер твој отац Едесије беше идолски жрец у Антиохији. Али пошто ти остаде без мајке као дете, он те предаде једној дојиљи на село, и која иако не беше Хришћанка, ипак је у твоју нежну душу улила доброту и љубав, тако да ти израсте лепа телом, али још више душом, чекајући женика коме ћеш поклонити своје срце. Зато ти кличемо овако:

Радуј се, јер те је Бог избавио из таме многобожачке!

Радуј се, јер си приљежно васпитана у доброти и љубави!

Радуј се, јер кроз тебе Господ Христос пројави Своју бескрајну славу!

Радуј се, светла и чедна девице Христова!

Радуј се, нежни цвете Раја Христовог!

Радуј се, Анђеле у људском телу!

Радуј се, Христова светла голубице!

Радуј се, огњена птицо Небеска!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 3.

У то време се подиже страшно гоњење на благоверне Хришћане, који се кријаху од мучитеља по пустињама, горама и пећинама, а неки и по селима. Имајући велику рервност за Господа Христа, они су и даље поучавали неверне о светој Вери Хришћанској, појући радосно: Алилуја!

Икос 3.

И тада, по премудром промислу Божијем, и до тебе, дванаестогодишње девојчице, света Марина, дође глас о Цару Небеском, Господу Исусу Христу, Који је дошао у свет, и кроз Пресвету Богородицу постао Човек, не престајући да буде Бог, да би спасао од вечне греховне смрти све оне који са љубављу пођу за Њим, испуњавајући Еванђеље Његово. И као небеска муња, у твом срцу бљесну неописана љубав према том Царевићу, да ти свим бићен пожеле да будеш само Његова невеста. Због те љубави према Сину Божијем, и ми те с љубављу овако величамо:

Радуј се, јер те је Господ Христос љубављу Небеском у срце ранио!

Радуј се, јер си Га жарко заволела!

Радуј се, јер ти је Тајна Неба откривена!

Радуј се, јер си чувши за Господа Христа све земаљско одбацила!

Радуј се, јер си благодаћу испунила срце своје!

Радуј се, јер си постала слушкиња Господња!

Радуј се, јер си Вечни Живот задобила!

Радуј се, јер твоје житије умиљењем надахњује Хришћане кроз векове!

Радуј се, огњена Христова девственице!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 4.

И та Небеска љубав, љубав Божија, љубав неисказана, тако силно затрепери тобом, невесто Христова, Марина свеславна, да ти ништа друго не размишљаше, нити говораше, него само о Богочовеку, Господу Исусу Христу, Чије си Еванђеље срцем и душом заволела, и Коме си радосно појала: Алилуја!

Икос 4.

И мада још ниси била крштена, јер не беше свештеника да те крсти, ти си, света Марина, храбро и без стида почела пред свима да исповедаш Веру Хришћанску. Слушајући да су многи мученици примили свето крштење кроз своју проливену крв, ти си пожелела, да као и они, пролијеш своју крв за Господа, и будеш убројана у мученице Његове. Удивљени твојом пламеном вером, ми ти кличемо:

Радуј се, јер ти је Господ Христос био почетак и крај!

Радуј се, јер си Еванђеље Његово свим срцем заволела!

Радуј се, јер си и живот била спремна да положиш за свога Господа!

Радуј се, огњени сасуде девствености и чистоте!

Радуј се, јер твоје иконе украшавају храмове Божје!

Радуј се, јер си од Бога изабрана за величанствени подвиг мучеништва!

Радуј се, јер си безброј Небеских дарова примила!

Радуј се јер си без страха исповедала Господа Христа!

Радуј се, огњена зрако Божанског огња!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 5.

На крају и твој отац, жрец многобожачки, дознаде да слободно исповедаш Веру Хришћанску, и да презиреш његове богове, па те тако силно омрзну, да те и није више сматрао за своју ћерку. А ти, голубице светла, Марина света, сва окренута Богу, непрестано појаше: Алилуја!

Икос 5.

Када ти би петнаест година, света Марина, ти изађе у поље да видиш стадо свога оца, и тада те срете епарх Олимврије, љути мучитељ Хришћана. Видећи те тако лепу и чедну, он се толико занесе, да помисли да те узме за жену, па стаде да те испитује којег си рода, нудећи ти све сласти земаљске, али ти то све сматраше за ништа, не желећи ни да чујеш за његове понуде. Величајући твоју љубав према Небеском, ми величамо и тебе овако:

Радуј се, јер си због Господа Христа и родитељску љубав презрела!

Радуј се, јер си се гнушала лажних богова свога оца!

Радуј се, јер иако беше нежна као срна, ниси се уплашила мучитеља!

Радуј се, јер те ништа није могло одвојити од љубави Христове!

Радуј се, јер си се уподобила мудрим девојкама!

Радуј се, јер си светлошћу Божијом испуњена!

Радуј се, јер си неизмерно волела Онога Који воли цео свет!

Радуј се, јер си се Господу Христу свим бићем предала!

Радуј се, огњена Небеска заштитнице Хришћана!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 6.

Тада ти, целомудрена девице Марина, храбро пред епархом исповеди да си Хришћанка, и да си већ обручена другом Женику, Господу Исусу Христу, Који ти је обећао небројено лепша блага, која никада пропасти неће, и да те у Његовим брачним ложницама чека таква сладост и лепота, која се не може упоредити са свим лепотама овога света, па умилно запева: Алилуја!

Икос 6.

Чувши да си Хришћанка, епарх одмах нареди војницима да те воде у град, али да се односе према теби са чашћу, света Марина, јер си га задивила својом лепотом и мудрошћу, па је мислио да ће те, претећи ти мукама, лако заплашити, и узети себи за жену. А ти, чедна слушкињо Господња, мољаше Бога у себи да ти да снаге да све претње и предстојеће муке храбро издржиш, како би примила неувенљиви венац мучеништва. Зато ти овакве песме узносимо:

Радуј се, јер си умом била у Вишњем свету!

Радуј се, јер си као робиња Христова окове радосно примила!

Радуј се јер си победоносно ишла ка своме страдању!

Радуј се, јер си жртву непорочну Господу Христу принела!

Радуј се, светла грлице Небеска!

Радуј се, славна девице Христова!

Радуј се, чисти изворе бестрашћа!

Радуј се, невино јагње Господње!

Радуј се, огњу који сажиже демоне!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 7.

Дошавши у град, сурови епарх најпре принесе жртву својим поганим боговима, па похвата још многе Хришћане и баци их заједно да тобом у тамницу, света мученице Марина. А ви, пламеном љубављу благодаристе Богу, Који вас је избавио из многобожачке таме и довео пред врата мучеништва, радосно појући до зоре: Алилуја!

Икос 7.

Следећег дана епарх устроји свечано суђење пред народом и најпре нареди да доведу тебе, света великомученице Марина, јер откако те виде, беше страсно обузет твојом лепотом и мудрошћу. И онда те стаде наговарати да се одрекнеш Господа Христа и принесеш жртву његовим боговима, јер ће му бити веома жао да мучењем упропасти твоје младо тело. А ти, девице Христова, храбро стајаше пред њим, молећи Господа да ти помогне у ономе што те чека. Зато ти кличемо овако:

Радуј се, јер си неустрашиво стала на судилиште пред мучитеља!

Радуј се, јер си храброшћу посрамила ђавола!

Радуј се, јер си се подвигом уподобила Господу Христу!

Радуј се, јер си желела само Рајске красоте!

Радуј се јер си украшена многим врлинама!

Радуј се, јер си Богоблажена невесто Господња!

Радуј се, свеславна мученице Христова!

Радуј се, јер и неправославнима чудесно помажеш!

Радуј се, огњена молитвенице за грехе наше!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 8.

Тада ти, света Марина, гласно, да сав народ чује, поче да говориш епарху: „Ја сам се научила исповедати Небеског Оца и Јединородног Сина Његовог и Пресветог Духа, Јединог Истинитог и Живог Бога, и Њему се клањати и приносити жртву хвале, а твојим боговима, злим дусима, никада нећу принети жртву, нити им се поклонити“ – па гласно ускликну: Алилуја!

Икос 8.

Епарх поново покуша да те претњама одврати од Господа Христа, али како ти остаде непоколебљива у својој одлуци, испуни се јарошћу, па нареди да те скину голу и бију прућем. И ти би дуго мучена, о великострадалнице Марина, да су потоци крви истицали из твога тела. Неки од народа те наговараше да принесеш жртву идолима, да би сачувала своју младост, а многи плакаше за тобом, а ти си се тихо молила Богу Који ти је давао благодатну снагу да издржиш оно што је обичном човеку неиздрживо. Зато ти благодаримо овако:

Радуј се, јер си се из љубави жртвовала за Господа Христа!

Радуј се, јер се ниси поклонила многобожачким идолима!

Радуј се, јер си се једино Господу Христу клањала!

Радуј се, јер тело твоје прими тешке ране за Господа Христа!

Радуј се, јер си се уподобила највећим мученицима Његовим!

Радуј се, јер си идолску обману разобличила!

Радуј се, јер си се мученичком крвљу као хаљином обукла!

Радуј се, јер си за Христа умрла, да би с Њим вечно живела!

Радуј се, огњезрачни храме Духа Светога!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 9.

Када слуге на трен прекинуше са мучењем, епарх ти рече: „Ово је почетак твога страдања, Марина, и ако останеш упорна у непокорности, доживећеш још веће муке“. А ти му, великомученице Христова, храбро одговори: „Чини што год хоћеш. Ја не обраћам пажњу на муке и мени помаже Господ Исус Христос, јер је једино Он Бог, и само Њему треба узносити хвалу и појати: Алилуја!

Икос 9.

Има ли на свету беседника који би умео да искаже твоје свето страдање, о великомученице Марина, јер као и твога Господа некада за Крст, и тебе тада приковаше клинцима за мучилишну даску, и гвозденим трозупцима почеше да кидају твоје пречисто девојачко тело, са кога отпадаше комади меса. Тада ти мучитељ поново рече да принесеш жртву његовим боговима а ти му храбро одговори: „Ако поштедим своје тело, како ће се онда душа моја овенчати славом у Царству Небеском“. Стојећи неми пред твојим неисказаним страдањем, чујемо како Анђели уместо нас тихо поју: Алилуја!

Радуј се, јер се ни у највећим мукама ниси одрекла Господа Христа!

Радуј се, јер мучитељи као најљуће звери кидаше твоје тело!

Радуј се, јер си храбро издржала мужествени подвиг!

Радуј се јер се тобом хвали сабор девственица!

Радуј се, јер си својом крвљу Небеске одежде истакла!

Радуј се, јер си страдањем обложила своју душу!

Радуј се, јер си славом неизрецивом узвишена!

Радуј се, дјево, Небеском добротом испуњена!

Радуј се, огњена заштито од злих духова!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 10.

Једва живу, затворише те у дубоку и мрачну тамницу, где бацају осуђенике на смрт, и ти, о света мученице Марина, из дубине срца завапи ка Господу: „Вишњи Боже, Теби са страхом све Силе Небесне предстоје, погледај и на мене смирену, непотребну и недостојну слушкињу Твоју, и дај ми снаге да савладам непријатеље моје, и да се у мени прослави Свето Име Твоје, јер само Теби доликује да се поје анђелска песма: Алилуја!

Икос 10.

Када наступи ноћ, сва тамница се затресе, и у некој тамној светлости појави се ђаво у виду огромне страшне змије. Ужасно шиштећи она се окоми на тебе и као да те својим огромним чељустима прогута, а ти, о великомученице Марина, савладавши страх, осени се крсним знаком и змија се распаде, тада се отвори кров тамнице и обасја те неописана Небеска светлост, и ти угледа велики Крст и на њему белу голубицу која ти рече: „Радуј се, Марина, јер си победила врага и дошао је дан твоје радости да се уселиш у Небеске дворе Христове“. И чудесном силом Божјом ти за трен постаде исцељена и здрава као и пре мучења. А ми, задивљени твојим подвигом, овако те песмама величамо:

Радуј се, јер си страшног демона крсним знаком одагнала!

Радуј се, јер је неприступна светлост просветлила твоју душу!

Радуј се, јер ти је Господ чудесно све тешке ране исцелио!

Радуј се, јер се тада испуни неописаном радошћу!

Радуј се, јер си потоке крви за Господа Христа пролила!

Радуј се, јер си њима демонске замке уништила!

Радуј се, јер си се крвљу за Господа Христа увенчала!

Радуј се, јер си благодаћу и врлинама била испуњена!

Радуј се, огњена исповеднице Господа Христа!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 11.

Другог дана те изведоше поново на судилиште, и када те угледа исцељену, о света Марина, епарх се страшно зачуди, па будући да беше помраченог ума, рече како су се његови богови смиловали на тебе, исцеливши те, и како и ти треба да будеш многобожачки жрец као и твој отац. А ти му, светла голубице Христова, рече да је безуман, јер је једино Свемоћни Лекар, Господ Христос, имао силу да те чудесно исцели, иако беше сва у ранама, па радосно запева: Алилуја!

Икос 11.

Окорели епарх нареди да те поново муче, света Марина, па те слуге његове палише огњем по грудима и бедрима, да ти тело постаде црно као угаљ. Тада ти повика: „Господе, удостојио си ме да прођем кроз огањ, удостој ме и да прођем кроз воду светог крштења“. Побеснели мучитељи те тако изгорелу бацише у велико буре да те удаве. Али тада се затресе земља и конопци којим беше везана се разрешише, а слуге од страха побегоше, и опет над тобом синуше зраци неисказане Небеске светлости. Саосећајући се са тобом у страдању, ми ти појемо:

Радуј се, непобедива великомученице Христова!

Радуј се, јер чудесним исцељењем избезуми мучитеља!

Радуј се, јер се огња ниси уплашила!

Радуј се, јер си Божијом силом у мучеништву крепљена!

Радуј се, дивна дјево међу мученицама!

Радуј се, јер си демоне учинила својим слугама!

Радуј се, јер си за мало временог мучења вечна блага наследила!

Радуј се, јер си мученички сабор благољепно украсила!

Радуј се, огњена зрако љубави Божије!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 12.

Тада се опет појави она светла голубица носећи златан венац у кљуну, и над тобом сину огњени стуб, света Марина, на чијем врху беше предиван Крст, и сви чуше глас: „Мир теби, Невесто Христова Марина! Сада ћеш примити венац Небески од твога Господа“. И ти опет, чудом Божијим, изађе из воде потпуно здрава. Видећи то, многи и многи повероваше у Господа Христа, па их мучитељи одмах посекоше, и они душама отидоше у Царство Небеско, појући: Алилуја!

Икос 12.

Избезумљени епарх видећи да ти не може ништа, нареди да ти мачем одсеку главу. Пошавши на место погубљења, ти позва присутни народ да позна Јединог Истинитог Бога, Господа Исуса Христа, и да одбаци веровање у мртве идоле. Тада се поново затресе земља, и јави ти се Сам Господ, великомученице Марина, а ти се испуни неисказане радости, говорећи џелату да брзо изврши што му је наређено. И када те мучитељи посекоше, Твој вољени Женик, Господ Исус Христос, узе твоју свету душу, и однесе је у светла Небеска насеља, да се вечно радујеш у њима. А нас свегрешне, твој свети и светли подвиг надахњује да те овако величамо:

Радуј се, јер ти се Господ Христос пред смрт величанствено јавио!

Радуј се, јер је душу твоју на Своје руке радосно примио!

Радуј се, јер си златан венац мучеништва на своју главу примила!

Радуј се, јер си својим подвигом подстакла многе да исповеде име Христово!

Радуј се, јер си се у Небеске обитељи уселила!

Радуј се, јер твоје свете мошти реке исцељења точе!

Радуј се, јер имаш силу да изгониш демоне из поседнутих људи!

Радуј се, украсу Цркве Христове!

Радуј се, огњена осветнице хулитеља светиње!

Радуј се, света велокомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 13.

О, света Марина, величанствена страдалнице Христова, принеси ову молитву твоме и нашем Господу, просећи од њега свеблаге милости и за нас убоге и јадне, и замоли Га да нам све грехе опрости, душу очисти и приведе бестрасном животу, како би до краја земног живота, и кроз сву вечност, радосно појали: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ

О, света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа, и због те вере си радосно и без страха пострадала, и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самога Господа. Твојим светим подвигом ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења – тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама.

Због тога, ми свегрешни и немоћни, приступамо ти, света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара, и коме у сваком захтеву попуштамо, грешећи непрестано. Својим молитвама Господу, учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистота кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.

Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби коју водимо са духовима злобе, и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да ми тога често нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичмост, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље, и све друге страсти, које су се у нама одомаћиле, и постале као нека наша друга природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас, и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом, кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се и у нама распали неугасиви огањ љубави Божје, којим си ти тако силно горела, па да са трепетом будимо над сваким својим делом и мишљу, и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би, твојим светим молитвама, тако проживели до краја земног живота, стално стремећи ка Вишњем свету.

А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободно прођемо крај злих војски сатанских, и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела, и свих Светих, међу којима и ти лучезарно светлиш, света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Света Петка Ђунис