Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

 "Благодат исцељења примивши, здравље дајете онима који су болесни, чудотворци Козмо и Дамјане, лекари преславни,

вашом посетом победисте демонске подвале, свет исцељујући чудесима".

У овој црквеној песми посвећеној Светим лекарима Козми и Дамјану изражавамо жељу за исцелењем света.

Не могу свет који је болестан, а сад је то посебно видљиво, и због вируса чудног порекла и због онога што је свет напало заклоњено иза вируса, не могу свет исцелити лекари, па ни чудотворци, дивни бесребреници - бесплатни лекари, него само Христос који кроз њих делује.

Велика је болест и тражимо Божију помоћ.

А лекаре треба подржати и молити се за њих. Није им лако у ово време велике забуне. Било је у историји и много горих епидемија, али ретко су оне биле коришћење на начин на који се користи ова садашња.

Страх и коришћење страха за циљеве који немају везе само са болешћу заједничко је и старим сатирућим епидемијама и овој, која је можда и креирана, али која такођа има своје жртве за које се молимо.

Једино што је некад страх злоупотребљаван за учвршћивање контроле и послушности преко вере, а сад се користи за учвршћивање контроле и послушности без вере.

Хвала Богу да вера у оваквом свету не може бити злоупотребљена на начин који је некад одбио људе од Бога и цркве.

Свети лекари су користили сва знања медицине свог доба. Видимо их и на иконама са медицинским инструментима њиховог времена. Утолико је данас неозбиљно игнорисати медицинско знање и уздати се при лечењу само у чудесну Божију помоћ, као да она не долази и преко људи. Међутим, заборавити да без вере само допуштамо да уместо радости васкрсења светом завлада страх - опет је заборав светих, заборав могућности сарадње Бога и људи. Страх не доприноси исцелењу. Вера доприноси. Не `аутоматски`, не без обзира на све, пре свега - не без обзира на Божију вољу и нама недоступно знање о времену кад се свако од нас, без даљег одлагања, мора суочити са смрћу.

Вера и наука нису супротстављене. Ни вера и медицинска наука. Али медицина се развија и мења и не може имати апсолутно важење као вера.

Утолико, треба да се помолимо да се медицина под Божијим окриљем избори са садашњим изазовом, али не и да подржавамо злоупотребу медицине. Злоупотребу где није циљ ни здравље ни вера људи, него нешто неизговорено ван сенке.

Злопотреба медицине која ће свесно или несвесно послужити циљевима који немају директне везе са здрављем људи, било да је то зарада или оруђе за учвршћивање моћи, тражи и сама лек. А лек је Христос. Онај лек који су као најважнији прихватили Свети лекари безсребреници Козма и Дамјан.

Не оптужујмо лекаре, било да су они који тренутно имају или немају поверење у системска решења, молимо се за њих. Велике подвиге чине.

Молимо се Светима Козми и Дамјану да просветле и једне и друге, да се Истина покаже, да љубављу лекара што више људи добију прилику за још живота који им може донети приближавање Богу, а не удаљавање од Бога.

Ако смо сви у Христу, не оптужујмо једни друге и не делимо се на оне који имају и на оне који немају поверење у тренутна решења медицине. Чувајмо поверење једни у друге. Чувајмо поверење у Христа. Много тога у садашњој усковитланој ситуацији велике светске промене мутно је и заклоњено и поред никад већег обиља информација. Не знамо много тога. И не видимо да неко све зна.

Где год се у нашим односима појави агресија, агресивно доказивање једног или другог, принуђавање свих да мисле потпуно исто и да прихватају исто - будимо свесни да иза те агресије стоји страх. А тим страхом неко диригује.

Христос није хтео и неће да нам се свима наметне. Он нас све позива, љубављу. И разуме наше разлике. Где год се појави тежња да се свима наметне исто - иза тога се крије велики противник Христов.

Не допустимо да нас манипулишу страхом. Против страха имамо право и да бунтујемо. Против страха. Не против људи. Ми смо сви повезани и сем малог броја из сенке сви делимо исту муку.

Потрудимо се да разумемо наше међусобне разлике. Да разумемо једни друге. Знање и незнање, спознаје и заблуде. Потрудимо се да волимо једни друге и помажемо једни другима. Пре свега у заједничкој борби против страха.

Света браћа Козма и Дамјан, имали су само страх да се не удаље од Бога. То треба да буде и наш једини страх.

Због тога им се помолимо на њихов празник за заступништво код Бога. Они који их посебно славе као своје породичне заштитнике, као и припадници лекарских удружења којима су Свети Врачи еснафска слава, нека нас својом љубављу на трагу Светих предводе и сутра на празник, и даље колико могу. И ми се помолимо за њих.

Свети чудотворци и бесребреници Козмо и Дамјане молите се за болесни свет.

Ненад Илић

Митровске задушнице.у суботу,6 новембра

 Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе, тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих; сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем. Црква Христова као брижна мајка молитвено прати сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу.

Света црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот. По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божјег да бисмо чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је спремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).ˮ

Верни доносе у храм кувано жито – кољиво, које нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“ Поред тога, свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу.

Извор:СПЦ

Катихета Бранислав Илић: Задушнице - дани усрдне молитве за упокојене

Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем.

Објављено и на званичном сајту Епархије тимочке

Црква Христова као брижна мајка молитвено прати  сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу. Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике, како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот. 

По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божијег да би чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога, да примите Царство које вам је спремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).ˮ

Поред богослужења цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на Светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. У седмичном богослужбеном кругу свака субота посвећена је спомену уснулих у Господу. Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих се усрдно сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред Свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Св. Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Св. Великомученика Димитрија).

У храм верни доносе кувано жито – кољиво, оно нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“  Поред тога свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу.

Уместо закључка – из службе за упокојене:

Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар)

Са Светима упокој Христе душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. (кондак)

Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио Верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. (трећа песма канона)

Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, 

као што рече Свето писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато Христе Боже, упокој престављене слуге Твоје, као Човекољубац. (сједален)

Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! (шеста песма канона)

Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ куда сви ми људи одлазимо. Али си ти исти, Спасе наш рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос)

Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови ангелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо. (девета песма канона)

катихета Бранислав Илић