Православне ПОУКЕ

Недељом немојте никада радити да не би гнев Божији навукли на дом ваш. Све што недељом урадите и празником, од тога користи имати нећете.

Старац Гаврило

МОЛИТВА Пресветој Богородици у част Њене иконе ДОНСКЕ прославља се 19. августа ( 01.септембра, чита се за помоћ приликом најезде туђина (рата)

  

О, Пресвета Владичице, Дјево Богородице, наша блага и брза Заступнице! Узносимо Ти сви захвалне песме за чудесна дела Твоја. Одвајкада песмословимо Твоју неускративу заштиту коју увек пружаш граду Москви и земљи нашој преко Твоје иконе Донске: у бекство се натерују хорде туђинаца, градови и села остају нетакнути, људи се од страшне смрти избављају. Отнру се сузне очи, престају уздисања верних, плач се претвара у општу радост. Буди и нама, Пречиста Богородице, утеха у невољама, обнављање наде, узор јунаштва, извор милости, а у мукама и невољама даруј нам неисцрпно надање. Подај сваком према молби и потреби његовој: децу васпитај, младе уразуми и страху Божијем научи, малодушне охрабри и немоћну старост подржи. Посети оне који су у болести и тузи, умекшај зла срца, укрепи братољубље, испуни нас све миром и љубављу. Помири, милосрдна Мати, оне који су у међусобном непријатељству и оправдај оклеветане. Искорени пороке, да наши греси не изађу пред Судију свих и да нас не погоди праведни гнев Божији. Твојим молитвама, свемоћном Твојом заштитом сачувај нас од најезде непријатеља, од глади, погибија, огња, мача и сваке друге невоље. Уздамо се да Твојим молитвама добијемо од Свевишњег Бога опроштај и поништсње грехова и помирење с Богом. Умоли да задобијемо Царство Небеско и после свршетка нашег живота да станемо с десне стране Божијсг Престола, где Ти, о Свеопевана Дјево, Светој Тројици у вечној слави предсгојиш. Удостој и нас да са хоровима анђсла и светих прослављамо тамо Пречасно Име Сина Твога са Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Његовим Духом у векове векова. Амин.

Тропар икони, глас 4.

Брза и преблага заступнице верних, пречиста Богородице дјево! Молимо те пред светом и чудртворном иконом твојом да као што си некада њоме помогла граду Москви, тако и нас сада милостиво избави од свих беда и напасти и спаси душе наше, као милосрдна.

Света Петка Ђунис 

 

Почему сентябрь так называется

МOЛИТВА Пресветој Богородици у част Њене иконе СВЕЦАРИЦЕ

  

празнује се 18. (31.) августа
(чита се за исецељење од малигних обољења (рака), као и за избављење од магијских чини)

О, свеблага, свечудесна Богородице, Панданаса — Свецарице! Нисам достојан да под кров мој уђеш! Али као Милостивог Бога милостива Мати, реци реч да се исцели душа моја и укрепи немоћно тело моје. О, Свецарице, пошто имаш моћ непобедиву и непрестано се за нас молиш, буди ми заступница, молитвеница да прославим преславно име Твоје свагда сада и увек и бесконачне векове. Амин.

Молитва друга Пресветој Богородици у част Њене иконе СВЕЦАРИЦЕ

О, Пречиста Богомати, Свецарице! Чуј многоболне уздахе наше пред чудотворном иконом Твојом са Атоса донетом у Русију, погледај на чеда Твоја која од неизлечивих болести страдају и светој Твојој икони припадају! Као што птица крилима закриљује птиће своје, тако и Ти сада увек живо присутна, закрили нас Својим многоцелебним покровом. Буди несумњива нада тамо где нада нестаје! Буди трпљење и олакшање тамо где љуте туге надвладавају! Тамо где се мрак очајања у душе уселио нека засија неизрецива светлост Божанства! Утеши малодушне, укрепи немоћне, даруј умекшање и просвећење окамењеним срцима! Исцели Твоје болесне слуге, о Свемилостива Царице! Благослови ум и руке оних који нас лече, да буду оруђе Свемогућег Лекара Христа Спаса нашег. Теби живој која си са нама, молимо се пред Твојом иконом, о, Владичице! Простри своје руке које дају исцељење и лечења, Радости невољних, Утехо у тугама, да брзо примивши чудотворну помоћ прославимо Животворну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, у векове векова. Амин.

Тропар икони, глас 4.

Иконом Твојом Пречасна Свецарице, којом радост причињаваш, спаси оне који топлом жељом ишту Твоју благодат, Владичице, избави од беда оне који Ти прибегавају! Од сваке напасти огради стадо Твоје које увек прибегава Твоме заступништву.

 Света Петка Ђунис

NE MOŽE SE PREKINUTI SA ONIM KO TI JE SUĐEN

“Srodna duša. Osoba sa kojom uspostavljate neposrednu vezu u istom trenu kada se sretnete – vezu tako jaku da ste privučeni jedan drugom onako kako nikada pre ničim niste bili privučeni. Srodna duša vas razume i povezuje se sa vama u svakom pogledu i na svim nivoima, što donosi osećaj mira, spokoja i sreće kada ste blizu nje. “~ Nepoznat autor

Bez obzira koliko se trudili, ne postoji način da prekinete sa svojom srodnom dušom. Sve se događa u tren oka, na jedan običan dan, na dan za koji nismo bili ni u potpunosti svesni da zapravo dolazi i menja celi tok naših života, piše Elephant journal.

U jednom trenutku živeli smo običnim životom, a već u sledećem, on se okrenuo naglavačke od naleta energije, promene u vibraciji, od susreta sa srodnom dušom.

Možda smo nabasali na tu osobu kraj caffe bara, jednog kišnog dana ili nam se možda auto pokvario i ona je došla da nam pomogne. Ili možda smo samo odjednom otvorili oči i videli nekoga koga već dugo poznajemo u potpuno novom svetlu.

Nevažno je na koji način se zapravo to dogodilo, međutim, važno je da je ta osoba došla u naše živote. Pojavila se odjednom i sve je bilo isto, a istovremeno i promenjeno.

Bili smo privučeni tom osobom kao moljac plamenom, nije bilo važno zašto, nije bilo važno je li postojala prepreka, sve što smo znali je da smo morali biti u blizini te osobe – te duše koja nekako razgovara s našom dušom na drugačiji način od bilo koga drugog.

Tako smo pali ili se sudarili, kao hiljadu zvezda padalica, osetili smo tu vezu, celovitost koja dolazi od ujedinjenja s dušom s kojom smo delili mnoge živote.

Osetili smo vezu naših usklađenih misli, dubinu naših emocija, visinu naše duhovnosti. Nikad nije bilo upitno želimo li biti zajedno. Ipak, kao što često naučimo s godinama, ljubav nikad nije tako jednostavna i ne završimo uvek sa srodnom dušom. Tako smo se borili protiv te povezanosti, borili smo se i zakopali je.

Razdvojili smo se ili nas je možda naša srodna duša napustila, ostavljajući  nas pod ponoćnim mesecom, dok su pahulje padale po nama.  Ali, nije ni važno ko je otišao, jer oboje smo osetili rez na našim dušama – dušama koje su u jednom trenutku bile savršeno usklađene.

I onda smo postali zaokupljeni našim životima.

Pronašli smo sreću u svakodnevnim trenucima koji su doveli ljubav u naša srca, ali bez obzira na to koliko smo bili zauzeti ili koliko smo bili rastreseni, bio je potreban samo trenutak da umirimo svoj um i shvatimo da još uvek možemo osetiti svoju srodnu dušu.

Ona se još uvek zadržavala na zadimljenim uglovima naše svesti, sa onom primamljivom vezom, koja koliko god bila teška, nikada se nije činila pogrešna.  To je bio plamen vatre za koji nikada nismo očekivali da će nastaviti goreti.

A jednostavno je uvek bio tamo.

Nije važno gde smo putovali, koga smo još voleli ili kome smo dopustili da voli nas – ta srodna duša je i dalje bila tamo.  Njen dodir stvara plamen na našoj koži, njene usne ostavljaju žig na našoj duši.

Naše duše ostavile su trag jedna na drugoj i nikada nije postojala opcija da se vratimo nazad, da se pretvaramo kao da ništa od toga nije ni postojalo.

I tako smo se spajali i razdvajali češće od Mesečevih faza, iako jednako blistavo. Stvorili smo ljubav i pobegli; podelili smo svoje tajne, a potom se pretvarali kako nije bilo ništa posebno u načinu na koji smo razgovarali. Smejali smo se, a onda smo odlučili sve zaboraviti.

A čak i nakon toliko vremena, sve rane koje još trebaju zaceliti, još uvek nisu učinile svoje – nismo otkrili svrhu zbog koje je naša srodna duša stigla u naš život.

Dakle, iako smo naveli sve razloge zašto ne bismo trebali voleti, mi i dalje volimo.

Iznova i iznova.

Uprkos iluziji vremena i propasti vlastite ljudskosti, još uvek smo privučeni našom srodnom dušom, onom koja se pojavila u našem životu i promenila sve.

Možda ćemo napokon odustati od pokušaja da se odvojimo.

Možda ćemo se predati toj povezanosti koju nikada nismo bili u stanju definisati i dati joj ime, možda ćemo jednostavno samo prihvatiti tu ljubav kao ono što ona jeste – poklon i deo naše božanske svrhe.
Jer stvarnost je ovo: bez obzira na to koliko se možemo truditi, mi jednostavno ne možemo prekinuti s našom srodnom dušom.

“Nemoj ništa reći. Nisu nam potrebne reči kako bi mogli komunicirati. To je možda energija ili drevno srodstvo između naših duša. Ne znam. Ali, bez obzira, to što imamo prevazilazi jezik. Između nas, čak i tišina je izvanredna. Čak i tišina govori. “~ Beau Taplin

Prevela: Suzana Prnjak za atma.hr

🦎🐢🐍🐸🐛🐊🌵🌿🍃🌱🌴🥒🥝🍏🥗🍾🦎🐢🐍🐸🐛🐊🌵🌿🍃🌱🌴🥒🥝🍏🥗🍾

NE ČEKAM TE VIŠE – Trenutak kad je na ljubav stavljena tačka

Ne čekam te više. Zbog svih dana ustajalih u čekanju, zbog sporih kazaljki na satu i propuštenih prilika.

Ne čekam te više.
Zbog predalekih iluzija, koje ljubav nije mogla da ukroti, a ti nisi mogao da ostvariš. Zbog straha, koji sam imala, od života bez tebe. I zbog toga što je taj strah pobegao u opsesiju i uvukao me u svoj mrak. Predugo sam te čekala. U tišini. Zbog prazne stolice, tanjira, čaše, pepeljare, jastuka, tuš kabine u kojoj smo se gurali samo kako bismo se zajedno tuširali, kutije Marlbora, koju još uvek čuvam. Kao i upaljač. I četkicu za zube u kupatilu. I tvoj peškir. I potkošulju iz koje ne izlazim. Zbog toga što nemam više na koga da vičem kada okrene televizor ka krevetu, kada ne obriše mrvice za sobom, kada me zasmejava dok pričam na telefon sa ozbiljnim ljudima. Zbog tvoje omiljene pesme, koja odzvanja uzalud, kao da svakog trena treba da se pojaviš, da se nasmeješ, da počneš polako da mašeš glavom s jedne strane na drugu, u ritmu, i da mi razvlačiš ruke u plesne pokrete, dok kolutam očima, jer ne podnosim muziku koju slušaš.
Ne čekam te više.
Jer si zaboravio ljubav koju smo dozirali kako se ne bismo previše predavali, a zatim njenu eksploziju pri kojoj se pomešalo sve tvoje i moje, te kada je prestalo da bude važno šta kome pripada, jer – sve smo bili mi i sve je bilo naše. Zajedničke jecaje i toliko kapi duše koje smo tada ostavili jedno drugom. I, zbog toga što si zaboravio kako mi spokojno spavaš na stomaku dok putujemo na neko bolje mesto. I sve moje brige, nerviranja, osipe na vratu, dekoncentraciju. Zore koje smo dočekivali zajedno. Kako mi sušiš kosu i češljaš me pre spavanja. Kako te, tek probuđena, posle napornog izleta na moru, tražim očima na palubi broda. Naš kafić na plaži. Sve zajedničke kupovine i šetnje. Ukusnu hranu koju smo otkrivali jedno drugom. I još bezbroj sitnica kojim si me obeležio. Zaboravio si – da sam ti bila i prijatelj, i ’’burazer’’, i sestra, i majka, i ljubavnica. I da sam svakoj od tih uloga davala sebe čitavu. Zagrljaj za laku noć. I kako me ujutru gnjaviš još uvek nerasanjenu.
I kako nam je nekad najveća rasprava bila ko će sada da ode po ručak.
Zaboravio si. Na život sa mnom. Na život koji je podrazumevao naše isprepletene delove, davane bezrezervno, nepromišljeno, potpuno.
Ne čekam te više.
Predugo sam te nalazila u svojim rečima, žargonu, psovkama. Stavovima koje si mi promenio. Inatu koji si mi izoštrio. Realnijim pogledima na svet.
Ne čekam te više.
Zbog savesti koja me je grizla, i za tebe, i za mene, što ostavljamo ljubav napuklu, izrezbarenu, raspadnutu, nemoćnu i samu. Zbog toga što si mi je oduzeo i što je tražim bezuspešno, uzaludno, i predajem se tom mazohizmu u kome uništavam sebe idući za njenim kricima, osećajući njene bolove, rane, zarastanja i ponovna skidanja krastica, i tako uvek iznova, dok ti ne dosadi.
Ne čekam te više.
Zbog dana ispunjenih samoćom, zbog noći u kojima sam gušila svoj jecaj, zaustavljajući dah svaki put kada me suze uhvate nespremnu. Jer su me toliko dugo boleli trenuci kada si me izdao, kada si ljubio drugu, pa uvrede, omalovažavanje, fotografije na kojima stojiš pored mene kao olovni vojnik, bezobzirnost, odlazak… I jer sam toliko puta sebe lažno uveravala da sam prebolela. Zbog toga što sam se predugo vraćala nazad, uplovljavajući u razgovore, poglede, detalje, gubeći se u tom lavirintu, tražeći potencijalne uzroke, pogrešne reči, postupke, razlog zašto si me ostavio. I zbog toga što ga ni danas ne znam.
I zbog toga što danas imam veći strah od onih koji preko noći prestanu da vole, nego od onih koji me nikad nisu ni voleli.
Ne čekam te više.
Jer, predugo sam čekala.
Pričala, mislila, pisala o tebi.
I govorila ti: ’’Biće kasno kad se pokaješ.’’
Nisi verovao, a sad si opet tu i kaješ se.
Sad kad više ništa nismo mi i ništa nije naše. Izgubila sam se u nijansama tvoje ličnosti i tvoje ljubavi, koje su se menjale iz krajnosti u krajnost. Naša je ljubav potonula u spektru, udavljena u nijansama, raspukla i prelivena iz malih dimenzija kojim si je okovao.
I ne ljubavi, ne čekam te više.
Jer, bilo je ljubavi i biće je u svim drugim oblicima i bićima, u lepšim nijansama, u kojim ću sijati i blistati, i koje će me oslobađati. Izvoru inspiracije, da bih ponovo počela da verujem u ljubav, moram da prestanem da verujem u tebe. I ja to činim od ovog trenutka.
Jer, ne čekam te više.
I ovo su poslednji redovi koje sam ti posvetila.
autor: INSP.
Izvor  011 vodic. com  

Ljudi koje najviše volite zapravo vas NE poznaju, a ni vi njih – evo zašto!

Zamislite da ste u ogromnom trgovačkom centru gde postoji na stotine bioskopskih dvorana. Gledate oko sebe kako bi videli šta se prikazuje i primećujete film sa svojim imenom u njemu. Neverovatno! Ulazite u bioskop i unutra nema nikog osim jedne osobe. Vrlo tiho, pokušavajući da je ne uznemirite, sedate kraj te osobe koja vas čak i ne primećuje, svu svoju pažnju usmerila je na film. Pogledate na platno i kakvo iznenađenje! Prepoznajete svaki lik u tom filmu – svoju majku, svog oca, braću i sestre, svoje voljeno biće, decu, prijatelje… Onda ugledate i glavnog junaka u filmu – vas!
Vi ste zvezda filma i to je priča o vama. A ta osoba pored vas, pa to ste takođe vi, gledate sebe kako glumite u filmu. Naravno, glavni junak je upravo onakav kakvi vi verujete da ste, a tako je i sa svim sporednim likovima jer vi znate tu priču o sebi. Posle nekog vremena, osećate kako vam je pomalo dosta svega ovoga čemu ste upravo prisustvovali i odlučujete otići u drugu salu.
I u ovoj sali je samo jedna osoba koja gleda film i ni ona ne primećuje kad sednete pored nje. Počnete gledati film i prepoznajete sve likove, ali vaša uloga ovog puta je sporedna. Ovo je priča o životu vaše majke i ona je ta koja gleda film usmerivši na njega svu svoju pažnju. Onda shvatate da majka nije ista ona osoba koja je bila u vašem filmu. Princip na kome ona prikazuje sebe potpuno je drugačiji. Reč je o načinu na koji vaša majka želi da je svi vide. Vi znate da to nije istinito. Ona jednostavno glumi. Ali onda shvatate da je to način na koji ona sebe doživljava i to je neka vrsta šoka za vas. Zatim primećujete da lik koji ima vaše lice nije ista osoba koja je bila u vašem filmu. Kažete sebi: “Ah,to nisam ja”, ali sad možete sagledati kako vas vidi vaša majka, šta misli u vezi vas, a to je daleko od onoga što vi mislite o sebi.
 Onda uočite lik svog oca i kako ga vidi vaša majka, a to se mnogo razlikuje od onoga što vi vidite. Potpuno je izvrnuto, kao i njeno opažanje svih drugih likova. Vidite način na koji majka vidi vaše voljeno biće i čak se pomalo naljutite na nju. “Kako se usuđuje!” Ustajete i izlazite iz bioskopske sale.
Idete u sledeću salu i tamo se prikazuje priča o vašim voljenima. Sada možete uočiti da način na koji vas vaši voljeni doživljavaju i taj lik je potpuno drugačiji od onog koji je bio u vašem filmu ili onog koji je bio u filmu vaše majke. Shvatate način na koji vaše voljeno biće vidi vašu decu, porodicu, vaše prijatelje. Možete pratiti kako osoba koju volite želi prikazati sebe, a to se razlikuje od onoga kako je vi vidite.
Onda odlučite otići na prikazivanje filmova vaših prijatelja, vaše braće i sestara i otkrivate kako svi u svojim filmovima “iskrivljuju” likove.
Nakon što ste odgledali sve te filmove, odlučujete se vratiti u prvu salu i ponovo videti vlastiti film. Promatrate sebe kako glumite, ali više ne verujete ni u što, niste više sigurni u vlastitu priču jer ste shvatili da je to, ipak, samo priča. Sada znate da je to što ste glumili celog života zaista bilo bespotrebno jer vas niko ne vidi onako kako biste vi želeli.

Jasno uočavate da svu dramu koja se odvija u vašem filmu zapravo niko oko vas ne primećuje. Očigledno je pažnja svih usmerena na vlastite filmove. Ljudi čak ne primećuju ni kad sedate kraj njih u njihovoj sali! Glumci su svu pažnju usredsredili na svoju priču, a to je jedina stvarnost u kojoj oni žive. Njihova pažnja je toliko zauzeta ličnom tvorevinom da čak ne opažaju ni sopstveno prisustvo – prisustvo onog ko posmatra njihov film.

U tom trenutku za vas se sve menja. Ništa više nije isto, jer sada razumete što se zaista događa.
Ljudi žive u svom svetu, u vlastitom filmu, u svojoj priči. Oni ulažu svu svoju veru u tu priču, i ona je za njih istinita, ali to je relativna istina jer nije istina za vas. Sada možete videti da se sva njihova mišljenja o vama tiču lika koji živi u njihovom filmu, a ne u vašem. Onaj kome sude umesto vas je lik koji oni stvaraju. 
Što god ljudi mislili o vama zaista se tiče samo slike koju oni imaju, a ta slika niste vi. U ovom trenutku jasno je da vas ljudi koje najviše volite zapravo ne poznaju, a ni vi njih ne poznajete.
Jedina stvar koju znate o njima je ono što verujete u vezi sa njima. Upoznati ste samo sa slikom koju ste stvorili, a ona nema nikakve veze sa stvarnim ljudima. Mislite da dobro poznajete svoje roditelje, bračnog partnera, svoju decu i prijatelje vrlo dobro. Istina je da nemate pojma što se događa u njihovom svetu – što oni misle, što oni osećaju, o čemu sanjaju.
Onda dolazite do zaključka da ne znate čak ni sebe, jer ste toliko dugo glumili da ste postali majstor u pretvaranju da ste ono što niste. Sa svešću o ovome uviđate koliko je besmisleno reći: “Moja voljena osoba me ne razume.”
Niko vas ne razume. Naravno da vas ne razumeju. Čak ni vi ne razumete sebe. Vaša ličnost se neprestano menja, od jednog trenutka do drugog, u skladu s ulogom koju igrate, u odnosu s drugim likovima u vašoj priči, u skladu s načinom na koji sanjate u to vreme.
Kod kuće, vi imate neku svoju određenu ličnost. Na poslu, vaša ličnost je potpuno drugačija. S vašim prijateljima se ponašate na jedan način, a s prijateljicama na drugi. Ali čitavog života ste unapred donosili zaključke da vas drugi ljudi poznaju vrlo dobro i kad oni ne naprave ono što očekujete, vi to shvatate lično, reagujete besno i koristite reči da stvorite mnogo sukoba i drame ni za šta.
Sada je lako razumeti zašto postoji toliko sukoba među ljudima. Svet je naseljen miljardama sanjara koji NISU SVESNI da ljudi žive u vlastitom svetu, sanjaju svoj san. Iz tačke gledišta glavnog lika, koja je jedina tačka gledišta, sve se vrti oko njega. Kad sporedni likovi kažu nešto što ne odgovara njegovom uglu promatranja, on se ljuti i pokušava odbraniti svoj položaj. Želia da sporedni likovi budu onakvi kakvi on želi da budu, a ako nisu takvi, on se oseća uvređeno. On sve doživljava lično. Sa svešću o ovome možete doći do rešenja, a ono je vrlo jednostavno i logično: ne shvatajte ništa lično.
Jednom kad uvidite da ništa što oni kažu ili rade nije zbog vas, nije važno ko o vama širi glasine, ko vas za nešto krivi, ko vas odbacuje ili se ne slaže s vašim stavom. Nijedan trač ne utiče na vas. Čak se ne trudite braniti svoj ugao gledanja. Jednostavno puštate da psi laju, a oni će zasigurno lajati i lajati i lajati. Pa šta? Što god ljudi rekli ne utiče na vas jer ste otporni na njihova shvatanja i emocionalni otrov. Otporni ste na grabljivice, na one koji koriste trač da povrede ostale ljude, na one koji žele iskoristiti druge kako bi sebe povredili.
Ne shvatajte ništa lično – poruka je koja predstavlja odlično pomoćno sredstvo za interakciju s pripadnicima vaše vrste, između ljudi. I to je karta koja vas vodi pravo u ličnu slobodu jer više ne morate upravljati svojim životom prema mišljenjima drugih osoba.
To vas istinski oslobađa!
Možete raditi šta god poželite, znajući da šta god uradite nema nikakve veze ni s kim osim s vama.
Vi ste jedina osoba koja treba brinuti za priču o vama samima. Svest o tome menja sve.
SETITE SE, SVEST O ISTINI JE PRVI KORAK ZA OVLADAVANJE SOBOM, A TO JE ONO ŠTO UPRAVO SADA RADITE. Podsetili ste se što je istina.
Sad kad razumete ovu istinu i kad ste svesni, kako više išta možete shvatati lično? 

 

Jednom kad razumete da sva ljudska bića žive u svom svetu, u sopstvenom filmu, u snu, ovaj sporazum je pravi zdrav razum:
Ne shvatajte ništa lično!
 

Izvor: atma

Preuzeto sa Talasi.org

Nekada ...

  
Nekada ljudi traže cio život, a nekada nađu za jedan dan. 

Nekada čekamo, a nekada primoravamo da nas čekaju.
Nekada srećemo nekoga, i čini nam se zauvijek, a nekada ispratimo i shvatamo da je tako i trebalo biti.
Nekada želimo da komuniciramo, proširimo krug prijatelja, negdje žurimo,  a nekada samo  poželiš da zatvoriš oči i ništa ti više ne treba - samo ti i tišina, koja donosi spokoj tvojoj duši i umu.
Nekada isključimo sve telefone, samo da nas niko ne uznemirava, a nekada sjedimo, okruženi telefonima, i nemamo snage da dišemo, drhteći od nestrpljenja dok čekamo jedan jedini poziv.
Nekada čekamo burne strasti, kao u ljubavom romanu, a nekada jedan poljubac je dovoljan da se osjeti sva nježnost čak i strast.
I odlazeći nikada ne odlazimo do kraja i ostavljamo djelić sebe tome sa kim se opraštamo, a on čak i ako zaista poželi, nikada neće biti u stanju da ubaci taj djelić u "spam", jer spajanje i rastajanje - je osnovna suština te igre sa gordim imenom " Život".
Nekad se zavijrmo u ćebe i uprkos svega  ne možemo se ugrijati, jer nam ustvari nije hladno spolja, već unutra, u srcu. Nekada ...
Nekada ...

 
Nekada nam je toliko potreban nečiji zagrljaj i da čujemo tri riječi "Sve će biti u redu" i da zaspemo na nečijem ramenu, i isplačući se, zamolimo da ostane i ne ostavi nas same...
I odlazeći poželi da se čuje "Ostani. Ostani zauvijek ... ".

Izvor: http://www.ispanka.com/inogda.php
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com
 
Preuzeto sa Bebamur.com 

O onima koji su otišli...

O onima koji su otišli i uprkos svega ostali sa nama. I ne samo u sjećanju - sećanja su bolna. Kao i ranije nas vole i štite. Ali ranije se to smatralo potpuno prirodno.  
 Sada ih samo ne vidimo. Ali osjećamo. Sada i psiholozi opisuju takozvani "efekat prisustva" - kada osjetimo pored dragog pokojnika. Ali nam ne vjeruju. I mi ne pričamo. O najvažnijem i najličnijem, po pravilu, ne pričamo. Vidimo znakove - pozdrav od svojih dragih koji su otišli. Ali ovi znaci znače nešto samo za nas lično. A ništa ne možeš dokazati.  
 
Kako možeš dokazati da si vidio svog bliskog u snu i razgovarao s njim o nečemu važnom? To je samo san. Iako do sada niko ne zna šta je - san. Šta je smrt - takođe niko ne zna. 
I malo ljudi zna da je pronalazač Popov želeo da komunicira preko  etra sa onima koji su otišli ​​u druge sfere. I malo posle toga je pronašao radio. Konan Dojl je komunicirao sa umrlim, a Mark Tven je prisustvovao spiritualnim seansama. Neke od njih je opisao na komičan način. A o nekim, stvarnim, - ćutao je. Nije želio da ga ismijavaju. A razgovarao je sa bratom i ćerkom, koje je mnogo volio. 

Jednostavno znamo da ponekad dolaze i podržavaju nas. I upozoravaju. I vole - ne manje nego što su voljeli za života. I tamo nas sretaju, u drugom svijetu - bar tako kažu oni koji su preživjeli kliničku smrt. I u to treba vjerovati. Jednostavno - vjerovati. Zato što ja radim sa ljudima dugi niz godina. I uvjeravam vas, znam mnoge nevjerovatne priče. Koje nikome nijesu bile ispričane.
​

​

Jaka tuga prođe. Patnja izgubi svoju neizdržljivost. Znam po sebi. I onda ih osjetimo i opipamo, radosno i svijetlo. 
  

 



Utešno je znati da imamo nekoga ko će nas sretiti, kada dođe naše vrijeme odlaska. Ili poleta. I život biva lakši i jednostavniji. Jer, kako je napisao Žorž Amado: "Znam da neko tamo gore, veoma voli mene" ...
​
Anna Kirjanova
Izvor: https://vk.com/id224283523?w=wall224283523_2383 Prevela: Beba Mur 

Међугоспојинци, дани између Велике и Мале Госпојине: Најстарији обичаји се и данас поштују!

Мушкарци могу да раде све послове, а женама се препоручује да ових недеља ништа не започињу већ само да заврше започето. 






 


Међудневице или Међугоспојинци трају од Велике до Мале Госпојине.
 
Тих дана се по планинама размиле травари који беру лековите траве за зиму. Неки их носе на благосиље у цркву.
 
Мушкарци могу да раде све послове, а женама се препоручује да ових недеља ништа не започињу већ само да заврше започето.
 
У ове дане се некада није венчавало. Шумадинци сматрају да су у ово време змије најљуће, а у околини Лесковца кажу да се тад Свети Сава договара са зверима где да не праве штету.
 
Јаја која у ове дане снесу кокоши не износе се на пијацу, нити се користе у исхрани. Она служе само за излегање нових пилића.
 
У Херцеговини ове дане зову и Несновица. Обичај је да се тада не разграђују и премештају торови због вукова. Ако тор мора да се разгради, онда то чине тројица мушкараца истог имена. Они носе грађу на другу ливаду,односно место где треба да буде нови тор, а на којем су на Велику Госпојину заболи једну леску и поставили икону Богородице. Испод иконе је стављено мало мрса и цвећа. Кад наступи Несновица, почиње се са градњом. Ако се све уради на описани начин, не треба се плашити вукова.
 
Аутор: Драгомир Антонић / Cрбијуволимо.рс

МЕЂУДНЕВИЦА

Некада је Србија била препуна веровања, обичаја и празника чије је обележавање сезало дубоко у прошлост нашег народа. Неке од ових традиција одржале су се и до данашњих дана.
       
Данас почиње Међудневица! Реч је о периоду између Велике и Мале Госпојине, па се ово време још назива и Међугоспојинци и за њега се везује велики број народних веровања и обичаја.




 

 Верује се да је овај период најбољи за брање свих плодова. Ових дана је воће најбоље, траве најлековитије и све што сазрева треба тада брати и спремати за зиму. Верује се да је су ово дани са највише сунца, па се у многим крајевима Србије и до данас се одржао обичај брања лековитих трава и биља које треба да потраје преко целе зиме. 

 Ако верујете у ове обичаје, од данас па све до 21. септембра и Мале Госпојине, имате времена да наберете што више биља, а ваш дом не сме да остане без: кичице, хајдучке траве, цвета од липе, дрена, шипка, оскоруше и малих зелених лубеница. Сматра се да ће ове биљке донети срећу свакој породици, а оне су и народни лекови за лечење многих болести.

 Међудневица је време када жене треба посебно да воде рачуна. Мушкарци могу да раде све послове, али се дамама не препоручује да било шта започињу, већ да само што пре заврше започето.

 Ако сте од оних који много времена проводе у природи, ових дана морате да будете нарочито опрезни. Верује се да се током Међудневице Свети Сава договара са зверима о томе колико штете ће направити преко зиме. Слично, у ове дане су змије најљуће, па их се треба чувати.
 

 Јаја која у ове дане снесу кокошке не треба да се користе у исхрани већ само за излегање нових пилића.

 Од давнина се у овом периоду по целој Србији одржавају вашари и народни сабори. Верује се да је ово време за сусрете и обнову пријатељства како би сви у миру и благостању ушли у зиму. Зато, позовите пријатеље и правац вашар! Сигурни смо да ћете се лепо провести.

Nebeskiprsten9.blogspot.com 

ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ОБИЧАЈ: Ако се ових дана нађете у природи ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ОВО и очекујте само ДОБРО

 

Некада је Србија била препуна веровања, обичаја и празника чије је обележавање сезало дубоко у прошлост нашег народа. Неке од ових традиција одржале су се и до данашњих дана.

Данас почиње Међудневица! Реч је о периоду између Велике и Мале Госпојине, па се ово време још назива и Међугоспојинци и за њега се везује велики број народних веровања и обичаја.

Верује се да је овај период најбољи за брање свих плодова. Ових дана је воће најбоље, траве најлековитије и све што сазрева треба тада брати и спремати за зиму. Верује се да су ово дани са највише сунца, па се у многим крајевима Србије и до данас се одржао обичај брања лековитих трава и биља које треба да потраје преко целе зиме.

Ако верујете у ове обичаје, од данас па све до 21. септембра и Мале Госпојине, имате времена да наберете што више биља, а ваш дом не сме да остане без кичице, хајдучке траве, цвета од липе, дрена, шипка, оскоруше и малих зелених лубеница. Сматра се да ће ове биљке донети срећу свакој породици, а оне су и народни лекови за лечење многих болести.

 

Међудневица је време када жене треба посебно да воде рачуна. Мушкарци могу да раде све послове, али се дамама не препоручује да било шта започињу, већ да само што пре заврше започето.

Ако сте од оних који много времена проводе у природи, ових дана морате да будете нарочито опрезни. Верује се да се током Међудневице Свети Сава договара са зверима о томе колико штете ће направити преко зиме. Слично, у ове дане су змије најљуће, па их се треба чувати.
Јаја која у ове дане снесу кокошке не треба да се користе у исхрани већ само за излегање нових пилића.

Од давнина се у овом периоду по целој Србији одржавају вашари и народни сабори. Верује се да је ово време за сусрете и обнову пријатељства како би сви у миру и благостању ушли у зиму.

Зато, позовите пријатеље и правац вашар! Сигурни смо да ћете се лепо провести! 

Извор Дневно.рс

Преподобни Рафаило хиландарски и банатски

  

Родом Србин. Подвизавао се у манастиру Хиландару. Овај манастир у то време имао је више својих метоха по српским земљама, међу њима и један на подручју данашњег Зрењанина. У тај метох је, по неком манастирском послушању, братство Хиландара послало јеромонаха Рафаила. Ту Свети Рафаило настави да живи строги подвижнички живот, и то не само у вршењу наложеног му манастирског послушања, него и у свим богоугодним подвизима монашког живота, особито у подвигу молитве и поста. Живео је у малој колиби направљеној од обичне трске, у којој се мирно преставио Господу. Његове мошти пројавише се чудотворним, због чега многи народ долази на његов гроб. Свети Рафаило Банатски је живео у XVI и XVII веку

Тропар (глас 1):

Смирењем и постом узвисио си се ка Богу, одбацивши бриге овога света и славу његову за ништа сматрајући, желео си само славе небеске. Зато сада са Анђелима предстојиш Богу: Моли се за све нас који поштујемо успомену твоју.

Охридски пролог

Нека нам је срећан и Богом благословен празник Успенија Пресвете Богородице - Велика Госпојина!

 

Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места, која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.

И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, она предаде свој дух Богу. Ковчег са њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише.

Тропар (глас 1):

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.

Извор: СПЦ Вера

Срећан празник - Успеније Пресвете Богородице – Велика Госпојина!

По Распећу Господа, Пресвета Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова. Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму. У старости, често се на месту 

Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи. Јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће се упокојити за 3 дана. Пожелела је да види све апостоле и сви се они чудесно сабраше, осим апостола Томе. Онда се упокојила мирно, без икакве муке. Апостоли су је сахранили у гроб Светих Јоакима и Ане, у Гетсиманском врту. Трећег дана стиже и апостол Тома. Када су отворили гроб да целива тело Свете Пречисте, унутра га не беше, беху само плаштанице. Претпоставља се да је Пресвета Богородица живела више од 60 година.

Тропар, глас 1. 

Рађањем си сачувала дјевство, а смрћу ниси оставила свет, Пресвета Богородице. Прешла си у живот, Мати Правог Живота, и Својим молитвама избављаш од смрти душе наше.

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успеније мира не оставила јеси, Богородице, Престатвами Твојими избављајевши от смерти души нашја.

 Света Петка Ђунис

Икона Успења Пресвете Богородице

  

Православно Предање нас учи да је икону Успења Пресвете Богородице довршио анђео. Стари иконописац се дуго трудио да докучи како да представи тај чудесни догађај, истовремено мучен болешћу и приближавањем сопствене смрти. На крају, Божији промисао је послао анђела који је насликао догађај, онако како га беше својевремено видео...

"На икони видимо Богородицу како лежи, уснула у Успењу. Њен Син, Господ Исус Христос стоји иза одра. Његова појава је светла, и Он је окружен златокругом Славе, а у рукама држи душу Своје Мајке. Иза Христове главе шири се светлосни круг, који указује на небески свет коме Дјева марија сада припада. Апостоли, сабрани око тела Богородице Дјеве су тужни и главе су им погнуте у жалости. Први апископи Цркве, међу којима и Св. ап. Јаков, брат Господњи, такође су присутни на сахрани Пресвете Богородице. Св. ап. Петар руководи сахраном и стоји у челу одра Пречисте Госпође. Композиција ове иконе је интересантна, јер има две осе које се секу и чине крст. Тело Пресвете Богородице је у хоризонаталној оси, који представља Успење и сахрану, а Христос је у вертикалној оси која упућује на победу над смрћу. Христос је васкрсао, Он је победио смрт а дете које држи у рукама јесте Дјева Марија, новорођена на Небу. Она улази у славу Свога Сина. Ова икона изражава наду свих хришћана који, због победе васкрслог Христа над смрћу, чекају са надом смртни час као прелазак у живот вечни. Свака смрт је нова и лична Пасха.

На неким иконама Успења насликани су апостоли како их анђели носе на малим облацима и како се окупљају, са свих крајева света, да би учесвовали на сахрани Спаситељеве Мајке.
Апостоли, сабрани на икони, представљају сагласје апостолског Сабора у вези са поштовањем којим Црква поштује Пресвету Богородицу. Њихово присуство око тела Дјеве Марије је, пре свега, саборска одлука и свест Цркве. У ствари Саборна и Апостолска Црква је одувек прослављала и поштовала васкрсење и вазнесење у Слави Пресвете Богородице.
Ми верујемо да су живот, смрт и васкрсење Дјеве Марије - тајна коју само Црква зна и памти. Спољашњи свет нема приступа тој тајни. Ту тајну поштујемо у ћутању..." -

 Епископ Јован Пурић