Срећан празник Светих мученица Вере, Наде, Љубави, и мајке им Софије!

 Молитва светим мученицама ВЕРИ, НАДИ И ЉУБАВИ и њиховој мајци СОФИЈИ

О, свете и хвале достојне мученице, Вера, Надо и Љубави и храбрих кћери мудра мајко Софија, к вама сада притичемо са усрдном молитвом, јер шта би снажније могло за нас пред Богом посредовати, него вера, нада и љубав, три темељна камена свих врлина, по којима сте назване и чије обличје бејасте. Умолите Господа да нас у жалостима и искушењима заштити неизрецивом благодаћу Својом, да нас спасе и сачува као Благ и Човекољубив. Његову славу, као сунце незалазно, сада гледате и помозите нам у смиреним молитвама нашим, да опрости нам Господ Бог грехе и безакоња наша, да помилује нас грешне и недостојне милосрђа Његовог. Молите, дакле, за нас, свете мученице, Господа нашег Исуса Христа, а Њему славу узносимо, са Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Његовим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

30 СЕНТЯБРЯ - МУЧЕНИЦЫ ВЕРА, НАДЕЖДА, ЛЮБОВЬ И ИХ МАТЬ СОФИЯ

 

—

PRAZNIK MAJKI I ĆERKI: I svaka majka bi trebalo da uradi VAŽNU STVAR

 Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetim mučenicama Veri, Nadi, Ljubavi i njihovoj majci Sofiji.  

           

Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i njihova majka Sofija bile su hrišćanske svetiteljke i mučenice iz 2. veka. Živele su i stradale u Rimu, kada je Vera imala 12, Nada 10 i Ljubav 9 godina.
Nakon što su odbile da se odreknu svoje vere, Hadrijan je naredio mučenje Sofijinih ćerki iako je reč bila tek o devojčicama. Tako su sve i nastradale. Nakon tri dana i tri noći molitvi na njihovom grobu i sama je umrla 137. godine.
Današnji praznik naročito je posvećen majkama i ćerkama, a stari običaj kaže da bi danas svaka majka trebalo da kupi neku sitnicu ćerki, i još važnije, da što više vremena provede sa njom i pokaže joj svoju ljubav. To je, uostalom, i najveći od svih poklona.

MOLITVA SVETIM MUČENICAMA VERI, NADI I LJUBAVI I MATI IM SOFIJI

O, svete i hvale dostojne mučenice, Vera, Nado i Ljubavi i hrabrih kćeri mudra majko Sofija, k vama sada pritičemo sa usrdnom molitvom, jer šta bi snažnije moglo za nas pred Bogom posredovati, nego vera, nada i ljubav, tri temeljna kamena svih vrlina, po kojima ste nazvane i čije obličje bejaste.

Umolite Gospoda da nas u žalostima i iskušenjima zaštiti neizrecivom blagodaću Svojom, da nas spase i sačuva kao Blag i Čovekoljubiv. Njegovu slavu, kao sunce nezalazno, sada gledate i pomozite nam u smirenim molitvama našim, da oprosti nam Gospod Bog grehe i bezakonja naša, da pomiluje nas grešne i nedostojne milosrđa Njegovog.

Molite, dakle, za nas, svete mučenice, Gospoda našeg Isusa Hrista, a Njemu slavu uznosimo, sa Bespočetnim Njegovim Ocem i Presvetim i Blagim i Životvornim Njegovim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin

Najlepša si bila dok si bila sa mnom.

   

Najlepša si bila dok si bila sa mnom.

Ni dete, ni žena. Više svoja, nego tuđa. Više moja, nego bilo čija.

Zagledana u život kao u film sa srećnim krajem gde se svi vole i pronalaze svoj put.
Pola grada nam se divilo, pola zavidelo. Ali, bilo nas je briga i za jedne i druge dok smo imali nas.

Gledam te sada, još mlada, a već ostarela. Ostarela po duhu, a ne i po telu.

Lepa si, ali to nije ona lepota.
Smeješ se, ali to nije onaj osmeh.
Osvajaš, ali to nije ona ljubav.

Nekako pričaš ono što svi pričaju, gledaš ono što svi gledaju, čuješ ono što svi čuju.

Nikada nisi volela prosek, razlikovala si se, a sada, dok razmišljam o tebi, kao da ti je osrednjost u opisu radnog mesta.

Ljudi sa kojima se družiš.
Život koji živiš.
Čovek koga voliš.

Video sam te u venčanici, dobro ti stoji, samo ti ne stoji najbolje onaj što ide uz tebe.

Ne sviđa mi se, ali kako bi mogao da mi se svidi bilo ko sa tobom?

Kako da ti objasnim da venčanje traje jedan dan, a kajanje zauvek?!

Lako je reći “Da” pred svima, ali hiljadu onih “Ne” dočekaće te u najgorim mogućim trenucima.

Najlepša si bila sa mnom, jesi, ili sam te toliko voleo da za mene nije postojala ni jedna druga.
Ni jedna druga Ti, a ovo što si sada, to ne poznajem.

Film se završio, naš film, odjavna špica odavno protekla, a mi, svako na svoju stranu.

Znala si da uvek možeš da mi se vratiš, zato mi se nikada nisi ni vratila.

Znao sam da nikada više neću moći da te imam, zato sam te i želeo sve ove godine.

Ne znam da li iz mene govori muška sujeta, verovatno, još nisam sreo one, koji su od nje operisani, 

ili me samo boli što ti nisi više ti.
Ili što ti više nisi samo moja ti?

Hodaš drugačije, smeješ se drugačije, pričaš drugačije, verovatno i ljubiš drugačije.

Samo što to nikada više neću moći da proverim.

Voleo sam te, bar tebi to ne moram da objašnjavam…

A i ti kažeš da si voljena, znam, ali kakva je to ljubav kada nisi sa mnom?

Jednom ćeš mi reći zašto si izabrala njega, a ne mene. Jednom, ne moraš sada.

Jednom, kada se u meni ugasi svaka nada.

Jednom, kada više ništa u mom životu neće podsećati na tebe.

Jednom, kada toliko budeš tuđa, da ni u ludilu više neću moći da te nazovem svojom.

Jednom, kada će mi biti svejedno šta god da mi kažeš.

Jednom, nemoj sada, a ja ti šaljem ovaj tekst umesto svadbenog poklona.

Možda sam malo zakasnio, za tebe sasvim sigurno jesam.

Ili smo stigli prerano jedno drugom u život, ko to može da zna.
  
Stefan Simic

Крстовдан. Часни Крст...

 Свакога од нас ако не стално, а повремено сигурно, разапињу неки проблеми. Унутрашњи, спољни.

Тешко је на крсту и нормално је да желимо да што пре одморимо од онога што нас разапиње.
Можда је баш данас, на дан Уздизања, Воздвижења Часног Крста добар дан да се подсетимо шта нас уче Оци о проблемима, искушењима која на нас долазе. И да се охрабримо.
Искушења нису ту да нас сатру, него да помоћу њих напредујемо.

"Немој попуштати када се бориш против неког искушења које ти много досађује. Падни пред лице Божије и реци: "Помози ми, Господе, јер сам слаб и не могу да издржим ову борбу". И Бог ће ти помоћи уколико твоја молитва буде излазила из чистог срца. Ако победиш у борби, не хвали се и не уздај се у себе. Напротив, још више се чувај, јер непријатељ неће дуго чекати да заподене нову борбу, тежу од пређашње".
Ава Исаија.

Трпљење је неопходно стога што су неопходна и искушења. И Свети Антоније је говорио: "Нико без искушења не може ући у Царство небеско.

"Ако не постоји човек који је без искушења угодио Богу, онда треба да захваљујемо Богу за све оно што нас снађе".
Марко Подвижник

"Причао је ава Пимен о томе како се ава Јован Колов молио Богу, па су од њега одступиле страсти и постао је безбрижан. Тада пође ка једном старцу и рече:
- Видим да сам спокојан и да немам никаквих искушења.
А старац му вели:
- Пођи, помоли се Богу да ти дођу искушења и скрушеност и смирење које си раније имао; јер душа кроз искушења напредује. И он се помоли Богу, а када су искушења наишла, није се више молио да се она удаље од њега, већ је говорио:
- Дај ми, Господе, стрпљења у борбама".

Из Старечника 

Ненад Илић

Срећан празник Крстовдан!

 

Небеска Србија - Heavenly Serbia

    

Крст чувар васцеле васељене

 

  

„Крст је чувар васцеле васељене, Крст је лепота Цркве,
Крст је сила царева, Крст је потпора верних,
Крст је слава ангела и рана (бол) демонима.“
(Светилан Воздвижења)
 

 

Часни и Животворни Крст Господњи најсветији је знак и символ наше вере, чијом силом се спасавамо.„Благодат и сила Часног Крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је Крст, него је његова сила у томе што је то Крст Христов, средство којим је Христос спасао свет. То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у Крсту. На Крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, све Његово човекољубље сажима се у Крсту. Свети Григорије Палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоносних отаца да ли верује у Распетог, овај му је одговорио: да верујем у Онога који је распео грех.ˮ (Архимандрит Георгије Капсанис) У Старечнику је записано како је авва Јован питао демоне чега се они највише боје код хришћана, а демони му одговорише: Од три ствари имамо страх: од онога што носите око врата, од онога чиме се кропите у Цркви и од онога што једете на Литургији. Онда их је он поново упитао: Чега се од свега тога највише бојите? А они му одговорише: Кад бисте добро својим животом одржавали оно што једете на Литургији, нико од нас не би могао наудити ни једном хришћанину. Дакле, оно чега се демони највише боје јесте Крст, Крштење и божанско Причешће.[1]

 

У годишњем кругу богослужења празновање и величање Часног Крста заступљено у четири празника: 1. Празник Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег (14/27. септембра), спада у ред великих Господњих празника, када се молитвено сећамо проналажења Часног Крста и повратка Часног Крста из Персије у Јерусалим. 2. Крстовдан уочи празника Просветљења – Богојављења, који је у првим вековима био последњи над припреме катихуменâ за примање светог Крштења на празник Богојављења. 3. Трећа недеља Свете Четрдесетнице коју називамо Крстопоклона недеља због поклоњења Часном Крсту када се износи на средину храма да бисмо се духовно укрепили у периоду духовног и телесног подвига и поста.  4. Празник изношења Часног Крста (1/14. августа), који је најмлађи празник посвећен Часном Крсту.
 

У седмичном богослужбеном кругу свака среда и петак посвећени су Часном Крсту и сва химнографија ових дана велича силу и значај Часног Крста и Христовог добровољног страдања и Васкрсења. У овим данима, поред осталог, поје се такозвани Крстобогородичен, који у својој садржини обједињује величање Часног Крста са молитвом Пресветој Богомајци.
 

Први подаци о празнику Воздвижења потичу из 4. веку када је празник у Јерусалиму прослављан са посебним торжеством. Такође сазнајемо  да је постојао одређени презвитер коме је била поверена дужност чувања Часног Крста који је чуван у сасудохранилици (један од тих презвитера био је свети Порфирије потоњи епископ Газе), што нам и сведочи јерусалимски Архиепископ Кирило. Из 6. века сазнајемо прве податке о датуму празновања празника, а од 7. века имамо службу празника. Главна особеност богослужења на Празник Воздвижења Часног и Животворног Крста је чин воздвижења (уздизања) који се служи у склопу јутрења после великог славословља, а који своје корене налази у историји Цркве. Наиме, празник Воздвижења постао је народни празник источног хришћанског царства. Крст као обележје царства постављан је на свим јавним зградама и униформама, а епископи и презвитери су Часним Крстом благосиљали четири стране света, док је верни народ тихо понављао „Господе помилуј.ˮ Чин воздвижења служи се данас у храмовима након појања великог славословља, а презвитер за време појања великог славословља обучен у потпуно одјејаније кади Часни Крст који је положен на Часној трпези. За време појања „Свети Боже…ˮпрезвитер на себе ставља воздух, Часни Крст положен на дискосу држи изнад главе, износи га кроз северне двери и стаје испред царских двери. 
Одатле начинишви знак Крста узглашава„Премудрост, усправно стојмо!ˮ после чега појци певају три пута тропар празника. Презвитер затим са себе скида воздух полаже га на припремљено постоље (налоњ) који се налази на средини храма, преко воздуха поставља Часни Крст и кади га, после тога три пута поје „Крсту Твоме клањамо се Владико, и свето Васкрсење Твоје певамо и славимоˮ. За време целивања Часног Крста поју се самогласне стихире Часном Крсту. У катедралним храмовима служи се овај чин са такозваним сатницама, а овај чин и целивање Часног Крста символизује одлазак Спаситеља на добровољну крсну смрт нас ради и спасења нашега ради, проналазак Крста и тадашње поклоњење Крсту. По сведочењу устава цариградског храма Свете Софије, из 10. века чин воздвижења служио је сам Патријарх. Наиме, Патријарх је узлазио на амвон и узносио Часни Крст.
 

На вечерњем богослужењу имамо три Старозаветна читања; Прво читање говори о дрвету које горку воду претвара у слатку, а које је у исто време символ Крсног дрвета на коме је Спаситељ разапет. Друго читање нас подсећа да Господ кажњава и исправља оне које воли, док треће читање говори о граду Божјем у коме ћемо сви живети.
 

Сва химнографија овог празника како на вечерњем тако и на јутарњем богослужењу велича Часни Крст 

Господњи који је по речима Црквеног песника извор васкрсења нашег, чијом се силом отврају роду човечјем врата раја, који је необорива потпора верних чија нас сила узноси са земље на небо. У празничном тропару молимо се да Господ силом Крста спасе и сачува народ свој : „Спаси, Господе, људе Своје, и благослови наслеђе Своје, победу даруј православним хришћанима над непријатељима њиховим, и Крстом Својим сачувај Своје житељство.ˮ  По 50. псалму на јутрењу певамо да је Крст Христов нада хришћана, тврђава васељене, лекар болесних и васкрсење мртвих. Канон празника повезује Часни Крст са Старим Заветом.

„О најблаженије дрво, на коме се разапе Христос Цар и Господ! Онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би прикован Бог Који дарује мир душама нашим.ˮ (Пета песма канона)

„Раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк Јона предсказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско Васкрсење Христа Бога, Који је телом био прикован и после три дана просветлио свет тридневним Васкрсењем.ˮ (Шеста песма канона)

 „Ти си Богородице тајанствени рај у коме је без неговања одрастао Христос, преко кога се на земљи засади живоносно дрво. Због тога, поклањајући се Крсту који узносимо, Тебе величамо.ˮ (девета песма)

 Код канона празника Воздвижења имамо јединствен случај да празнични канон има две девете песме, од којих друга замењује цео канон из разлога што само овај Господњи празник нема други канон. После шесте песме канона чита се синаксар који даје кратку поуку о празнику, износећи значај Крста у делу искупљења.

На Литургији празника Воздвижења свакодневне антифоне замењују празнични антифони који својим садржајем директно упућују на значај Христовог распећа на Крсту. Поје се входноје празника„Узносите Господа Бога нашег и поклањајте се подножју ногу Његових јер је светоˮ, а уместо трисвете песме поје се химна Крсту „Крсту Твоме клањамо се Владико, и свето Васкрсење Твоје певамо и славимоˮ, док се као причастен поје  псаламски стих „Нека се покаже на нама светлост лица Твога Господе.ˮ  (Псалам 4.) Празник Воздвижења има један дан претпразништва и седам дана попразништва.

О посту на празник Воздвижења Никон Црногорац (Сиријац)  пише: Нисмо могли  наћи ништа записано о посту Воздвижења Часног Крста, али он се свуда држи. Свакако по примеру великих Светих, јер су они имали обичај да се за велике празнике постом чисте од греха. Даље каже да су се верници тим постом припремали за целивање Часног Крста, пошто је и сам тај празник ради тога и установљен. По последовању не треба да једемо масло ни да пијемо вино, али у спомен јављања Крста дајемо ово разрешење; у славу распетог Христа и јављања Његовог. Ова примедба се налази и у типику Цркве Светог Гроба. По данашњем грчком типику (по чину Велике Цркве) ако овај празник није у суботу или недељу пости се с сухојаденијем. Пост на Крстовдан прво се појавио типицима јерусалимске редакције, и у најранијим рукописима.[2]

На крају, у центру празника Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег нису историјске личности (попут светог Цара Константина и његове свете мајке Јелене), већ је централна личност празника Христос Спаситељ и Његова победа над смрћу.

 

Крст је уздигнут, узнесимо се са Њим!

Васкрсење Христово је обновљено, обновимо се са Њиме!

Нека ти целокупни Празник и целокупна Тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо Божије!

Свети Јован Дамаскин

 

катихета Бранислав Илић 

Извор Поуке.орг

 [1] Св. Калист и Игњатије Ксантопулос, Метод и правило за оне који се одлучују за исихаистички и монашки живот, Филокалија т. 5. стр. 118-119.

 

[2] Напомена из Романовог типика – преузето из званичног типика за 2016. лето Господње у издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

Воздвижење Часног Крста – Крстовдан

 

Срећан празник Воздвижење Часног Крста – КРСТОВДАН
 Крстовдан  славимо  27.  септембра по новом или 14. по старом календару.

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица бјеше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога мјеста пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави.

Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама пјеваше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. године цар грчки Ираклије побједи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском одјелу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

На јесењи Крстовдан према древним обичајима бере се и посвећује босиљак.

Зашто се зли духови страше од крсног знака? Зато што их крсно знамење подсећа на Часни Крст на Голготи, на коме је Христос својом драговољном жртвом раскинуо везе рода људског са демонским силама и привезао га за Бога небеснога. Отуда је крст “демонов јазва“ (ударац демонима) јер их боде као копље и жеже као огањ.
Како треба да поштујемо крст?

Онако исто као што поштујемо Часну трпезу у олтару. Јер на Часној Трпези стоји Тело и Крв Христова. На Крсту Голготском исто тако стајало је Тело и Крв Христова. Дакле да приступамо Крсту са страхом и трепетом говорећи на глас или у себи “Кресту Твоему поклањајем сја Владико“.

-Св. Николај Велимировић

                                        

Недеља пред Уздизање Часног Крста

 Јеванђеље. Недеља пред Уздизање Часног Крста.

Део тога читамо и на свакој литургији.

Најлепши део, најзначајнији, да га понављамо кад год се сетимо:

"Јер Бог тако заволи свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни. Јер не посла Бог Сина својега на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега".

Пажљиво слушајмо. Није Син Божији дошао у свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега.

А толики повици на Цркву, Христово Тело на земљи. Што Црква не уради ово, што не осуди оно.

Да, Јован Крститељ нам је оставио обавезу да се и супротстављамо свету. И да због тога и страдамо, ако мора. Али Црква не може и не треба да буде судија.

Црква је ту да се кроз њу спасавамо од потонућа у подљудско и да грабимо Божију руку која нас води у надљудско, надприродно, Божије, Царство Небеско.

Наказна злоупотреба хришћанства на Западу довела је до огромне отпадије од вере. Та отпадија заразила је делимично и Исток. А злоупотреба се састојала пре свега у коришћењу Бога за управљање светом, али управљање страхом, а не љубављу. Грех, страх, Страшни суд. Ко год добије прилику, ако му добаци наука или техника конопац, избавиће се из те мрачне рупе која усисава сву љубав, сву боголикост човека.

И тако је и било.

Бол у души изазива злоупотреба и код нас Православних у градовима улоге "духовништва" и монашке литературе, литературе намење професионалцима уметности над уметностима. Страх који мучи осетљиве душе које су кренуле ка Богу као ка последњој нади у овом палом свету, није од Бога и није по Богу.

Недостаје и верске литературе градских хришћана, недостаје здравог односа према црквеној заједници и Светом Причешћу око које је она оформљена. Јављају се лажни духовници застрашитељи. Тону људи у несигурну психологију и страхове које не могу да савладају.

Немамо ми православни никаквог разлога за самозадовољство. Много је тога пред нама неурађеног за љубав према људима и свету који нам је Бог дао.

Али једно је сигурно. Чак и кад упаднемо у замке лажне претеране побожности и осуђујемо преко мере и друге и саме себе, ми ипак знамо да "не посла Бог Сина својега на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега".

И осећамо топлину и љубав, ма колико се копрцали, свађали се са Богом и Црквом, а онда, никоме споља објашњиво па ни самима себи, будемо увек спремни да за највишу истину дамо живот.

Живот се даје само за љубав. Јер само онда је највећа жртва смислена

Ненад Илић

180

PALITE KANDILO U KUĆI! TO JE JAKO BITNO ZA ŽIVOT JEDNOG ČOVEKA: 8 razloga koji imaju OGROMAN ZNAČA

 

  

Prvo zato što je vera naša svetlost . Rekao je Hristos : Ja sam svetlost svetu . Svetlost kandila opominje nas na svetlost kojom Hristos obasjava duše naše .

Drugo, da nas podseti na svetlost karaktera onog svetitelja , pred kojim palimo kandilo . Jer su sveci nazvati : sinovi svetlosti .

Treće, da nam služi kao ukor za tamna dela naša , i zle pomisli i želje , i da nas pozove na put jevanđelske svetlosti . Da bi se potrudili tako sa revnošću oko zapovesti Spasiteljeve : tako da se svetli vaše videlo pred ljudima , da vide vaša dobra dela .

Četvrto, da to bude mala žrtva naša Bogu , koji se sav žrtvovao za nas . Jedan majušni znak velike blagodarnosti i svetle ljubavi naše prema Onome , od koga u molitvi prosimo i život i zdravlje i spasenje i sve ono što samo bezgranična nebeska ljubav može dati .

Peto , da to bude strašilo zlim silama , koje nas napadaju ponekad i pri molitvi i odvode nam misli na drugu stranu od Tvorca našega . Jer zle sile vole tamu i tržu se svake svetlosti , naročito od one koja je namenjena Bogu i Njegovim ugodnicima .

Šesto , da nas podstakne na samopregorenje . Kao što jelej i fitilj gore u kandilu , pokorni volji našoj , tako neka gore i duše naše plamenom ljubavi u svima stradanjima , pokorni vazda volji Božijoj .

Sedmo , da nas nauči , da kao što kandilo ne može da se zapali bez naše ruke tako ni srce naše , to unutrašnje kandilo naše , ne može se zapaliti bez svetog ognja Božije blagodati , ma bilo ispunjeno svim vrlinama . Jer sve su vrline naše kao gorivo , a od Boga je oganj , koji ih zažiže .

Osmo , da nas opomene , da je Tvorac sveta pre svega stvorio svetlost , pa onda sve ostalo po redu . I reče Bog : neka bude svjetlost . I bi svetlost . Tako mora i na početku našeg duhovnog života prvo da se zasija unutra u nama svetlost Hristove istine . Od te svetlosti Hristove istine posle stvara se i niče i raste u nama svako dobro . Svetlost Hristova neka i Vas osvetli.

Izvor: EKBG

Beogradskiportal.rs 

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Рођење Пресвете Богородице

                             

АКАТИСТ РОЖДЕСТВУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

АКАТИСТ РОЖДЕСТВУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
празнује се 08. (21.) септмебра
Кондак 1.
Изабраној од људског рода и рођеној од нероткиње, Пречистој Дјеви Марији, саставимо похвалу, јер Њеним рођењем, започе се дело нашег спасења и долазак Избавитеља објави се. Зато јој радосно ускликнимо:
Радуј се, Пречиста Дјево Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Икос 1.
Анђео небески, који стоји пред Богом, би послан праведницима Јоакиму и Ани, да им објави велику радост, да ће по својој неплодности родити Кћер Преблагословену, из Које ће произићи радост целом свету. Зато и ми, као учесници ове радости, похвалне песме Дјеви запевајмо:
Радуј се, Која си на предвечном савету Свете Тројице, за Матер Сина Божијега унапред изабрана!
Радуј се, Коју су древни праоци и патријарси, на много начина у сликама и символима наговестили!
Радуј се, Коју су верне слуге Божије, више од пет хиљада година од створења света, као Матер Избавитеља очекивали!
Радуј се, Која си лествицом што Јаков виде, силазак Божији ка људима, унапред наговестила!
Радуј се, Која си као неопалима купина, што Мојсеј виде у пустињи Сионској, унапред насликана!
Радуј се, Која си унапрет оцртана у Црвеном мору, које сув пут пружи Израиљцима, а фараона потопи!
Радуј се, Која нам помажеш да се у књигу вечног живота упишемо!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 2.
Праведни Јоаким и Ана, видећи Анђела који им се јавио и објавио рођење Твоје, Пречиста Дјево, захвалише Богу Који је погледао на њих и скинуо срамоту неплодства њиховог, и свим срцем топло кликнуше: Алилуја!
Икос 2.
Разум божанске уредбе и силаска Свога на земљу, Свеблаги Господ, почео је да испуњава послањем Анђела Свога да јави Јоакиму и Ани о рођењу Твоме, Пресвета Дјево, зато Ти захвално певамо:
Радуј се, божанског разума Пројављење!
Радуј се, чудног плана Његовог Испуњење!
Радуј се, Која си од искона предодређена да послужиш оваплоћењу Сина Божија!
Радуј се, Која си између свих поколења, за жилиште Цара свих, унапред изабрана!
Радуј се, Која си још у рају, пресудом варалици змији, о стављању непријатељства између ње и жене и семена њеног, унапред показала!
Радуј се, Која си по испуњењу времена, од нероткиње по вољи Божијој, славно произишла!
Радуј се, Која си род људски, својим рођењем обрадовала!
Радуј се, Која си тугу оних што су чекали утеху Израиљеву у радост претворила!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 3.
Сила Највишега разреши неплодство остареле праведне Ане, јер те заче Пречиста, и чекајући рођење Твоје, радосно певаше Богу Израиљевом радосну песму: Алилуја!
Икос 3.
Имајући да без мужа родиш Спаситеља душа и тела наших, Ти сама као чудо, пред великим и несхватљивим чудом, од неплодних родитеља славно се роди, Пресвета Дјево, зато Ти певамо:
Радуј се, Која си још из корена Јесејева и Давидова произашла!
Радуј се, Која си од неплодне утробе праведне Ане чудесно произашла!
Радуј се, Која си пророштвом Исаије у давна времена као Дјева Матер објављена!
Радуј се, Која си по обећању Анђела рођена!
Радуј се, Коју су шатор састанка и ковчег завета праобразовали!
Радуј се, Коју је процветали штап Аронов символично прорекао!
Радуј се, Која си пре рођења за матер Бога Речи припремљена и освећена!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 4.
Праведни родитељи Твоји, избавивши се из буре људских поруга због свога неплодства, зачећем Твојим, Пресвета Дјево, радоваху се и у част рођења Твога, велику гозбу приредише сродницима и познаницима, и ови радујући се са свима певаху Богу, за даровану милост захвалну песму: Алилуја!
Икос 4.
Околни суседи чувши да је Кћи Јоакима и Ане добила име Марија, што ће рећи Госпођа, предвидеше унапред, Пречиста, да ћеш бити велика и славна, не само међу људима ,него и пред Богом. А ми знајући добро овај догађај величамо Те овако:
Радуј се, Пресвета Дјево, Која си још пре рођења име од Анђела добила!
Радуј се, Која си се именом овим удостојила да будеш Госпођом све твари!
Радуј се, што праведни родитељи Твоји, одајући Богу захвалност због рођења Твога, велике дарове на жртву му принесоше!
Радуј се, што сродницима и познаницима, а са њима и убогима, вечеру љубави приредише!
Радуј се, што си од свештеника позваних у дом родитеља Твојих на гозбу, била благословена!
Радуј се, Која си од свих на весеље оносабраних, била хваљена и прослављена!
Радуј се, Која си више сваке части и похвале!
Радуј се, Која си се удостојила да будеш Мати Бога Речи!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 5.
Боготочна звезда, која објављује долазак Сунца правде, Христа, Бога нашега, јави се у рођењу Твоме Пресвета Дјево, зато народ Божији, који је вером очекивао долазак Избавитеља, видећи Те чудно од неплодне рођену, тајанствено се обрадова и запева: Алилуја!
Икос 5.
Праведни Јоаким и Ана, видећи рођену од њих, Богоотроковицу Марију, о Којој Анђео Божији нека чудна и красна пророчанства изрече, послужише јој као Божијем ћивоту, васпитавајући и чувајући је као зеницу ока, зато и ми хвалећи богооц,е који су се удостојили да буду родитељи такве Кћери, Дјеве Марије, радосно запевајмо:
Радуј се, Пречиста Дјево, јер по рођењу Твоме родитељи Твоји веома се радоваху!
Радуј се, јер се при Твојој појави на свет Анђели и људи заједно радоваху!
Радуј се, јер сви пророци о Теби на разне начине пророковаху!
Радуј се, јер један од њих Те назва вратима затвореним, а други гором осењеном!
Радуј се, јер све преславно одавно тајанствено о Теби беше проречено!
Радуј се, јер Те градом и насељем Божијим уста псалмопевца назваше!
Радуј се, седмоосвећени светилниче пуна седам дарова Духа Светога унапред објављена!
Радуј се, позлаћена Трпезо с хлебовима предложена, јер си била предизабрана да родиш Хлеб живота – Христа!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 6.
Испуњавајући проповеди и речи богоносних проповедника благовољењем Творца твари, јавила си се на земљи Пресвета Дјево, природе наше Цвете, Адаму и Еви Дозивање на првобитну доброту извођење. Зато сви верни, који смо у рођењу своме радост нашли, духовно се веселимо певајући чудноме савету свом Богу нашем: Алилуја!
Икос 6.
У рођењу Твоме, Пречиста, засија Зора спасења нашег, на испуњење Божијег плана, јер од свих поколења, Ти једина јавила си се достојна да позајмиш тело Творцу Твоме, Који је дошао да спасе род наш од древне праотачке клетве. Тога ради овако Ти кличемо:
Радуј се, Адама и Еве Позивање!
Радуј се, древне клетве Разрушење!
Радуј се, Крају старога закона и нове благодати Начало!
Радуј се, Тајнице божанског промисла, Која нас на добра дела увек упућујеш!
Радуј се, Која си се у свима поколењима једина нашла да будеш Мајка Бога Речи!
Радуј се, Која си нама, новим у Христу људима, духовна Мати јавила се!
Радуј се, Која нас Својим материнским старањем, никада не остављаш!
Радуј се, Која нас, као синове и кћери, Сину Твоме достојне и миле припремаш!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 7.
Желећи завете своје Господу испунити, родитељи Твоји, Пресвета Дјево, трилетну девојчицу, приведоше Те у храм Господњи са славом и радошћу великом. А првосвештеник Захарија озарен Духом Светим, уведе Те у Светињу над светињама, која је била само праслика Твоје светиње, јер си Ти сместила у Себе не ћивот завета, него светијега од свих, Сина Божијега, Који је у Твојој девојачкој утроби тело примио, а Коме си Ти са девојачким хоровима вазда певала: Алилуја!
Икос 7.
Ново преславно промишљање Божије би о Теби, Дјево Марије, јер живећи у храму Божијем храну из руку Анђела примила си, Пресвета. Зато Те молимо, насити нас благодатном храном да духовно узрастемо у човека савршена и Теби Свецарици хвалу узносимо:
Радуј се, врлинама преукрашена Отроковице, удостојена да у храму Божијем живиш и са анђелима разговараш!
Радуј се, Која си храну од Бога, послану ти из руку Анђела, у Светињи над светињама примала!
Радуј се, Која си небеским хлебом у храму чудесно одгајена!
Радуј се, Која си за велику тајну оваплоћења Сина Божијега тамо припремљена!
Радуј се, јер по заповести Божијој, Анђели на земљи Теби угодно служише!
Радуј се, јер они сада на небесима, Теби као Царици побожно служе!
Радуј се, јер Те и ми недостојним захвалним песмама сад величамо!
Радуј се, јер и родитеље Твоје, Богооце, увек величамо и у молитвама их призивамо!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 8.
Видевши чудно рођење Пречисте Дјеве, удаљимо се од сујетног света, преневши ум на небеса где Богоматер у слави стоји пред Сином својим и Богом, заузимајући се пред Њим за све верне који Њено преславно рођење са љубављу признају и Богу кличу: Алилуја!
Икос 8.
Сва твар у рођењу Твоме, Пречиста, нађе радост која праотачку тугу потире, јер рођеном од Тебе Христом Богом, пале у грех непослушности природа наша, од пада устаде и Творцу опет мила постаде; зато Ти умилно кличемо:
Радуј се, светле Радости Предсказање!
Радуј се, Тајне од века сакривене Објављење!
Радуј се, Којом устадосмо од пада!
Радуј се, Којом из ропства ђавољега у слободу деце Божије дођосмо!
Радуј се, Којом се одбачена природа наша с Богом сједини!
Радуј се, Којом се Јоаким и Ана од срамоте бездетства ослободише!
Радуј се, Којом се обиље вечних добара од Господа вернима дарује!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 9.
Сви Анђели Божији, који нису знали Мајку Богооваплоћења, сакривену од почетка у савету Триипостасног Божанства, а потом објављену Дјевом Маријом, веома зачуђени беху, видећи како Кћи Јоакима и Ане, необично женској природи, у Светињу над светињама уведе се. Зато обузети чуђењем, побожно певаху Богу: Алилуја!
Икос 9.
Најстарији беседник, најмудрији међу царевима Израиљевим, Соломон, унапред виде рођење Твоје Пречиста, и у песми над песмама, са чуђењем певаше: „Ко је ово, што се јави као јутро, добра као месец, изабрана као сунце?“ зато Црква славећи Твој празник, весело Ти кличе:
Радуј се, сунцу слична Дјево, Која си истинито сунце Христа, девичанским ваплоћењем у свет увела и Њиме све просветлила!
Радуј се, светозарни Облаче, Која си у Себе примила Бога живећега у светлости неприступној!
Радуј се, Која си у утробу Своју сместила Безграничнога, Који све крајеве васељене обухвата!
Радуј се, пуни Месече Која светлост божанску непосредно примаш и нас њоме озараваш!
Радуј се, најчистије Огледало у коме се многа Божија савршенства чудесно и верно оцртавају!
Радуј се, Која савршенством својих врлина и нас на врлине покрећеш!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 10.
Желећи да спасе људски род од првобитне клетве, чудан план тајне Своје учини Господ, изабра Те Пречиста, од потомства Аврамова и Давидова, и изволи да се без семена од Тебе, преко закона природе, па и Тебе, произведе од остарелог и неплодног корена праведника Јоакима и Ане. Зато празнујући Твоје рођење и родитеље Ти захвалним песмама певамо Богу: Алилуја!
Икос 10.
Хотећи да се роди, нашега спасења ради на земљи и с људима да поживи, Цар Небески, припреми Тебе за палату Свога ваплоћења, даровавши плод неплодној Ани, која се са супругом својим усрдно молила за разрешење свога неплодства. Зато Те молимо, Богомати, разреши неплодност душа наших да узмогнемо принети Богу плод добрих дела врлине, певајући им овако:
Радуј се, пресветли Стане бесеменог Божијег ваплоћења!
Радуј се, жива Палато за стан Цара све твари припремљена!
Радуј се, најсветлији Облаче којим Бог, што седи на престолу божанства, к нама сиђе!
Радуј се, Посреднице закона и благодати печате старог и новог завета!
Радуј се, неувела Лозо, Која си прекрасни цвет Спаситеља света произрасла!
Радуј се, мирисна Јабуко, Која си од неплодне произрасла и мила Христу јавила се!
Радуј се, и нас певаче угодне престави!
Радуј се, јер и мене, будући бесплодни добрим делима, не лишаваш духовне утехе!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 11.
Не одбаци добра, Владарко, оне, који похвалну песму Твоме рођењу приносе, него ради оних који су Те родили, буди нам наклоњена молећи Сина Твога и Бога нашега, да нам подари опроштај грехова и поправку живота, да у сузном покајању вазда захвално певамо Му: Алилуја!
Икос 11.
Светла и све васељене божанске светлости свећа, јединица кћи Јоакима и Ане, унапред изабрана за Матер јединородног Сина Божијег, данас од неплодних преславно произиђе и све просвећује Њено рођење, који верно празнују и побожно певају:
Радуј се, светлозарна Свећо, божанским пламеном запаљена!
Радуј се, Која и нас њоме благодатно просвећујеш и загреваш!
Радуј се, тајанствена Клешта, Која си божански жар, Христа Господа, у утроби и на рукама Својим носила!
Радуј се, Која си и нас удостојила да Га у тајни причешћа примимо!
Радуј се, живи и прекрасни Храме Господњи, о Коме пева Давид: „Свет је храм Tвој и диван у правди!“
Радуј се, света Кадилнице, Која не тамјан но по ваздуху разливаш, него си Христа, вечни пријатни Мирис у Себи сместила, и сву твар Њиме окадила!
Радуј се, Престоле славом преузвишена, живо Станиште великог Цара, а нашег Спаситеља и Господа!
Радуј се, Царице неба и земље, Која са Сином својим и Богом, вечно царујеш и нас убоге не заборављаш!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 12.
У рођењу Твоме, Пречиста, више се појави благодат, него дело природе, јер Господ услишавши молитву бездетних родитеља Твојих, дарова им Тебе на утеху, као Авраму и Сари Исака, хотећи у исто време, и план Мајке Своје на Теби да изврши и припреми Те за Мајку јединородном Сину Своме, обећаном Искупитељу нашем, Њему захвално певамо: Алилуја!
Икос 12.
Славећи Твоје, од неплодних рођење, хвалимо Те Пречиста, као Тајницу Божијег плана о нашем спасењу, ваплоћењем од Тебе Бога Речи, и певамо Ти овако:
Радуј се, чиста Нојева Голубице, Која си рођењем Својим престанак потопа смрти најавила!
Радуј се, Која си роду људском, који је гинуо у греху, Лозу благовести, Христа Спаситеља, родила!
Радуј се, једина блажена међу женама, Која си Својом послушношћу Богу, непослушност праотаца (упорним чекањем доласка избавитеља) рођењем Својим, у радост претворила!
Радуј се, јер рођење Твоје објави радост свој васељени!
Радуј се, јер се у Твоме рођењу матере радују и неплодне веселе (знајући да си и Ти од неплодне произашла)!
Радуј се, јер и све који рођење Твоје верно и побожно славе удостојаваш благодатног весеља!
Радуј се, Која много молиш Сина Свога, што је с десне стране Оца у слави Његовој, да и нас посади са десне стране Своје!
Радуј се, Пречиста Дјево, Мајко Спаситеља света, од почетка века унапред изабрана!
Кондак 13.
О, Свехвална и Пречиста Мати, Дјево, прими ово наше похвално певање, у част преславног рођења Твога приношено, и породи у нама жељу вечитих добара, а уједно избави нас, Цркву Свету и отачаство наше, Гору Атонску, и станишта монашка, од свих невоља, зла и напасти, од видљивих и невидљивих непријатеља, и будуће избави муке и Небеског Царства нас удостој, да Тебе ради, вавек певамо: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
 
МОЛИТВА ПРВА РОЖДЕСТВУ Пресвете Богородице 

Прими Многомоћна Пречиста Госпођо, Владарко Богородице, ове часне дарове, Теби једино прикладне, од нас недостојних слугу Својих, од свих покољења изабрана, и од свих створења небеских и земаљских виша. Јер Тебе ради, би Господ сила с нама, и Тобом Сина Божијега познасмо, и удостојисмо се, светог Тела Његовог и пречисте Крви Његове, зато си слављена од свих нараштаја, Богохвална, будући светија од Херувима и часнија од Серафима. И сад, Свехвална, Пресвета Богородице, не престај да се молиш за нас, недостојне слуге Своје да се избавимо од сваког лукавог савета и од сваке невоље, и да се сачувамо од сваког отровног напада ђаволског. Све до краја живота нашега, молитвама Својим нас неосуђене сачувај, тако да Твојим заступништвом и помоћу спасавани, славу, хвалу, захвалност и клањање за све, у Тројици јединоме Богу и Творцу свега, узносимо сада и увек и у векове векова. Амин 


МОЛИТВА ДРУГА РОЖДЕСТВУ Пресвете Богородице 

О, Пресвета, Пречиста, Преблагословена Дјево, Владарко Богородице, Која си од неплодне рођена, и због чистоте душе и тела, удостојила се бити Мајком Сина Божијега, Господа нашега Исуса Христа, с Којим на небесима станујеш и имаш велику слободу пред Пресветом Тројицом, од Које си увенчана венцем вечног царевања, зато сви к Теби смирено прибегавамо и молимо, измоли нам од Свемилостивог Господа Бога, опроштај свих наших сагрешења, вољних и невољних, страдалном отачаству нашем, спасења, мира, тишине и обнову побожности, времена мирна, и безметежна, без буна злих, изобиље земаљских плодова, повољан ваздух, благовремену и умерену кишу, и све за живот и спасење потребно, испроси нам у Христа. Сина Својега Бога нашега. Нарочито помози нам да се украсимо добрим обичајима и делима, да колико узмогнемо, будемо подражаваоци Твоме светом животу, којим си се од детињства украшавала, угађајући Господу, и тога ради јавила си се часнија од Херувима и славнија од Серафима. Да, Пресвета Госпођо, буди нам у свему брза Помоћница, и ка спасењу премудра Наставница, да угледајући се на Тебе и Тобом помагани, удостојимо се бити наследници Небеског Царства, које нам је стекао Син Твој страдањима својим, а обећао онима који испуњавају свете заповести Његове. Јер си Ти, Госпођо, једина наша Нада и Узданица пред Богом, и Теби сав наш живот предајемо, очекујући да због Твога посредништва и заступништва не будемо посрамљени у час изласка нашега из овога света, и на страшном Суду Сина Твога, Христа Бога нашега, него да се удостојимо стајања с десне стране Његове, и да се тамо вечно радујемо са свима, који су Му од почетка угодили, и да га без престанка славимо, хвалимо и благосиљамо са Оцем и Духом ва век века. Амин.
 

са благословом његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована,
”ПРАВОСЛАВНИ АКАТИСТИ”, II допуњено издање,
издаје манастир Денсковац, л.Г.2004.