петак, 31. јул 2020.

🌷🌿🌺☘️🐞💐🌼🐝🌹🍃🏵️🌿🦋🌸🌻.

Резултат слика за hello august

Limunadom protiv vrućine

Toplo vreme donosi određene probleme, a najvažnije među njima je pitanje šta i koliko treba piti kada je vruće?

Сродна слика

Toplo vreme donosi određene probleme, a najvažnije među njima je pitanje šta i koliko treba piti kada je vruće?

Ljudsko telo neprekidno emituje toplotu i kad njegova temperatura pređe određeni prag, uključuju se mehanizmi koji nas štite od pregrevanja i zato počinjemo da se znojimo.

Tečnost koju luče znojne žlezde sastoji se uglavnom od vode, izvesne količine organskih jedinjenja i mineralnih soli. Stoga, ako čovek dugo boravi na suncu, treba da pije što više tečnosti da bi nadoknadio manjak u organizmu.

Većina nas pije svega jednu trećinu neophodne količine vode. Minimum koji je potreban za održavanje normalne vodene ravnoteže u telu iznosi litar i po pri prosečnoj temperaturi vazduha od 21 stepen, 1,9 litara pri temperaturi od 26 stepeni i tri litra ukoliko je temperatura dostigla 32 Celzijusova stepena.

U tu količinu ulaze voda, sokovi, supe, kao i „skrivena“ tečnost iz voća i povrća. Voda u organizam ne dospeva samo spolja, već se obrazuje u organizmu i prilikom prerade hrane. Primera radi, 100 grama masti prilikom oksidacije daje 107 mililitara vode, a 100 grama ugljenih hidrata ili belančevina 35, odnosno 41 mililitar.

Količina vode neophodne organizmu zavisi od uzrasta, stanja zdravlja, načina ishrane, težine posla koji obavljamo i temepature vazduha. Recimo, ukoliko čovek radi u vreloj fabričkoj hali, znojem može da izgubi i do četiri litra tečnosti svakog sata, tako da taj gubitak mora redovno da se nadoknađuje.

Čak i ako se ne bavi teškim fizičkim radom, čovek troši dosta vode: kroz mokraću se gubi oko 1,5 litara, kroz kožu isparava oko litar, a disanjem se gubi oko 300 mililitara. Sve zajedno, čovek u proseku izgubi oko tri litra tečnosti.

Ipak, ako ne osećate potrebu za vodom, ne treba je silom piti: višak tečnosti povećava opterećenje za sve organe, posebno bubrege i srce.

Osim toga, što više pijete, to se više znojite, a samim tim osećate pojačanu potrebu za tečnošću - tako nastaje začarani krug. Soli koje se gube zajedno sa znojem narušavaju normalnu ravnotežu mikroelemenata u organizmu, što može da izazove slabost, vrtoglavicu i ubrzan rad srca.

Ograničenu količinu vode treba da unose trudnice, osobe koje pate od hipertenzije, srčane insuficijencije i bubrežni bolesnici.

Šta lekari
preporučuju

Preterano ohlađeni napici neće nadoknaditi manjak vlage. Oni se duže zadržavaju u želucu, a mineralnim solima koje takvi napici sadrže treba mnogo vremena da dospeju u ćelije. Povrh toga, hladni napici uslovljavaju pojačan rad znojnih žlezda. Najbolje je piti tečnost sobne temperature.

Topao zeleni čaj bez šećera najbolje može da utoli žeđ. Možete ga zameniti čajem od nane, negaziranom mineralnom vodom, crnim čajem, kvasom, domaćim kompotima od sušenog voća ili prirodnim voćnim sokovima (od jabuke, narandže ili grejpfruta).

Sok od limuna razređen vodom u srazmeri 1:10 obnavlja elektrolitičku ravnotežu u organizmu i sprečava preterano znojenje. Možete ga piti umesto mineralne vode po dva i po litra dnevno i on će, zahvaljujući vitaminu C, ublažiti posledice vrućine kao što su umor, glavobolja i obamrlost.

Šta ne treba da pijete

Slatka gazirana pića po vrućini ne treba piti. Ona ne mogu da utole žeđ zato što sadrže šećer. A to znači da ćete, popivši litar-dva takvih napitaka, uneti gomilu nepotrebnih kalorija, koje će se kasnije pretvoriti u suvišno salce.

Ne treba preterivati ni s pićima koja sadrže kofein - on isto kao i alkohol ubrzava dehidrataciju. Jedino što možete sebi da priuštite jeste suvo belo ili crno vino razblaženo vodom u srazmeri 1:3, s kockicom leda.

I najzad, ukoliko ne možete da živite bez piva, poželjno je piti samo svetlo i ne jače od 4,5 gradi. Imajte na umu da ćete imati povećanu potrebu za mokrenjem.

Ukoliko iz bilo kog razloga morate da ograničite unos vode, recimo zbog neke hronične bolesti, dobro je da imate kraj sebe sprej s običnom vodom da biste s vremena na vreme isprali usta, poprskali podlaktice i prevoje na rukama, deo iza kolena i slepoočnice. 

Izvor Blic.rs

NE ČEKAM TE VIŠE – Trenutak kad je na ljubav stavljena tačka

Ne čekam te više. Zbog svih dana ustajalih u čekanju, zbog sporih kazaljki na satu i propuštenih prilika.





Ne čekam te više.
Zbog predalekih iluzija, koje ljubav nije mogla da ukroti, a ti nisi mogao da ostvariš. Zbog straha, koji sam imala, od života bez tebe. I zbog toga što je taj strah pobegao u opsesiju i uvukao me u svoj mrak. Predugo sam te čekala. U tišini. Zbog prazne stolice, tanjira, čaše, pepeljare, jastuka, tuš kabine u kojoj smo se gurali samo kako bismo se zajedno tuširali, kutije Marlbora, koju još uvek čuvam. Kao i upaljač. I četkicu za zube u kupatilu. I tvoj peškir. I potkošulju iz koje ne izlazim. Zbog toga što nemam više na koga da vičem kada okrene televizor ka krevetu, kada ne obriše mrvice za sobom, kada me zasmejava dok pričam na telefon sa ozbiljnim ljudima. Zbog tvoje omiljene pesme, koja odzvanja uzalud, kao da svakog trena treba da se pojaviš, da se nasmeješ, da počneš polako da mašeš glavom s jedne strane na drugu, u ritmu, i da mi razvlačiš ruke u plesne pokrete, dok kolutam očima, jer ne podnosim muziku koju slušaš.

Ne čekam te više.
Jer si zaboravio ljubav koju smo dozirali kako se ne bismo previše predavali, a zatim njenu eksploziju pri kojoj se pomešalo sve tvoje i moje, te kada je prestalo da bude važno šta kome pripada, jer – sve smo bili mi i sve je bilo naše. Zajedničke jecaje i toliko kapi duše koje smo tada ostavili jedno drugom. I, zbog toga što si zaboravio kako mi spokojno spavaš na stomaku dok putujemo na neko bolje mesto. I sve moje brige, nerviranja, osipe na vratu, dekoncentraciju. Zore koje smo dočekivali zajedno. Kako mi sušiš kosu i češljaš me pre spavanja. Kako te, tek probuđena, posle napornog izleta na moru, tražim očima na palubi broda. Naš kafić na plaži. Sve zajedničke kupovine i šetnje. Ukusnu hranu koju smo otkrivali jedno drugom. I još bezbroj sitnica kojim si me obeležio.
Zaboravio si – da sam ti bila i prijatelj, i ’’burazer’’, i sestra, i majka, i ljubavnica. I da sam svakoj od tih uloga davala sebe čitavu. Zagrljaj za laku noć. I kako me ujutru gnjaviš još uvek nerasanjenu.
I kako nam je nekad najveća rasprava bila ko će sada da ode po ručak.
Zaboravio si. Na život sa mnom. Na život koji je podrazumevao naše isprepletene delove, davane bezrezervno, nepromišljeno, potpuno.

Ne čekam te više.
Predugo sam te nalazila u svojim rečima, žargonu, psovkama. Stavovima koje si mi promenio. Inatu koji si mi izoštrio. Realnijim pogledima na svet.

Ne čekam te više.
Zbog savesti koja me je grizla, i za tebe, i za mene, što ostavljamo ljubav napuklu, izrezbarenu, raspadnutu, nemoćnu i samu. Zbog toga što si mi je oduzeo i što je tražim bezuspešno, uzaludno, i predajem se tom mazohizmu u kome uništavam sebe idući za njenim kricima, osećajući njene bolove, rane, zarastanja i ponovna skidanja krastica, i tako uvek iznova, dok ti ne dosadi.

Ne čekam te više.
Zbog dana ispunjenih samoćom, zbog noći u kojima sam gušila svoj jecaj, zaustavljajući dah svaki put kada me suze uhvate nespremnu. Jer su me toliko dugo boleli trenuci kada si me izdao, kada si ljubio drugu, pa uvrede, omalovažavanje, fotografije na kojima stojiš pored mene kao olovni vojnik, bezobzirnost, odlazak…
I jer sam toliko puta sebe lažno uveravala da sam prebolela. Zbog toga što sam se predugo vraćala nazad, uplovljavajući u razgovore, poglede, detalje, gubeći se u tom lavirintu, tražeći potencijalne uzroke, pogrešne reči, postupke, razlog zašto si me ostavio. I zbog toga što ga ni danas ne znam.
I zbog toga što danas imam veći strah od onih koji preko noći prestanu da vole, nego od onih koji me nikad nisu ni voleli.

Ne čekam te više.
Jer, predugo sam čekala.
Pričala, mislila, pisala o tebi.
I govorila ti: ’’Biće kasno kad se pokaješ.’’
Nisi verovao, a sad si opet tu i kaješ se.
Sad kad više ništa nismo mi i ništa nije naše.
Izgubila sam se u nijansama tvoje ličnosti i tvoje ljubavi, koje su se menjale iz krajnosti u krajnost. Naša je ljubav potonula u spektru, udavljena u nijansama, raspukla i prelivena iz malih dimenzija kojim si je okovao.
I ne ljubavi, ne čekam te više.
Jer, bilo je ljubavi i biće je u svim drugim oblicima i bićima, u lepšim nijansama, u kojim ću sijati i blistati, i koje će me oslobađati.
Izvoru inspiracije, da bih ponovo počela da verujem u ljubav, moram da prestanem da verujem u tebe. I ja to činim od ovog trenutka.
Jer, ne čekam te više.
I ovo su poslednji redovi koje sam ti posvetila.
autor: INSP.
Izvor  011 vodic. com  

🦎🐢🐍🐸🐛🐊🌵🌿🍃🌱🌴🥒🥝🍏🥗🍾🦎🐢🐍🐸🐛🐊🌵🌿🍃🌱🌴🥒🥝🍏🥗🍾

NE MOŽE SE PREKINUTI SA ONIM KO TI JE SUĐEN

  

“Srodna duša. Osoba sa kojom uspostavljate neposrednu vezu u istom trenu kada se sretnete – vezu tako jaku da ste privučeni jedan drugom onako kako nikada pre ničim niste bili privučeni. Srodna duša vas razume i povezuje se sa vama u svakom pogledu i na svim nivoima, što donosi osećaj mira, spokoja i sreće kada ste blizu nje. “~ Nepoznat autor
Bez obzira koliko se trudili, ne postoji način da prekinete sa svojom srodnom dušom. Sve se događa u tren oka, na jedan običan dan, na dan za koji nismo bili ni u potpunosti svesni da zapravo dolazi i menja celi tok naših života, piše Elephant journal.
U jednom trenutku živeli smo običnim životom, a već u sledećem, on se okrenuo naglavačke od naleta energije, promene u vibraciji, od susreta sa srodnom dušom.
Možda smo nabasali na tu osobu kraj caffe bara, jednog kišnog dana ili nam se možda auto pokvario i ona je došla da nam pomogne. Ili možda smo samo odjednom otvorili oči i videli nekoga koga već dugo poznajemo u potpuno novom svetlu.
Nevažno je na koji način se zapravo to dogodilo, međutim, važno je da je ta osoba došla u naše živote. Pojavila se odjednom i sve je bilo isto, a istovremeno i promenjeno.
Bili smo privučeni tom osobom kao moljac plamenom, nije bilo važno zašto, nije bilo važno je li postojala prepreka, sve što smo znali je da smo morali biti u blizini te osobe – te duše koja nekako razgovara s našom dušom na drugačiji način od bilo koga drugog.
Tako smo pali ili se sudarili, kao hiljadu zvezda padalica, osetili smo tu vezu, celovitost koja dolazi od ujedinjenja s dušom s kojom smo delili mnoge živote.
Osetili smo vezu naših usklađenih misli, dubinu naših emocija, visinu naše duhovnosti. Nikad nije bilo upitno želimo li biti zajedno. Ipak, kao što često naučimo s godinama, ljubav nikad nije tako jednostavna i ne završimo uvek sa srodnom dušom. Tako smo se borili protiv te povezanosti, borili smo se i zakopali je.
Razdvojili smo se ili nas je možda naša srodna duša napustila, ostavljajući  nas pod ponoćnim mesecom, dok su pahulje padale po nama.  Ali, nije ni važno ko je otišao, jer oboje smo osetili rez na našim dušama – dušama koje su u jednom trenutku bile savršeno usklađene.
I onda smo postali zaokupljeni našim životima.
Pronašli smo sreću u svakodnevnim trenucima koji su doveli ljubav u naša srca, ali bez obzira na to koliko smo bili zauzeti ili koliko smo bili rastreseni, bio je potreban samo trenutak da umirimo svoj um i shvatimo da još uvek možemo osetiti svoju srodnu dušu.
Ona se još uvek zadržavala na zadimljenim uglovima naše svesti, sa onom primamljivom vezom, koja koliko god bila teška, nikada se nije činila pogrešna.  To je bio plamen vatre za koji nikada nismo očekivali da će nastaviti goreti.
A jednostavno je uvek bio tamo.
Nije važno gde smo putovali, koga smo još voleli ili kome smo dopustili da voli nas – ta srodna duša je i dalje bila tamo.  Njen dodir stvara plamen na našoj koži, njene usne ostavljaju žig na našoj duši.
Naše duše ostavile su trag jedna na drugoj i nikada nije postojala opcija da se vratimo nazad, da se pretvaramo kao da ništa od toga nije ni postojalo.
I tako smo se spajali i razdvajali češće od Mesečevih faza, iako jednako blistavo. Stvorili smo ljubav i pobegli; podelili smo svoje tajne, a potom se pretvarali kako nije bilo ništa posebno u načinu na koji smo razgovarali. Smejali smo se, a onda smo odlučili sve zaboraviti.
A čak i nakon toliko vremena, sve rane koje još trebaju zaceliti, još uvek nisu učinile svoje – nismo otkrili svrhu zbog koje je naša srodna duša stigla u naš život.
Dakle, iako smo naveli sve razloge zašto ne bismo trebali voleti, mi i dalje volimo.
Iznova i iznova.
Uprkos iluziji vremena i propasti vlastite ljudskosti, još uvek smo privučeni našom srodnom dušom, onom koja se pojavila u našem životu i promenila sve.
Možda ćemo napokon odustati od pokušaja da se odvojimo.
Možda ćemo se predati toj povezanosti koju nikada nismo bili u stanju definisati i dati joj ime, možda ćemo jednostavno samo prihvatiti tu ljubav kao ono što ona jeste – poklon i deo naše božanske svrhe. Jer stvarnost je ovo: bez obzira na to koliko se možemo truditi, mi jednostavno ne možemo prekinuti s našom srodnom dušom.
“Nemoj ništa reći. Nisu nam potrebne reči kako bi mogli komunicirati. To je možda energija ili drevno srodstvo između naših duša. Ne znam. Ali, bez obzira, to što imamo prevazilazi jezik. Između nas, čak i tišina je izvanredna. Čak i tišina govori. “~ Beau Taplin
Prevela: Suzana Prnjak za atma.hr

четвртак, 30. јул 2020.

Срећан празник Света Великомученица МАРИНА – Огњена МАРИЈА! Срећна слава!

МОЛИТВА светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ

О, света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа, и због те вере си радосно и без страха пострадала, и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самога Господа. Твојим светим подвигом ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења – тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама.
Због тога, ми свегрешни и немоћни, приступамо ти, света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара, и коме у сваком захтеву попуштамо, грешећи непрестано. Својим молитвама Господу, учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистота кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.
Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби коју водимо са духовима злобе, и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да ми тога често нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичмост, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље, и све друге страсти, које су се у нама одомаћиле, и постале као нека наша друга природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас, и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом, кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се и у нама распали неугасиви огањ љубави Божје, којим си ти тако силно горела, па да са трепетом будимо над сваким својим делом и мишљу, и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би, твојим светим молитвама, тако проживели до краја земног живота, стално стремећи ка Вишњем свету.
А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободно прођемо крај злих војски сатанских, и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела, и свих Светих, међу којима и ти лучезарно светлиш, света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Срећан празник!
Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе“. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис   



Света великомученица Марина – Огњена Марија
Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“
Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.

„Ништа ме не може одвојити од Христа“

Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне .“

„Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.

Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском.“

„Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“

Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник – не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.

„Велика је вера твоја“

Непоколебљива, она се са захвално мољаше Господу што је удостоји оваквих мука: „Теби Господе предајем душу своју. Верујем у тебе, не посрами ме и недај непријатељима мојим да тријумфују надамном. Не одврати лица Твога од мене,Господе. Нека се посраме они које чини неверје и безакоња. Господе, покажи ми пут Твој, научи ме истини Твојој, јер си Ти спасење моје.У Тебе се уздам. И зато ћу подносити све муке, да бих сведочила име Твоје Свето. Пошаљи Твоју милост на мене, Гоподе, и нека се кроз моје муке прослави Име Твоје.“

И док се она тако молила и славила Господа, џелати је сурово бичеваше гвозденим трозупцима, кидајући њено пречисто девојачко тело, са кога отпадаху комади меса. И док она трпеше највеће муке, Архангел Михаило појави се пред њом и рече јој: „Велика је вера твоја Марина. Твоја душа ће се удостојити вечне радости у Царству Небеском.“

Онда намесник нареди да Марина буде бачена у дубоку и мрачну тамницу. И док се у тамници молила, опет јој се јави Архангел Михаило да је утеши и да излечи тело њено од свих рана. Кад је угледа исцељену намесник се страшно зачуди. Рече јој: „Сада знам да се служиш магијом.“ Но она му одговори: „Ја не знам за магију, ја само знам за Господа Исуса Христа, који овим чудом осрамоти ваше лажне богове.“

На те речи намесник се разбесне. Нареди мучитељима да јој тело муче и месо секу гвозденим тестерама, а да кожу њену деру ножевима. Када Марина паде и када намесник помисли да је мртва, војници узеше њено тело и однесоше у тамницу да тамо оставе док не иструне. Но Архангел Михаило поново је посети, прекрсти је, излечи њено тело и нестаде.

Чекић Свете Марине

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.

Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

Крштење у води и крви

Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: „Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој.“ Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:“ Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти.“ Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.

Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.

Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.

Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис   
 
ТРОПАР светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 4.

Агница Твоја Исусе, Марина, зовет велијим гласом: Тебе Женише мој љубљу и Тебе ишчушчи страдалчествују, и сраспињајусја, и спогребајусја крешченију Твојему, и стражду Тебе ради, јако да царствују в Тебје. И умирају за Тја да и живу с Тобоју, но јако жертву непорочнују прими мја с љубовију пожершујусја Тебје: Тоја молитвами јако Милостив спаси души нашја.

Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: „Тебе Жениче мој љубим тражећи Те страдам и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе“. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис   
 
30. Јули - На овај дан слави се спомен на свету мученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија. Као и празници светитељки који за њом слиједе: Благе Марије (4. август) и Трнове Петке (8. август), ни Огњена Марија у црквеном календару нема "црвено слово". Ипак, сва три спадају у веома поштоване празнике у народу, посебно меду женама, тако да се ова три дана ништа се не ради у руке, нити у пољу. Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12 години и због вјере у Исуса Христа страдала је у вријеме цара Диоклецијана. Дио моштију свете Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру посвећеном овој светитељки који се налази изнад албанске стране Охридског језера.
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис    
 
КОНДАК светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ, глас 3.

Дјевства добротами преиспешчрена дјево, нетљеними вјенци вјенчаласја јеси Марино: Кровми же мученичества обагрена, чудеси просвјетившисја исцјељениј, благочестно мученице пријала јеси почест побједи твојего страданија.

Добротом дјевства украшена дјево, нетрулежним венцима си се венчала, света Марина: Крвљу мучеништва си била обливена, просветивши се чудесним исцељењем, и побожно си примила почаст победе због твога страдања.
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис    
 
Део руке Свете великомученице марине - Андрос - Грчка
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис 
 
Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!
 
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис  
 
Део моштију Свете великомученице Марине у цркви Свете Марине у Пловдиву, у Бугарској.7

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  


Део моштију свете великомученице марине - Грчка
 
 Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Мошти Свете великомученице Марине у Манстиру Хурези, Влашка регион Хорезу Румунија
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис 
 
Прст Свете великомученице Марине,

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  


Део руке Свете великомученице Марине у Манастиру Ивирон - Света Гора
 
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис  
 
Део лобање Свете великомученице Марине у манастиру Светог Ђорђа - Евија - Грчка 
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис 
 
Део руке Свете великомученице Марине у Манастиру Ивирон - Света Гора 
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис  
 
Део моштију Свете великомученице Марине на Кипру - Грчка
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис   
 
 
У цркви Свете Марине - Касос- Грчка

Марина се света Господу мољаше,
И сузама топлим молитву јачаше;
Господе Исусе, Боже мој и Спасе,
Ти сваком помажеш, ко у Те узда се.
Буди близу мене, близу моје душе,
Кад неверни почну тело ми да руше,
Буди близу мене, снаго мученика,
Да поднесем муке без страха и крика.
Као овца стојим пред гладним вуцима,
К'о самотна птица пред многим ловцима,
Као риба бедна, мрежом ухваћена, -
Но ја у Те гледам, Господе спасења!
Нек растржу тело к'о јевтину врећу,
Ја се Тебе, Христе, отказати не ћу;
Волим муке с Тобом но све труле сласти,
Ја се клањам, Спасе, само Твојој власти.
Победниче смрти, ђавола и ада,
Кроза ме понови те победе сада!
На свему Ти хвала, Господе и Спасе,
Што сваком помажеш, ко у Те узда се.
  

Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Десна рука Свете великомученице Марине на Светој Гори - Манастир Ватопед
 
 Фотографија корисника Света Петка Ђунис 

У цркви Свете Марине Еттербеек у Бриселу
 
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис  
 
Део моштију Свете великомученице Марине - Грчка
 
 Фотографија корисника Света Петка Ђунис  

Чекић Свете Марине

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.

Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)
 
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис 
 
Део руке Свете великомученице марине - Андрос - Грчка

Радуј се, света велокомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис   
 
 
Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.

Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис  
 
 
Икона Свете великомученице Марине на Андросу - Грчка

Чудо Св. Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине

Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета.
Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије
и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.
Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.

За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.

Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.

На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.

Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис  
 
АКАТИСТ светој великомученици МАРИНИ - ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ
празнује се 17 . (30.) јула

Кондак 1.

Теби, храброј невести Христовој, која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш својим величанственим страдањем, усрдну молитву узносимо и зовемо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се од греха очистимо, да душе врлинама оброжимо и у Царство Небеско уђемо, како би могли да ти кличемо: Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Икос 1.

Ти не беше рођена као Хришћанка, али када си чула тихи глас Господа Исуса Христа, твоје срце се разгоре неизмерном Божанском љубављу, и ти си, света великомученице Марина, све своје биће Њему предала. Страдања која си поднела, не одрекавши Га се пред мучитељима, задивила су и Анђеле, и не могу људским речима да се искажу. А ти си све муке неустрашиво издржала и удостојила се да примиш величанствени венац славе Небеске. Зато те ми, удивљени твојом неисказаном храброшћу, од свег срца овако величамо:

Радуј се, јер си огањ Христове љубави у свом срцу запалила!

Радуј се, јер си младост своју Христу Богу предала!

Радуј се јер си се мучеништвом за сву вечност прославила!

Радуј се, јер си светли храм Духа Светога постала!

Радуј се, јер си се чистотом душе Анђелима уподобила!

Радуј се, јер си неувенљиви венац мучеништва од Господа Христа задобила!

Радуј се, јер си Цркву Божију величанствено мучеништвом украсила!

Радуј се, огњу Христове неугасиве љубави!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 2.

Твоји родитељи, света Марина, беху високородни и узвишени славом овога света, али су били помрачени многобожачким веровањем и нису знали за истинитог Бога. Зато ти ниси као остала хришћанска деца слушала умилне речи о Ономе Који највише воли децу, о Господу Исусу Христу, и теби крај колевке није имао ко да пева анђелску песму: Алилуја!

Икос 2.

А би нешто и горе од тога, света Марина, јер твој отац Едесије беше идолски жрец у Антиохији. Али пошто ти остаде без мајке као дете, он те предаде једној дојиљи на село, и која иако не беше Хришћанка, ипак је у твоју нежну душу улила доброту и љубав, тако да ти израсте лепа телом, али још више душом, чекајући женика коме ћеш поклонити своје срце. Зато ти кличемо овако:

Радуј се, јер те је Бог избавио из таме многобожачке!

Радуј се, јер си приљежно васпитана у доброти и љубави!

Радуј се, јер кроз тебе Господ Христос пројави Своју бескрајну славу!

Радуј се, светла и чедна девице Христова!

Радуј се, нежни цвете Раја Христовог!

Радуј се, Анђеле у људском телу!

Радуј се, Христова светла голубице!

Радуј се, огњена птицо Небеска!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 3.

У то време се подиже страшно гоњење на благоверне Хришћане, који се кријаху од мучитеља по пустињама, горама и пећинама, а неки и по селима. Имајући велику рервност за Господа Христа, они су и даље поучавали неверне о светој Вери Хришћанској, појући радосно: Алилуја!

Икос 3.

И тада, по премудром промислу Божијем, и до тебе, дванаестогодишње девојчице, света Марина, дође глас о Цару Небеском, Господу Исусу Христу, Који је дошао у свет, и кроз Пресвету Богородицу постао Човек, не престајући да буде Бог, да би спасао од вечне греховне смрти све оне који са љубављу пођу за Њим, испуњавајући Еванђеље Његово. И као небеска муња, у твом срцу бљесну неописана љубав према том Царевићу, да ти свим бићен пожеле да будеш само Његова невеста. Због те љубави према Сину Божијем, и ми те с љубављу овако величамо:

Радуј се, јер те је Господ Христос љубављу Небеском у срце ранио!

Радуј се, јер си Га жарко заволела!

Радуј се, јер ти је Тајна Неба откривена!

Радуј се, јер си чувши за Господа Христа све земаљско одбацила!

Радуј се, јер си благодаћу испунила срце своје!

Радуј се, јер си постала слушкиња Господња!

Радуј се, јер си Вечни Живот задобила!

Радуј се, јер твоје житије умиљењем надахњује Хришћане кроз векове!

Радуј се, огњена Христова девственице!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 4.

И та Небеска љубав, љубав Божија, љубав неисказана, тако силно затрепери тобом, невесто Христова, Марина свеславна, да ти ништа друго не размишљаше, нити говораше, него само о Богочовеку, Господу Исусу Христу, Чије си Еванђеље срцем и душом заволела, и Коме си радосно појала: Алилуја!

Икос 4.

И мада још ниси била крштена, јер не беше свештеника да те крсти, ти си, света Марина, храбро и без стида почела пред свима да исповедаш Веру Хришћанску. Слушајући да су многи мученици примили свето крштење кроз своју проливену крв, ти си пожелела, да као и они, пролијеш своју крв за Господа, и будеш убројана у мученице Његове. Удивљени твојом пламеном вером, ми ти кличемо:

Радуј се, јер ти је Господ Христос био почетак и крај!

Радуј се, јер си Еванђеље Његово свим срцем заволела!

Радуј се, јер си и живот била спремна да положиш за свога Господа!

Радуј се, огњени сасуде девствености и чистоте!

Радуј се, јер твоје иконе украшавају храмове Божје!

Радуј се, јер си од Бога изабрана за величанствени подвиг мучеништва!

Радуј се, јер си безброј Небеских дарова примила!

Радуј се јер си без страха исповедала Господа Христа!

Радуј се, огњена зрако Божанског огња!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 5.

На крају и твој отац, жрец многобожачки, дознаде да слободно исповедаш Веру Хришћанску, и да презиреш његове богове, па те тако силно омрзну, да те и није више сматрао за своју ћерку. А ти, голубице светла, Марина света, сва окренута Богу, непрестано појаше: Алилуја!

Икос 5.

Када ти би петнаест година, света Марина, ти изађе у поље да видиш стадо свога оца, и тада те срете епарх Олимврије, љути мучитељ Хришћана. Видећи те тако лепу и чедну, он се толико занесе, да помисли да те узме за жену, па стаде да те испитује којег си рода, нудећи ти све сласти земаљске, али ти то све сматраше за ништа, не желећи ни да чујеш за његове понуде. Величајући твоју љубав према Небеском, ми величамо и тебе овако:

Радуј се, јер си због Господа Христа и родитељску љубав презрела!

Радуј се, јер си се гнушала лажних богова свога оца!

Радуј се, јер иако беше нежна као срна, ниси се уплашила мучитеља!

Радуј се, јер те ништа није могло одвојити од љубави Христове!

Радуј се, јер си се уподобила мудрим девојкама!

Радуј се, јер си светлошћу Божијом испуњена!

Радуј се, јер си неизмерно волела Онога Који воли цео свет!

Радуј се, јер си се Господу Христу свим бићем предала!

Радуј се, огњена Небеска заштитнице Хришћана!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 6.

Тада ти, целомудрена девице Марина, храбро пред епархом исповеди да си Хришћанка, и да си већ обручена другом Женику, Господу Исусу Христу, Који ти је обећао небројено лепша блага, која никада пропасти неће, и да те у Његовим брачним ложницама чека таква сладост и лепота, која се не може упоредити са свим лепотама овога света, па умилно запева: Алилуја!

Икос 6.

Чувши да си Хришћанка, епарх одмах нареди војницима да те воде у град, али да се односе према теби са чашћу, света Марина, јер си га задивила својом лепотом и мудрошћу, па је мислио да ће те, претећи ти мукама, лако заплашити, и узети себи за жену. А ти, чедна слушкињо Господња, мољаше Бога у себи да ти да снаге да све претње и предстојеће муке храбро издржиш, како би примила неувенљиви венац мучеништва. Зато ти овакве песме узносимо:

Радуј се, јер си умом била у Вишњем свету!

Радуј се, јер си као робиња Христова окове радосно примила!

Радуј се јер си победоносно ишла ка своме страдању!

Радуј се, јер си жртву непорочну Господу Христу принела!

Радуј се, светла грлице Небеска!

Радуј се, славна девице Христова!

Радуј се, чисти изворе бестрашћа!

Радуј се, невино јагње Господње!

Радуј се, огњу који сажиже демоне!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 7.

Дошавши у град, сурови епарх најпре принесе жртву својим поганим боговима, па похвата још многе Хришћане и баци их заједно да тобом у тамницу, света мученице Марина. А ви, пламеном љубављу благодаристе Богу, Који вас је избавио из многобожачке таме и довео пред врата мучеништва, радосно појући до зоре: Алилуја!

Икос 7.

Следећег дана епарх устроји свечано суђење пред народом и најпре нареди да доведу тебе, света великомученице Марина, јер откако те виде, беше страсно обузет твојом лепотом и мудрошћу. И онда те стаде наговарати да се одрекнеш Господа Христа и принесеш жртву његовим боговима, јер ће му бити веома жао да мучењем упропасти твоје младо тело. А ти, девице Христова, храбро стајаше пред њим, молећи Господа да ти помогне у ономе што те чека. Зато ти кличемо овако:

Радуј се, јер си неустрашиво стала на судилиште пред мучитеља!

Радуј се, јер си храброшћу посрамила ђавола!

Радуј се, јер си се подвигом уподобила Господу Христу!

Радуј се, јер си желела само Рајске красоте!

Радуј се јер си украшена многим врлинама!

Радуј се, јер си Богоблажена невесто Господња!

Радуј се, свеславна мученице Христова!

Радуј се, јер и неправославнима чудесно помажеш!

Радуј се, огњена молитвенице за грехе наше!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 8.

Тада ти, света Марина, гласно, да сав народ чује, поче да говориш епарху: „Ја сам се научила исповедати Небеског Оца и Јединородног Сина Његовог и Пресветог Духа, Јединог Истинитог и Живог Бога, и Њему се клањати и приносити жртву хвале, а твојим боговима, злим дусима, никада нећу принети жртву, нити им се поклонити“ – па гласно ускликну: Алилуја!

Икос 8.

Епарх поново покуша да те претњама одврати од Господа Христа, али како ти остаде непоколебљива у својој одлуци, испуни се јарошћу, па нареди да те скину голу и бију прућем. И ти би дуго мучена, о великострадалнице Марина, да су потоци крви истицали из твога тела. Неки од народа те наговараше да принесеш жртву идолима, да би сачувала своју младост, а многи плакаше за тобом, а ти си се тихо молила Богу Који ти је давао благодатну снагу да издржиш оно што је обичном човеку неиздрживо. Зато ти благодаримо овако:

Радуј се, јер си се из љубави жртвовала за Господа Христа!

Радуј се, јер се ниси поклонила многобожачким идолима!

Радуј се, јер си се једино Господу Христу клањала!

Радуј се, јер тело твоје прими тешке ране за Господа Христа!

Радуј се, јер си се уподобила највећим мученицима Његовим!

Радуј се, јер си идолску обману разобличила!

Радуј се, јер си се мученичком крвљу као хаљином обукла!

Радуј се, јер си за Христа умрла, да би с Њим вечно живела!

Радуј се, огњезрачни храме Духа Светога!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 9.

Када слуге на трен прекинуше са мучењем, епарх ти рече: „Ово је почетак твога страдања, Марина, и ако останеш упорна у непокорности, доживећеш још веће муке“. А ти му, великомученице Христова, храбро одговори: „Чини што год хоћеш. Ја не обраћам пажњу на муке и мени помаже Господ Исус Христос, јер је једино Он Бог, и само Њему треба узносити хвалу и појати: Алилуја!

Икос 9.

Има ли на свету беседника који би умео да искаже твоје свето страдање, о великомученице Марина, јер као и твога Господа некада за Крст, и тебе тада приковаше клинцима за мучилишну даску, и гвозденим трозупцима почеше да кидају твоје пречисто девојачко тело, са кога отпадаше комади меса. Тада ти мучитељ поново рече да принесеш жртву његовим боговима а ти му храбро одговори: „Ако поштедим своје тело, како ће се онда душа моја овенчати славом у Царству Небеском“. Стојећи неми пред твојим неисказаним страдањем, чујемо како Анђели уместо нас тихо поју: Алилуја!

Радуј се, јер се ни у највећим мукама ниси одрекла Господа Христа!

Радуј се, јер мучитељи као најљуће звери кидаше твоје тело!

Радуј се, јер си храбро издржала мужествени подвиг!

Радуј се јер се тобом хвали сабор девственица!

Радуј се, јер си својом крвљу Небеске одежде истакла!

Радуј се, јер си страдањем обложила своју душу!

Радуј се, јер си славом неизрецивом узвишена!

Радуј се, дјево, Небеском добротом испуњена!

Радуј се, огњена заштито од злих духова!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 10.

Једва живу, затворише те у дубоку и мрачну тамницу, где бацају осуђенике на смрт, и ти, о света мученице Марина, из дубине срца завапи ка Господу: „Вишњи Боже, Теби са страхом све Силе Небесне предстоје, погледај и на мене смирену, непотребну и недостојну слушкињу Твоју, и дај ми снаге да савладам непријатеље моје, и да се у мени прослави Свето Име Твоје, јер само Теби доликује да се поје анђелска песма: Алилуја!

Икос 10.

Када наступи ноћ, сва тамница се затресе, и у некој тамној светлости појави се ђаво у виду огромне страшне змије. Ужасно шиштећи она се окоми на тебе и као да те својим огромним чељустима прогута, а ти, о великомученице Марина, савладавши страх, осени се крсним знаком и змија се распаде, тада се отвори кров тамнице и обасја те неописана Небеска светлост, и ти угледа велики Крст и на њему белу голубицу која ти рече: „Радуј се, Марина, јер си победила врага и дошао је дан твоје радости да се уселиш у Небеске дворе Христове“. И чудесном силом Божјом ти за трен постаде исцељена и здрава као и пре мучења. А ми, задивљени твојим подвигом, овако те песмама величамо:

Радуј се, јер си страшног демона крсним знаком одагнала!

Радуј се, јер је неприступна светлост просветлила твоју душу!

Радуј се, јер ти је Господ чудесно све тешке ране исцелио!

Радуј се, јер се тада испуни неописаном радошћу!

Радуј се, јер си потоке крви за Господа Христа пролила!

Радуј се, јер си њима демонске замке уништила!

Радуј се, јер си се крвљу за Господа Христа увенчала!

Радуј се, јер си благодаћу и врлинама била испуњена!

Радуј се, огњена исповеднице Господа Христа!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 11.

Другог дана те изведоше поново на судилиште, и када те угледа исцељену, о света Марина, епарх се страшно зачуди, па будући да беше помраченог ума, рече како су се његови богови смиловали на тебе, исцеливши те, и како и ти треба да будеш многобожачки жрец као и твој отац. А ти му, светла голубице Христова, рече да је безуман, јер је једино Свемоћни Лекар, Господ Христос, имао силу да те чудесно исцели, иако беше сва у ранама, па радосно запева: Алилуја!

Икос 11.

Окорели епарх нареди да те поново муче, света Марина, па те слуге његове палише огњем по грудима и бедрима, да ти тело постаде црно као угаљ. Тада ти повика: „Господе, удостојио си ме да прођем кроз огањ, удостој ме и да прођем кроз воду светог крштења“. Побеснели мучитељи те тако изгорелу бацише у велико буре да те удаве. Али тада се затресе земља и конопци којим беше везана се разрешише, а слуге од страха побегоше, и опет над тобом синуше зраци неисказане Небеске светлости. Саосећајући се са тобом у страдању, ми ти појемо:

Радуј се, непобедива великомученице Христова!

Радуј се, јер чудесним исцељењем избезуми мучитеља!

Радуј се, јер се огња ниси уплашила!

Радуј се, јер си Божијом силом у мучеништву крепљена!

Радуј се, дивна дјево међу мученицама!

Радуј се, јер си демоне учинила својим слугама!

Радуј се, јер си за мало временог мучења вечна блага наследила!

Радуј се, јер си мученички сабор благољепно украсила!

Радуј се, огњена зрако љубави Божије!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 12.

Тада се опет појави она светла голубица носећи златан венац у кљуну, и над тобом сину огњени стуб, света Марина, на чијем врху беше предиван Крст, и сви чуше глас: „Мир теби, Невесто Христова Марина! Сада ћеш примити венац Небески од твога Господа“. И ти опет, чудом Божијим, изађе из воде потпуно здрава. Видећи то, многи и многи повероваше у Господа Христа, па их мучитељи одмах посекоше, и они душама отидоше у Царство Небеско, појући: Алилуја!

Икос 12.

Избезумљени епарх видећи да ти не може ништа, нареди да ти мачем одсеку главу. Пошавши на место погубљења, ти позва присутни народ да позна Јединог Истинитог Бога, Господа Исуса Христа, и да одбаци веровање у мртве идоле. Тада се поново затресе земља, и јави ти се Сам Господ, великомученице Марина, а ти се испуни неисказане радости, говорећи џелату да брзо изврши што му је наређено. И када те мучитељи посекоше, Твој вољени Женик, Господ Исус Христос, узе твоју свету душу, и однесе је у светла Небеска насеља, да се вечно радујеш у њима. А нас свегрешне, твој свети и светли подвиг надахњује да те овако величамо:

Радуј се, јер ти се Господ Христос пред смрт величанствено јавио!

Радуј се, јер је душу твоју на Своје руке радосно примио!

Радуј се, јер си златан венац мучеништва на своју главу примила!

Радуј се, јер си својим подвигом подстакла многе да исповеде име Христово!

Радуј се, јер си се у Небеске обитељи уселила!

Радуј се, јер твоје свете мошти реке исцељења точе!

Радуј се, јер имаш силу да изгониш демоне из поседнутих људи!

Радуј се, украсу Цркве Христове!

Радуј се, огњена осветнице хулитеља светиње!

Радуј се, света велокомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 13.

О, света Марина, величанствена страдалнице Христова, принеси ову молитву твоме и нашем Господу, просећи од њега свеблаге милости и за нас убоге и јадне, и замоли Га да нам све грехе опрости, душу очисти и приведе бестрасном животу, како би до краја земног живота, и кроз сву вечност, радосно појали: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ

О, света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа, и због те вере си радосно и без страха пострадала, и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самога Господа. Твојим светим подвигом ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења – тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама.

Због тога, ми свегрешни и немоћни, приступамо ти, света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара, и коме у сваком захтеву попуштамо, грешећи непрестано. Својим молитвама Господу, учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистота кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.

Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби коју водимо са духовима злобе, и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да ми тога често нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичмост, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље, и све друге страсти, које су се у нама одомаћиле, и постале као нека наша друга природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас, и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом, кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се и у нама распали неугасиви огањ љубави Божје, којим си ти тако силно горела, па да са трепетом будимо над сваким својим делом и мишљу, и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би, твојим светим молитвама, тако проживели до краја земног живота, стално стремећи ка Вишњем свету.

А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободно прођемо крај злих војски сатанских, и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела, и свих Светих, међу којима и ти лучезарно светлиш, света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис   
 
Чудо Св. Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине

Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета.
Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије
и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.
Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.
За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.
Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.
На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.
Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!
 
Фотографија корисника Света Петка Ђунис     
 
 
Света великомученица Марина – Огњена Марија

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“
Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.

„Ништа ме не може одвојити од Христа“

Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне .“

„Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.

Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском.“

„Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“

Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник – не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.

„Велика је вера твоја“

Непоколебљива, она се са захвално мољаше Господу што је удостоји оваквих мука: „Теби Господе предајем душу своју. Верујем у тебе, не посрами ме и недај непријатељима мојим да тријумфују надамном. Не одврати лица Твога од мене,Господе. Нека се посраме они које чини неверје и безакоња. Господе, покажи ми пут Твој, научи ме истини Твојој, јер си Ти спасење моје.У Тебе се уздам. И зато ћу подносити све муке, да бих сведочила име Твоје Свето. Пошаљи Твоју милост на мене, Гоподе, и нека се кроз моје муке прослави Име Твоје.“

И док се она тако молила и славила Господа, џелати је сурово бичеваше гвозденим трозупцима, кидајући њено пречисто девојачко тело, са кога отпадаху комади меса. И док она трпеше највеће муке, Архангел Михаило појави се пред њом и рече јој: „Велика је вера твоја Марина. Твоја душа ће се удостојити вечне радости у Царству Небеском.“

Онда намесник нареди да Марина буде бачена у дубоку и мрачну тамницу. И док се у тамници молила, опет јој се јави Архангел Михаило да је утеши и да излечи тело њено од свих рана. Кад је угледа исцељену намесник се страшно зачуди. Рече јој: „Сада знам да се служиш магијом.“ Но она му одговори: „Ја не знам за магију, ја само знам за Господа Исуса Христа, који овим чудом осрамоти ваше лажне богове.“

На те речи намесник се разбесне. Нареди мучитељима да јој тело муче и месо секу гвозденим тестерама, а да кожу њену деру ножевима. Када Марина паде и када намесник помисли да је мртва, војници узеше њено тело и однесоше у тамницу да тамо оставе док не иструне. Но Архангел Михаило поново је посети, прекрсти је, излечи њено тело и нестаде.

Чекић Свете Марине

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.

Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

Крштење у води и крви

Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: „Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој.“ Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:“ Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти.“ Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.

Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.

Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.

Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.