Небеска Србија - Heavenly Serbia

                           


Небеска Србија, Србија је рајска,
Миомирна, красна као ружа мајска.

Ту су оци наши и праоци свети
Што са крстом часним стигоше ка мети.

Ту жупани српски, краљеви и цари
И витези крста и нови и стари.

Ту мајке јунака и сестара јато
Углачане патњом сијају ко злато.

Чете испосника и светаца благих
И многи и многи сродници нам драги.

Ту монаси часни, монахиње бледе
Вечну светлост Божју сад весело гледе.

Ту свечари српски и задужбинари
Борци и страдалци и млади и стари.

И девојке миле и дечица мала
За Господа Христа рано пострадала.

Мачем посечена, огњем сагорена
Ко шибљика млада ветром оборена.

Домаћини ту су што у дому своме
Палише кандило Богу превечноме.

Из тамнице сужњи, из болнице болни
Паћеници овде, убоги, невољни,

Радују се тамо око Светог Саве
Ко синови царски посред царске славе.

И војници славни, Божји осветници
Многи богомољци, многи добротворци.

Удовице тужне и мајке без деце
Ту се убројаше међу Божје свеце.

Кнежеви сељачки и њини усташи
И сви и сви други славни преци наши.

Што у горчинама живеше најљућим
Али немогуће сматраше могућим.

Покољења многа од најбољег соја
Народ Божји, народ без броја и броја.

О, ви, мајке српске, о ви, децо драга
О, витези дивни, хиљаде хиљада,

Вама смрт крвава ново је крштење
Не водом, но крвљу - пуно очишћење.

Крв праведна пере од грехова свију
И вид даје свету јаче од очију.

У вечноме царству ви примисте славу
Ореол што краси мученичку главу.

О, младићи мили, поднесте ударце
И прераном смрћу претекосте старце.

О, дечице златна, скршени пупољци,
О, девице красне и витешки момци,

Именима вашим небо се позлати
А црква на земљи вечно обогати.

Православна црква, мајка у црнини
Гледа своју децу - покошено цвеће.

Па вапије Богу: Господе, упокој,
Даруј венце славе светој деци мојој.

+++

То је она вечна небеска Србија
Што ко јато звезда пред Богом се сија.

О, преблаги Боже, у три ипостаси
Уброј и нас грешне у свете и спаси.

Молимо те, Христе, за наш народ цео
Да би га до раја светога довео.
 
Написао: Свети Владика Николај