уторак, 28. јул 2020.

Празник који улива страх: Обичаји на Огњену Марију налажу да свако добије шта заслужује

  

Огњена Марија у црквеном календару обележена као Света мученица Марина, један је од најпоштованијих женских празника.


У календару он није обележен црвеним словом, али од овог празника сви стрепе. То је дан када гори небо и земља, а обичаји налажу да се никакав посао не сме радити тог дана, а посебно радови на пољу.
огњена марија.јпг 2
Огњена Марија слави се 30. јула.


Део моштију свете мученице Марине чува се у светогорском манастиру Ватопед, као и у манастиру Св. Марине на планини Ланга, на албанској страни Охридског језера, посвећеном овој светитељки, који посећују православци, али и муслимани.


Света мученица Марина, у народу је позната као Огњена Марија, јер кажњава огњем.
У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Сава Петровић из села Губин, један је од ретких ко је преживео Огњену Марију 1941. године, те је изјавио:

 “Ми би рекли овде да је Огњена Марија удешљива. Ако те шта тог дана деси, не можеш се избавити; ако ватра плане, не можеш је угасити. А буде, баш тог дана, честито се и не наоблачи па плане и загрми у пласт сена или крстину жита – све изгори до последње сламке… Отуда и песма у народу:

Огњем пржи Огњена Марија,
Громом бије Громовник Илија,
Миром мири Мирносна Марија…



А не буде вазда по правди и заслузи. Деси се, као тог злог лета 1941, да се удружи сила и неправда, да бог зажмури и ђаволу у сватове дође, и онда све наопако обрне – казна страшна стигне безгрешнике…”

 Текст у целости преузет са Опанак.рс


Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.