BOGOJAVLJENJE

Još se sećam reči svoje tetka-Ljubice (nek joj je laka zemlja), njene davne-pradavne priče, još iz vremena kad smo živeli u Beogradu...
  Bio neki dečak - zamišljao sam da sam to ja - ali, samo, donekle - koji je na Bogojavljenje, 19. januara, proturio glavu kroz prozor i u ponoć izgovorio - umesto: "Bože, daj mi veliku slavu!"... ponavljam, izgovorio, zbog greske jezika i treme mozga - "Bože, daj mi veliku GLAVU!"... I Bog mu usliši želju, Bogojavljenje je to, a ponoć, kad Bog ispunjava svaku želju onom ko u njega veruje... I tako, priča kaže: glava mu je narasla kao... kao... i nije mogao da je uvuče u sobu...
  Zašto ja kao sedmogodišnjak nisam poželeo veliku slavu, a izbegao grešku onog jadnog dečaka (koji je sledećeg Bogojavljenja mogao poželeti da mu Bog, glavu, smanji)... ne znam; možda zato što sam, tad, bio slab i neuhranjen, pa nisam mogao da dočekam ponoć; oni koji gladuju, često i mnogo spavaju; možda zato što smo tad bili izbeglice u Beogradu... možda, možda... tek, sledeće godine smo došli u Sokobanju... i ja pošao u drugi razred osnovne škole...
  Bogojavljenje, predivan pravoslavni praznik...
  Bogojavljenje - javljanje Boga, objava Boga...
  U PONOĆ...
  U ponoć, dakle, na taj dan, 19. januara, otvaraju se nebesa i pojavljuje se Bog i ispunjava želje onom ko, taj trenutak,  sačeka budan...
  Srbi tradicionalno obeležavaju ovaj veliki hrišćanski praznik... Svud, gde god se to može... Kao i mnogi drugi hrišćani...
  Lepi, lepi običaji...
  Pa plivanje za Časni krst, Bogojavljenski krst, često i od leda, a može i od drveta, šupljeg pleha ali da voda ne može da uđe i potopi ga nego da pluta, pliva kako bi ga takmičari-plivači na taj dan dohvatili na površini vode i izneli na obalu... tj., trka za krst (plivanje u ledenoj vodi)... Pre godinu-dve, gledao sam, na Adi ciganlji, kako i devojke plivaju!...
  Praznik Isusovog krštenja, slavi se... Po svom sadržaju, povezan je s Bogojavljenjem. U proslavljanju Bogojavljenja, naime, slave se zajedno tri sadržaja ili događaja: Isusovo rođenje, krštenje i prvo čudo na svadbi u Kani Galilejskoj. Istorijski gledano, Isusovo rođenje se prvo slavilo na Bogojavljenje (19. januara), a tek kasnije i danas 25. decembra odnosno 7. januara, kao Božić... Krštenjem na Jordanu, Isus Hristos započinje svoje spasiteljsko delo i otad kroz tri godine javno nastupa kao Učitelj i Mesija...
  VELIKI HRIŠĆANSKI PRAZNICI
  Pravoslavni kalendar prati kretanje Zemlje oko Sunca i njegove stožerne tačke su dani prolećne i jesenje ravnodnevice kao i letnje dugodnevice i zimske kratkodnevice. Današnju osnovu kalendarskog praznovanja među Srbima čine petnaest velikih hrišćanskih praznika u koje se broje osam Hristovih (Božic, Bogojavljenje, Sretenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje, Krstovdan ), četiri Bogorodična ( Rođenje, Vavedenje, Blagovesti, Uspenje ), dva Pretečina (Ivanjdan, Usekovanje) i jedan vrhovnih apostola (Petrovdan), a nad njima je, po učenju Crkve, praznik nad praznicima - Vaskrs... najveći od najvećih...
  Bogojavljenje, divan praznik, verski...
  UZEO NA SEBE GREHE ČITAVOG ČOVEČANSTVA...
  Kad mu je bilo trideset godina (punoletstvo kod Jevreja), dođe Isus na reku Jordan, kod svetog Jovana, da Ga krsti.
  Videvši Spasitelja, sveti Jovan reče: “Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?” (Matej 3;14); tad  mu Isus odgovori: “Pusti, sad, jer tako treba da ispunimo svu pravednost” (Matej 3;15). Posle ovog, sveti Jovan pristade da krsti Isusa.
  On potopi Isusa u reku, do iznad glave, sasvim i krsti Ga. Kroz taj čin se pokaza i misija Hristova u svetu i put našeg spasenja jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njim umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode). Srbi, zapamtite ovu slikovitost, naučite šta znače potapanje u vodu i izlaženje iz vode. Isto tako i mi moramo umreti kao stari grehovni čovek i oživeti kao očišćeni, obnovljeni i preporođeni. Tako je pokazan Spasitelj kao i put spasenja.
  Dok je Isus izlazio iz reke, nad Njim se pojavi Duh Sveti u vidu goluba, a iz nebesa se ču glas Oca: “Ti si Sin, moj, ljubljeni, ti si po mojoj volji” (Marko 1;11). Ovim otpoče Isus svoj učiteljski i spasiteljski posao.       Ovim događajem se, takođe, objavi svetu tajna o Svetoj Trojici: Ocu, Sinu i Svetom Duhu. Zbog tog taj dan zovemo Bogojavljanje (slavi se, kao što je već navedeno, 19. januara). (Na Krstovdan, dan uoči Bogojavljanja i na sam praznik Bogojavljanje, osvećuje se voda u hramu. Bogojavljenska voda se nosi kući i čuva kao čudotvorna i sveta dragocenost. Nikad se ne kvari, bez obzira na vremensku dužinu čuvanja. Koristi se radi lečenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi zaštite od demona i svih drugih nečistih sila)...
  Na biblijskom jeziku "dobro" jest sve ono što je od Boga i što je bogojavljenje...
  U našem okruženju, obeležiće se Bogojavljenje, ali, nažalost, zbog opravdanih razloga, ponegde neće. Tako, na primer, u Zaječaru, 19. januara 2010, neće biti plivanja i takmićenja za Časni krst, zbog nepovoljnog vodostaja (visokog) na Crnom Timoku, na Popovoj plaži, u Zaječaru. A da li će takmičenja biti u Sokobanji, videćemo, blagovremeno ćemo vas obavestiti.
  POSLE KRŠTENJA...
  Dalje, o Bogojavljenju... Posle krštenja u reci Jordan, Isus Hristos ode u pustinju, provede četrdeset dana u strogom postu (bez hrane). Po isteku četrdeset dana, priđe mu đavo i poče ga kušati. Ali Isus izdrža sva iskušenja, te đavo odstupi od njega. Tad Isusu priđoše anđeli i počeše mu služiti.
  Ima jedna predivna ikona, ruska, "Iskušenje Hristovo"...
  Zatim Isus pođe u narod i poče propovedati svoju nauku. Narod ga je rado slušao i verovao mu. Neki od njih su ostavljali sve, polazili za njim i postajali njegovi učenici. Između njih, Hristos izabra dvanaestoricu - dvanaestoricu učenika - i nazva ih apostolima, što znači poslanici. To su Simon, kog Isus nazva Petar, brat njegov Andreja, zatim braća Jakov i Jovan, Filip i Vartolomej, Toma, Matej, Jakov, Tadej, Simon Kanait (bio je iz Kane Galilejske, na njegovoj svadbi je Isus pretvorio vodu u vino) i Juda Iskariotski, koji je kasnije, zato što je izdao Gospoda, bio zamenjen Matijom. Oni su najviše vremena provodili sa Isusom, napuštali bi Ga samo onda kada bi ih On nekud poslao da umesto njega propovedaju. Tri i po godine,  propovedao je Hristos svoju nauku i učio narod idući od grada do grada, od sela do sela, zajedno s apostolima i mnogim drugim učenicima. Činio je mnoga čuda, lečio bolesne, isceljivao telesne i duhovne bolesti, vaskrsavao mrtve, opraštao grehe. Iz njegove Božanske Nauke kao kruna i vrhunac, proizašle su dve najveće zapovesti koje ukratko govore kakav treba da bude čovekov odnos najpre prema Bogu, a zatim i prema ljudima:
  1. Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom;
  2. Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
  KO NAM JE ILI KO SU NAM BLIŽNJI?
  Važno je napomenuti da je naš bližnji svaki čovek bez obzira na poreklo, rasu, položaj, obrazovanje jer su svi ljudi Božja stvorenja - i ako ne volimo ljude koje vidimo, kako možemo voleti Boga kog ne vidimo?! Ova zapovest, odnosi se i na one koji su dobri prema nama i na one koji su nam nešto rđavo učinili, jer - reče Isus u svojoj besedi na Gori: “ljubite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze, blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas vređaju” (Luka 6;27,28),  "I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji ljube njih. I ako činite dobro svojim dobrotvorima, kakva vam je hvala? To čine i grešnici” (Luka 6; 32,33). Znači, treba praštati, i ne svetiti se, i vraćati dobro za zlo jer - kao što kaže Vladika Nikolaj Velimirović: “Ne sveti se, ne vraćaj zlo za zlo. Dosta je zla od suseda tvog. Ako mu vratiš zlo za zlo, udvostručićeš zlo u svetu; ako li mu ne vratiš, on, još, može, pokajanjem, sagoreti svoje zlo - i tako ćeš ti trpljenjem smanjiti zlo u svetu.” (O Bogu i o ljudima). Treba pomagati siromašnima i nevoljnima, ali kad činimo milostinju da se ne hvalimo, i o tom pričamo na sve strane da bi nas drugi hvalili. Treba se Bogu moliti i postiti. To treba činiti iz prave pobožnosti, a ne samo  da se pokažemo pred ljudima da smo pobožni.
  Pre Bogojavljenja, uvek se govori o Krstovdanu, Danu svetog Jovana koji je krstio Isusa...
  KRSTOVDAN
  Krst je simbol stariji od hrišćanstva. Naziv krst, zajednički svim Slovenima, svedoči da su, u zajedničkoj prapostojbini, naši preci ovim znakom (zakršteni ili krstoliki balvan) predstavljali svoja božanstva. Kao što je poznato, od pradavnine je krst čovekoliki znak, jer predstavlja ljudsku figuru raširenih ruku. Prema tom, drevno obožavanje krsta treba razumeti kao klanjanje mnogobožačkom idolu.
  Da je Krstovdan praznik u kom ima ostataka stare vere, svedoči i to što se ovaj dan u zvaničnoj crkvenoj literaturi o praznicima niti pominje pod ovim nazivom, niti ima praznovanja krsta kao o Krstovdanu koji je u jesen (27. septembra). U crkvi se danas pominju sveti mučenici Teopemt i Teona, kao i još dvadesetak svetaca, o kojima skupa naš narod ništa ne zna, ali zato svetkuje Krstovdan kao veoma važan praznik.
  Krstovdan je datum međaš u mesojeđama. Kao strogo postan dan, on deli mesojeđe na dva dela - tzv., nekrštene dane (od Božića do Krstovdana) i prave mesojeđe (od Krstovdana do vaskršnjih poklada). U meteorološkom pogledu je Krstovdan dvostruko značajan praznik. Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U Sremu se govorilo da se ovog dana vetrovi krste (tj.,  ukrštaju, duvaju jedan drugom u susret), pa koji nadjača. U dvanaest dana, počinjući od Božića a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana, takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
  Na Krstovdan su jeli ostatak badnjedanskog pasulja (papule) i - spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su one jedene sutradan, na Bogojavljenje.
  BOGOJAVLJENJE - MEĐU 15 NAJVEĆIH...
  Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. Na taj dan, 30. godine naše ere, Isus Hrist - koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz materu i njenog muža Josifa - napunivši tri decenije, pozvao je Jovana Preteču da ga u reci Jordanu krsti. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.
  ŽIVOPISNO SVETKOVANJE
  U našem narodu je Bogojavljenje svetkovano veoma živopisno. Bilo je svud  rasprostranjeno verovanje da se u ponoć otvaraju nebesa i da se tad izrečena želja može ispuniti. Mnogi su bdeli do ovog trenutka, ali je sa željama bilo neizvesno, jer - mogla se izreći samo jedna želja, pa su o tom nastale i razne komične priče, od kojih je najpoznatija ona o brzopletom čoveku koji je poželeo da mu Bog da glavu kao mericu (umesto punu mericu zlata).
  U našem narodu se Bogojavljenje drugačije naziva Vodice ili Vodokršće, pa otuda i naziv povorke. Osim tog, postoji obilje obreda i običaja s vodom, posebno usled tog što se verovalo u lekovitost i čudotvornost bogojavljenske vode (vodice). Najviše je bilo rasprostranjeno da svi ukućani, okrenuti istoku, preskoče preko sekire i vatralja sa žarom, a zatim otpiju po gutljaj "nenačete" vode, izgovarajući, pri tom: "Prođoh sablju - ne posekoh se, prođoh vatru - ne izgoreh se, prođoh vodu - ne udavih se!"
  Većina obreda je podstaknuta željom za zdravljem. Radi tog je bilo uobičajeno, a to, naravno, može samo zdrav narod, da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci. Ponekad je valjalo i led probiti da bi se okupalo.
  Na Bogojavljenje, držane su mnoge besede, mnoge su i čuvene kao, na primer, ova iz daleke 1928, a držana je u Bitolju... Evo kako glasi, od reči do reči...
  Sveti Jovan Šangajski:
  BESEDA NA BOGOJAVLjENjE
  U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Slaveći Bogojavljenje, mi se sećamo i da se Bog pokazao ljudima kao Trojica i da se Isus javio svetu kao Hristos. Gde se javio Hristos? Gde je započeo Svoje delo? Da li je otišao u grad veliki i tamo se javio u Svojoj Slavi? Ili se uspeo na goru visoku, a masa od mnoštva hiljada je stajala dole i posmatrala Ga kao nekakvo čudo?
  Ne! Hristos je pošao u pustinju, na reku Jordan, gde je Jovan krštavao narod. Jovan je propovedao pokajanje i pozivao grešnike da se, u znak pokajanja, krste u Jordanu. I evo, kao grešnik -  dolazi i sam Hristos i moli za krštenje. On, u kog ne bejaše greha.    Uplašio se Jovan. "Ti treba mene da krstiš". "Ostavi sad" - odgovara Isus - "jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu".
  Adam je gordošću sagrešio, želeo je da se uzvisi, da postane poput Boga. A Hristos je došao da ispuni pravdu Božju, da greh gordosti, Adamove,  popravi svojom smirenošću. Adam je želeo da se uzvisi pred Bogom, a Bog se unizio pred čovekom. Hristos je sišao u vodu i prihvatio krštenje od raba Svojega. Drhteći, Jovan je položio ruku na Vladara i Boga Svojega, a Hristos je smireno pognuo Svoju glavu pred njim. Ova smirenost Hristova, otvorila je nebo. Tad su se nebesa otvorila i začuo se glas Boga Oca:"Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. Ovo je Sin Moj, koji Sebe ponizi da bi izvršio Moju volju, istinski Sin Moj, koji se unižava da bi čoveka uzvisio!" A Duh Sveti je sišao s neba na Isusa, potvrđujući reči Oca. Tako je, smirenošću, Isus otvorio nebo i pokazao ljudima tajnu Trojičnosti Božanstva.
  Ali zašto je On to obavio upravo na vodi, a ne na nekom drugom mestu?
  Setimo se kako je Bog stvarao svet.
  Kada je Bog stvarao nebo i zemlju, "zemlja beše bez obličja i pusta, i Duh Božji dizaše se nad vodom". Zatim  rastavi Bog zemlju i vodu, ali tako da voda ipak ostane na svakom mestu i nužna svemu stvorenom. Čovek ne može da živi bez vode, niti bilo kakva životinja; postoji voda (vlaga) u vazduhu; uzmimo bilo gde grudvicu zemlje - i tamo postoji voda; postoji voda i u kamenu, sve i ako nam se čini da je tamo nema, pa ipak, ona postoji i tamo i, kad Bog poželi, može je osloboditi iz njega, kao što je i učinio za vreme Mojsija. "Gospodnja je zemlja i što je god na njoj, vaseljena i sve što živi u njoj. Jer je On na morima osnova i posred reka utvrdi je" (Ps.24,1-2). "Nebesa biše odavno i da je zemlja iz vode i od vode sazdana Božjom reči", piše apostol Petar. "Od kojih tadašnji svet, vodom potopljen, propade" (II Pet. 3,5-6). Kad je čovek sagrešio (praroditeljski greh),  navukao je gnev Božji ne samo na sebe nego i na čitavu prirodu. Čovek je kruna Božjeg stvaranja; on je postavljen za cara prirode. A kad car postade neprijatelj Caru, drugom, tad i čitavo carstvo njegovo postade neprijateljsko carstvo. Kazna je bila namenjena ne samo čoveku nego i svemu stvorenom /tvari/. "Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuguje do sada (Rim. 8,22). Ali, "tvar se pokori taštini (ne od svoje volje nego za volju onog koji je pokori)" (Rim. 8,21-22). Zato oproštenje krivcu oslobađa i stvoreno od robovanja propadljivom. "Uništena će biti ova priroda propadljiva i preobraziće se u novo nebo i novu zemlju, gde pravda obitava". (II Pet. 3,12-13).
  Da bi se omogućila ova promena, da bi se priroda pripremila za nepropadljivost koja će nastupiti posle sudnjeg dana, Hristos je došao na vode Jordana. Uronivši u Jordan, Hristos je posvetio ne samo vode Jordana nego i čitavu vodenu prirodu kao što i kliče Crkva u svojim pesmama: "Hristos se javi da, Jordana, osveti vode" (Pretpraznični tropar), "Danas se, vodena, osvećuje priroda" (Tropar pri Ishodu na Jordan). A pošto se voda svud nalazi, onda je, osvetivši vode, Hristos tim osvetio sve stvoreno, čitavu vaseljenu. Hristos je pripremio prirodu da bi i ona osetila dobre posledice od žrtve koju je On došao da prinese. Ali ne samo to, On je vodi dao moć da opere ljudske grehe. Krštenje, Jovanovo je bilo samo znak pokajanja. Hrišćansko krštenje jeste novo rođenje, oproštaj svih grehova. Vodom je kaznio Bog grehove prvog sveta i uništio ga je vodom u potopu. Vodom sad spasava Bog ljude kroz Tajnu krštenja.
  Tako je Hristos na vodama Jordana uništio glavu zmije, kako se to poje u crkvenim pesmama, glavu one zmije koja je prevarila Adama i Evu, ali je bila pobeđena smrenošću, Isusovom - otkrio je ljudima da je Bog Trojica - osvetio vodu, a s vodom pripremio i sve stvoreno za prihvatanje reči oproštaja i za nepropadljivost.
  I tad je, izdržavši još jednu borbu s đavolom u pustinji, Hristos pošao da priprema ljude za carstvo buduće i počeo je svoju propoved rečima: "Pokajte se jer se približilo Carstvo nebesko" (Mt. 4,17), ili, kako stoji u drugom "Jevanđelju": "Ispunilo se vreme i približilo se Carstvo Božje: pokajte se i verujte u Jevanđelje" (Mk. 1,15).
  Do tad je Jovan Krstitelj ili Preteča propovedao pokajanje, pripremao put Gospodu. Kad Sam Gospod viče ljudima: "Pokajte se!" - taj glas je namenjen ne, samo, ljudima koji su živeli u Hristovo vreme već se tim rečima Hristos obratio svim ljudima u svim vremenima i vekovima. I mi smo slušali te reči iz "Jevanđelja". Dok još nisu utihnule praznične pesme Bogojavljenja, one nas podsećaju da se približava vreme pokajanja. Budimo pažljivi! To nisu reči proroka ili anđela nego Samog Gospoda. "Pokajaćemo se i u postu koji dolazi, nastojaćemo da pobedimo naše strasti i dobijemo oproštaj grehova da bismo u budućem veku ušli u nepropadljivo Carstvo koje je  pripremio Gospod. Amin."
  (Bitolj, 1928; Bitolj je tad bio u Srbiji)
  JOŠ O PRETEČI...
  O Bogojavljenju, na jednom drugom mestu, piše...
  Na ovaj dan, praznuje se uspomena na Hristovo Krštenje na reci Jordanu i javljanje Boga u vidu goluba i glasa: "Ovo je Sin, moj i Njega poslušajte".
  Do svoje 30-e godine, Gospod naš, Isus Hristos je skrivao od ljudi svoju silu i svemudrost svog Božanstva. Jer u to vreme beše kod Jevreja zabranjeno da bilo ko, do 30-ih godina, uživa svešteničko ili učiteljsko dostojanstvo. Zbog tog, kad navrši 30 godina, po "Jevanđelju" Božjem, dođe vreme da se javi Izrailju.
  Javi se Bog Jovanu Preteči da je vreme da pođe u pustinju i da tamo krštava vodom, i još mu reče da, na kog vidi da silazi Sveti Duh - tog i krsti. Beše Jovan Preteča Isusov, onaj koji pripravi put Gospodu našem. I poznade Jovan onog kog trebaše da krsti, onog kog je Gospod poslao - jer dođe mu Isus koji ispuni sve Zapovesti Božje, te još mu ostade i ta poslednja - da se krsti.
  Koliko je samo simbolike u tom što se baš u 30. godini krsti Hristos. Možda,  zato, što je u tim godinama čovek sklon svakom grehu. Jer prvo vreme je detinjstvo, vreme lakomislenosti i neznanja; drugo vreme je mladićstvo i  raspaljuje se telesnom požudom, a treće vreme je zrelo doba i tad je čovek sklon zlatoljublju i svakom grehu. Zbog tog Hristos i počeka do tog doba da bi ispunio i ovu Zapovest Božju za sva vremena i osvetio prirodu našu i podario nam silu da pobeđujemo strasti i čuvamo se od smrtnih grehova. Ali, to ne znači da i za nas važi isto, te da treba da čekamo zrelo doba da bismo se krstili, naprotiv mi to treba da učinimo mnogo ranije radi spasenja i očišćenja naših duša.
  Pošto On nemade greha, izađe, odmah iz vode i otvoriše Mu se nebesa i Duh Božji u vidu goluba siđe na Njega. Golub je simbol čistote, čovekoljublja pa se zato u njemu i javio se Sveti Duh.
  Praznujući Bogojavljenje Gospodnje, koje biva na vodama jordanskim, treba da se podsetimo da se Gospod Bog naš nikad nije javljao bez razloga baš na tom mestu. Ovaj nam praznik prikazuje Boga u vidu Trojice jednobitne i nerazdeljive. Tako se i svako od nas krštenjem u vodi prosvećuje tim što postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Svetog Duha.
  Na ovaj dan se u svim crkvama i hramovima osvećuje voda koju narod uzima i nosi svojim kućama. Ona ima duhovna i lekovita svojstva. Njena osobina se ogleda u tom što tokom čitave godine ostaje sveža i osvećena. Čuva se u posebnim posudama i koristi se s iskrenom verom u bolesti, ili bilo kakvoj drugoj nedaći. Na sam Dan Bogojavljenja može se njom poprskati svaki ugao u kući, ali u sve druge dane,  ništa se ne sme prskati njom. Zdravi je mogu piti prethodno pripremljeni zato, tako što će koji dan postiti, pa će tu osvećenu vodicu popiti izjutra kao kad se uzima Sveto pričešće...
  KOJI SU GOSPODNjI PRAZNICI?
  Evo koji su Gospodnji praznici:
  - Vaskrs
  - Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić
  - Bogojavljenje
  - Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim - Cveti
  - Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan
  - Silazak Svetoga Duha - Pedesetnica - Trojice
  - Preobraženje Gospodnje
  - Krstovdan
  - Obrezanje Gospodnje
  - Veliki četvrtak
  - Veliki petak
  - Velika subota
  Jedna veoma važna istorijska ličnost naše države i vere, umrla je na Bogojavljenje. Pogađate li ko bi to mogao biti? Evo odgovora, mada mnogi znaju...
  Za života je dva puta boravio u Svetoj zemlji, 1229 -1230. i 1234 -1235, u okviru svoje crkvene diplomatije. Umro je na povratku sa svog drugog hodočašća Jerusalimu, na Bogojavljenje 1236, u Trnovu, u Bugarskoj. Za života je veoma znalački održavao dobre diplomatske odnose s Vatikanom, radi državnih interesa Srbije. Izdejstvovao je autokefalnost (nezavisnost, samostalnost) Srpske pravoslavne crkve 1219. i uključio je u okvire istočnog hrišćanstva – pravoslavlja. Iste godine u manastiru Ziča, postavljen je za prvog srpskog arhiepiskopa... Da, bio je to sveti Sava...
  KAKAV JE PRAZNIK BOGOJAVLJENJE?
  Nešto, malo, o tumačenju tog dana, kakav je praznik Bogojavljenje, odnosno, tumačenje znakova koji se uoče na taj dan. Tako, na primer, u običaj, narodni, ušlo je, sledeće... Ako je na Bogojavljenje (19. januar) veliki mraz, biće rodna godina. Ukoliko duva severac, biće zdrava godina, a ako duva jug, biće bolešljiva... Narod, srski, drži se ovog...
  CRKVA O BOGOJAVLjENjU
  Na Bogojavljenje, pravoslavni jedni druge, a i sav narod, Božji, pozdravljaju drevnim pozdravom „Bog se javi - Zaista se Bog javi".
  Sveti Jovan Zlatoust je o današnjem prazniku, pored ostalog, rekao: „Hoću da praznujem, ljubljeni, i oran sam da svetkujem. Jer je sveto Bogojavljenje pečat praznika i vrata svetkovine..."
  Po povratku iz Egipta, Gospod Isus Hristos je do svoje tridesete godine živeo u Nazaretu - ali, rođen je u Vitlejemu - s majkom, svojom, Presvetom Bogorodicom Marijom i Josifom, koji je među ljudima smatran Njegovim ocem, kao što je navedeno. Skrivajući silu svog Božanstva, Isus je živeo od rada svojih ruku. Kad je Gospod navršio trideset godina od svog telesnog rođenja, on otpoče svoju učiteljsku i spasiteljsku misiju.
  ŠEST MESECI STARIJI OD ISUSA
  U to vreme, Jovana, sina prvosveštenika Zaharije i Jelisavete, koji je bio šest meseci stariji od Isusa, Bog uputi u žarku pustinju u blizini reke Jordana. U pustinji je Jovan, odeven u haljinu od kamilje dlake i opasan kožnim pojasom, živeo isposničkim životom. Hranio se divljim medom i suvim pustinjskim biljem. Po zapovesti, Gospodnjoj, propovedao je: „Pokajte se!"; gromoglasno je uzvikivao: „Približilo se Carstvo Nebesko! Pripremite put Gospodnji! Poravnite staze Njegove!" U glasu ovog proroka, mnogi ljudi prepoznaše glas Gospodnji. Pokajaše se zbog kršenja Božjih zakona i dođoše Jovanu da ih krsti u Jordanu. Tad je govorio: „Ja samo pripremam put Onom koji dolazi za mnom, i koji je mnogo veći od mene: ja nisam dostojan ni da mu odrešim remen na obući. Ja vas krštavam vodom za pokajanje, a on će vas krstiti Svetim Duhom. On je Hristos, pomazanik Božji kog očekujemo."
  I, zaista, jednog dana, došao je Gospod Hristos iz Galileje na Jordan da ga Jovan krsti. Dok je Isus prilazio, Jovan je objavio učenicima, svojim i okupljenom narodu: „Gle, Jagnje Božje koje uzima na sebe grehe sveta!" Jovan je bio zbunjen. Znao je da pred njim stoji sam Sin Božji. Stoga mu je rekao: "Ti treba mene da krstiš, a Ti dolaziš k meni?!" Na to mu Gospod odgovori: "Ostavi, sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu".
  I Jovan ga krsti.
  Isus izađe iz vode i, gle, otvoriše se nebesa, i vide Duha Božjeg gde silazi kao golub i dolazi na njega. I začu se glas s nebesa: „Ovo je sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji." Tad je svetu i svim ljudskim pokolenjima otkrivena tajna Svete Trojice. Bog Otac, govorio je Sinu s neba, Bog Sin se krštavao u reci Jordanu, a Bog Sveti Duh, sišao je na glavu Boga Sina u vidu goluba. Zbog tog  se današnji praznik i naziva Bogojavljenje.
  SVEDOČENjE SVETOG JOVANA PRETEČE
  O čudesnom Bogojavljenju, svedočio je i sam Jovan Krstitelj: "Video sam Duha gde silazi kao golub s neba i ostade na Njemu. I ja ga ne znadoh, ali Onaj koji me posla da krštavam vodom mi reče: Na kog vidiš da silazi Duh i ostaje na njemu, to je Onaj koji krštava Duhom Svetim. I ja sam video i zasvedočio da je on Sin Božji."
  Ponekad se ovaj praznik naziva i Prosvećenje jer je Gospod Isus Hristos svojim krštenjem u Jordanu osvetio, učinio svetom ne samo vodu u ovoj reci nego i svu vodu uopšte, pa i svu materiju, svu tvorevinu, Božju.
  Tako se u svim svetim hramovima posle Svete Liturgije osvećuje voda.
  Suštinu smisla i opis današnjeg velikog praznika, Crkva je sažela u Bogojavljenskom troparu:
  "U Jordanu kad si se krštavao, Gospode,
pokazalo se poklonjenje Trojici
jer glas Roditelja svedočaše za Tebe,
imenujući Te Sinom Ljubljenim,
a Duh, u vidu goluba,
potvrđivaše istinitost reči:
Hriste, Bože
koji si se javio
i svet prosvetio,
slava Tebi!"
  VAISTINU SE KRSTI!...
  Krstovdan od 18. januara, praznuje se u spomen Hristovog krštenja. Taj dan je postan i to je prvi postan dan od Božića. U hramovima se tog dana čini  veliko vodoosvećenje. U nekim krajevima se pozdravljaju rečima: "Hristos se krsti!" i odgovara "Vaistinu se krsti!"
  Bogojavljenje se praznuje po crkvama širom pravoslavlja i srpstva u vidu velikog i svečanog  osvećenja vode. Narod dolazi crkvi s bocama i drugim posudama, uzima osvećenu Bogojavljensku vodicu i nosi je u svoje kuće. Ova vodica, s obzirom da je osvećena na veliki hrišćanski praznik, ima velika duhovna i lekovita svojstva. Ta voda se čuva  kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikad se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom čitave  godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
  Inače, ovog dana, slavi se uspomena na Hristovo krštenje na reci Jordanu, i javljanje Boga u vidu goluba a objava, Božja, glasi: "Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte!"
  LEPO SEĆANJE NA PRAZNIK
  Jedno lepo sećanje na Bogojavljenje, ostavlja i domaćica Vesna Pavković (48) iz Velikog Orašja, kod Velike Plane i njena kćer Slađana Milošević (26), udata u obližnjem Novome Selu, godinama u svojim porodicama neguju bogojavljenske običaje i čuvaju ih od zaborava.
  - U ponoć, na Bogojavljenje, svi članovi moje porodice izlaze u dvorište. Uperimo pogled k nebu jer postoji verovanje da se tad otvaraju nebesa. Kažu, naši stari, da samo retki imaju privilegiju da ugledaju Gospoda Boga u prvim minutima novog dana, ali svi treba da zamisle po jednu želju. Ako je iskrena, a čovek verujući, ona se ispunjava - kaže Vesna Pavković.
  - Tog dana, ljudi se pozdravljaju s: "Hristos se javi!", a otpozdravljaju s: "Vaistinu se javi!" - kako smo, već, naveli.
  Vesnina kćer Slađana na Bogojavljenje sprema poseban bogojavljenski ručak.
  - Pored uobičajenih prazničnih jela, sarme i torte, za Bogojavljenje se na trpezu iznosi glava od božićne pečenice i specijalno za taj dan spremljene pihtije - priča Slađana.
  Ona svojoj deci Milošu i Jeleni tog dana prepričava bogojavljensku legendu koju je čula od svoje bake Miroslave.
  - Kaže se da na Bogojavljenje, u ponoć, treba pomisliti samo jednu želju, i to onu koja zaista može da se ostvari, i da se pri tom mora biti skroman. Postoji priča o čoveku koji to pravilo nije poštovao i koji je bogatstvo stavio ispred svega. Proturio je glavu kroz rešetku na prozoru i umesto da kaže: "Bože, daj mi mericu zlata", kazao je: "Bože, daj mi glavu kao mericu". Bog mu je podario ogromnu glavu,ž koju nije mogao ponovo da provuče kroz prozor i uđe u kuću - priča Slađana.
  JOŠ O OVOM DANU I OBIČAJIMA UZA NJ
  Krštenje ili Bogojavljenje, jedan je od najstarijih praznika hrišćanske crkve koji vernici obeležavaju 19. januara po novom kalendaru. Dan ranije, 18. januara, kod Rusa nosi isti naziv kao i dan pred Božić - i jedan i drugi zovu se Sočeljnik (naziv je nastao zbog sočiva, jela koje se tog dana obavezno mora naći na stolu). Tog dana se obavezno posti.
  Na Sočeljnik i Krštenje, samo dva puta godišnje, u svim pravoslavnim crkvama se tradicionalno obavlja veliko svečano osveštavanje vode. Posle bogosluženja, sveštenici isti obred obavljaju i na obližnjim rekama i jezerima. Kupanje u osveštanoj vodi, praktikuje se od vremena kad je u reci Jordan kršten Isus Hristos. S obzirom da je u januaru temperatura u velikom delu Rusije veoma niska, poznat je izraz “bogojavljenski mrazevi”, i da su reke i jezera pokriveni veoma debelim slojem leda, obično se u njemu prave otvori u obliku krsta a vernici tri puta zarone i prekrste se da bi se očistili od moralnih i fizičkih nevolja. Na taj način podstiču bodrost, zdravlje i snagu duha.
  Smatra se da “krštena” voda ima posebna svojstva. To sad proveravaju i naučnici koji nameravaju da izvedu poseban eksperiment na Međunarodnoj kosmičkoj stanici i provere zašto se u noći, pred Bogojavljenje, provodnost molekula vode snižava. Pojava veoma čudna, ali, još nema naučnog objašnjenja!...
  Obred polivanja vodom za očišćenje, praktikovali su i pagani - smatralo se da se na taj način čovek obnavlja i fizički i moralno. Sam Isus je posle svog vaskrsnuća rekao apostolima: “Idite, naučite sve narode da se krste u ime Oca i Sina i Svetog Duha!”
  Moskovljani se, na primer, obično kupaju u brojnim jezerima, u gradu, a mnogi su prvi put imali prilike da to urade na Trgu revolucije, takoreći pored zidina drevnog Kremlja. Tamo je nedavno otvoren Festival ruske zime, sagrađeno je stotinak tipičnih drvenih kućica, klizalište, prodavnice suvenira, mesta gde se služi čaj i, najvažnije, mali trg na kom se stalno nešto dešavalo - po tradiciji, pred veliki post, narod se veseli.
  Organizovane su predstave s likovima iz slovenske mitologije, igralo se i pevalo. Već u petak,
Pripremio: B.M.

Izvor http://www.sokobanja.com