Sveti Mina i Mrata: šta treba znati o ovom prazniku

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici slave 24. novembra Svetog mučenika Stefana Dečanskog - Mratindan. Takođe se seća i velikomučenika Svetog Mine.

 

Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Mratindan, jer se 24. novembar slavi i kao Sveti Mrata.

Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je kralj srpski, sin kralja Milutina i otac cara Dušana.

Po naređenju neobaveštenog oca bio je oslepljen, a po naredbi sina, u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao je da će mu vratiti vid.

“Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”, rekao mu je Sveti Nikola.

Sveti Stefan u Carigradu je pet godina živeo kao zatočenik.

Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i bogougodnošću izazivao je divljenje i monaha i celog Carigrada.

Nakon pet godina Sveti Nikola čudotvorno je vratio vid kralju Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti sagradio hram Visoki Dečani, jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države.

Sveti Stefan se upokojio 1336. godine, kao mučenik i pravednik. Sa Svetim Savom i Svetim knezom Lazarom čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja srpskog naroda.

Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno, vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitinik vukova.

Mrati je narod pripisao tu zaštitčničku ulogu, ali i drugim zimskim svecima – Svetom Jovanu, Arhanđelu Mihailu i Svetom Savi.

Prema verovanju, Mrata u ove dane saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.

Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu ove godine u torovima može da očekuje gladnog vuka.

SVETI VELIKOMUČENIK MINA

Bio je po zanimanju vojnik, misirskog porekla. Kao istinski hrišćanin, naspustio je vojsku i otišao u planinu. Nakon nekog vremena Sveti Mina se spustio u grad – Katuaniju i pred okupljenima objavio svoju veru u Hrista. Knez tog grada Piros kada je čuo Minine reči naredi da ga stave na velike muke. Šibali su ga, strugali gvozdenim četkama, palili vatrom, i na kraju ga posekli mačem. Njegovo telo je bačeno u oganj, ali su neke delove spasili hrišćani. Nad njegovim moštima u Aleksandriji je sagrađena crkva. Upokojio se oko 304. godine.

Prema verovanju, Sveti Mina pomaže onima koji su u nevolji, zato je i čudotvorac. Predanje kaže da se više puta javljao kao ratnik na konju i pomagao vernima, a kažnjavao neverne.

Sveti mučenik Mina
Misirac po poreklu i vojnik po zanimanju sv. Mina, kao istiniti hrišćanin, ne mogaše gledati odvratno žrtvoprinošenje idolima, te napusti i vojsku, i grad, i ljude, i sve, pa ode u pustu planinu. Jer lakše beše sv. Mini živeti s divljim zverovima nego li s ljudima neznabožnim. Jednog dana prozre sv. Mina iz daljine neznabožačko praznovanje u gradu Katuaniji, pa se spusti u grad, i pred svima objavi svoju veru u Hrista Boga živoga a izobliči idolopoklonstvo i neznaboštvo kao laž i mrak. Knez grada toga, neki Piros, upita Minu ko je i šta je. Odgovori mu svetitelj: „Otadžbina mi je Misir, ime mi je Mina, bio sam oficir, no videći idolopoklonstvo odrekoh se vaših počasti. Sad dođoh da pred svima objavim Hrista moga kao Boga istinitoga, da bi i Ovaj mene objavio kao slugu Svoga u carstvu nebeskom.” Čuvši ovo Piros stavi Minu svetoga na velike muke. Šibahu ga, strugahu gvozdenim četkama, opaljivahu svećama, i mučahu raznim drugim mukama, pa ga najzad mačem posekoše. Telo mu baciše u oganj, da ga ne bi hrišćani uzeli, no hrišćani ipak spasoše od ognja neke delove. Te ostatke oni česno sahraniše, a docnije oni biše preneti u Aleksandriju i tamo sahranjeni, i nad njima crkva sagrađena. Postrada sv. Mina oko 304. god. i preseli se u carstvo Hristovo. No bi i osta veliki čudotvorac u obadva života, i na zemlji i na nebu. Ko god je sv. Minu slavio i na nevolji u pomoć ga sa verom prizivao, tome je on pomagao. Više puta javljao se kao ratnik na konju, da pomogne vernima ili da kazni neverne.

Sveti mučenik Stefan Dečanski kralj srpski
Sin kralja Milutina i otac cara Dušana. Po naređenju neobaveštenog oca bio oslepljen, a po naređenju lakomislenog sina bio u starosti udavljen. Pri oslepljenju javio mu se sv. Nikola u hramu na Ovčem polju, i pokazao mu njegove oči rekavši: „Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”. Pet godina proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i podvigom, krotošću i blagočešćem, trpeljivošću i blagodušnošću prevashodio je Stefan ne samo sve monahe u manastiru nego i sav Carigrad. Kada se navrši 5 godina javi mu se opet sv. Nikola i reče mu: „došao sam da ispunim svoje obećanje”. I oseni slepog kralja krsnim znamenjem, i kralj progleda. Iz blagodarnosti Bogu sagradio hram Dečanski, jedno od retko divnih dela vizantijske umetnosti i jedan od najznamenitijih spomenika negdašnjeg srpskog blagočešća. Sv. kralj Stefan sa sv. Savom i sv. knezom Lazarom čini jednu prekrasnu triadu od svetosti, blagorodstva i samopožrtvovanja, koje je narod srpski dao. Kao mučenik proživeo svoj zemni vek, i kao mučenik skončao 1336. god. primivši venac besmrtne slave od Svedržitelja, kome je verno poslužio.

Tropar (glas 4):Carstvo ježe na zemlji dobrje okormljaja stradalče i bagrjanicu nosja, smireno stjažal jesi mudrovanije, niščih posješčaja i svim hljeb razdrobljaja, tjemže prebožestvenaja Trojica carstvija kupno i mučeničestvo vjenec uvjeze tja.

Stefan Urošic NemanjićStefan Urošic Nemanjić – srpski knez (kraj XIII i XIV vek), sin kralja Dragutina i mađarske princeze Katarine. Umro je mlad i sahranjen je kao monah Stefan u manastiru Svetog Ahilija u Arilju, zadužbini njegovog oca. Prema legendi, iz groba mu je teklo miro, zbog čega ga je Srpska pravoslavna crkva proglasila za svetitelja. Manastir Tavna na Majevici, u Bosni smatra se zadužbinom njega i njegovog brata Vladislava. Neki izvori tvrde da je njihova, kao i njihovog oca, zadužbina i manastir Papraća.

Sveti mučenik Viktor i StefanidaViktor beše rodom Rimljanin i vojnik po zanimanju. Mučen za Hrista u vreme cara Antonina. Za vreme njegova mučenja neka mlada žena Stefanida izjavi, da je i ona hrišćanka. Viktor bi posečen a Stefanida rastrgnuta budući vezana jednom nogom za vrh jedne palme; i drugom za vrh druge palme.

Sveti mučenik Vikentije đakonIz Saragoske eparhije u Španiji. Strašno namučen za Hrista Gospoda, i najzad ispečen na gvozdenoj rešetci. Predao duh svoj Bogu 304. god. Telo mu počiva u Rimu u crkvi njegovog imena.

Prepodobni Teodor StuditZnameniti iguman Studijskog manastira, veliki stradalnik za ikone, mudri ustrojitelj manastirskog života, bogoduhnoveni učitelj Pravoslavlja i čudesni podvižnik. Upokojio se u Carigradu 826. god. u 68. god. starosti svoje.

Mučen i progonjen sveti kralj Dečanski
Muke i gonjenja podnese hrišćanski,
I kad se činjaše od sviju pobeđen
On pobednik beše, silan, nepovređen.
Svog oca pobedi dugom trpljivošću,
A Kantakuzena dubokom mudrošću.
Simonidu jetku pobedi ćutanjem,
A Šišmana cara bogopouzdanjem.
Od svog Silnog sina on silniji beše —
Uvek su silniji oni što ne greše.
Zemaljska se sila svršava bez sjaja,
A nebeskoj sili nigde nema kraja.
Stefan kralj Dečanski, krotak i umilan,
Od nebeske sile on bejaše silan,
Od Hrista mu beše i sila i slava,
Od Hrista mu život, presto i država.
To uvide Stefan, i to ispovedi,
Zato sve dušmane na kraju pobedi.
Pomoli se za nas, o čudesni kralje,
Da nam Bog spasenje i milost pošalje.

RASUĐIVANJE

Ako je ikad sedeo na prestolu zemaljskoga carstva car svetitelj, to je bio sveti kralj Stefan Dečanski. Grci, koji su Slovene inače smatrali varvarima, divili su se krasoti duše sv. Stefana kao jednom najređem čudu toga vremena. Kada car Kantakuzen posla k Milutinu nekim državnim poslom igumana manastira Pantokratorova, između ostaloga upita kralj Milutin i o svome sinu Stefanu. „Pitaš me, kralju, o drugom Jovu? reče mu iguman, budi uveren, da njegova ubogost stoji više tvoje kraljevske veličine”. Car grčki najpre je postupao sa slepim Stefanom vrlo surovo: prvo ga zatvori u jedno odelenje dvorca, i zabranio svakome pristup k njemu; a po tom ga predao u manastir Pantokrator s tim, da bi tamo pod teškim podvigom monaškim oslabio i propao. No blaženog Stefana Bog je čuvao, i on je podnosio podvige posta i molitve kao najbolji monah. O mudrosti njegovoj počelo se govoriti po celom Carigradu. I car ga je počeo uvažavati i češće od njega savete tražiti. Tako na primer sv. Stefan je doprineo da se sruši čuvena jeres Varlamova, protiv koje se borio sv. Grigorije Palama (vidi Sinaksar II nedelje časnog posta). Varlam se u to vreme nalazio u Carigradu, i veštom spletkom bio je zadobio za svoje mišljenje mnoge velikaše u crkvi i na dvoru. U nedoumici car prizva Stefana i upita šta da radi sa Varlamom? Mudri Stefan mu odgovori rečima Psalmista: omrzoh, Gospode, one koji tebe mrze! I još reče: „Opasne ljude treba izgoniti iz društva”. Čuvši ovo car Kantakuzen odmah protera Varlama s beščešćem iz prestonice.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu moć iscelenja u apostola Pavla (Dela Ap. 28) i to:
1. kako Pavle pomoli se i metnu ruke na oca Poplijeva, i isceli ga od srdobolje;
2. kako i mnoge druge u tom mestu tako isceli.

BESEDA

o Tvorcu novog čoveka
Da oba sazida sobom u jednog novog
čoveka tvoreći mir (Ef. 2, 15)
Došavši na zemlju čovekoljubivi Gospod došao je svima ljudima a ne samo nekima. Jevreji su očekivali Mesiju, On je došao kao Mesija. Neznabošci su očekivali Iskupitelja, On je došao kao Iskupitelj. On je došao s podjednakom ljubavlju i Jevrejima i neznabošcima. Trećega nije nikoga ni bilo na zemlji osim Jevreja i neznabožaca. Jevreji su jedini u svetu verovali u jednoga Boga; neznabošci su se klanjali idolima. No i Jevreji su bili pomračili veru svoju bezakonjima svojim, te nisu znali ništa. I tako po neznanju bili su se izjednačili i Jevreji i neznabošci. A po gotovu i po grehovnom prokletstvu, koje je od Adama bremenilo crnu zemlju. Kao što stari Adam nije pripadao samo Jevrejima nego i neznabošcima, jer su i jedni i drugi proizašli iz njega, tako ni Novi Adam nije pripadao samo jednima od njih nego obojima, jer je spasao oboje. Gospod Isus nije se mogao privoleti ni carstvu Jevrejskom, tj. carstvu praznog zakonskog formalizma, niti pak carstvu Jelinskom (odnosno neznabožačkom uopšte), tj. carstvu naturalističkih basni i demonskih bajanja i vračanja. No On je uzeo oba bolesnika, i oba iscelio. Oba je iscelio i sazidao u novog čoveka. A to je Crkva Božja. Tako je Gospod upraznio i odbacio i Jevrejstvo i Jelinstvo, i sazdao Crkvu Svoju svetu.
O Gospode Isuse, sveblagi i svemudri, sve je dobro i sve je mudro iznad reči što si učinio. Tebi slava i hvala vavek. Amin.