Da si bio momak pre, recimo, šezdeset godina, da bi izašao sa njenom
sadašnjom bakom bilo ti je potrebno mnogo više vremena. Možda nije imala
telefon, sigurno su joj roditelji bili strogi, u svakom slučaju, put do
kreveta trajao bi tri meseca a možda i duže.
Da si bio momak pre, recimo, trideset godina, da bi izašao sa njenom
sadašnjom mamom bilo bi ti potrebno mnogo više vremena nego danas. Ne bi
imala mobilni, internet, njeni bi bili poprilično strogi i put do
kreveta ne bi bio tako brz.
Ali pošto živiš u današnjem vremenu, ti možeš da joj pišeš kada hoćeš, da je zoveš kada hoćeš i ako je zainteresovana, a vrlo verovatno da jeste, možeš da spavaš sa njom odmah prve večeri.
I ne samo da pišeš njoj, nego da pišeš i stotinama drugih, svima, virtuelno vreme sve trpi.
Ono što je za njenu baku možda bio uslov nakon nekoliko meseci, za njenu mamu nakon mesec dana, za nju je nakon nekoliko sati.
Da si bio sa njenom bakom išli biste zajedno u pozorište. Pozorište šezdesetih i sedamdesetih, savršeno.
Da si bio sa njenom mamom išli biste zajedno u bioskop i na koncerte. Bioskopi i koncerti osamdesetih a i početkom devedesetih, savršeno.
Ovako pošto si sa njihovom unukom i ćerkom možete da idete eventualno svi zajedno kod psihijatra i taj novac koji biste dali za umetnost da date analitičaru.
Takvo je vreme. Sve je ogoljeno, tako i put do kreveta.
Baka je pisala pisma.
Mama se krila i zvala iz pošte kako je ne bi čuli njeni.
Dok ona razgovara i dopisuje se non stop, ni ne zna više sa kim priča, ni šta priča, važno je da priča i da se nešto dešava. Ako ništa drugo, kako kaže, ubija vreme.
U bakino doba sve je bilo sporo ali do realnih ljudi se brže dolazilo.
U mamino takođe, mada je sve bilo znatno brže.
Dok danas sve može, sve je na dohvat ruke samo dubine nigde. Instant razgovori, instant odnosi, instant poslovi, instant život.
Njena baka je eventualno u braku mogla da ti dosadi kroz 20 godina…
Njena mama je mogla da ti dosati kroz pet ili deset godina…
Dok ti ona dosadi nakon nekoliko nedelja ili meseci dok o braku ni ne razmišljaš.
Toliki je, otprilike, rok trajanja ljubavi ili veze danas.
I zato, nemojte neko da kaže – ružna baba!
Starost svakako nije lepa kao mladost ali je bar imala svoju mladost dok je pitanje šta će današnje devojke imati u njihovim godinama.
One su bar imale nešto, poslove, snove, decu, nadanja dok današnje devojke imaju na prvi pogled sve, lepotu posebno, osim nade i smisla.
Pitam se, na kraju, koga je bilo najlepše voleti u mladosti.
Da li njenu baku, koja je, tada, bila romantična duša, čitala, pevala, bila sva u zanosu budućih dana?
Da li njenu mamu, koja je bila u pop-rok priči, prava slika svog vremena?
Ili nju, koja ni ne zna u kom je fazonu, samo se drsko brani da je svoja.
Da li je i ko je, realno, od svih njih, u mladosti, bio najviše svoj?
Baka, ćerka ili unuka?
S.Simic
Ali pošto živiš u današnjem vremenu, ti možeš da joj pišeš kada hoćeš, da je zoveš kada hoćeš i ako je zainteresovana, a vrlo verovatno da jeste, možeš da spavaš sa njom odmah prve večeri.
I ne samo da pišeš njoj, nego da pišeš i stotinama drugih, svima, virtuelno vreme sve trpi.
Ono što je za njenu baku možda bio uslov nakon nekoliko meseci, za njenu mamu nakon mesec dana, za nju je nakon nekoliko sati.
Da si bio sa njenom bakom išli biste zajedno u pozorište. Pozorište šezdesetih i sedamdesetih, savršeno.
Da si bio sa njenom mamom išli biste zajedno u bioskop i na koncerte. Bioskopi i koncerti osamdesetih a i početkom devedesetih, savršeno.
Ovako pošto si sa njihovom unukom i ćerkom možete da idete eventualno svi zajedno kod psihijatra i taj novac koji biste dali za umetnost da date analitičaru.
Takvo je vreme. Sve je ogoljeno, tako i put do kreveta.
Baka je pisala pisma.
Mama se krila i zvala iz pošte kako je ne bi čuli njeni.
Dok ona razgovara i dopisuje se non stop, ni ne zna više sa kim priča, ni šta priča, važno je da priča i da se nešto dešava. Ako ništa drugo, kako kaže, ubija vreme.
U bakino doba sve je bilo sporo ali do realnih ljudi se brže dolazilo.
U mamino takođe, mada je sve bilo znatno brže.
Dok danas sve može, sve je na dohvat ruke samo dubine nigde. Instant razgovori, instant odnosi, instant poslovi, instant život.
Njena baka je eventualno u braku mogla da ti dosadi kroz 20 godina…
Njena mama je mogla da ti dosati kroz pet ili deset godina…
Dok ti ona dosadi nakon nekoliko nedelja ili meseci dok o braku ni ne razmišljaš.
Toliki je, otprilike, rok trajanja ljubavi ili veze danas.
I zato, nemojte neko da kaže – ružna baba!
Starost svakako nije lepa kao mladost ali je bar imala svoju mladost dok je pitanje šta će današnje devojke imati u njihovim godinama.
One su bar imale nešto, poslove, snove, decu, nadanja dok današnje devojke imaju na prvi pogled sve, lepotu posebno, osim nade i smisla.
Pitam se, na kraju, koga je bilo najlepše voleti u mladosti.
Da li njenu baku, koja je, tada, bila romantična duša, čitala, pevala, bila sva u zanosu budućih dana?
Da li njenu mamu, koja je bila u pop-rok priči, prava slika svog vremena?
Ili nju, koja ni ne zna u kom je fazonu, samo se drsko brani da je svoja.
Da li je i ko je, realno, od svih njih, u mladosti, bio najviše svoj?
Baka, ćerka ili unuka?
S.Simic
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.