Sveže ceđen sok jača otpornost organizma, leči glavobolju, grip i anginu.
Biljka koja vodi poreklo iz Meksika i raste skoro u celoj Evropi. Veoma je rasprostranjena i poznata pod razlicitim narodnim nazivima: čuvarka, pod silu živ, cmilić, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara, rosa u zlu dobra. Raste po vrtovima, baštama i krovovima. Za lečenje čuvarkućom vezana su razna praznoverja i narodni običaji, a danas skoro svaka kuca ima svoju čuvarkuću. Veruje se da neutrališe delovanje štetne energije, promene vremena, posledice stresa i negativnih misli, ali i da pomaže u isceljenju bolesti, smiruje i stabilizuje nervni sistem, izvlači iz učmalosti i povećava radnu sposobnost.
Naučni naziv Sempervivum u prevodu znači "uvek živući" i odnosi se na svojstvo biljke da preživi veoma nepovoljne uslove, ekstremne suše, mrazeve, siromašno kamenito tlo. Čuvarkuće su sukulentne biljke koje u svojim zadebljalim listovima čuvaju rezerve vode i tako preživljavaju sušna razdoblja. Stoga se ne moramo bojati da će ti prvorazredni umetnici preživljavanja nestati. Čuvarkuća je poznata kao lek protiv bola u uhu. Sveže ceđen sok pomaže pri lečenju čira na želucu, raznih upala sluzokože, jača otpornost organizma, leči glavobolju, astmu, kostobolju, bolesti srca i krvotoka, povećava krvni pritisak, otklanja grip i anginu. U novije vreme sok od sveže biljke koristi se protiv zapaljenja zuba i upale grla.
Lekovitost čuvarkuće dolazi od sadržaja jabučne i mravlje kiseline. Čuvarkuća ni danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Savremena istraživanja usmerena su na polisaharide iz njenog soka kojima se pripisuje delovanje na imunološki sastav i pomoć kod kanceroznih oboljenja. Proizvode se homeopatski preparati čuvarkuće koji se koriste kod gnojne upale zubnog mesa i upale grla. Beloruski stručnjaci preporučujuju sveži sok čuvarkuće sa medom kod srčanih mana.
Izvor Lovesensa.rs
Biljka koja vodi poreklo iz Meksika i raste skoro u celoj Evropi. Veoma je rasprostranjena i poznata pod razlicitim narodnim nazivima: čuvarka, pod silu živ, cmilić, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara, rosa u zlu dobra. Raste po vrtovima, baštama i krovovima. Za lečenje čuvarkućom vezana su razna praznoverja i narodni običaji, a danas skoro svaka kuca ima svoju čuvarkuću. Veruje se da neutrališe delovanje štetne energije, promene vremena, posledice stresa i negativnih misli, ali i da pomaže u isceljenju bolesti, smiruje i stabilizuje nervni sistem, izvlači iz učmalosti i povećava radnu sposobnost.
Naučni naziv Sempervivum u prevodu znači "uvek živući" i odnosi se na svojstvo biljke da preživi veoma nepovoljne uslove, ekstremne suše, mrazeve, siromašno kamenito tlo. Čuvarkuće su sukulentne biljke koje u svojim zadebljalim listovima čuvaju rezerve vode i tako preživljavaju sušna razdoblja. Stoga se ne moramo bojati da će ti prvorazredni umetnici preživljavanja nestati. Čuvarkuća je poznata kao lek protiv bola u uhu. Sveže ceđen sok pomaže pri lečenju čira na želucu, raznih upala sluzokože, jača otpornost organizma, leči glavobolju, astmu, kostobolju, bolesti srca i krvotoka, povećava krvni pritisak, otklanja grip i anginu. U novije vreme sok od sveže biljke koristi se protiv zapaljenja zuba i upale grla.
Lekovitost čuvarkuće dolazi od sadržaja jabučne i mravlje kiseline. Čuvarkuća ni danas nije potpuno istražena biljka i uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Savremena istraživanja usmerena su na polisaharide iz njenog soka kojima se pripisuje delovanje na imunološki sastav i pomoć kod kanceroznih oboljenja. Proizvode se homeopatski preparati čuvarkuće koji se koriste kod gnojne upale zubnog mesa i upale grla. Beloruski stručnjaci preporučujuju sveži sok čuvarkuće sa medom kod srčanih mana.
Izvor Lovesensa.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.