среда, 07. јун 2017.

Masline u saksiji

Maslini odgovara svetlo mesto. Zaliva se umereno, jer ne podnosi višak vlage u zoni korenovog sistema.  



                      


Maslina vodi poreklo iz Male Azije, gde je kao divlja vrsta rasla u šumama. Fosilni ostaci masline pronađeni u Francuskoj bili su stari 8000 godina pre Hrista. Danas je maslina najrasprostranjenija u zemljama Sredozemlja i severne Afrike. U kontinentalnim klimatskim uslovima, gde su zime hladne, maslinu možemo da gajimo u saksiji, na terasi ili u vrtu. Ukrasne forme maslina mogu dostići visinu od 180 cm i širinu od 150 cm.  


Maslina je veoma otporna i nezahtevna biljka. Ima duguljaste i kožaste listove na kratkim peteljkama, sa gornje strane su tamnozeleni, sa naličja srebrnasto sivi. Sitni i neupadljivi cvetovi, beličasto krem boje, oprašuju se pomoću insekata. U prirodi maslina cveta u aprilu, a u saksiji tokom maja ili juna. Cveta tek u drugoj ili trećoj godini života. Plod je jajolika jednosemena koštunica koja je u početku zelena, a kasnije dobija tamnoplavu, gotovo crnu boju. Divlja maslina na granama ima bodlje, po čemu se razlikuje od kultivisanih formi koje se plantažno gaje radi dobijanja ploda.

U saksiji maslina raste sporo, od 10 do 15 cm godišnje. Ukoliko je zemlja suva, mlade biljke u kraćem vremenskom periodu mogu podneti temperaturu od -6 stepeni, a starije do -10. U zimskim mesecima drvo masline čuva se u svetloj i prohladnoj verandi, ili u zastakljenoj hladnoj zimskoj bašti, ali temperatura ne sme da bude viša od 10 stepeni.

Za sadnju se upotrebljava termoplastična saksija sa odvodom, koja je tri puta veća od bale korenovog sistema. Kao supstrat za sadnju koristi se kompost kojem se dodaje malo gline. Zemlja za sadnju mora da bude dobro propusna, a na dno saksije obavezno se stavlja drenažni sloj.

Maslini odgovara svetlo mesto. Zaliva se umereno, jer ne podnosi višak vlage u zoni korenovog sistema. Od marta do maja zaliva se jednom u 10 dana, od juna do septembra jednom u 7 dana, ali po potrebi i češće (u zavisnosti od klimatskih uslova), a od oktobra do marta jednom u 15 dana. Višak vode iz podmetača obavezno prosuti, jer može da prouzrokuje truljenje korena.

Prvih pet godina maslinu ne treba đubriti. Kasnije se biljka može prihranjivati spororazlažućim granularnim đubrivom, i to dva puta godišnje, u martu i septembru. Orezivanje se obavlja u februaru ili u martu, kada se uklanja deo glavne grane koja nadvisuje sve ostale, kao i bočne, donje polegle grane. Na taj način stablo masline dobija lepšu formu, a proređivanjem krune smanjujemo opasnost od pojave gljivičnih oboljenja. Na kraju svake godine poželjno bi bilo potkresati krajeve grana.

Maslina, odnosno list, plod i ulje imaju izuzetna lekovita svojstva. Blagotvorno deluje kod kardiovaskularnih bolesti, opstipacije, pospešuje izbacivanje kamena iz žuči, sprečava delovanje raznih bakterija, smanjuje grčeve u crevima, koristi se za izradu raznih melema i masti kojima se leče opekotine i kožne bolesti...  

Izvor Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар