уторак, 20. јун 2017.

Eto, leto! – simbolika praznika Sunca :)

21. jun je prvi dan leta ili letnja dugodnevica. Ovo je dan koji se kroz istoriju čovečanstva u raznim kulturama proslavljao kao praznik Sunca (s obzirom na to da je danas najsunčaniji dan u godini) :) Zato ću danas posvetiti koji minut da napišem kako se gde proslavljao ovaj sunčani praznik, verovanja i simbolika.
 
Dok je čovek još živeo u harminiji sa prirodom, pre tehnološke ere, svi prirodni fenomeni, prekretnice i sl. slavili su se kao najveći praznici (meni se lično ovo sviđa mnogo više nego slavljenje raznoraznih verskih praznika, ali o tome neću danas). S praktične strane dugodnevica je bila orijentir za organizovanje sađenja i žetve. Takođe pored prolećne ravnodnevice, letnja je važila za jedan od tradicionalnih i popularnih perioda za venčanje.

U drevnoj Kini, prvi dan leta slavio se u čast zemlje, ženstvenosti i ‘jin’ sile, dok je zimska kratkodnevica bila praznik raja, muževnosti i ‘jan’ energije. Širom Evrope paganski narodi su za vreme letnje dugodnevice organizovale festivale i veselja. U drevnoj Galiji se priređivala Eponina gozba u čast istoimene boginje, zaštitnice konja i plodnosti. U germanskim i keltskim plemenima, pagani su slavili dugodnevicu ogromnom logorskom vatrom. Kada se hrišćanstvo proširilo Evropom i ostatkom sveta, mnogi rituali su usvojeni i transformisani. U Skandinaviji letnja dugodnevica se održala i dalje, ali malo preobražena u dan Svetog Jovana, koji je zamenio paganske bogove.

Plemena Severne Amerike praktikovala su ritualne plesove u čast Sunca. Jedan od najpoznatijih naroda severno-američkih Indijanaca nastanjen u području između reka Mississipi i Missouri je Sioux. Njihovi spektakularni plemenski plesovi su veoma poznati u svetu. Ritual je podrazumevao pripremu ogoljenog drveta, koja je predstavljala vezu između neba (raja) i zemlje. Oko drveta bi se u krug postavili vigvami (indijanski šatori) koji su predstavljali kosmos. Učesnici rituala su se uzdržavali do hrane i pića za vreme trajanja plesa, a tela su šarali simboličnim bojama.

Stari Sloveni su prvi dan leta slavili pod nazivom Kapalo ili Kupalo, bog leta, voća i cveća. Na ovaj dan praktikovalo se ritualno kupanje, i a lutka nazvana Kupalo ritualno se spaljivala ili bacala u vodu. Kasnije je ovaj praznik u Rusiji postao praznik Ivana Kupale, odnosno dan svetog Jovana, slično kao u Skandinaviji. Kupalo je zapravo zreli Jarilo (bog plodnosti i vegetacije), a Jarilo dolazi na svet svakog proleća. U leto se pretvara u Kupala, kada se njemu u slavu i priređuju slavlja. Ljudi mu zahvaljuju na poseti ovog sveta, i sreći koju je doneo. Pevaju se pesme bi Jarilo ponovo došao naredne godine. U trenutku letnje dugodnevice već je pola godine prošlo, ostalo je još nekoliko blagorodnih meseci, a onda dolazi zima, vreme prelepe boginje smrti i zime – Morane.

Нема коментара:

Постави коментар