Pravoslavni hrišćani obilježiće sutra
Miholjske zadušnice i, prema tradiciji, obići grobove, prislužiti
svijeće i u hramovima dati pomene svojim preminulim precima.
Zadušnice uvijek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvijek slavi u nedjelju, proveo u grobu.
U Crkvi se na zadušnice pominju i riječi Svetog Јovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova: "Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklijevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih"!
Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili ljetne, proljećne – u sedmici prije početka velikog posta i Mitrovske ili zimske.
Na Zadušnice se u crkvama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a poslije službe se ide do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju svijeće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule.
Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.
Izvor
Питање:
Pomaze Bog dragi Oci!
Nedavno je preminuo moj otac i zelim da ucinim sve sto je u mojoj moci da mu pomognem,da mu milostivi Gospod naseli dusu u Rajskom naselju,sve grehove oprosti.Bio je pobozni hriscanin i dobar covek,ali vise ne moze da moli za sebe,a ja iz velike ljubavi prema njemu zelim da mu pomognem.Molim Vas da mi pomognete savetima sta da ucinim.
Mnogo Vam hvala!
Валентина
Одговор:
Драга сестро Валентина,
Хришћанско учење о молитвама за умрле заснива се на вери у бесмртност душе и васкрсењу тела, а према речима Господа Исуса Христа: Бог није Бог мртвих, него живих, јер су у њему сви живи (Лука 20, 38). Умрли, по речима самога Господа, само прелази у други, вечни живот, а учешће у вечном животу зависи од овог привременог живота. Пошто се веза љубави међу хришћанима не прекида ни после смрти, то Црква наставља да се и надаље моли за своје чланове, па били они овде на земљи или су се већ преселили у вечност. Бесмртна љубав је основ молитве уопште, па и за упокојене. Говорећи о бесмртности душе, о вечном животу и о правој љубави, Христос и апостоли су учили да љубав не умире, да превазилази и гроб и да права хришћанска љубав никад не сме да охлади. Колика је брига Цркве за њене умрле чланове види се и из тога што је један седмични дан (субота), посвећен молитвама за умрле, а и на свакој Светој литургији ваде се честице за упокојене и могу се произносити молитве (јектеније) за њих. Поред тога Црква је одредила и неколико дана у години, када се врше општи помени за све умрле. Ти се дани називају задушнице. У нашој богослужбеној пракси служе се следеће задушнице: Месопусна субота (пред почетак Васкршњег поста), 2, 3, и 4. субота Васкршњег поста, побусани понедељак (или уторак Томине недеље, а у неким крајевима у току Светле седмице), субота пред Духове, Михољске задушнице, Митровске задушнице, а код нас Срба се на Видовдан врши помен "за све изгинуле за веру и Отаџбину, од Косовског боја до данас".
На задушнице се служи заупокојена Литургија, на којој се читају имена упокојених и за њих се ваде честице из просфоре. Те се честице стављају поред Светог Агнеца, четвртастог дела просфоре, који ће се на Литургији претворити у Тело Христово, а честице ће се у путиру сједнинити са Крвљу Христовом. То је, дакле, и највише што ми можемо учинити за своје покојнике, честицу извађену у њихову част, сјединити са Христом. По завршетку Свете литургије служи се заједнички парастос, на коме се опет читају имена покојника. За парастос се доноси кољиво, које се уз молитву прелива црвеним вином. Пшеница је символ васкрсења, јер зрно пшенице, бачено при сетви у земљу, иструне али из њега израсте стабљика и клас, нови живот. Ту пшеницу за кољивоо заслађујемо обично медом, соимволишући тиме жељу за сладосним животом у Царству небеском. После Литургије одлази народ, заједно са свештеником на гробље. Свештеник тамо окади сваки гроб и врши помен умрлима, читајући њихова имена из читуље, а на крају прелива гробове вином. На гхробовима се пале свеће и кандила, а сем тога, уочи задушница и на сам њихов дан, гори у кућама кандило, за покој душа умрлих сродника. Света је дужност живих да се брину о покоју умрлих. Сродници и пријатељи треба редовно да посећују гробове својих умрлих, да их одржавају у реду, да на њима пале свеће и кандила, да им на гробовима врше помене у 3, 9 и 40. дан по смрти, а потом полугодишњи помен и увек годишњи парастос, на дан њихове смрти. Поред паљења свећа и чињења помена, давања спискова имена за проскомидију, дужни смо да у име својих покојника чинимо и добра, хумана дела. Задужбина, дело за општу корист (црква, болница, школа, мост итд) је за спас душе не само своје, оног ко подиже, утемељује задужбину, већ и за душе раније преминулих сродника и предака.
Ето, драга сестро, видиш које су могућности Цркве за одржавање присне везе оизмеђу живих и упокојених и Ти ћеш, из љубави према своме оцу, чинити све оно што Црква препоручује, а најпре да се веза љубави међу вама не прекида. Онај човек, који је иза себе оставио лепу успомену, кога се живи са љубављу сећају, њему ће и Бог били милостив, па и по молитвама сродника и пријатеља. А Свети апостол Јаков каже: Много је моћна усрдна молитва праведника (Посланица Јаковљева 5, 16).
Бог да прости души Твога драгог оца, а Теби и осталој породици нека сачува трајну успомену на њега. Нек му је "вјечнаја памјат", вечна успомена.
о. Душан
Sveta crkvica u Svetoj Gori,mirom gradjena tamjanom kadjena,zlatom zlacena.U njoj sedi HRISTA BOGA MAJKA,suze roni crnu Zemlju ljubi,pitase je deset Andjela i dvanaest Apostola,sta se tebi HRISTA BOGA MAJKO?Prodjite me se deset Andjela i dvanaest Apostola,imala sam SINA jedinca,ljudi mi ga otese na krs razapese,pod nokte mu cavle kucase ispod nokta krvca kapase,kamen se raspadase iz kamena ruze cvetase.Andjeli sa Nebesa silazase ruze berahu i na Nebesa nosahu.Nebesa zamirisase i bolje od izmirne i od tamjana a Andjeli u horu zapjevase SLAVA BOGU na Visini,a na Zemlji mir medju ljudima i dobra volja.AMIN
ЗА УПОКОЈЕНЕ ШТА ЧИНИТИ И КАКО ПАЛИТИ СВЕЋЕ
uploaded srpski vitez
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.