KAKO SE SREĆNO UDATI

Vladislav Đorđević: SAVETI ZA DEVOJKE: KAKO SE SREĆNO UDATI

Svedoci smo interesantnog paradoksa: Srbija je zemlja sa najvećim brojem lepih devojaka na svetu, a istovremeno i zemlja u kojoj konstantno opada broj sklopljenih brakova. Tu očigledno nešto nije u redu. To što nije u redu jeste poremećaj na bračnom tržištu (marriage market disorder).
Odluka da se stupi u seksualne odnose, skpopi brak i rodi dete prvenstveno je u rukama devojaka. Ta pojava je odavno poznata biolozima i nazivaju je „ženski izbor” („female choice”). Uzroci „ženskog izbora” su mnogostruki, ali je primaran taj što su žene te koje poseduju veće „roditeljsko ulaganje” („parental investment”), tj. što imaju intrinzično veću biološku, tj. reproduktivnu vrednost. Budući da su odluke vezane za seks, brak i reprodukciju uglavnom u rukama devojaka, vredno je razmisliti o tome kako da one danas nađu „Gospodina Pravog” („Mr Right”).

 



1. Devojačke strategije

Devojačke strategije privlačenja „Gospodina Pravog” su mnogobrojne. Jedna od najčešćih je skretanje seksualnog interesovanja na sebe. U tu svrhu skraćuju se majice i suknje, a produžavaju trepavice i nokti. Ova strategija donosi mnogo mladića zainteresovnih za seks, ali ne i mnogo mladića spremnih na brak. Štaviše, strategija napadne koketerije odbija mladiće za brak. Svako voli seks sa koketom, ali malo ko je spreman da se njome oženi. Karta seksualnog primamljivanja nije toliko uspešna koliko se devojkama na prvi pogled čini.
Devojke smatraju da će obrazovanošću lakše privući mladiće. Na prvi pogled to izgleda logično. Svako voli da pored sebe ima obrazovanu devojku. Ali sa obrazovanošću rastu i devojački bračni kriterijumi. Devojke instinktivno traže mladiće koji su bar jednako toliko obrazovani kao i one. A tu nastaje problem. Žene su danas u proseku obrazovanije od muškaraca. Po podatku koji daje Ankica Šobot u zborniku „Obrazovanje u tranziciji” (2011), postoji „veći broj više i viskoko obrazovanih žena nego muškaraca među rođenim 1963. i kasnije” (str. 220). Dakle, ukoliko ste rođeni 1963. ili kasnije, a osoba ste ženskog pola, imate veće šanse da ste obrazovniji nego muškarac iz vaše generacije. To je nalagodna situacija, jer devojke imaju tendenciju da se udaju za muškarca koji je bar isto toliko obrazovan koliko i one. Zapravo, one preferiraju muškarca koji je obrazovaniji od njih. A gde da takvog nađu kad postoji „veći broj više i viskoko obrazovanih žena nego muškaraca”. Dakle, karta obrazovanja nije toliko uspešna koliko se devojkama na prvi pogled čini. Zapravo, ona je kontraproduktivna. Statistika je neumoljiva: šanse da se udate utoliko je manja ukoliko ste obrazovaniji.
Devojke smatraju da će sa porastom svog materijalnog statusa lakše privući mladiće. I hoće. Svako voli finansijski nezavisnu devojku. Ali finansijski nezavisne devojke imaju veće bračne kriterijume od onih koje to nisu. Očigledno da ni karta finansijske nezavisnosti nije toliko uspešna koliko se na prvi pogled čini.

2. Vrednost devojačkih strategija

Ulaganje u fizički izgled, obrazovanje i finansijsku nezavisnost svakako je dobrodošlo svojstvo devojaka. Svaki mladić sanja da pored sebe za ceo život ima jednu lepu, obrazovanu i sposobnu osobu. Ali da bi mladić mogao da sa nekom devojkom proživi ceo život u sreći to nije dovoljno. Većina mladića će pregoreti to da neka devojka ima neku sitniju fizičku manu (npr. prirodne nokte), da ne zna koji je glavni grad Azerbejdžana ili da nije zaposlena. Ali malo ko od njih će preći preko znakova moralne lakomislenosti.
Glavni aspekt srećnog braka nije ni fizičke, ni intelektualne, ni finansijske prirode nego moralne. Da bi brak bio srećan supružnici se moraju voleti i ceniti. Oni moraju pokazivati privrženost i uvažavanje. Popularna kultura ne uči devojke toj vrsti izgrađenosti. Ona ih uče da budu „kučke”.

3. „Ko će naći vrsnu ženu?”

Da je karakternost najvažnija osobina koju mladić traži od potencijalne mlade bilo je poznato starima. Drevni pisac je to izrazio retorskim pitanjem: „Ko će naći vrsnu ženu?” (Priče Solomunove 31,10a). Za mudrog Solomuna, nisu ni fizička, ni intelektualna, ni materijalna svojstva od prvorazredne vrednosti na „bračnom tržištu”. Najvrednije svojstvo koje devojka može uneti u brak jeste karakter. Najpoželjnija udavača nije ona koje ima silikonske implantate u grudima, botoks u usnama, pirsing u pupku ili tetovažu na ramenu, nego ona koja je „vrsna”. Takva žena „vrijedi više nego biser” (31,10b).

4. „Obilje vrlina”

Da je posedovanje vrlina najcenjenija devojačka osobina nisu smatrali samo drevni Jevreji, nego i drevni Grci. Evripid je zapisao: „O ženo, tvoj muž ne traži lepotu već obilje vrlina!” (Andromaha 207,8). Većina savremenih mladića treži devojku koja ima „obilje vrlina”.
Drevni Rimljani su takođe cenili devojački vrlinski život. Plaut je zapisao: „Ako žena s vrlinama u brak stupi, tad je dosta miraza donela” (Aululalija 2,2). Većina savremenih mladića očekuje od devojke taj miraz.

5. Poremećaj na „bračnom tržištu”

Opadanje broja sklopljenih brakova nije uslovljen pomanjkanjem poželjnih devojaka, nego poželjnih mladića. Poremećaj na „bračnom tržištu” uzrokovan je krizom muškosti. Višedecenijsko ideološko forsiranje školovanja i zapošljavanja devojaka stvorilo je čitavu armiju neoženjenih mladića i neudatih devojaka. Gubitnici su i jedni i drugi. U takvoj klimi muške degradiranosti, devojke su posegnule za očajničkim rešenjem: za hipererotizaciju sopstvenog tela. Ali to rešenje donosi samo kratkotrajno zadovoljstvo, a ne i trajnu bračnu sreću.

6. Zaključak

Savremeni mladići su umorni od traganja za „vrsnom” ženom. Ono što oni češće nalaze jesu devojke koje se nadmeću u neukusnom seksepilu, lažnom obrazovanju i oholom samoljublju. Oni su željni žene koja će biti verna supruga, brižna majka i vredna domaćica – sve ono što devojke ne uče u školama. Uprkos svim promenama, tajna srećnog braka i dalje je tamo gde je bila u drevno doba: u međusobnom poštovanju i ljubavi. Umesto napirlitanih šiparica i nadriučenih studentkinja „rodnih studija” nama su potrebne „vrsne” devojke koje „vrijede više nego biser”. U pravu si Solomune! I Evripide i Plaute!

Bibliografija

1.      Šobot, Ankica, „Rodne obrazovne karakteristike i reforma obrazovanja u Srbiji”, u: „Obrazovanje u tranziciji”, Nova srpska politička misao, Beograd, 2011, str. 215-234.

Izvor