Свети владика Николај о Ноћи Вештица

 

После пада Берлинског зида, народи на комунистичком истоку су прихватали некритички све што им се са запада сервирало. Један од нових празника који би инфериорни и људи без самопоштовања требало да прихвате је и тзв. „Ноћ Вештица“. Овај празник су стидљиво деведесетих година двадесетог века на Балкану уводиле испоставе познатог јеврејског милијардера Џорџа Сороша, да би данас овај пагански празник био уведен и у многе основне школе. Тако је блага покорност идејама јеретичког запада коју је код нас увео раскалуђер Доситеј Обрадовић ушла у своју вулгарну фазу. У следећем тексту, прочитаћете шта је о „Ноћи Вештица“ мислио свети владика Николај.

Као Православни Хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим световним стварима и ванцрквеним активностима у сагласју са нашом светом Православном вером или није.

У протеклих месец дана све нас у спољњем свету подсећа да се ближи празник Haloween: деца у школама увелико цртају бундеве, вештице и слепе мишеве, родитељи размишљају како да набаве или сашију идеални костим у којем ће њихова деца ићи по кућама и тражити слаткише „плашећи“ комшије (trick or treating), из излога нам се кезе и цере ликови вампира, вукодлака и разних демона, који понекад изгледају „симпатично“ – шаљиво, а понекад узнемирујуће. Многи ће од нас пристати да поведу своју децу „trick or treating“ увече 31. октобра, кад зађе сунце, иако нам је тај обичај потпуно стран и у најмању руку чудан.

Многи ће, у жељи да се њихова деца не разликују од осталих, учествовати у овом празнику, правдајући се да је све то само забава за децу и да ту нема никаквог дубљег значења.

А ево шта је заправо позадина празника Halloween :

Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак.

Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити – отуда обичај звани „trick or treating“. Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.

У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник „Свих Светих“ 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај» а ноћ уочи празника Свих Светих („All Hallows eve“) служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.

Чак је долазило и до крађе и скрнављења свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.

Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween.

Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била „само“ забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу „маскирамо“ и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа» Бог а нашег, који нам је заповедио: „Немој имати других богова осим Мене“.

У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun).

Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара.

Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.

Свети Николај Жички и Охридски

Izvor 

Архангел Михаил - Молитва детей

МОЛИТВА ЗА ЗАШТИТУ ОД НЕЧИСТИХ СИЛА

Боже вечни, који си род људски избавио од робовања ђаволу, избави и мене, слугу Твога, од сваког дејства нечистих духова. Нареди злим и нечистим дусима и демонима да одступе од душе моје, и да не бораве нити се скривају у мени, него нека ради светог Имена Твог, и јединородног Сина Твог, и Животворног Духа Твог, беже од створења руку Твојих и да будем очишћен од сваког искушења ђаволског, да би свето и праведно и побожно поживео, удостојаван пречистих Тајни јединородног Сина Твог и Бога нашег, са којим си благословен и препрослављен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

О МОЛИТВИ

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ

Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога, молитви, јер је велика њена сила.

Антиох Пандект

 МОЛИТВА ЗА ЗАШТИТУ ОД НЕЧИСТЕ СИЛЕ

МОЛИТВА ЗА ЗАШТИТУ ОД НЕЧИСТЕ СИЛЕ

Господе Исусе Христе, Сине Божји, огради ме светим Твојим Ангелима и молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, силом Часног и Животворног Крста, Светог Архистратига Божјег Михаила и осталих Небеских сила бесплотних, Светог Пророка и Претече, Крститеља Господњег Јована, Светог Апостола и Јеванђелисте Јована Богослова, Свештеномученика Кипријана и мученице Јустине, Светитеља Николаја, архиепископа Мирликијског чудотворца, Светитеља Лава, епископа Катанског, Светитеља Јосифа Белгородског, Светитеља Митрофана Вороњешког, преподобног Сергија, игумана Радоњешког, преподобног Серафима, Саровског Чудотворца, Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке њихове Софије, светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане и свих светих Твојих, и помози мени, недостојном рабу Твојему (име оног који се моли), да ме избави од свих насртаја непријатељских, од сваке мађије, чаролије, врачања и од лукавих људи, да не узмогну учинити мени зла никаквога.
Господе, светлошћу Твојег блистања сачувај ме ујутру, преко дана, навече и када сан долази, и силом благодати Твоје одврати и удаљи зла свака нечиста која дејствују по наговору ђавола. Ко је тако мислио и чинио - врати њихово зло назад у пакао, јер Твоје је Царство и Сила, и Слава, Оца и Сина и Светога Духа. Амин. 

http://www.svetosavlje.org/

Црква је породица Божија

Из Књиге „КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР“
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

Св. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Црква је породица Божија

Црква хришћанска (православна), браћо моја, није никакво  философско друштво у коме се људи надмећу својом памећу решавајући питање има ли Бога или нема. Црква хришћанска је породица Божија која чува стара и додаје нова сведочанства не о томе да ли Бог постоји – то се само по себи разуме, него о томе да се Бог јавио свету у телу и у лицу Господа Исуса Христа. Та породица је тако порасла у току 2000 година да својим бројем надмаша највећа царства на земљи.
Црква није философија, црква је сведочанство; живо сведочанство живих људи. Многи милиони сведока живели су пре нас; они су и сад живи у другом свету. Многи милиони живе сада са нама. И они ћe после смрти живети у другом свету. А многи милиони живеће после нас. И они he се наћи у духовном свету заједно с нама и свима осталим сведоцима Христовим од почетка до свршетка времена. Ако се Бог није јавио и дао своје лично сведочанство о себи, онда људима ништа не остаје него да очајни чекају док се Бог не јави. Јер док се Бог не јави на несумњив начин и не да лично сведочанство о себи, све што људи буду мислили и говорили и писали о Богу то ће бити слутње и нагађања, гатке и претпоставке. Само кроз Бога може се познати Бог, и само кроз сродство с Богом може се појмити сродство људи…
Али ако се Бог јавио, браћо моја, не може се рећи: то је ништа; нити се може рећи: то је нешто; него се мора рећи: то је све. Јер, не би се Бог јавио људима да буде мањи од великих људи, нити би се Он јавио да буде као један од њих; нити би се Он могао ставити у ред многих других путника, нити у списак осталих многих гостију на земљи. Ако се Бог јавио онда је Он све, а све друго је ништа. Све друго је ништа што није Он признао за нешто.
Наша Црква сведочи да се Бог јавио. Црква зна кад се Бог јавио, и зна какав се јавио; зна шта је Он рекао, шта је учинио, шта је открио, шта је обећао. Зна ко га је родио и место где се родио. Зна имена и занимања и карактер Његових првих сведока апостола и јеванђелиста и мученика. Зна за велика чудеса која је Он створио и чудеса која су се на Њему збила. Зна за Његову љубав мудрост и силу. Зна за Његову смрт и Његово васкрсење. Зна како је расла Његова божанска породица из века у век кроз двадесет векова. Зна за чудеса која су се у име Његово догађала из године у годину кроз 2000 година. Зна по имену многе слабиће који су помоћу Њега постали јунаци. Зна за многе грешнике који су Духом Његовим проштени и очишћени па су постали праведници. Зна за многе злотворе које је Његово име обратило у добротворе. Зна за многе развратнице које су кроз Њега постале светице и мученице. Зна за многа мрачна племена и народе који су се клањали идолима док вест о Њему није дошла до њих и просветила их светлошћу разума. Зна и то како су Његови апостоли јеванђелском зубљом осветлили пагане и крволочна племена на европском континенту. Али – авај браћо моја, Црква зна како се европско човечанство у последње време поколебало у вери у Христа као у Бога јављенога, и стало у ред оних који су га у Јерусалиму осудили и убили. Онај исти страх јудејски који је во времја оно многе одвраћао од Христа а друге опет чинио потајним ученицима Његовим, исти онај страх уселио се и у такозвану књижну интелектуалну и политичку Европу нашег времена. Обузети тим страхом неки се јавно одричу Христа и хвале Барабу, други окрећу леђа Цркви и удаљују се ћутке али празне душе; трећи остају Христови следбеници али само потајно, да их не би модерни гонитељи Христа искључили из својих ложа, као Јевреји из својих синагога.
Мало по мало па је семе неверовања да се Бог јавио порасло и донело своје горке плодове. Христос је негда прекорео своје ученике што нису поверовали Марији Магдалини и још двојици ученика да су Га видели васкрсла из гроба и да су говорили са Њим живим. Прекори их за њихово невјерје и тврдост срца што не вјероваше онима који су га видјели да је васкрсао (Мк. 16, 14). И сви ученици повероваше. Колико и колико пута је живи Христос на разне начине и преко најбољих људи прекорео крштене Европејце за њихово неверовање и тврдост срца, али узалуд. Зато је Европа ударена троструким бичем: незнањем, бригом и очајањем. Али о томе се мора засебно говорити.
Што се Европа поколебала у вери у Бога јављенога, за то има и узрока и објашњења, премда нема извињења. Али нити има узрока ни објашњења српској поколебаности у вери у Бога јављенога. Јер српски народ нагомилао је кроз векове свога живота, одвојен од Европе, нагомилао је безбројна сведочанства о Богу јављеноме. Христос га је калио у огњу мука стотине година да би у ово време, баш у ово време стао у Европу светао као сунце, пун као море, снажан као апостоли да буде од помоћи раслабљеној Европи. Но ми смо за кратко време поново зарђали тако да нас је Господ морао поново бацити у огањ да нас прекали. Богу нашему слава. Амин.

Istinoljublje

МОЛИТВА СВЕТОМ АПОСТОЛУ И ЕВАНЂЕЛИСТИ ЛУКИ

О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас.
Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо.
Помози нам, неукима и неразумнима да "разумемо Писмо" које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобом насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.

Житије Светог Апостола и Јеванђелисте Луке

 

Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше "пред лицем" Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија.
У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35).
По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече.
Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. То се догодило у време Другог путовања светога Павла. Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији (Д. Ап. 20, 6), проповедајући и ширећи хришћанство.
Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. Не напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава).
Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога свега. У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола. У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше "први очевидци и слуге речи". (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.
После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. Не прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по други пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени; јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4,6.10).
Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.
У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.
Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог.
У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.
Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама.
Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин.

Текст преузет из књиге: Преподобни Јустин Ћелијски, "ЖИТИЈА СВЕТИХ"

Извор: Епархија бачка 

Kо нас претвара у зомбије!?

Америка нас претвара у зомбије помоћу злог плана

Сатанин план или ко нас претвара у зомбије!?

(Фото: Илустрација)   Београд-Након генетички модификоване (ГМО ) хране, вештачки изазваној промени времена, оружја у облику смртоносних облака клицоноша, војски генетских мутаната или популације подвргнутe контроли ума помоћу радио таласа, мален је корак до психотроничког оружја – агресивног облика психичке енергије. А то нам се данас управо дешава, под именом: Трећа београдска зомби шетња, са око 200 учесника, продефиловала је у недељу вече центром Београда 26. октобрa 2014 године [1], а даље следи „прослава Халовина“ и још којекаве сатанске накарадности. Психотронички планови колико су напредни, толико су веома зли у својој бити, заправо зли и према себи, односно, према онима који их креирају. Као неко ко прати ово са стране, можемо рећи: па добро, мене се ово не тиче, никакав утисак страха неће изазвати у мени нити ће ме уплашити њихово безакоње! Као и страх од терора, који хара негде по свету, али који нема никакве везе са мојим животом. Aли има за децу и за будуће генерације Срба! … Орвеловска ноћна мора методично саткана од стране светских Циониста и домаћих издајника? … У ексклузивности овде (у Србији) Београду желе развити нови план, наводно „научни програм“ кажу … Како „хаваришу“ наше нерве? Пре него што опишемо антихристов план, да прво разјаснимо шта су психотроничке манипулације и њихова пропратна оружја. Званична верзија онога што сматрамо да се крије иза термина „психотроничкa оружја“ налази се у дефиницији која се у јавности појављује у последњих 25-30 година, док данас исте системе сусрећемо са називима као што су „електромагнетна оружја“, неубојита, односно „не смртоноснa оружја“ и сл. Крајњи циљ је један: апсолутна контрола људског ума, воље и понашања! И, према томе, апсолутна контрола човека! Сви који са скепсом гледају на овакве ствари требају имати на уму како електромагнетна оружја нипошто нису нова ствар, будући да су прва истраживања почела у САД-у и Совјетском Савезу још крајем 50-их година прошлог века, а чак су их и сами Американци уврстили у своје дугорочне планове за опремање војске до 2020. године. „Психотроника“ је чешки израз за парапсихологију, дисциплину која се бави граничним подручјима психологије и „аномалним“ појавама везаним уз промењена стања свести. Чешки парапсихолози (и њиховe колеге из периода хладног рата) бавили се и феноменима који се сада обично не сврставају у подручје парапсихологије. Парапсихологиња Лариса Виленскаjа (погинула у саобраћајној несрећи 2001 год.) каже да је тај израз био први пут предложен по аналогији са „биоником“ у значењу подручје које се бави конструисањем уређаја који могу побољшати или репродуковати извесне пси-феномене (као што је психокинеза у случају „психотроничких генератора“ које је развио Роберт Павлито), а касније је укључивала и неке друге феномене. Психотроника укључује проучавање, како технологија врши истовремену сарадњу сa људским умом, „суптилном“ физиологијом и телесним процесима. Пошто се бави и вишим аспектима и областима реалности, психотроника је интердисциплинарно подручје које укључује конвенционалне научне дисциплине, математику, филозофију, метафизику и езотеричке студије. Прва психотроничкa конференција одржана је у Прагу, у јуну 1973 године. Док је 1980-тих, психотроника у Чехословачкој ушла у војне академије. Сa распадом источног политичког блока и СССР-а, психотроничкa истраживања су прешла у приватно подручје [2]. Дакле, у периоду Хладног рата, док земље попут Велике Британије, Француске, Јапана и Израела такође, чине напоре са своје стране у развићу истог и у стопу прате поменуте две велике светске суперсиле … Ексклузивно се израђује нови зли план („научни програм“ како наводно кажу…). Јеврејска надмоћ – за разлику од Српске супериорности коју смо изгубили негде у белосветским новотаријама сваке врсте које смо прихватили – чијa „беспућa“ имају за циљ потчињавање народа кроз … удар на нервни систем и, на крају, „разбијање“ храбрости, витештва и јунаштва, код људи! Знамо, наравно, да је нервни систем код људи нешто веома, веома важно, јер када је неки нерв „уништен“… онда идеш „у шетњу“! Међутим, човек који има „нерве“, је постојан, чврст, креативан, итд. Једноставно дише „пуним плућима“, живи (енергично) одликује га акција итд. Навешћемо као пример, један веома импресивaн интервју из руских новина „Правда“ вођен са пензионисаним генералом обавештајних служби Русије, Борисом Ратникофим. Између осталог Ратникоф каже да су истраживања научника на изради специфичног оружја и опреме показала како таквa оружјa (нпр. психотроничка) могу да трансформишу људе у контролисане зомбије! Умирио је читаоце ракавши, да се Руси неће спуштати на тај ниво! – И додао је као „зачин“ једну занимљивост: „Израелски научни истраживачи примењују такве студије за откривање нових људских могућности путем самоконтроле, променe свести и побољшањa њиховe физичкe опремљености, тј. телесног потенцијала, посебно спортиста (психотронички допинг). Штавише, развијају обавештајну технологију и методе за планирање људског понашања на основу стимулације математичких симбола… Кабала (Јеврејска магија)“! Ово нам све говори! И то је у потпуном складу са жељом Циониста (види „Протоколи сионских мудраца“ итд.), све тежње и планови су записани … а то се управо и дешава. Записано je тј. како разним методама људима „испирати мозак“ (тј.Mind Control) зато што желе сопствену планету и да нас, све људе, учине послушним робовима. Људи ће мислити да све чине забаве ради, ни размишљати неће итд. итд . Ово је „Врли нови свет“?! Један ужасни пакао за „не-елиту“, коју позивам да размисли шта јој сe може десити у скоријој будућности (а то је врло вероватно!) … Понављам, морамо се од овог одбранити због наше будућности, наше деце и будућих људи овога света. Због мене не! Погледајте који је ционистички „Зомби план“. По том плану, потребно је наше нерве сабити у „контрактуру“, што је циљ да се овлада нашом вољом, свешћу и почнемо радити оно, што они желе“: са нама ће се играти, а ми ћемо на сваки њихов „миг“ бити увек ту … лутке! Овај зли план су осмислили најморбиднији умови, рад на развоју и промовисању „типа оружја“ које може да неутралишe сваку природну отпорност реакције појединца на спољашње надражаје и додатно може претворити људе (тј нас, сачувај наc Боже!…) у „објекте механичког кретања“, односно, без воље, без емоција (љубави, мржњe, болa, надe, итд.) и, наравно, без „рикверца“, односно нећете никако моћи преобрнути ову тужну ситуацију… Него, како заправо желе да нас начине Зомбијима? Психотроничко оружје извршиће потпуни напад на централни нервни систем жртве (опет кажем: овде подразумевам САД!),“сагореће“ ткиво можданих ћелија, што ће природно утицати на функције мозга – односно, људи ће постати… анестезиранa телад! И тако, мењајући здравствено и психичко стањe… Промениће било који друштвени систем у свету, па и код нас, „мењајући“, буквално на овај начин… И како је горе наведено у интервју Руског генерала (?) израелски научници већ чине напорe на развијању таквог оружја… Психотроничко оружје „made in Cion“ (!) омогућава коришћење (in FULL dil.!) аналогна расположивa техничка средства: нпр. електромагнетно зрачење, као и оно које емитују „микроталасне пећи“, којe, наравно, сви знамо како брзо загревају храну – и то… неприродно! – Да брзо подгрејете своју ужину, што је добро, али, колико је добра у томе, толико је и лошег, јер храна постаје канцерогена, што је други велики проблем итд. итд. Ово називају „Новим инструментима за постизање политичких и стратешких циљева“! Па, се питам, зашто неко од надлежних не нареди стручну проверу оваквих „научних достигнућа“ која на крају испадају не само глупост, већ и опасно оружје, можемо слободно рећи, које (њима) служи за политичке и стратешке циљеве? Ствар смрди, зар не?! Заиста, многи већ говоре да су ова демонска психотроничка оружја, још једна сатанина креација (којa улази у умове ових научника како би конструисали овакве направе!) које у укупном збиру постају опасније и од атомско-нуклеарног оружја! Они ће вам рећи, како нуклеарно оружје (тј. атомске бомбе) уништавају живот на земљи, превасходно човечији, што је тачно… Али, ово се односи само на тело: ни ваш ум, нити нерве, а посебно душу не дотичу. Док психотроничкo оружје … спржиће у вама („ψήνουνε“) и живу људску душу, највећи дар Божији човеку! Споменимо на крају, да ови невидљиви зраци психотроничког оружја (високо прецизни „таласи“), како тврде научници „ниске фреквенције“ имају способност да директно утичу на мождане ћелије и на тај начин мењају не само психолошкo расположење народа, већ и да нам са стране дискретно шаљу „скривене“ поруке које смо дужни да урадимо (нпр. команде!), улазе нам буквално у мисао итд. Исправите ме ако грешим, али да овде узмемо за пример једноставну и „безазлену“ рекламу, која нам сугерише да купимо неки производ, када вам неко услед утицаја пропаганде о том производу може испричати читаву науку… Сада замислите рецимо, шта ће се десити на овај начин у случају употребе психотроничног оружја!? … „Мама ЦИА“! Експериментални програм ХААРП (High frequency Active Auroral Research Project) има за циљ да проучава јоносферу да се преко вештачки изазваних температурних промена у јоносфери могу боље проучити њене карактеристике. Међутим, постоје озбиљне опомене од стране Розали Бертел, председника интернационалног Института за бригу о људском здрављу, да је ХААРП гигантски „грејач“ способан за велике промене у јоносфери, у стању да ствара не само рупе, већ да буквално засече слој атмосфере који нас штити од погубног космичког зрачења. За овај подухват физичар др Бернард Еастлунд је изјавио да представља највећи грејач јоносфере који је икада постојао [3]. Дакле, насупрот званичним тврдњама, може се приметити да пројекат ХААРП припада сличној групи истраживања као и стварање прве атомске бомбе. Настао је пре неколико деценија у окриљу Пентагона, а главни ресурси су му смештени у беспућима Аљаске, довољно удаљеној области и са идеалним климатским карактеристикама. Срце пројекта представља уређај за емитовање снопа енергије снаге 1,7 гигавата усмерених према јоносфери, што доводи до њеног „кључања“. Јоносфера реагује зрачењем дугим таласима према Земљиној површини чије би зрачење могло имати глобалне последице по живи свет, о чему се углавном не говори у научним круговима. Три Теслина пројекта: бежични пренос енергије, контрола електропроцеса у Шумановој шупљини (простору између Земље и јоносфере), и осцилатор који може да изазове вибрације тла на контролисаној фреквенцији, чине кључне елементе пројекта ХААРП [4]. Програм је пропраћен теоријама завере, према којим је амерички ХААРП „супер-оружје“ за масовно уништење, којим, кроз намерно стимулисање јоносфере постиже селективни прекид комуникације у одређеним географским областима, неутралише становништво, доводећи га у стање мировања / неактивности (психотроничкo оружје), изазивајући временске неприлике, земљотресe (у животнoj средини / геофизичкo оружје), итд. Руска државна Дума говорећи о овом америчком програму, износи мишљење да је реч о војном оружју способном да онемогући радио комуникацију, изазове озбиљне сметње у електричној мрежи, у системима снабдевања гасом и нафтом и оствари веома лош утицај на ментално здравље у оквиру погођеног региона. Контрола временских прилика спада у следећу категорију његових дејстава, преко којих се може „непријатељским“ регионима или „пријатељским“ нацијама без њиховог знања дестабилизовати економски, агрокултурни и екосистем. Тако погођена земља ће врло брзо бити зависна од помоћи Запада, првенствено Америке, што би је довело у подређен и завистан положај, можда и за дужи временски период [5]. Да закључимо: Америка нас претвара у зомбије, помоћу злог плана који је креирао психотроничко оружје, које нападају нервни систем, а наши марионетски властодршци, не могу, не смеју и не желе нас од зла заштити!!! http://srb.fondsk.ru/

О томе да човекову судбу не устројава ни кретање звезда нити коло среће, већ Промисао Божији Свети Максим Грк

Прочитавши много књига различитих, како хришћанских тако и оних које сачинише световни мудраци, и сабравши одатле довољно душевне користи, ја се, пре свега, научих томе да Творац свега и Владика јесте Дароватељ и Савршитељ сваке врлине коју стичемо, ми људи, (као) и сваке власти и владарства, које желимо. То познах и схватих. Јер је речено: "Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, и силази од Оца светлости" (Јаковљ. 1, 17).

Једно је "дар добри", а друго је "поклон савршени". "Дар добри" - то су душевне врлине, као што су: разумност, храброст, праведност, целомудреност, кротост и смиреномудреност; то су, такође, и животна добра која нам дарује Вишња Божанска Доброта, а која су нам потребна да бисмо живели и (то) да бисмо живели добро. "Поклон савршени", који се свише обилно дарује достојнима, јесте разноврсна благодат Духа Светога, која усавршава, утврђује и чува ненарушеним горепоменута природна добра душевна. Царство и свештенство - украшени и чувани побожним исповедањем православне вере - јесу два највећа, најбоља и најсавршенија добра, која се свише дарују побожнима Божанственим човекољубљем и добротом: да се свештенством освештавају и просветљују верујући људи, како би се богоугодно спасавали и приљежним испуњавањем заповести Божијих сачували у вери и љубави према Свевишњему; а да би се царством одбранили и живели безбедно и у доброј нади, без опасности од најезде иноплеменика, имајући над собом благоверне цареве који се свагда боре против непријатеља и који потчињенима устројавају живот тих и безметежан.

Ако је то, заиста, тако и ако тако исповедају сви православни и богонадахнути Оци и Учитељи, онда нека умукну неуки и нека више не хуле на нас они који мудрују заједно са Немцима, држећи се предања халдејских и египатских, и говорећи и проповедајући да некакав усуд, посредством кретања звезда, једне узвисује на различите степене власти и владарства, а друге низвргава одатле, бацајући их у крајњу беду и срамоту. Нека се они науче да говоре са богонадахнутим пророком и царем Давидом: " Рекох безаконицима: не безаконујте и онима који греше не узносите рога својега. Јер Богје Судија: једнога понижава, другога узвисује" (Пс. 75, 4-5, 7). Ево праведне и нелажне мудрости и учења: Сам праведни Судија и Промислитељ о свецелој твари Својој, једнога узвисује, а другога унижује по неисказивим судовима (Својим), знаним једино Њему, а не неки измишљени усуд, зодијачки круг или кретање звезда и планета.

Исти богонадахнути цар, на другом месту, још јасније богословствује, говорећи: " Ко је као Господ, Бог наш, Који седи на висотама, Који се сагиба да види шта је на Небесима и на земљи. Који из праха подиже убогога, и из кала узвисује ништега" (Пс. 113, 5-7). Ради чега? Да га " посади, како каже (Давид), са кнезовима, са кнезовимау народу Своме" (Пс. 113, 8). Послушајмо пажљиво и блажену пророчицу Ану, и сачувајмо трајно у уму своме њену непогрешиву и богонадахнуту мудрост. Она јасно и одлучно говори, запушујући свагда отворена уста Германа који следују латинштини и који се труде да укорене своју заблуду у ум православних. Послушајмо пажљиво шта говори ова блажена и Духом Светим просвећена Пророчица, за разлику од Халдејаца, који беху помрачени и обманути духом бесовским: " Не хвалите се - говори она - не говорите високо у гордости, и потом оно што следи за овим. Затим додаје, говорећи: " Господ умртвљује и оживљује, низводи у ад и узводи. Господ сиромаши и богати; понижује и узвисује. Сиромаха подиже од праха и из кала узвисује убогога..." (1. Сам. 2, 3; 6-8). Ради чега? "Да га посади с кнезовима, дајући им да наследе престо" (1. Сам. 2, 8).

Да ли у овим, клањања достојним, речима има икаквог помена о усуду или колу среће који узвисују и унизују људе у зависности од кретања звезда и планета? Шта на ово кажу они који тврде да кретање звезда представља за једне узрок богатства, славе или владарског достојанства, а за друге узрок сиромаштва, понижења и крајње срамоте? Дакле, нити од звезда нити од зодијака и планета, већ од Самога Творца Оца светлости долази сваки добри дар и сваки поклон савршени онима који су достојни такво-га дара и такве благодати. За ово ћемо наћи много доказа ако веродостојно и са љубављу према истини потражимо исто у Старом и Новом Завету.

У Старом Завету ћемо наћи казивање ономе што се по божанском Промислу и благодаћу (Божијом) збило са Саулом и Давидом, првим царевима израиљским. Видећемо да Саула, који крену да пронађе нестале магарице, пророку Самуилу не доведе ни усуд нити коло среће, како лажно тврде астролози, већ Сами Творац свега, Који Пророку унапред јави о Са-улу и заповеди му да га помаже за цара израиљског; и (видећемо) да Господ, када се Саул сакри после помазања, рече Самуилу где се Саул крије. Затим, да Господ - разљутивши се на Саула због његове безумне непослушности, јер овај не послуша (не једном већ) двапут и трипут - заповеди Самуилу да оде у Витлејем к Јесеју и да (тамо) помаже сина Јесејевога за цара. И (видећемо) да Господ, када Пророк хтеде да помаже Елијава, првога сина Јесејевог, који се одликоваше од остале браће и лепотом и растом телесним, забрани Самуилу да тако учини, рекавши му о свакоме од браће, којих беше седморица, да ниједнога од њих Бог не изабра за цара. И да тада би призван од стада оваца њихов млађи брат Давид, кога Пророк, када овај дође пред њега, истога часа помаза, будући да му Господ рече за Давида: " То је онај кога изабрах, устани и помажи га".

Да ли из овога схватисмо да људи бивају постављани на владарске престоле и, опет, са њих свргавани не некаквим измишљотинама о колу среће и усуду, већ саветом и дејством Божијим? Тако је било у случају Сауловом и Давидовом. Погледајмо сада како многоврсно беше старање Промисла Божијег о царевима самарјанским.

Када Соломон - поклонивши се и приневши жртву Астарти, богоњи сидонској, и Амосу, богу моавитском, и другим боговима жена својих - разгневи Творца свих и Господа, тада човек Божији, пророк Агеј, добивши заповест од Бога, предаде десет колена израилских Јеровоаму, слуги Соломоновом, поставивши га за цара над свима њима, што се испуни по Божијој заповести, а не по некаквом колу среће. Када, потом, Јеровоам паде у безакоње и сагреши пред Богом, онда Ваас, син Агејев, прими царство самарјанско, убивши цара На-вата, сина Јеровоамова, и, истребивши сав дом његов, навуче на себе гнев Божији. Али, да не бисмо слушаоце оптерећивали казивањем о ономе што се са сваким од ових (понаособ) збило по устројењу Божијем - јер се много тога запањујућег збило тамо Промислом Божијим, јер неки беху узведени у царско достојанство из свог ниског стања, а потом, будући да рђаво и безбожно управљаху царством, опет беху погубљени са свим сродницима својим - прећи ћемо на Нови Завет и потрудићемо се да кажемо шта се у њему догодило по неиспитивом Промислу Божијем. Оно што се збило у Новом Завету, у погледу откривења истине и обличења астролошке обмане, ни у ком случају није мање важно од онога што се збило у Старом Завету, а сасвим је јасно и недвосмислено.

Тако Константин Велики, први од царева хришћанских, не некаквим колом среће и не због некаквог кретања планета, већ јављењем Крста, који би састављен од звезда и којим он свише би приведен к вери, и натписом (који стајаше изнад Крста) би надахнут да се супротстави богоборцу Максентију, јер натпис говораше јасно: " Константине, овим ћеш победити непријатеља свога!". Када Константин, потом, силом Крста победи Максентија и поста самодржац свеколике римске државе, он се, по Промислу Божијем, разболе, да би, покушавајући да се излечи од болести, био удостојен да пронађе таквога лекара који је био кадар да га излечи и од болести и од губе неверја, и он то излечење и прими. Такво беше старање Промисла (Божијег) о овом благоверном цару.

А то што се зби са онима који цароваху у Константинопољу - са Јустинијаном Великим и Јустином, Василијем Македонцем, Фоком Мучитељем и Маврикијем - јасно сведочи о томе да по Божанскоме савету и дејству, а не колом среће нити због кретања звезда, једни беху узведени на висину царску, а други беху срамно ли-шени исте.

Када цар Анастасије, назван Дикор, хтеде да казни неке велможе које се заверише против њега, он имаде божанско виђење у сну, које му то дозволи, при чему му би казано: "Допушта ти се да казниш непријатеље своје. Али, Јустинијану и Јустину да не причиниш никаквога зла, јер они су сасуди предназначени Божанским Промислом и имају му послужити, сваки у своје време".

Тако и Маврикије слаше многу милости-њу преподобним монасима свугде, умољавајући кроз њих Бога да му опрости нечовечно сагрешење које почини, предавши у великој бици варварима на смрт четрнаест хиљада својих војника. И он у сну чу глас Непристраснога Судије, Који му рече: "Где хоћеш да ти платим, у садашњем или будућем животу?". И када Маврикије одговори: "У садашњем", Судија Праведни на то рече: "Предајте га војсковођи Фоки", што се убрзо и испуни. Војска на Истоку прогласи Фоку за цара грчког. Маврикије, чувши за ово и сазнавши да Фока долази, ноћу побеже из царске палате. Фока, пак, поставши цар и сазнавши да је Маврикије још увек жив, заповеди да га доведу и да буде кажњен јавно, што се по праведном суду Божијем и испуни, а не по некаквом усуду или по (окретању) кола среће. А Фоку, који рђаво и богомрско управљаше царством, Господ срамно низврже руком Ираклијевом и горком смрћу лиши земаљскога живота. Но, да вас не бих замарао подробним казивањем о догађајима које устројаваше Промисао Творца свега и свију у свим временима и царствима различитих народа, изложићу вам сведочанство богонадахнутих Отаца и Учитеља васеленских, који сасвим јасно и строго забрањују свако одавање прелести астрологије, чиме ћу и закључити своју беседу.

Павле, први после блаженога Јакова, брата Господњега, који беше вазнесен до трећега неба, у посланици Римљанима заповеда, јасно говорећи: " Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. Зато, ко се противи власти, противи се уредби Божијој, а који се противе примиће осуду на себе" (Римљ. 13, 1-2). Из овога је јасно да људи управо по Божијем дејству и устројењу, а не никаквим колом среће нити измишљеним усудом бивају узвођени у царско достојанство, а, такође, бивају и лишени истог, ако се покажу као они који царством не управљају добро и сагласно вољи Божијој, како и написа Дух Свети: Господ поставља цареве и свргава их. Ако то чини Господ, онда то не чине никакво коло среће, нити фортуна нити распоред звезда, како то тврди заблуда халдејска и египћанска. Одвраћајући нас од такве заблуде, исти божанствени Апостол јасно пише или, боље рећи, прекорева Галаћане, говорећи овако: " Али тада не знајући Бога, робовасте боговима, који то по природи нису. А сада познавши Бога, како се опет враћате на слабе и бедне стихије, којима опет изнова хоћете да робујете ? Гледате на дане и месеце и времена игодине!" (Гал. 4, 8-10). Тако рече блажени Павле. А да "гледати на дане и месеце" јесте преступно и богомрско и Хришћанима туђе дело, као и да таква демонска учења Свети апостол Павле назива стихијама, сведочи и учи богонадахнути отац Василије Велики, кога сада почујмо. Тумачећи речи пророка Исаије против Јудејаца, које кажу: " Алиси оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуии зала источних и гатају као Филистејци и мили су им синови туђин-ски" (Иса. 26), (Св. Василије Велики) говори: "Видиш ли колико је гатати зло за тебе, јер оне који се предадоше обмани гатања Бог оставља ван Промисла Свога. Многи Хришћани се и дан-данас у много чему држе (гатања) и гледају на дане и месеце, и верују признацима, и гатају по летењу птица, по отпоздравима и сусретима, као и по много чему другом. Али, почујмо како би одбачен народ због тога што предаде делу гатања. То дело и тај изум су сатански. Јер је речено: "Ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре, а теби то ве допушта Господ Бог тво/' (5. Мојс. 18, 14). Тако учи и тако завештава нама верујућима овај божанствени Отац и Учитељ васеленски. Ми, пак - не знам шта се то са нама догоди! - више слушамо халдејска и германска бешњења, него богоречита учења богонадахнутих Отаца наших и Учитеља који тврде да све оно што има везе са нама нити се збива, нити зависи од звезда, зодијака, кретања и распореда планета, нити од икаквог кола среће, већ да смо - будући да нас Творац с почетка обдари самовласношћу (слободом), власни (слободни) у својим мислима и делима, како у оним добрим, тако и у оним злим.

Послушајмо разумно преподобнога оца нашег Јована Дамаскина и одустанимо, преклињем вас, од прелести астрологије која овлада нама. Овај божанствени Отац и Учитељ јасно говори: " Јелини сматраху да те звезде - сунце и месец, њихов излазак и залазак управљају свим оним што има везе са нама. Ми, верујући, међутим, тврдимо да они најављују кишу или сушу, хладноћу и врућину, влажно и суво време, и ветрове, али ни у ком случају оно што има везе са нама. Ми, будући да нас Творац створи самовласнима (слободнима), имамо власт (слободу) у својим делима. Ако би сва наша дела зависила од кретања звезда, онда бисмо ми по принуди чинили оно што чинимо, а оно што се чини под принудом не признаје се ни за добро, нити за зло. Ако, пак, не чинимо ни добро ни зло по сопственом избору, онда не заслужујемо ни похвалу ни награду, ни осуду и казну. Али, у том случају би испало да је Бог неправедан, као Онај Који једнима даје добро, а другима зло; тада би, такође, испало да Бог нити управља, нити промишља о Својој творевини".

Имајући такве нелажне и неоспорне доказе богонадахнутих и премудрих Отаца и Учитеља, за нас је веома добро и спасоносно да им се покоравамо и повинујемо у простодушности ума, задовољавајући се њиховим богонадахнутим учењима и предањима, а туђа (учења и предања) не само одбацујући као нечастива и богомрска, већ их се и гнушајући и бежећи од њих као од змија-отровница, по божанственој заповести: "Овце Моје слушају глас Мој, и Ја њих познајем, и за Мном иду... А за туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца" (Јн. 10, 27; 5).

А ко је најтуђији и најнепријатељскији и Богу и нама, ако не они који тврде и уче да од утицаја планета, зодијака и кола среће зависе и происходе све наше мисли, и дела, и жеље, и прилике? Они не само да нас лишавају дара самовласности (слободе), којим нас обдари наш Творац, а по којем се препознајемо као они који су створени по образу и подобију Божијем, но се још показују као они који сасвим безбожно и ђаволико хуле на Самог Оног Који је највиша правда и доброта, проглашавајући Га за неправеднога и за Творца злих створења. Ако би, како они мисле, кретање звезда и зодијака једне чинило добрима, а друге злима, једне - владарима, а друге - потчињенима, једне - као оне који живе честито и целомудрено, а друге - као скврне и нечисте, и као починитеље свакога безакоња; ако би, заиста, неке звезде имале такву делотворну силу којом једне чине добрима и целомудренима и господарима, а друге - злима, скврнима и робовима, онда би, свакако, следило да је Творац звезда у њих положио такву силу. Ако бисмо то прихватили, испало би да је Бог проузрочитељ, то јест почетни узрок свих зала уопште и да (Он) посредством кретања звезда једнима бива посредник добра и спасења, а другима - посредник зла и погибељи. А шта може бити нечастивијег од овога (мњења)? Јер Бог је уистину добар, Дароватељ и Проузрочитељ свакога добра. Он није проузрочитељ никаквога зла и није узрок никаквога зла, како и божанствени Јаков, брат Господњи, тајно учи, говорећи: "Ниједан када је кушан да не говори: "Бог ме куша, јер је Бог непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога. Него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. Тада жеља затрудневши рађа грех, а грех учињен рађа смрт (Јаковљ. 1, 13-15). Ето узрока свих наших зала и погибељи наше! Он се састоји у томе што се одмах и тренутно потчињавамо, попут живо-тиња, бестелесним, телесним и душевним похотама и страстима које устају против нас, и не желимо да им се супротставимо, да их побеђујемо и обуздавамо датом нам свише разумном силом, како (нас) премудро и побожно поучава божанствени Максим Исповедник, говорећи приближно овако: то није ништа друго до небрига о умном, по природи, делању; зато они који свагда приљежно упражњавају то делање, свагда чине оно што је добро, а никада не чине оно што је зло. Ако и ти хоћеш да се избавиш од зла, одбаци небригу, а са њом ћеш (од себе) одагнати и свеколико зло које се састоји у (примању) саблажњујућих предлога помисли, после чега следе и неприлична дела.

А у чему се састоји природно делање нашега ума, јасно учи исти овај (Св. Максим Исповедник), говорећи да се природно делање нашега ума састоји у томе да се, својствени нам, словесни део душе налази у послушности речи Божијој и да он (затим) држи у послушности бесловесни део душе. Када би се овај поредак чувао у свему, у људима не би било никаквога зла, нити икакве силе која би их привлачила к злу. А да ми тежимо делима добрим или, пак, делима злим не по принуди, нити због распоре-да некаквих звезда или зодијака, као и да постајемо славни или бивамо осрамоћени не по окретању некаквог кола среће, јасно учи исти овај премудри Отац и Учитељ, говорећи: наш ум се налази између ово двоје - ангела и демона, од којих сваки производе своје дејство: први - врлине, други - пороке. Међутим, наш ум има власт и силу да следи кога хоће или да се противи коме хоће. Свете силе (Ангели) нас свагда привлаче к добру, а природне склоности и добра воља нам помажу у томе. Демонски напади производе у нама страсти и лукаву вољу. Ово троје нас подстиче на добро: природна склоност, Свете Силе (Ангели) и добра воља. Постоје, такође, и три подстицања на зло: страсти, демони и зла воља.

Према томе, чувши и сасвим довољно и правилно се научивши од богонадахнутих Отаца и Учитеља наших да смо самовласни (слободни) у својим мислима и делима, и да нас на добра дела невидиво подстиче Ангео Божији, као и да нас он чува (од зла), а да нас у лукаве и безаконе поступке увлачи лукави демон, због великог безумља нашег и пренебрегавања заповести Божијих, као и то да Господ даје богатство и низвргава у сиромаштво, да узвисује и понижава, да низводи у ад и изводи из ада, да подиже од праха убоге и да од кала узвисује ништега - одустанимо, преклињем вас, од прелести Египћана и Халдејаца који богохулно тврде да се сва дела наша и мисли наше збивају услед кретања звезда или (окретања) кола среће, а не по Промислу Божијем и по неисказивим судовима Божијим. Египћани и Халдејци од почетка бејаху служитељи и ученици лукавих демона. Зато они, попут учитеља својих мудрују и говоре, трудећи се да одвуку побожне (људе) од вере у Бога, од љубави, наде и страха Божијег, кроз које се и којима се слави и хвали Творац свега и Господ, онда када се спасавају побожно и православно верујући људи који Му служе, и када лаж-учитељ ђаво, тај безбожни и богомрски законодавац Халдејаца и Јелина - који се на сваки начин и свагда труди да обманом астрологије одвуче побожне (људе) од вере у Бога и љубави (према Богу) - бива посрамљен, поражен и низвргнут у крајње понижење. Ми смо благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа - Хришћани, и зато смо дужни да држимо Предање божанствених ученика Његових и осталих богонадахнутих Отаца наших и Учитеља васеленских, да по њима умујемо, да њих изучавамо и љубимо: "Ако сте,дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе, где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи" (Кол. 3, 1-2).

Лажно и нечастиво учење астролога и предсказивача судбине човекове по данима рођења не беше свише и не од благодати Светога Утешитеља откривено Халдејцима, Јелинима и Египћанима, већ од самих лукавих и човекомрзачких демона, а на погибељ онима који им верују. Учење, пак, божанствених Пророка и Апостола и васеленских Учитеља беше откривено од Самога Светога Утешитеља и предато вернима на спасење.

Где ћеш наћи, реци ми, да се било где у Писму помиње реч - усуд или да се игде говори о приближавању и удаљавању планета, или о зодијачким знацима, који (наводно) једнима дају благостање и срећан живот, а другима - супрот-но овоме, једнима - владарске положаје, а другима - ропство и крајњу срамоту?

Нипошто и нигде нећеш наћи таква лажна празнословља. Напротив, у Писму се проповеда један Бог као Творац и Владика, и Промислитељ, и Управитељ, и Устројитељ свих наших добрих дела и мисли; за другога Управитеља и Устројитеља нашега осим Њега не чусмо нити (помена) сретосмо у Светом Писму, нити то примамо чак ако би и Ангео са неба дошао да проповеда и учи томе, чак ако би и сви мудраци и учењаци овога света почели то да тврде.

Нећемо се сагласити са њима као истинити Хришћани и истинити следбеници Божанскога Утешитеља, који кроз Исаију говори: "Ја сам први, Ја сам и последњи. И Моја је рука основала земљу и Моја је десница измерила Небеса пеђу" (Иса. 48, 12-13). И опет: "Јер, гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води, јунака и војника, судију и пророка, мудраца и старца, педесетника и угледна саветника, и вешта уметника и разумнога послушиика. И даћу им младиће за кнезове и ругатељи ће им постати господари" (Иса. 3, 1-4).

Из овог се јасно научисмо да нити од звезда нити зодијака, већ свише, то јест од Самога Оца светлости нисходи сваки добри дар и сваки поклон савршени роду људском, све док људи побожно и доброразумно, са преподобношћу и правдом служе Свевишњем Владики, испуњавајући заповести и одредбе Његове.

Када, пак, људи почну да преступају и крше свете заповести и одредбе Његове, тада се сва горепоменута добра одузимају од њих, како опет исти Пророк говори: " Заплакаће земља и опасти, изнемоћи ће васелена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљскога. Јер се земља оскврни под становницима својим, јер пре-ступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. Зато ће проклетство прождрети земљу, и затрће се становници њезини; зато ће изгорети становници земаљски и мало ће људи остати" (Иса. 24, 4-6).

Сагласно овоме пророкује и блажени Давид, говорећи Самом Творцу свих о онима који много безаконоваху: " На клизавом поставио си их, у пропаст бацаш их! Како за час пропадоше, погибоше због безакоња свога, као сан нестадоше!" (Пс. 72,18-19). А да астролошко учење, које тврди да распоред планета и зодијачки знаци дају добро и зло свим градовима и појединачно сваком човеку јесте очигледна лаж, овај исти божанствени пророк Исаија громогласно нас учи, пророкујући египатском царству коначну пропаст.

Пророштво његово гласи: "Престани сада са врачањем својим и са мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се оснажила. Уморила си се од мноштва намера својих; нека стану сада звездари који гледају звезде, који проричу свакога месеца и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена" (Иса. 47,12-14).

Који други доказ убедљивије доказује да је астролошка прелест потпуно лажна и богонепријатељска, и да не може спасти оне који јој се одају, од тога што ће се сви који је упражњавају и који јој се посвећују бити попут плеве мучени огњем вечним и што неће моћи да избаве душе своје из пламена (муке вечне)? Немојмо од глухих и бездиханих и неразумних ствари искати помоћ и предзнање о ономе што науми Творац и Владика свих за свакога од нас, јер то је потпуно непознато и несазнативо сваком створеноме бићу. Ко ће појмити, каже се, ум Господњи или ко ће саветник Господу бити? То јест: нико!

Ако, пак, нико не зна будућност изузев Творца свега и свих, осим ако Сам Он то не открије неком светом и побожном човеку - Пророку Своме, колико ли је онда неразумно да то тражимо од демонизованих и лажљивих врачева и гатара који прате кретање звезда и птица? То нимало не приличи, нити је својствено православним Хришћанима, који свакодневно зборе, хвалећи Господа: "К Теби Господе подижем душу своју, Боже мој, у Тебе се уздам. Не дај да се осрамотим у векове! (Пс. 25,1).

Ако ово изговарамо са вером, молећи се Господу, како онда, поново, са усрдном надом прибегавамо богомрским астролозима и разним гатарама, и безумно сами себе проклињемо? Јер се тиме прибрајамо онима о којима говори псалам: "Да се посраме сви који безаконују". Ко су ти безаконици ако не управо они који безумно одлучују себе од вере у Бога и наде на Владику свега и свих, и који се обраћају - са новцем, са великом вером и надом - заједничарима демона, мислим на астрологе и гатаре, у жељи да од њих сазнају штогод о себи? Па и када нам све то већ не би било строго забрањено Светим Писмом, чак ни тада не бисмо смели томе да прибегавамо, повинујући се Божанственом Павлу који нам даје завештање, говорећи: " А ја нећу да сте ви заједничари са демонима. Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и трпези демонској (1. Кор, 10, 20-21).

Ако већ каже да не треба да кушамо жртве принесене демонима, јер су скврне, колико ли нам тек онда више забрањује да идемо врачарама и гатарима - служитељима демона, исти тај (Св. ап. Павле) који из робиње у Филипима изагна лукавога духа што гаташе Јелинима и запрети му (да умукне), иако дух говораше истину о Апостолима (Дел. ап. 16, 16-18).

Тако и ми, уподобљујући се учитељу, не само да не треба да желимо да унапред погађамо оно што се има са нама догодити, већ и да треба другима да забрањујемо да се тиме баве, а да оне који неће да се исправе одагнавамо далеко од нас, јер су оруђа лукавога демона и сасуди сачињени на пропаст.

Православни Хришћани треба да се гнушају и гаде тога свом душом својом, и да сву наду полажу на јединога истинитога Бога, Господа нашега Исуса Христа, и да Његове свете заповести свагда са страхом Божијим и вером неодступно испуњавају, говорећи са Пророком: " Господ Бог је сила моја, и даће ногама мојим снагу, и узвешће ме на висине, да бих победио у песми Његовој (Авак. 3,19). Њему нека је слава. Амин.

 

са руског:

Матеј Арсенијевић