Моћ љубави, емоција и мисли

Интервју за часопис "Она", Интервјуерка: Даниела Митровић

 

Како љубав утиче на стање нашег организма и како је можемо искористити на прави начин?

СР: Истинска, неформална љубав делује на организам благотворно, јер је свепрожимајућа, попут Бога. Она исцељује организам слично методама за ментално подмлађивање. Треба разликовати љубав од заљубљености. Заљубљеност је једна врста слепила. Заљубљен човек воли своју менталну представу, односно замисао о души у коју је заљубљен. Највећи проблем заљубљених је што често у ходу настоје да промене вољену особу до те мере да се она поистовети са представом особе коју воле. Када у томе не успеју, наступа прогледавање, отрежњење и разочарање. Љубав је друго. Она подразумева да се воли особа онаква каква јесте и да се не тежи никаквој измени. Љубав се не искоришћава, јер онда то није љубав.

Да ли постоји мушка и женска енергија и како оне делују једна на другу?

СР: У договорној старности постоји. То значи да су људи именовали полове ради споразумевања. Суштински, оба пола прожимају исте енергије. Разлика између полова је телесна и функционална. Полови имају своје животне улоге. Без различитих полова и поларитета, не би постојали ни живот, ни космос. Жене и мушкарци су полови, који се с разлогом привлаче. Сврха постојања произилази из улоге, а она је продужетак врсте. Телесна разлика и функција се одражавају и на схватања, тако да је други пол често несхватљив за први и обратно. Но, у томе и јесте чар саживота. Мушкарац и жена су једно за друго изазов и искушење. У њиховом односу довршавају се њихове душе.

Како мисли стварају стварност?

СР: Стварност стварају само мислећа бића и бића која имају способност да именују. У ствари, само у низу: мисао – реч – понашање – карактер – судбина могуће је стварање. Отац Тадеј Штрабуловић је знао да каже "Какве су ти мисли, такав ти је живот". То је истина. Реч је о стварању, мењању и прилагођавању себе и своје околине. С друге стране, не може нико да оспори истину, да је човек изградио мостове, облакодере, тунеле, аутомобиле, роботе… Сви ти изуми су из ума и мисли. Међутим, човек ништа не ствара сам. Сви науми су остварени уз помоћ Бога (други називи: квантно поље, матрикс, Борхесов васељенски ум, "поље нулте тачке", бездан, јединствено поље интелигенције природе…). Не постоји ниједан научни великан, који тог феномена није био свестан, од Леонарда Давинчија, преко Јохана Волфганга Гетеа, Исака Њутна и Алберта Ајнштајна, до Николе Тесле, Бранислава Петронијевића и Стивена Хокинга. Сви су били свесни да су инспирације долазиле од Бога у одређеном душевном стању преко Светог Духа. Подразумева се стварање преко мисли, које су носилац информација у оба смера. Многи људи мислима призивају остварење својих жеља низом: тежња – жеља – воља – вера – ментална представа циља и срећни су што такозваним законом привлачења остварују своје снове. Све се догађа по принципу ишти – даће ти се.

Како смо кодирани, космички, именом, молекулом ДНК, примарном ћелијом, местом живљења?

СР: Човек је, посматрано са аспекта душе, врста скоро непроменљивог програма. Када се говори о кодовима душе, могуће је препознати шест кодова, а могуће је да их има и више. Најпознатији је генетски код, који подразумева запис у молекулу ДНК, у којем су информације из ДНК родитеља и свих њихових биолошких предака – од постања. Основни код је запис вечне душе, која треба кроз животна искушења и изазове да се довршава и уздигне на душевно виши ниво. Трећи код је космички, а обликују га енергије које протичу кроз душу у моменту зачећа. Реч је о утицају звезда и планета, јер све у космосу зрачи, стварајући специфична енергијска поља. Уосталом, зрачи и човек и све око њега.
Теозофи су примерно, на свој начин објаснили наведене врсте енергијских утицаја, а очевидно је да су научници, попут Николе Тесле, одлично познавали теозофску теорију. Условно речено, четврти код је Име. Именовањем душе ствара се личност, која треба што пре да освести своју душу, за коју Бранислев Петронијевић каже да је апсолутно несвесно. Освешћивање душе подразумева схватање сврхе живота. Пети код, који је могао бити и први, је примарна ћелија, која одређује обликовање тела у које се смешта душа. Наши преци су чували пупчаник до краја живота (свесни да је примарна ћелија живи онолико дуго колико живи човек чији је пупчаник) и обраћали се увек живој примарној ћелији у свим критичним и пресудним, судбоносним моментима. Шести код је искуство (по Кастанеди – тонал, а по Скот Пеку – мапа). Не постоје два иста искуства, нити два иста кода и стога су сви људи космички уникати. Људи су на неки начин звезде. Стога је велики грех када уместо истинског и искреног настојања да се искажу као посебности, теже сивилу и опонашању других. Када би сви цветови били истог облика и једнако мирисали, свет би био досадан и сиромашан.

Кажете да свака душа има своје време, како то објашњавате?

СР: Може се и тако рећи, јер сами бирамо простор/време за своје душевно самодовршавање. У простор/времену се налазе изазови и искушења, који се не мењају лако и брзо.

Ко су аватари међу нама?

СР: Аватари међу нама се тешко препознају. Могуће је да су присутни, али је време такво да се индивидуалности не уочавају као некад. Уосталом, ретки су људи који су за свог живота проглашени за геније. У србском роду су познати аватари попут Светог Саве, Руђера Бошковића, Милутина Миланковића, Николе Тесле, Михаила Пупина… Реч је о људима који су доприносили целом свету. У другим друштвима су аватари (набројаћу само неколико, ради разумевања) Леонардо Давинчи, Лудвиг ван Бетовен, Исак Њутн, Махатма Ганди, Готфрид Лајбниц, Дмитриј Мендељејев... Видећемо како ће се ствари развијати. Може се догодити да су, на пример, Генадиј Јаковљјевич Темњиков, Велимир Абрамовић, Звонимир Јанковић, Георгиј Николајевич Ситин, Александар Трофимов и Спасоје Влајић аватари.

Шта подразумевате под "нивоом душе"?

СР: Достигнути степен самодовршавања на Христовом путу повратка Богу. Јер, људска душа је временом отуђени део Бога.

Како од наших речи зависе наша судбина и карактер?

СР: Када човек мисли о својим мислима и пробере мисли, те мисли само оне које су позитивне, резултат су позитивне речи. Понављањем само позитивних речи и информација, до те мере да оне пређу у навику, човек се понаша позитивно и тако утиче на своју средину. Средина узвраћа схватањем да је пред њом позитиван карактер. Пријатно окружење и узвраћање љубави, која је суштина позитивних информација, ствара атмосферу у којој карактеран човек постаје свестан да има позитивну судбину.

Колико нам могу помоћи менталне представе и шта су оне?

СР: Менталне представе су начин људског размишљања. Када је ментална представа савршена и жива, онда је остварљива. Проблем имају само они људи који тога нису свесни. Уместо да довршавају (за)мисли, односно уместо да нешто домисле, већином помисле или мисле, а и то недовољно. Ја сам у својој књизи "Мислим – исцељивање информацијама" ишао дотле, да сам направио пример потпуне менталне представе у оквиру методе аутохипнозног самоисцељивања. Већина људи који су успели у својим замислима, прво је имала савршену менталну представу. Најбољи пример за то је Никола Тесла. Зато није чудно што су бројни аутори узимали његов начин размишљања за пример.

Да ли мисли и емоције утичу на нашу стварност и како?

СР: Када сам рекао да ментална представа треба да буде жива управо сам мислио да треба у њу унети енергију, која се налази у емоцијама. Мисли и емоције се прожимају, баш као што се прожимају психа и ум у души. Када кажем да мисли стварају космос, мислим да то оне никако не могу учинити без нераскидивих емоција.

Како мноштво информација око нас утиче на наше изборе у животу?

СР: Већином конфузно. Будући да смо недовољо образовани и не знамо да направимо свој тонал (мапу), тешко се сналазимо у свету лажи и мржње. Свеједно је колико је информација присутно, човек нема критеријум да препозна истину и љубав. Нема критеријум, јер се језуитска "Елита" постарала да избаци из школског система знања о души и потребу да се она чува и самодовршава. Избори и све информације се нуде од тајних друштава која владају тајним наукама. Скоро свима је јасно да је универзали човек угрожен на планети Земљи.

Да ли информација ствара ситуације и који је њен утицај на наше одлуке?

СР: Да. Будући да су енергије и материја неутрални, могуће је рећи да информације пресудно утичу на све догађаје. То се посебно односи на одлуке које човек доноси.

Да ли свесно бирамо партнере у животу или је то ствар метафизике или тзв. хемије?

СР: Чини се да је истина, да је све програмирано. Људи су учесници представе назване "Сан летње ноћи". Сви су једни другима искушења. Неко никад неће наћи партнера. Све подсећа на прелудиј о слави. Неки је хтедоше и добише. Неки је хтедоше и не добише. Неки је не хтедоше и не добише. Неки је не хтедоше, а ипак добише. Некима је свеједно да ли ће имати партнера. Ко кога бира, није јасно, ни познато. Чини се да је избор пао пре рођења.

Ми зависимо од мисли и емоција које имамо. Како их каналисати?

СР: Чувањем душе. То је увек довољно.

Реч је енергија која покреће стварност. Да ли је зато важно шта говоримо једни о другима?

СР: Подразумева се. Док човек не изговори реч, она нема моћ покретања. Када је изговори, онда је касно за повлачење. Често се речима руше мостови. Зато треба мислити о мислима.

 Текст у целости преузет са сајта svetozarradisic.com