субота, 10. фебруар 2018.

Beli beli svet - Glogovac (song)


Branko Dragaš

GLOGOVAC – Postoje ljudi koje nismo lično upoznali. Koje znamo iz javnosti. Koji su nam bliski. Svojatni. I dragi. Svojom jednostavnošću i toplinom. Neposrednošću i dobrotom. Iskrenim nastupom. Nas osvoje. I mi im verujemo. Raduju nas. Nije sve izgubljeno. Ljudi koji igra život i glume nas. Same. Najbolje znaju kakvi smo. Bili.U neredu su spokojni. U nemiru su mirni. U halabuci se ne čuju. U jurnjavi stoje. Nema preše! I gledaju nas. I čude se. I stide. Za sve nas. Kada tiho odu, potresu nas. Iz korena bitstva. I smisla. I suštine. Bol u duši. Težak. Pritiska. U grlu steže. Peče. I razdire. Dobrotu. Čudimo se i pitamo. Zar neko dalek može biti blizak? Može. Osećamo. Žalimo. Što umire čovek. U nama. Sam. Počini, dobri čoveče!
        


                  

In memoriam: Nebojša Glogovac.

Imam kucu, oko kuce, 
imam oci, krov, kapiju,
 imam 'leba, oko 'leba,
 imam kucu, oko kuce.

 Imam cvece sareno mi, 
 imam pice, oko pice, 
imam sebe, i na sebe, 
samo nemam tebe, tebe.
 
.. Samo nemam oci moje,
 ruke moje da me grle, 
pesmu moju da mi pevas, 
 kao nekad, kao nekad...

 Ruke moje da me grle, 
 pesmu moju da mi pevas, 
 samo nemam tebe, tebe, 
u jutara da me gledas...


Нема коментара:

Постави коментар