петак, 28. април 2017.

Неверникова туга

Неверник је најтужнија особа међу људима, јер нема највреднију ствар на свету - веру, једину праву водиљу ка истини и радости. Он је несрећан јер нема наду, која је једина константна подршка на дугом животном путу, нема лепоте и љубави у срцу, па тако не поседује ни божанског лика свога Творца који је Бог урезао у човека и који вера може да открије.  

Око неверника ништа друго не види у творевини осим сила природе. Брилијантна икона Светог Творца и лепота његове творевине остају сакривени, њему непознати. Неверник расејано тумара у огромној творевини, али њену лепоту нигде не види. Он не налази лепоту Божје мудрости и не усхићује се великом силом Божијом. Он не проналази доброту Божју, божанску промисао, правду и љубав Творца према својој творевини. Његов ум не може да се уздигне изнад физичког света и телесних чула. Његово срце остаје безосећајно према божанској премудрости и снази, па не даје никакве плодове и не прославља Бога. Његове усне остају запечаћене и без речи. Има тешкоће које му стварају бол, а бол ствара очајање. Све ствари које су привлачиле његову пажњу губе смисао. Разлог овоме је чињеница да све забаве у животу не могу да га учине срећним.

Срце човеково је створено да би Бог у њему обитавао и једино га Бог може учинити срећним. Али, Бог је отишао из срца неверника. Људско срце чезне за бесконачношћу јер је створено да тражи и у себи има безграничност. Док се срце неверника не испуни Богом, све око њега је испуњено очајањем. Он тражи и жели многе ствари, али га ништа не задовољава јер сва животна задовољства немају моћ да испуне празнину људског срца.
Када се сва задовољства и забаве света угасе, срце је остављено са осећајем горчине. Лажне славе света постају туга. Неверник игнорише стварност да се људска радост не састоји у светским уживањима већ у љубави Божјој која је бесконачна и вечна. Ту греше они који игоришу Бога. Онај који одбацује Бога одбацује своју радост и блаженство. Тада се неверан човек мучи у животној борби без Божјег присуства.
И на тај начин се очајање и страх настањују у његовом срцу, па неверник хода према свом већ отвореном гробу. По Божјој мудрости, промислу, милости и моћи, чуда се у свету догађају пред његовим очима. Али он их уопште не примећује, иако су она најважнија у човековом животу поред хармоније и божанске доброте. Поред њега протиче слатка вода радости и задовољства али због свог неверја он не успева ни сувоћу са језика да уклони. Жеђ га мучи, али не добија живу воду са великог извора, јер се са његових усана не чује захвалност Богу, а још мање појање у славу Божију.
Радост која струји васељеном не улази у срце неверника, јер се Бог удаљио од њега. Празнина у срцу је испуњена тугом. Он остаје у том стању јер нема жеље код њега за духовним даровима. Он тумара тамом без иједног светла и никога нема да га руководи. У животној трци он је сам и живи без наде за бољим животом. Корача међу многим замкама и нема никога да га избави. Он пада у замке и осећа њихову тежину, а туга не престаје јер нема никога да му помогне.
Мир и тишина срца су отерани његовим неверјем. Жалост је испунила дубине његовог срца. Радост коју верник осећа када испуњава свете заповести и задовољство када живи морално су непознати за неверника. Срећа која долази због вере никада није посетила срце неверника. Вера помаже вернику у животним борбама и због ње добија снагу, док је та снага за неверника непозната.
Осећај захвалности која долази из љубави је велика тајна за неверника. Он поставља материјалне ствари на прво место, тако да праву духовну радост не осећа већ се заварава краткотрајним материјалним забавама. Тежња ка врлини му је потпуно страна, па тако ни сладост благодати није никада окусио. Неверник је занемарио прави извор радости и јури ка извору горчине. Испуњавање световних жеља му је донело само празнину.

О, несрећни робе страшног тиранина! Ко ти је отео радост живота? Како ти је украдено право богатство? Изгубио си своју веру, одбацио Бога, и бацио велике дарове божанске благодати. Много је несрећан живот такве особе! Такав живот је испуњен разним невољама, а природа око неверника изгледа стерилна и мртва. Он се не радује Божјој творевини јер је за њега све тужно. Неверников живот постаје веома тежак и временом неподношљив.
Због свега тога, очај њему изгледа као џелат и страшни мучитељ који га терорише. Његова храброст га је већ напустила, а морал ослабио, јер је помрачен мањком вере. Он тада изгледа као човек који је мотивисан нечим другим, односно он бива мотивисан неверјем. Он се предао очајању у коме нема милости и саосећајности.

Његов живот је насилно и немилосрдно одвојен од дарова Божјих и гурнут је према дубинама погибије, према тами пакла одакле га једино може позвати Његов Творац. Творац кога је он целог живота одбацивао, а сада треба њему да положи свој рачун због свог неверја. Тада ће бити осуђен и биће бачен у вечни огањ.

Свети Нектарије Пентаполиски (Егински)
 

Извор: manastir-lepavina.org 

Преузето са www.prijateljboziji.com

Нема коментара:

Постави коментар