недеља, 30. април 2017.

🌺 🍃 🍃 🌺 🍃🍃 🌺 🍃 🍃 🌺 🍃🍃 🌺 🍃 🍃 🌺 🍃🍃 🌺 🍃 🍃 🌺 🍃🍃



"Jednog dana ćeš se probuditi pored neke žene i shvatiti da voliš onu kojoj si to prećutao.
Suočićeš se sa istinom da nije tvoja ljubav ona koja spava pored tebe,
Ona kojoj donosiš parfeme sa dalekog puta,
Ona koju trenutno ljubiš i obećavaš novi život,
Već da je tvoja ljubav ona kojoj si to prećutao.
Ona kojoj nikada nisi rekao da je voliš. Ona koja ti je godinama pisala. Ona kojoj nikada nisi smeo da priznaš da je bila u svakom tvom uzdahu, U svim ovim godinama I svim zemljama koje si posetio. Ona koja se nikada nije probudila pored tebe, Ona kojoj nikada nisi poklonio parfem, jer si se plašio da bi taj poklon definisao vaš odnos. Ona kojoj nisi ni smeo da daješ reč, jer je znala da je nećeš ispuniti, Ona u čijim si tekstovima bio. Ona čiji si uzdah slušao preko telefona i pitao se da li je moguće da ti toliko nedostaje. Ona od koje bežiš. Ona koja te zamolila da pobegneš, da odeš, jer nije mogla da se zadovolji sa mrvicama tvoje pažnje. Ona koja je i te mrvice čuvala.
Ona koju si od sveta i od sebe sakrio, ali ne i zaboravio.
Ona o kojoj sanjaš, i ljutiš se svaki put kad se iz tog sna probudiš.
I biće ti žao.
Što joj nikada nisi priznao šta prema njoj osećaš i šta ste vi ustvari.
Kajaćeš se.
Otići će sa nekim drugim.
Nećeš to sebi oprostiti.
Ali još nije kasno.
Da joj sve priznaš. Da joj se javiš. Da je pozoveš.
Znam da ona to čeka.
Nije ova pesma slučajno dospela do tebe.
Nisi je slučajno pročitao. Mora biti da je neki znak.
Da mi je ona ušla u misli i napisala ovo, namenjeno tebi."  



Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.