ЈАРИЛО, ЈАРОВИД, ГЕРОВИТ

23. април (лажитрава) је Дан бога Јарила или Јарило пролећни. Јарило је седмоглави бог рата, срџбе, јарости, љутње али и бог пролећа, лета и плодности. Реч ''јар'' у основи његовог имена означава ватру, жестину и гнев. Постоје писани подаци да се на острву Рујан налазило светилиште бога Јарила (Геровита) у којем се налазио огроман кип са садам глава, опасан са седам мачева и осмим који је му је био у руци. У светилишту се налазио и велики штит богато украшен, између осталог, златним плочицама. Штит је био изношен у случају рата и веровало се да доноси победу. У јужнословенској митологији Јарилов атрибут бога-ратника није запамћен, а Јарило је представљен као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарилови дани су у пролеће, а Јарило је у нашим крајевима симбол пролећног буђења природе, лета и плодности уопште. У пролеће или почетком лета у многим словенским земљама чак до 19. века одржаване су веома сличне народне светковине, родноверног карактера, у част бога Јарила. Певале су се песме које су најављивале Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, плодности и успешну жетву која ће доћи. Прављене су лутке од сламе које су представљале Јарила и кићене су венцима од зеленог грања и пољског цвећа. Остало је запамћено много различитих обичаја и веровања везаних за Јарилов дан. Венцима од зелених гранчица, набраним вече пре празника, кићени су врата и прозори на кућама и остајали су ту до следеће године. Вече пре празника у посуду са водом потапа се разно пролећно цвеће (здравац, дрен, грабеж...), а сутрадан том водом се умивају укућани да би били здрави, деца јака као дрен, девојке да би се мушкарци грабили око њих... Велику важност има и купање у реци пре изласка сунца као и спуштање лутке Јарила у реку у нади да ће обезбедити родну и успешну годину. Сматра се да на овај дан делују разне зле силе па су паљене велике ватре како би се отерало зло, а правиле су се и бразде кружног облика око имања како зле силе не би могле да продру.  

Старославци