MEDICINA LEKOVITIH VODA U SRBIJI

четвртак, 11. фебруар 2016.

MEDICINA LEKOVITIH VODA U SRBIJI

Вода је дар Божји који је неизоставни део живота на Земљи.

Вода слуша реч Божју и тече дању и ноћу, тече у свако годишње доба и служи човеку, животињама и биљкама.

Вода долази из земље преко извора и бунара и са неба као киша, град и снег.

У свакодневном животу наших предака, па и данас, култ воде је имао и има посебан значај и садржај. Култ воде имају и други народи али су Срби до данашњих дана сачували култ воде у оквиру хришћанског православља: Богојављенска водица, освећена славска водица и освећена водица за благосиљање верника.

За време летњих сеоских литија код Записа се читају молитве да Бог поштеди село и његове становнике од олуја и невремена као и од суше да би се летина (плод мукотрпног рада) сакупила са њива и ливада и на тај начин обезбедио нормалан живот за становништво.

Вода за пиће, за спремање хране и личну хигијену се точила на извору или захватала из бунара.

Енергија воде је неисцрпна и на разне начине се користи у нашем народу а најчешће за погон воденица, ваљалица и стругара.

Прање веша се вршило на бистрим потоцима и рекама, што је данас реткост.

Стока је пила воду са потока, река и бара којима Србија обилује.

ИЗВОР

Девојчица Теодора на извору на Божић 2011. године

Место где извире вода за пиће у природи назива се извор.

У свакодневном животу Срба извор има велики значај и њему се посвећује посебна пажња и поштовање.

У Србији постоје многобројни називи за природне изворе и то: Савина вода, студенац, стјеник, клокотар, врело, бело врело, бубан, хајдучка вода, каца, топла вода, бисер вода, снежник, стублина, зденац, бела вода, говор вода и сл.

Многа села у Србији носе назив: Извор.

Срби и Србкиње, било млади или стари, при доласку на извор су говорили „Добро јутро, Добар дан или Добро вече, добра водо”, скидали капу или мараму, прекрстили се, омили руке и лице водом са извора па тек онда точили воду или пили.

Постоји прича из народа зашто се овако поступа. Вода са извора тече у поток, поток се улива у реку, река у море, а вода из мора се враћа у извор. Кад те вода запамти на извору неће те потопити ни удавити кад се нађеш на реци или на мору.

Наука је доказала да кристали воде реагују на глас човека па је обраћање води на извору које су наши дични преци упражњавали, сасвим исправно.

Извор се кити босиоком и бршљеном на Божић и Богојављење.

Обавеза је оних што користе воду са извора да га чисте и одржавају.

У свим нашим крајевима и планинама се налазе извори питке воде без обзира на надморску висину.

Савин зденац на Овчару Каца - извор у стени у Испосници Св. Саве

Бисер вода на Голији и Стјеник - Спомен чесма ђакону Авакуму на Јелици

Позната је Бисер вода на Голији, Стјеник на Јелици, Бело врело на Чемерну као и многи други извори на нашим планинама на 1000 м надморске висине па и на већим висинама.

Овде ваља поменути и многобројне изворе лековитих и чудотворних вода код манастира и у бањским местима којима Србија обилује.

Данас пити воду са извора је част и срећа.

У Србији постоји једно место познато под именом : Долина вода.

На прилазу планини Гоч, код села Каменице, уз реку Сокољу се налази на десетине уређених извора које је уредио овдашњи биолог Живко Славковић, где свако може доћи и напити се чисте планинске воде.

Неколико извора су посебно лековите воде и народ ту долази са свих страна да наточи воду и понесе кући.

У Србији постоје извори испод дрвета букве, граба, јавора и јасена. Ови се извори сматрају у нашем народу плодни те они који пију воду са оваквих извора имају доста деце у породици.

Кад дођете на извор или чесму увек поздравите воду, оставите цвет или зелену гранчицу, а кад одлазите захвалите се извору за благодат коју сте добили.

Све што остаје иза вас нека буду само отисци ваших стопала!

Многе народне песме славе воду са извора и повезују са лепим осећајима.

БУНАР

Копање бунара код Срба није био чест обичај. Бунари су копани тамо где није било извора и у насељима и градовима.

Бунар светог Саве - манастир Хиландар

Бунар светог Саве на Хиландару спада у посебне србске знаменитости и има чудотворну воду и у њему увек има воде.

Велика је одговорност на ономе ко пресече подземни водени ток и направи бунар.

Положај бунара и околних објеката (штала, свињаца, нужника, и сл) је веома важан како би се спречило загађење воде у бунару.

Изнад бунара на 150 м, лево и десно на 100 м а испод бунара до 50 м несме бити никаквог извора загађења од пратећих објеката са стоком као ни нужника.

Уколико је терен изнад бунара или извора у успону а употребе се хемикалије за уништавање корова, сигурно ће доћи до загађења воденог тока који се тешко може неутралисати и отклонити.

Над ископаним и подзиданим бунаром се гради мала кућица која се назива сантрач. Ова надоградња над бунаром има за циљ да омогући вентилацију и проветравање као и да спречи да у бунар упадне нека животиња.

Околина бунара се одржава чистом као и прибор за захватање воде.

Бунар који сведочи о прошлим временима

Данас када се обилато користе разне хемикалије у пољопривреди велики је ризик да се вода у бунару или извору загади.

Квалитет воде треба контролисати у неком институту бар два пута годишње од чега једном у летњем периоду.

Претварати бунар у септичку јаму је велика грехота. Нажалост то се често дешавало у новијем времену са увођењем WC-а.

Данас се може видети да се бунари покривају некаквом лименом капом и помоћу пумпи црпи вода. Лимена капа није добро решење јер спречава вентилацију бунара и вода постаје тешка.

Вода у бунару је увек хладна.

Кућица над бунаром (сантрач) је лепа грађевина а истовремено обезбеђује свежину (дисање) воде, а спречава да нека животиња упадне у бунар (мачка, пас, птица, кокошка, пух и сл).

Код сеоског бунара се сусрећу момци и девојке а њихова осећања су опевана у народним песмама.

Све се може померити, и село и куће али бунар вечито остаје ту где је!

ЧЕСМА

Изворска вода на месту избијања на површину се на погодан начин спроводи и усмерава да би се могло изршити точење воде. Такав облик водозахвата се у србском народу назива чесма.

Мала чесма у планини

Чесма може бити од коре дрвета, од издубљеног дрвета, а у данашње време од металне цеви.

Прека чесма на Гочу – Спомен чесма

Понекад се чесма посебно уређује и зида каменом, поготову ако је посвећена неком претку или неком ко је изгубио живот радећи у шуми или при изградњи пута. Тако уређен извор у облику чесме се назива споменчесма.

Позната спомен чесма у Београду је Чукур чесма, у вези убиства дечака од стране Турака 1862., а подигнута 1931. год.

Уређене и украшене чесме се могу видети у појединим нашим градовима и манастирима.

Традиција србског народа је да се чесме и извор одржавају чистим како би свако ко туда наиђе могао пити воду.

На постаментима чесми се могу прочитати текстови који говоре коме је чесма посвећена, ко је градитељ, као и текстови који поздрављају жеднога и желе му здравље.

БАРА

Када су биле сушне године Срби су по селима у равници, а и при планинама, копали баре да би скупили кишницу и имали воде за стоку као и за заливање башти. Зависно од потреба баре су биле величине од око 5 до 50 метара кубних.

Сушна година се могла наслутити на основу падавина у 12 дана до Божића. Ти дани представљају месеце у наредној години, па ако није било падавина (киша или снег) 5, 6, 7 или 8 дана, очекује се сушна година и тада се копају баре да би се ухватила пролећна киша или понеки пљусак у летњем периоду.

Данас је такође важно о овоме водити рачуна јер се повећава потрошња воде а и економски фактор се мора узети у обзир.

Ако домаћинство има бару и напуни је атмосферском водом имаће залихе воде за сушни период. Атмосферска вода се може скупити и у какав резервоар, цистерну или базен који може имати запремину и до 10 метара кубних па и више.

Бара се ограђује јачом оградом да не би неко упао у њу.

На крају сезоне бара се очисти од муља и припреми за наредну годину.

Баре у равничарским крајевима радо посећују роде због жаба али и комарци.

ЗАКЉУЧАК

У Србији нема подручја без извора воде за пиће као и лековитих вода и бања. Многи се извори називају Савина вода по србском просветитељу светом Сави.

Ако је вода „тврђа” за хигијенске потреба треба користити масније сапуне и обрнуто. Ако је вода „мека” тј. нема у себи растворених минерала она при употреби за хигијену и сама пени па се користе посни сапуни.

Уколико у води нема јода а иста се користи за пиће и спремање хране долази до појаве гушавости (струма) као и до слабијег психофизичког развоја.

Присуство радиоактивних елемената у води доводи до обољења бубрега ако се та вода дуже користи у исхрани.

Меке воде (мањак магнезијума) изазивају срчана обољења.

Недостатак бакра и гвожђа у води проузрокује анемију.

Употреба пестицида и вештачких ђубрива на њивама у зони извора и бунара знатно умањује квалитет воде и може бити веома штетно по здравље .

Повратак на органску пољопривреду је једини спас.

Данас се и у најудаљенијим сеоским домаћинствима у Србији користи погубни систем воденог прања нужника, а та загађена вода се неконтролисано улива у водотокове. Отпадне воде у градовима се кроз канализационе испусте уливају у реке. Мали је број градова који врше пречишћавање отпадних вода из канализације и из индустрије.

Вода као Божји дар је из дана у дан све загађенија јер милијарде људи у Свету врше нужду у воду па се та иста вода „пречишћава” и даје на употребу.

Каква ће казна због тога стићи све нас?

Препорука Светске здравствене организације (WHO) да се дневно попије бар 2 литра воде је у многим случајевима лоша за организам и више је део комерцијалне приче.

Култ воде мора да се поврати и вода сачува од загађења.

Наши славни преци су добро знали значај воде у свакодневном животу од рођења па до смрти и култ воде су у многим облицима пренели до данашњих дана.

У нашем народу постоји израз „мутивода” који описује лошег човека сумњивих намера.

Постоји и клетва „Однела га мутна вода” тј. да се удави и да га не нађу.

Постоји и пословица „Вода све опере али укаљан образ не може” као и свеобухватно упозорење са неограниченим значењем и поуком

„Док је човек здрав, и вода му је слатка” .