Blagotvorno delovanje i isceliteljska moć belog luka

Beli luk je višegodišnja biljka iz familije ljiljana. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi su zeleni izašiljeni. Drugi nazivi su još češnjak i česan luk.Šta belom luku daje isceliteljsku moć i blagotvorno delovanje na ljudski organizam? Tajna njegovog izvanrednog delovanja je u sumporu odnosno sumpornim jedinjenjima. Još je 1844 godine profesor Verthajm pronašao važnu komponentu belog luka: dialil-sulfid. Međutim, tek je 1895 godine Zemler ispravno identifikovao njegove glavne sastojke: dialil sulfid (60%), dialil-trisulfid (20%) i još nekoliko drugih sumpornih jedinjenja.

Naučnici Kavalito, Bejli i Bak su 1944 otkrili da beli luk, kada je neoštećen, sadži izvesna jedinjenja koja su bez ukusa i mirisa. Tek kad se beli luk zgnječi ili zaseče, stvara se novo jedinjenje dialil-ti-osulfinat ili kako su ga nazvali alicin. Alicin je lekovita supstanca, ima baktericidna svojstva, nestalna je i nakon manje od jednog dana pretvara se u druga sumporna jedinjenja kao što je dialil-disulfid.

Aktivni faktori u belom luku

Beli luk je veoma složena biljka koja sadrži veliki broj hemijskih jedinjenja, od kojih je sa medicinskog stanovišta najvažniji sumpor. Iz glavice belog luka do sada je izolovano preko 80 sumpornih jedinjenja.

Dr Pavo Airola u svojoj knjizi “Čudo belog luka” nabraja trinaest aktivnih faktora koji se nalaze u belom luku, navodimo ih redom:

Alicin – ima antibakterijski i antiinflamatorni efekat. Alin – ruski naučnici su dokazali da ovaj aktivni faktor ima antibiotsko delovanje. Antihemolitički faktor – pomaže u lečenju anemije. Dialil-disulfid-oksid – snižava holesterol i lipide (masti) u krvi Germanijum – naučnici su otkrili da beli luk sadrži germanijum u tragovima i da on ima antikancerogeno delovanje. Gurvičijevi zraci – je mitogenetska radijacija koja stimuliše rast ćelije i ima podmlađujući efekat na sve telesne funkcije. Antiartritijski faktor – japanski naučnici su utvrdili da pozitivno utiče na lečenje artritisa i sličnih oboljenja. Faktor kojim se reguliše šećer – pomaže u lečenju dijabetesa i hipoglikemije. Antioksidant – sprečava užeglost hrane, pa se može upotrebiti kao prirodan konzervans. Antikoagulans – sprečava zgrušavanje krvi. Alitiamin – specijalan tip vitamina B1 – sprečava i leči oboljenja beriberi. Selen – ima antiarterosklerotska svojstva – sprečava spajanje krvnih pločica i formiranje ugrušaka, takođe reguliše krvni pritisak i štiti od infekcije. Skoridin – supstanca slična muškim i ženskim hormonima, koja se nalazi i u ginseng biljkama (kao što je sibirski žen šen, anđelika i sl). Jedan od efekata ove supstance je normalizacija telesnih funkcija (to znači da može sniziti krvni pritisak kod onih koji imaju visok i obratno povisiti kod onih koji imaju nizak pritisak)

Sadržaj hranljivih sastojaka, minerala i vitamina u 100 grama belog luka

Kalorije 137 g

proteini 6,2 g

Ugljeni hidrati 30,8 g

Holesterol 0g

Masti 0,2g

Vlaknaste materije 1,5

Minerali

Kalcijum 29 mg

Fosfor 202 mg

Gvožđe 1,5 mg

Natrijum 19 mg

Kalijum 529 mg

Magnezijum 36 mg

Brom 0,44 mg

Vitamini

A tragovi

B1 0,25 mg

B2 0,08 mg

B3 0,5 mg

C 15 mg

Voda 61,3 %

Vreme varenja 2 sata

Beli luk i holesterol

Testiranje efekta belog luka na životinjama da bi se utvrio nivo holesterola u krvi počelo je početkom 30-ih godina XX veka i praktično traje do danas. U brojnim eksperimentima utvrđeno je da se nivo holesterola mnogo povećava kad se životinjama uz normalnu hranu daje još maslac ili holesterol. Međutim, kad im se uz to daje sveži beli luk ili sok od belog luka, podizanje holesterola ne samo da se zaustavlja nego se i obara na manje-više normalan nivo. Obaranje nivoa holesterola utvrđeno je ne samo u krvi već i u jetri.

Značajna istraživanja o dejstvu belog luka na snižavanje holesterola i belog luka uopšte vršio je profesor Bordija sa medicinskog fakulteta Rabindranat Tagore u Radžastanu (Indija). On je sa svojim kolegom Bansalom odabrao 10 zdravih ljudi i testirao im holesterol u krvi. Pre eksperimenta njihov holesterol je iznosio prosečno 221 mg/100ml. Nakon uzimanja masne hrane bogate holesterolom njihov se holesterol popeo na 237mg/100ml. U ponovnom eksperimentu tim je ispitanicima davana ista hrana, ali sa svežim belim lukom. Rezultati su pokazali da je holesterol pao za 16 podeoka, što nesumnjivo navodi na zaključak da beli luk može smanjiti holesterol u krvi.

Što se tiče povišenog holesterola u krvi, navešćemo još eksperiment indijskog naučnika Sukure. On je odabrao dve stotine pacijenata sa veoma visokim holesterolom. Nakon perioda od dvadeset pet dana u toku kojeg su pacijenti uzimali dnevno 15g belog luka ili 5 čenova srednje veličine, holesterol je praktično pao kod svih. Na osnovu ovog istraživanja može se kazati da doza od 1-2 čena belog luka dnevno smanjuje količinu holesterola u krvi za oko 15%, što je prema nekim ocenama dovoljno da se smanji rizik srčanog napada za oko 30%

Na osnovu mnogih eksperimenata i studija navode se sledeća zapažanja:

-Beli luk deluje kod svih, i kod onih sa povišenim holesterolom i bez povišenog holesterola. Međutim, veći pad je zabeležen kod ljudi sa povišenim holesterolom nego kod onih koji imaju normalan holesterol.

-Beli luk snižava LDL holesterol ili popularno govoreći “neprijateljski” holesterol, dok po pravilu povećava HDL holesterol ili “prijateljski” holesterol.

-Kad se pređe dozvoljena granica holesterola u krvi, beli luk sprečava organizam da proizvodi sopstveni holesterol (više od 70% holesterola u telu proizvodi sam organizam

Beli luk i zgrušavanje krvi

Korisna svojstva belog luka u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka utvrdio je indijski naučnik Bordija. Naime rezultati do kojih je došao pokazali su da doza od 18 čenova srednje veličine dnevno, kod osobe težine oko 54 kg (1g sirovog belog luka na 1 kg telesne mase osobe), snižava tendenciju da se u krvi formiraju opasni ugrušci kod pacijenata sa koronarnim oboljenjima. Fibrinolitička aktivnost (aktivnost sistema rastvaranja krvnih ugrušaka)

neprekidno je rasla kod zdravih ljudi i dosegla granicu od 130%, a kod srčanih bolesnika 83% u toku tri meseca. Nakon prestanka lečenja belim lukom ponovo je uspostavljeno prethodno stanje tj. nepovoljna fibrinolitička aktivnost.

U jednom drugom eksperimentu dr Bordija je merio vreme koje je potrebno da se krvne pločice spoje u ugrušak. Kod volontera koji su u hrani uzimali beli luk, to je vreme bilo duže nego kod istih volontera koji u hrani nisu uzimali beli luk. U krvi postoji supstanca fibrin, koja povezuje krvne pločice radi formiranja krvnih ugrušaka kad dođe do krvarenja. Fibrin se formira od fibrinogena, rastvorljivog proteina koji se proizvodi u jetri i nalazi u krvnoj plazmi. Važno je da se krv počne zgrušavati kad se npr. posečemo kako bi se zaustavilo krvarenje. Međutim, kad dođe do spontanog zgrušavanja u arterijama, ono može prouzrokovati pektoralnu anginu, srčane napade ili moždani udar. Ali, beli luk nas može u priličnoj meri zaštititi od spontanog zgrušavanja krvi, jer ne samo što krvne pločice čini manje lepljivim, čime se usporava formiranje krvnih ugrušaka, nego i rastvara krvne ugruške koji su se prethodno počeli stvarati.

U pokušajima da pronađe lek protiv srčanih oboljenja dr Erik Blok, direktor odseka za hemiju na njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju, otkrio je hemikaliju belog luka “ajoen” koja se u procesu zgrušavanja krvi pokazala bolja od aspirina, jednog od najcenjenijih lekova na ovom polju. Poznato je da je aspirin veoma moćan inhibitor zgrušavanja krvi i da se zato koristi protiv srčanih i moždanih udara. Dr Blok smatra da se upravo u belom luku nalazi antikoagulans koji za razliku od aspirina, nema štetne propratne efekte.

Beli luk i povišeni krvni pritisak

Za snižavanje krvnog pritiska beli luk se koristio u Kini već vekovima, a japanska vlada je priznala beli luk kao antihipertenzitivni lek. Britanski medicinski časopis Lancet piše da su testovi pokazali da beli luk smanjuje pritisak kod ljudi, a isto su to potvrdile kliničke studije u Rusiji, Bugarskoj, SAD i drugim zemljama. Poznati bugarski fiziolog Petkov je utvrdio na osnovu sopstvenih istraživanja koja je sprovodio kod pacijenata koji su bolovali od povišenog krvnog pritiska, da je beli luk uspeo da snizi sistolni pritisak za 20-30 mmHg, a dijastolni za 10 do 20 mmHg.

Dr Pavo Airola navodi da je pacijente sa povišenim krvnim pritiskom lečio visokim dozama belog luka i da je kod većine došlo do pada pritiska za 20-30 podeoka u roku od jedne sedmice.

Danas se raspolaže sa dokazima da beli luk prouzrokuje širenje, opuštanje krvnih sudova. Pored toga, utvrđeno je da beli luk povećava dovod krvi u manje krvne sudove.

Dr Volf je izvršio eksperiment sa dvedeset zdravih osoba kojima je izmerio prečnik arteriole, venule i kapilara pre i pet sati posle uzimanja 800 mg belog luka u prahu. Rezultati tog eksperimenta pokazali su prosečno povećanje prečnika arteriola za 4,2% i venula za 5,9%, dok kod kapilara nije zabeležena nikakva promena.

Beli luk i ateroskleroza

Ateroskleroza je vrsta zadebljanja i otvrdnjavanja većih i srednjih arterija i u velikoj meri uzrok srčanih napada, moždanih udara, perifernih vaskularnih oboljenja i aneurizmi aorte.

Dokaze o blagotvornom delovanju belog luka na rizične faktore ateroskleroze pružio je dr Grinvald, direktor medicinskog naučnog odseka u Berlinu. Njegovi rezultati su pokazali kod pacijenata koji su lečeni belim lukom u prahu (doze od 200-300 mg, tri puta dnevno, dakle vrlo male doze belog luka) došlo do pada sistolnog krvnog pritiska za 12%, dijastolnog pritiska za 16% i triglicerida u serumu za 24%. Pored toga, dr Grinvald je utvrdio da kod takvih pacijenata dolazi do pada fibrinogena u serumu i nestajanja simptoma kao što su anksioznost, preosetljivost, uzbuđenost, razdražljivost, čime se njihovo raspoloženje vidno popravlja.

Indijski naučnici Bordija i Bansal objavili su svoje istraživanje o uticaju belog luka na nivo holesterola i triglicerida u krvi kod ljudi. Oni su davali pojedinačno petorici zdravih volontera 113,4 g maslaca. Nakon tri sata njihov holesterol se prema očekivanju popeo sa prosečno 221,4 mg/100ml na 237,4 mg/100ml. Kasnije su ti volonteri uz istu količinu maslaca dobijali i 50g soka od belog luka. Nakon toga nivo njihovog holesterola pao je u roku od tri sata sa 228,7 mg/100ml na 212 mg/100ml.

Zanimljiv je i eksperiment koji je Bordija izvršio sa 432 srčana bolesnika. Polovini je davao dva do tri češnja belog luka dnevno u toku tri godine. Drugoj polovini nije davao beli luk. Nakon dve godine smrtnost je opala za 50% kod grupe koja je jela beli luk. U trećoj godini pad smrtnosti kod spomenute grupe iznosio je 66%.

Beli luk i šećer u krvi

Beli luk može smanjiti nivo šećera u krvi i podstaći procese kojima se šećer pretvara u ugljene hidrate u jetri. Isto je tako utvrđeno da beli luk poboljšava rad pankreasa, koji proizvodi insulin i glikogen, pomoću kojih se reguliše šećer u organizmu. Tako kod životinja sa lakim oblikom dijabetesa beli luk povećava proizvodnju insulina koji redukuje šećer za oko 20% što je ravno efektu koji se postiže uzimanjem tolbutamida (lek koji stimuliše sekreciju insulina iz pankreasa).

Beli luk povoljno utiče i u slučajevima hipoglikemije. Naime, dokazano je da sumporna jedinjenja sadrže specifične faktore koji regulišu metabolizam šećera, tj. pomažu da se normalizuje i visoki i niski nivo šećera

.

Beli luk i rak

Još 1952 godine ruski naučnici su uspešno upotrebili ekstrakt belog luka protiv tumora kod ljudi. Brojna ispitivanja na životinjama su pokazala da sveži beli luk može imunizirati životinje protiv rasta tumora i čak ga smanjiti.

U časopisu Science objavljeno je 1957 godine da su dr Vajsberg i dr Penski izveli interesantna istraživanja na miševima i dobili ohrabrujuće rezultate u pogledu suzbijanja raka. Rezultati su pokazali da su oni miševi kojima su ubrizgane ćelije raka zajedno sa ekstraktima belog luka živeli 6 meseci, dok su onima kojima su ubrizgane samo ćelije raka uginuli u roku od 16 dana.

Japanski istraživači Jamamoto i Kamura sa univerziteta Hokaido su potvrdili da je ekstrakt belog luka sprečio deljenje ćelija raka koje su rasle u ljudskom organizmu.

Japanski doktor Asai je utvrdio da germanijum iz belog luka ima preventivno i suzbijajuće delovanje na rak.

Što se tiče pojave raka kod ljudi, primećeno je da su oni ljudi koji jedu beli luk manje skloni tom oboljenju. Taj zaključak je izveden na osnovu upoređivanja podataka o ishrani belim lukom u provinciji Šandong (Kina). Vršeno je upoređivanje dve susedne opštine koje imaju vrlo slične životne navike, osim navika u konzumiranju belog luka. Stanovnici opštine Ganšam jedu oko 20g belog luka dnevno (oko 7 čenova) i imaju stopu smrtnosti 3,45 na 100.000 stanovnika. U susednoj opštini Ćuejsja ne mare za beli luk i retko ga jedu; oni umiru od raka na želucu i imaju stopu smrtnosti od 40 na 100.000 stanovnika. Dakle oni koji ne uzimaju beli luk izloženi su 12 puta većem riziku u pogledu smrtnosti u ovom konkretnom slučaju

Beli luk i radijacija

Izloženost nuklearnoj radijaciji, radijacijskoj terapiji i osiromašenom uranijumu i drugim izvorima radijacije može izazvati, u zavisnosti od doze zračenja, razna oboljenja i specifične simptome kao što su: glavobolja, mučnina, povraćanje, proliv, iznurenost, impotenciju, sterilitet, bolove u mišićima, pa čak i smrt.

Dr Robert Lin sa Laboratorije nuklearne medicine na univezitetu u Los Anđelesu davao je laboratorijskim pacovima beli luk kako bi utvrdio nivo zaštite od radijacije. 65% pacova koji nisu dobijali beli luk, uginulo je u roku od jednog meseca, nakon što su bili izloženi radijaciji. Na drugoj strani uginulo je samo 30% pacova koji su bili injektirani sokom od belog luka. Ostali pacovi, koji su dobili beli luk pre radijacije, preživeli su. Utvrđeno je takođe da su pacovi koji su dobili beli luk nakon radijacije uginuli.

Prema podacima Ruske fondacije za fundamentalna istraživanja, tim predvođen profesorom Zasuhlinom na institutu opšte genetike Vavilov izvršio je ispitivanje antimetagenetskog delovanja belog luka. Naučnici su pronašli da beli luk stimuliše reparaciju oštećenog DNK i u nekim slučajevima štiti DNK od negativnog efekta.

 Beli luk i imunitet

Dr Tarig Abdulah i njegove kolege sa Akbar klinike i istraživačkog centra u Panama Sitiju u Floridi, otkrili su 1987 godine da sirovi beli luk jako povećava odbrambenu sposobnost organizma protiv zaraznih bolesti, a možda i raka. S tim u vezi izvršen je zanimljiv eksperiment. Devet ljudi jelo je velike količine belog luka (sam dr Abdulah je jeo 12 do 15 čenova belog luka dnevno), druga grupa od devet ljudi nisu uzimali beli luk. Nakon toga prirodne ćelije “ubice” iz krvi ispitanika pomešane su sa ćelijama raka. Ćelije “ubice” iz krvi onih koji su jeli beli luk uništile su za 140 do 160% više ćelija raka nego što su to učinile ćelije “ubice” onih koji nisu jeli beli luk.

Na osnovu rezultata brojnih studija, beli luk, koji je bogat sulfidnim i polisulfidnim jedinjenjima, povećava aktivnost limfocita i makrofaga, imunoloških ćelija koje štite organizam od bolesti tako što proizvode antitela ili direktno napadaju štetne mikroorganizme. Mnoge druge studije pokazale su da beli luk može biti uspešan u lečenju i “autoimunih” bolesti.

Beli luk kao antibiotik

Da bismo vam objasnili kakav je to beli luk antibiotik, dobro je da vam prvo objasnimo kakvi su to sintetički antibiotici.

Sintetički antibiotici su neselektivni u uništavanju bakterije u vašem telu; oni ih prosto sve uništavaju. To stvara dodatne probleme, jer se u telu nalaze i milioni tzv. dobrih bakterija, koje su potrebne za odvijanje metaboličkih procesa. Zbog toga mnogi ljudi nakon uzimanja ovih antibiotika imaju problema sa varenjem, zatvorom i gljivičnim infekcijama.
Još je veći problem što antibiotici ne unište 100% loših bakterija u vašem telu. Obično unište 99%. Preostale bakterije onda mutiraju, postanu smrtonosnije i otporne na te iste antibiotike. Tako nastaju veoma opasne i otporne bakterije.

S druge strane, beli luk je potpuno selektivan u uništavanju bakterija, ubijajući samo one koje škode vašem telu. Ono što je pritom neverovatno jeste da u isto vreme beli luk podstiče razvoj onih dobrih bakterija, i poboljšava crevnu floru i varenje.

Šta uništava beli luk?

– Beli luk je antibakterijski agens, a uništava streptokoke, stafilokoke, tifusne bakterije, difteriju, koleru, bakterijsku dizenteriju (dijareja kod turista), tuberkulozu, tetanus, reumatsku groznicu i mnoge druge.

Ali ne samo to, već je beli luk takođe i odličan antivirusni agens. Luk je bio testiran za razne vrste virusa, i naučno je dokazano da uništava izazivače malih boginja, zauški, mononukleoze (Apštajn-Barov virus), ovčijih boginja, herpes simpleksa 1 i 2, herpes zostera, virusnog hepatitisa, šarlaha, besnila, itd.

Opet, to nije sve. Beli luk je poznat i po svom fungicidnom dejstvu. U laboratorijskim istraživanjima je pokazano da je beli luk bolji od svih postojećih fungicidnih agenasa, tu uključujući i nistatin. Beli luk reguliše rast Candide albicans i uništava gljivičnu tineu.

Beli luk možete koristiti tako što ćete da ga uzimate u sirovom obliku ili u vidu tinkture. U toku svakog dana možete da pojedete od 2-3 čena belog luka ili da sebi napravite tinkturu od belog luka:

– 1L čiste votke ili čistog 40% alkohola

– 150 grama svežeg đumbira

– oko 2-2,5 kg belog luka

Sveži đumbir blendati u trajanju od 20 sekundi sa čistim 40% alkoholom ili votkom. Potom se smesa sipa u čistu staklenu teglu i zatvori poklopcem od metala (da nije aluminijumski ili plastični). Tegle se drže na tamnom mestu i mućkaju 2-3 puta dnevno, ukupno 14 dana. Nakon toga tinktura od đumbira se procedi i doda joj se još toliko sveže ceđenog soka od belog luka. Sok i tinktura se pomešaju i dobijete 2 litre tinkture koja ima izuzetno antibiotko delovanje.

Ali često zbog zadaha koji ljudi imaju nakon konzumacije belog luka, mnogi se uzdržavaju od upotrebe istog. 

Stoga vam dajemo recept za osveživač koji može da pomogne u tom slučaju:

– ½ L čiste votke

– 65 grama lista nane (mente)

– 10 grama sladića (slatki koren)

– oko 3 ml etarskog ulja mente

– 5-10 grama kristala mentola

– oko 5 ml etarskog ulja karanfilića

– 2 kafene kašike agave sirupa (ili meda)

Sastojke izblendati. Potom se smesu sipati u čistu staklenu teglu i zatvori poklopcem od metala (da nije aluminijumski ili plastični). Tegle se drže na tamnom mestu i mućkaju 2-3 puta dnevno, ukupno 14 dana. Nakon toga smesu procediti i sipati u staklenu flašu

Tekst u celosti preuzet sa http://tinkturedrsulca.com/