Autor: Zoran Milivojević
(Илустрација Срђан Печеничић)
Kada nečije dete odraste, roditelji se nađu u situaciji
da treba da prihvate njegovog emotivnog partnera. Nakon perioda
„zabavljanja” dolazi period ozbiljne veze, koja vodi braku i zasnivanju
porodice. Sve to menja raniji emotivni odnos odraslog deteta prema
roditeljima. Kada osoba ima dovoljno dobar odnos sa partnerom, smatra
se normalnim da joj je ova emocionalna vezanost postala važnija od
vezanosti za roditelje.
Prednost se daje saputniku kroz život sa kojim će se imati i podizati deca. Da bi ovaj prelaz išao glatko, roditelji treba da prihvate ovu promenu. Uprkos tome što je neko u dugogodišnjoj zadovoljavajućoj emotivnoj vezi, moguće je da bude daleko snažnije vezan za jednog od roditelja. Postoje tatine kćerke, tatini sinovi i mamine kćerke, ali je verovatno najupečatljiviji mamin sin. Iako je fizički odrastao, mamin nije dobio psihološku dozvolu od svoje majke da emotivno odraste.
Ove majke su veoma posvećene sinu i često u tom odnosu nalaze smisao svog života. Kako odraslom i samostalnom sinu majka nije potrebna, ove majke se nesvesno plaše da bi u tom slučaju postale nepotrebne i beskorisne, bez životnog smisla. One svesno podstiču njegovo odrastanje i samostalnost, ali istovremeno nesvesno upućuju suprotne poruke, etiketirajući sina kao naivnog, povodljivog, nesposobnog i pasivnog – dakle nespremnog za samostalnost.
Često su to jednoroditeljske porodice u kojima se majka požrtvovano posvetila detetu, zanemarujući sebe, tako da ne zna kako bi živela izvan uloge majke. Nekada su majke razočarane u ljubav muža, svu svoju ljubav usmerile ka sinu.
Kada je sin simbolično venčan za svoju majku, ne može dovoljno kvalitetno da se emotivno veže za svoju partnerku, tako da ona ne uspeva da se oseti dovoljno prihvaćenom i razvije osećanje pripadnosti koje je osnov dobre veze. To destabilizuje ove brakove.
Ovim majkama nijedna devojka nije dovoljno dobra za njihove sinove. Ako devojka prihvati majčinu dominaciju i uđe u ulogu „nove kćerke”, tada je majka može prihvatati, ali samo dok se podređuje. Nekada je na prvi pogled jasno da je neko mamin sin, a nekada se to otkrije tek nakon ulaska u brak. Kada to otkrije, žena se nada da će se muž promeniti i emotivno sazreti. Kada shvati da neće, da ih je u braku uvek troje, nastaju konflikti i loša osećanja.
Njemu to samo potvrđuje da je „mama u pravu” da je pogrešno izabrao, a u slučaju razvoda, zajedno okrivljuju ženu. Sve to čini da je najbolje da devojke koje traže ozbiljne veze izbegavaju mamine sinove. Ukoliko sa zakašnjenjem otkriju da su u braku sa jednim, i ako žele da mu „otvore oči”, moraju da budu veoma strpljive i da to čine u veoma malim koracima. Ne treba zaboraviti da je on od najranijeg detinjstva podvrgnut hipnotičkoj idealizaciji svoje mame.
Izvor Politika. rs
Prednost se daje saputniku kroz život sa kojim će se imati i podizati deca. Da bi ovaj prelaz išao glatko, roditelji treba da prihvate ovu promenu. Uprkos tome što je neko u dugogodišnjoj zadovoljavajućoj emotivnoj vezi, moguće je da bude daleko snažnije vezan za jednog od roditelja. Postoje tatine kćerke, tatini sinovi i mamine kćerke, ali je verovatno najupečatljiviji mamin sin. Iako je fizički odrastao, mamin nije dobio psihološku dozvolu od svoje majke da emotivno odraste.
Ove majke su veoma posvećene sinu i često u tom odnosu nalaze smisao svog života. Kako odraslom i samostalnom sinu majka nije potrebna, ove majke se nesvesno plaše da bi u tom slučaju postale nepotrebne i beskorisne, bez životnog smisla. One svesno podstiču njegovo odrastanje i samostalnost, ali istovremeno nesvesno upućuju suprotne poruke, etiketirajući sina kao naivnog, povodljivog, nesposobnog i pasivnog – dakle nespremnog za samostalnost.
Često su to jednoroditeljske porodice u kojima se majka požrtvovano posvetila detetu, zanemarujući sebe, tako da ne zna kako bi živela izvan uloge majke. Nekada su majke razočarane u ljubav muža, svu svoju ljubav usmerile ka sinu.
Kada je sin simbolično venčan za svoju majku, ne može dovoljno kvalitetno da se emotivno veže za svoju partnerku, tako da ona ne uspeva da se oseti dovoljno prihvaćenom i razvije osećanje pripadnosti koje je osnov dobre veze. To destabilizuje ove brakove.
Ovim majkama nijedna devojka nije dovoljno dobra za njihove sinove. Ako devojka prihvati majčinu dominaciju i uđe u ulogu „nove kćerke”, tada je majka može prihvatati, ali samo dok se podređuje. Nekada je na prvi pogled jasno da je neko mamin sin, a nekada se to otkrije tek nakon ulaska u brak. Kada to otkrije, žena se nada da će se muž promeniti i emotivno sazreti. Kada shvati da neće, da ih je u braku uvek troje, nastaju konflikti i loša osećanja.
Njemu to samo potvrđuje da je „mama u pravu” da je pogrešno izabrao, a u slučaju razvoda, zajedno okrivljuju ženu. Sve to čini da je najbolje da devojke koje traže ozbiljne veze izbegavaju mamine sinove. Ukoliko sa zakašnjenjem otkriju da su u braku sa jednim, i ako žele da mu „otvore oči”, moraju da budu veoma strpljive i da to čine u veoma malim koracima. Ne treba zaboraviti da je on od najranijeg detinjstva podvrgnut hipnotičkoj idealizaciji svoje mame.
Izvor Politika. rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.