Vaš um je neverovatno moćan alat. U vašem mozgu su neuroni, oni u kojima se nalaze sve mogućnosti – sve što jeste, što je bilo ili što će ikada biti. To je zato što je vaš um poput beskrajne oblasti najbogatije zemlje, koja se prostire u svim pravcima toliko daleko koliko oči mogu da vide, a ideje su seme koja kreiraju našu unutrašnju realnost koja zauzvrat manifestuje u ono što doživljavamo kao eksterni svet oko nas.
Dokaz za to leži u činjenici da sve u našoj civilizaciji je nekada bila samo ideja u nečijem umu. Stvaranje jezika, konstrukcija kuća, pronalazak kompjutera, sve su to u jednom trenutku bili električni impulsi u nečijem umu – iskonske misli koje su čekale da se iskristališu u formi postojanja.
Bez obzira da li to znate ili ne, svaka misao koju imate ima veliki uticaj ne samo na vas, već na svakoga oko vas i na kraju, na celokupnu ljudsku svest.
To je priroda moći.
Misli koje izaberemo da im se prepustimo, reakcija na promenu, kao i oblikovanje univerzuma, zbog toga što je to beskrajni proces evolucije koji se sam manifestuje, ironično, jedina stvar koja je konstantna je sama promena.
Patnja je rezultat osećaja nemoći. Drugačije rečeno, mi patimo, jer nismo potpuno svesni šta se dešava u našim umovima i srcima. Osećamo se kao lišće, besciljno i nasumično letimo hirovima vetra. Zatvaramo sebe u kavez mentalitetom žrtve, optužujući okolnosti i ljude oko nas, radije nego da prihvatimo odgovornost za našu situaciju.
Razmišljajući o ovim stvarima vi poričete izvor vaše patnje i samim tim gurate problem sve dublje, gde će se raditi isto što i sve ideje/seme rade – da rastu i razvijaju se. Sažaljavate sebe, smatrate da je depresija nešto što vas je jednostavno zadesilo i što je potpuno van vaše kontrole. Osećate se bespomoćno.
Prihvatite sve što se dešava u vašem životu, kao da ste vi to izabrali. Kada se to desi, vaš prezir prema sebi, drugima i mentalitet žrtve počinje da se menja u priču o razvoju i ličnom napretku. Depresija više nije problem, već znak da počnete da se posmatrate iznutra i tražite izlečenje.
Ako možete sami sebe da razbolite, možete sami sebe i da izlečite. Ako se osećate ponekad tužno, znajte dve stvari: sve što dolazi tako i prolazi, kao i da sve dolazi sa nekim razlogom.
Prihvatanje ovog otvorenog stava daće vam ogromnu dubinu i dozvoliti da pomognete drugima koji se muče u svom životu.
Na kraju, ideja o sebi kao bespomoćnom biću je samo ideja koju imate o sebi.
Kao što je Bill Hicks jednom rekao: “Život je samo san, a mi maštamo o sebi.”
Izvor: thespiritscience.net
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.