Piše: Georgij Nazarov, naturolog
Belančevine su materije zadužene za izgradnju tela. Sastoje se od lanaca aminokiselina, pa, da bi ih razgradio, organizam treba da uloži veliki napor. Iz termički obrađene hrane, belančevine se usvajaju tri puta teže. To će reći da za istu količinu belančevina treba pojesti trostruko više. Na primer, umesto 100 g sremskog sira, treba pojesti 300 g sira koji se termički obrađuje. Višak unetih belančevina ima po organizam štetne posledice: preopterećenje organa za varenje i bubrega, poremećaj crevne mikroflore čime se stvara podloga za razvoj oboljenja, kao i slabljenje celog organizma.
Prilikom prekomernog korišćenja belančevina u ishrani pH vrednost krvi se menja prema kiseloj reakciji, što stvara snažnu predispoziciju za niz oboljenja: od oboljenja srca, razvoja kancera, prehlade, zamora, do glavobolje, bolova u zglobovima... Da bi se pH vrednost održala na normali, telo troši velike količine kalcijuma, uglavnom iz kostiju (gde se nalazi 99% kalcijuma) što vremenom dovodi do njihovog razređenja, lakog lomljenja, osteoporoze, kao i niza drugih poremećaja.
Višak belančevina u ishrani utiče i na stvaranje otrovnog gasa metana u crevima, koji uništava vitamine iz grupe B. Naučnici Akademije medicinskih nauka Litvanije otkrili su da ovi vitamini štite organizam od kancera i ostalih vrsta izraslina. Usled dejstva metana, vitamini B ne mogu da odigraju ulogu katalizatora u procesu aktivizacije insulina. Tako ni insulin neće moći na odgovarajući način da poveže šećer u krvi i da ga prosledi jetri.
Kijevski endokrinolozi otkrili su da je količina insulina kod dijabetičara nezavisnih od insulina 8-10 puta veća nego kod zdravog čoveka. Ipak, ni u toj količini, insulin nije sposoban da otkloni višak šećera iz krvi. Ovo ujedno objašnjava zašto zdrava ishrane i čišćenje organizma kod većine dijabetičara dovodi do značajnog poboljšanja. I kod insulin zavisnih dijabetičara može da se postigne primetno poboljšanje ukupnog zdravlja, ali nešto izmenjenim načinom.
Uništavanje vitamina B grupe povećava osetljivosti nervnog sistema, dovodi do opadanja zaštitnog sistema i niza drugih veoma snažnih poremećaja.
Za proces prerade 1 g belančevina potrebna su 42 g vode. Za 100 g (do nedavno srednja preporučivana dnevna doza korišćenja belančevina u mnogim zemljama) preko 41! Više je nego jasno da to stvara dodatno opterećenje za bubrege i srce, a usput i truje organizam mokraćnom kiselinom i drugim otrovnim materijama katabolizma (raspadanja) belančevina.
Hrana životinjskog porekla, koja se često pogrešno preporučuje kao izvor belančevina, ne sadrži biljna vlakna - sastojke koji stvaraju masu stolice i koja čiste i podstiču rad creva. To stvara problem sa lenjim crevima, zatvorom, raspadanjem polusvarene hrane u crevima, nadutosti i deformisanosti creva zbog nagomilavanja osušene, često okamenjene stolice i otrovnih gasova. Samim tim, javlja se pritisak na okolne ginekološke i androloške organe (jetru, bubrege, okolne krvne sudove), remeti se cirkulacija krvi i, kroz vrlo tanak zid creva, otrovi se raznose na te organe. Tako dolazi do upala, poremećaja rada organa, a vremenom se podstiče i stvaranje izraslina po celom organizmu.
Zbog nedostataka biljnih vlakana i upotrebe termički obrađene hrane stvaraju se naslage na crevima koje značajno remete, a često i onemogućavaju proces usvajanja satojaka razgrađene hrane. Deformisano i naduveno crevo pritiska dijafragmu, koja kao kupola, deli trbušni i grudni deo (radi kao drugo srce) zbog čega se diše pliće i češće.Takvo disanje remeti rad i položaj srca i drugih životno važnih organa.
Višak unetih belančevina pretvara se u masnoću i gojimo se.
Koliko je belančevina zaista potrebno?
Novorođenče udvostučuje svoju težinu za oko 180 dana, ukoliko je njegova početna težina 4 kg i dnevno popije 100 ml mleka u kome ima 2 g belančevina. Na 1 kg težine, znači, dobija 0,5 g belančevina. Od toga 0,25 g se utroši na održavanje postojeće mase tela, a 0,25 mg na rast.
Odraslima nije potrebno udvostručavanje telesne težine za 180 dana! A belančevine za održavanje postojeće mase, možemo da dobijemo sa 0,25 g dž 60 = 15 g belančevina za ženu tešku 60 kg, i 0,25 g dž 80 = 20 g za muškarca težine 80 kg. Naravno, to treba da budu dobro usklađene belančevine i pripremljene na pravilan način. Narodi kod kojih je zastupljena ta količina odlikuju se dobrim zdravljem, dugovečnošću i dobrim raspoloženjem. Mnoga oboljenja, toliko rasprostranjena u razvijenim zemljama, kod njih nisu poznata.
Da bi se čovek zaštitio od nekompletnog unošenja aminokiselina (mada najnovija naučna istraživanja sve više dokazuju da one mogu da se stvaraju u organizmu) udvostručimo taj broj unošenjem raznovrsnih namirnica, naravno pravilno kombinovanih. Unošenju kompletnih belančevina pomagaće i navika dodavanja mešavine mlevenih sirovih semenki od bundeve, lana i susama - po 1 kašiku ili više, uz svaki osnovni obrok.
BEZ PRETERIVANJASportisti koji pokušavaju da unesu kroz hranu što više belančevina da bi povećali mišićnu masu i snagu, čine lošu uslugu svom organizmu. Odavno se zna da su atletski građeni ljudi mnogo podložniji razboljevanju od akutnih infekcija za vreme epidemija. Od količine belančevina, mnogo je važniji njihov kvalitet!
Belančevine su materije zadužene za izgradnju tela. Sastoje se od lanaca aminokiselina, pa, da bi ih razgradio, organizam treba da uloži veliki napor. Iz termički obrađene hrane, belančevine se usvajaju tri puta teže. To će reći da za istu količinu belančevina treba pojesti trostruko više. Na primer, umesto 100 g sremskog sira, treba pojesti 300 g sira koji se termički obrađuje. Višak unetih belančevina ima po organizam štetne posledice: preopterećenje organa za varenje i bubrega, poremećaj crevne mikroflore čime se stvara podloga za razvoj oboljenja, kao i slabljenje celog organizma.
Prilikom prekomernog korišćenja belančevina u ishrani pH vrednost krvi se menja prema kiseloj reakciji, što stvara snažnu predispoziciju za niz oboljenja: od oboljenja srca, razvoja kancera, prehlade, zamora, do glavobolje, bolova u zglobovima... Da bi se pH vrednost održala na normali, telo troši velike količine kalcijuma, uglavnom iz kostiju (gde se nalazi 99% kalcijuma) što vremenom dovodi do njihovog razređenja, lakog lomljenja, osteoporoze, kao i niza drugih poremećaja.
Višak belančevina u ishrani utiče i na stvaranje otrovnog gasa metana u crevima, koji uništava vitamine iz grupe B. Naučnici Akademije medicinskih nauka Litvanije otkrili su da ovi vitamini štite organizam od kancera i ostalih vrsta izraslina. Usled dejstva metana, vitamini B ne mogu da odigraju ulogu katalizatora u procesu aktivizacije insulina. Tako ni insulin neće moći na odgovarajući način da poveže šećer u krvi i da ga prosledi jetri.
Kijevski endokrinolozi otkrili su da je količina insulina kod dijabetičara nezavisnih od insulina 8-10 puta veća nego kod zdravog čoveka. Ipak, ni u toj količini, insulin nije sposoban da otkloni višak šećera iz krvi. Ovo ujedno objašnjava zašto zdrava ishrane i čišćenje organizma kod većine dijabetičara dovodi do značajnog poboljšanja. I kod insulin zavisnih dijabetičara može da se postigne primetno poboljšanje ukupnog zdravlja, ali nešto izmenjenim načinom.
Uništavanje vitamina B grupe povećava osetljivosti nervnog sistema, dovodi do opadanja zaštitnog sistema i niza drugih veoma snažnih poremećaja.
Za proces prerade 1 g belančevina potrebna su 42 g vode. Za 100 g (do nedavno srednja preporučivana dnevna doza korišćenja belančevina u mnogim zemljama) preko 41! Više je nego jasno da to stvara dodatno opterećenje za bubrege i srce, a usput i truje organizam mokraćnom kiselinom i drugim otrovnim materijama katabolizma (raspadanja) belančevina.
Hrana životinjskog porekla, koja se često pogrešno preporučuje kao izvor belančevina, ne sadrži biljna vlakna - sastojke koji stvaraju masu stolice i koja čiste i podstiču rad creva. To stvara problem sa lenjim crevima, zatvorom, raspadanjem polusvarene hrane u crevima, nadutosti i deformisanosti creva zbog nagomilavanja osušene, često okamenjene stolice i otrovnih gasova. Samim tim, javlja se pritisak na okolne ginekološke i androloške organe (jetru, bubrege, okolne krvne sudove), remeti se cirkulacija krvi i, kroz vrlo tanak zid creva, otrovi se raznose na te organe. Tako dolazi do upala, poremećaja rada organa, a vremenom se podstiče i stvaranje izraslina po celom organizmu.
Zbog nedostataka biljnih vlakana i upotrebe termički obrađene hrane stvaraju se naslage na crevima koje značajno remete, a često i onemogućavaju proces usvajanja satojaka razgrađene hrane. Deformisano i naduveno crevo pritiska dijafragmu, koja kao kupola, deli trbušni i grudni deo (radi kao drugo srce) zbog čega se diše pliće i češće.Takvo disanje remeti rad i položaj srca i drugih životno važnih organa.
Višak unetih belančevina pretvara se u masnoću i gojimo se.
Koliko je belančevina zaista potrebno?
Novorođenče udvostučuje svoju težinu za oko 180 dana, ukoliko je njegova početna težina 4 kg i dnevno popije 100 ml mleka u kome ima 2 g belančevina. Na 1 kg težine, znači, dobija 0,5 g belančevina. Od toga 0,25 g se utroši na održavanje postojeće mase tela, a 0,25 mg na rast.
Odraslima nije potrebno udvostručavanje telesne težine za 180 dana! A belančevine za održavanje postojeće mase, možemo da dobijemo sa 0,25 g dž 60 = 15 g belančevina za ženu tešku 60 kg, i 0,25 g dž 80 = 20 g za muškarca težine 80 kg. Naravno, to treba da budu dobro usklađene belančevine i pripremljene na pravilan način. Narodi kod kojih je zastupljena ta količina odlikuju se dobrim zdravljem, dugovečnošću i dobrim raspoloženjem. Mnoga oboljenja, toliko rasprostranjena u razvijenim zemljama, kod njih nisu poznata.
Da bi se čovek zaštitio od nekompletnog unošenja aminokiselina (mada najnovija naučna istraživanja sve više dokazuju da one mogu da se stvaraju u organizmu) udvostručimo taj broj unošenjem raznovrsnih namirnica, naravno pravilno kombinovanih. Unošenju kompletnih belančevina pomagaće i navika dodavanja mešavine mlevenih sirovih semenki od bundeve, lana i susama - po 1 kašiku ili više, uz svaki osnovni obrok.
HRANLJIVO DISANJENaravno
da unošenje belančevina preko hrane nije jedini način. Naučno su
utvrđena dva načina prerade azota (gasa) u telesne belančevine: prvi uz
pomoć bakterija smeštenih u gornjim disajnim putevima i debelom crevu, i
drugi uz pomoć ćelija živog organizma, odnosno fermentnih elemenata
krvi. Izračunato je da čovekov organizam za 24 sata disanja kroz krv
uzme sastojke iz 14,5 l gasa, odnosno 18 g azota, što je dovoljno za
stvaranje 112 g belančevina.
BEZ PRETERIVANJASportisti koji pokušavaju da unesu kroz hranu što više belančevina da bi povećali mišićnu masu i snagu, čine lošu uslugu svom organizmu. Odavno se zna da su atletski građeni ljudi mnogo podložniji razboljevanju od akutnih infekcija za vreme epidemija. Od količine belančevina, mnogo je važniji njihov kvalitet!
Sadržaj belančevina u namirnicama
NAMIRNICE BELANČEVINE
žitarice 4%
kukuruz 8%
pomorandže 8%
limun 16%
krastavac 24%
pasulj 26%
grašak 28%
prokelj 44%
spanać 49%
NAMIRNICE BELANČEVINE
žitarice 4%
kukuruz 8%
pomorandže 8%
limun 16%
krastavac 24%
pasulj 26%
grašak 28%
prokelj 44%
spanać 49%
Izvor Bilje i zdravlje
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.