ČOVEK KOJI NIJE VEROVAO U LJUBAV

Želio bih vam ispripovijediti starodrevnu pripovijest o čoveku koji nije verovao u ljubav.
Bio je to običan čovjek, nalik vama i meni, ali zbog svoga načina razmišljanja bio je osobit: mislio je da ljubav ne postoji. Naravno, mnogo je toga iskusio pokušavajući pronaći ljubav i promatrao je ljude oko sebe. Velik dio svoga života proveo je u potrazi za ljubavlju, otkrivajući da ona ne postoji. Kamo god išao, običavao je govoriti ljudima da ljubav nije ništa drugo nego pjesnička izmišljotina, pa i religijska izmišljotina kojom svećenici pokušavaju upravljati slabim ljudskim umom i navesti ih da vjeruju. Govorio je da ljubav nije stvarna i da zbog toga ni jedno ljudsko biće nikada ne može pronaći ljubav, iako može tragati za njom. Taj čovjek bio je vrlo inteligentan i vrlo uvjerljiv. Pročitao je mnogo knjiga, pohađao je najbolja sveučilišta i postao priznati znanstvenik. Mogao je održati govor na bilo kojemu javnom mjestu, ispred skupine bilo kakvih ljudi, a njegova logika bijaše vrlo snažna. Govorio je da je ljubav kao droga; daje vam osjećaj uznositosti, ali stvara i snažnu potrebu. Govorio je da čovjek može postati jako ovisan o ljubavi, ali što se dogodi kad ljubav ne dobijeteu dostatnoj količini? Upravo kao i u slučaju droge, svaki dan potrebne su vam stanovite količine. Običavao je govoriti da je najveći dio odnosa između ljubavnika nalik odnosu između ovisnika o drogi i onoga tko mu donosi drogu. Onaj čija je potreba veća nalik je ovisniku; onaj čija je potreba manja nalik je prodavaču droge. Onaj s manjom potrebom jest onaj koji upravlja cijelim odnosom. Tu dinamiku lako je uočiti, jer u svakome odnosu obično postoji onaj koji više voli i onaj koji voli manje, koji jednostavno iskorištava prednosti koje mu daje ljubav njegova partnera. Možete uočiti način na koji manipuliraju jedno drugim, njihove postupke i reakcije, koji uvelike nalikuju postupcima i reakcijama ovisnika i prodavača droge. Ovisnik, onaj čija je potreba veća, živi u neprestanu strahu od toga da možda neće moći dobiti sljedeću količinu ljubavi odnosno droge. Ovisnik razmišlja ovako: »Sto ću učiniti ako me ona napusti?« Zbog toga straha ovisnik je jako posesivan. »To je moje!« Ovisnik postaje ljubomoran i počinje zahtijevati, a sve u strahu da neće dobiti sljedeću količinu droge. Onom osobom kojoj je droga potrebna prodavač droge može upravljati i manipulirati tako što će joj davati veće ili manje količine. Onaj čija je potreba veća predaje se potpuno i učinit će sve što može da ga ne napusti onaj drugi.

Čovjek je svima objašnjavao da ljubav ne postoji. »Ono što ljudi nazivaju 'ljubavlju' samo je odnos straha koji se temelji na manipulaciji. Gdje je tu poštovanje? Gdje je tu ljubav za koju oboje tvrde da postoji? Nema nikakve ljubavi. Mladi parovi pred Bogom, pred svojim obiteljima i prijateljima daju mnogo obećanja jedno drugome: da će zauvijek živjeti zajedno, da će se voljeti i poštovati, da će si pomagati i u dobru i u zlu. Obećavaju da će voljeti i poštovati jedno drugo i daju sve više i više obećanja. Zapanjuje to što oni uistinu i vjeruju u ta obećanja. Ali nakon vjenčanja tjedan dana, mjesec dana poslije, nakon nekoliko mjeseci - vidite da nisu održali ni jedno obećanje. Umjesto ljubavi vlada rat za prevlast, da bi se vidjelo tko će kime upravljati. Tko će biti prodavač, a tko ovisnik? Nekoliko mjeseci nakon vjenčanja uvidjet ćete da je poštovanje na koje su se zaklinjali nestalo. Pojavili su se odbojnost i emocionalni otrov, oni vrijeđaju jedno drugo, i taj otrov raste i raste, sve dok jednoga dana ne shvate da niti ne znaju kad je prestala ljubav. Ostat će zajedno jer se plaše biti sami, plaše se mišljenja i prosudba drugih ljudi, a isto tako plaše se i svojih vlastitih prosudaba i mišljenja. Ali gdje je tu ljubav?« Taj čovjek tvrdio je da je upoznao mnogo starijih parova koji su zajedno živjeli trideset, četrdeset, pedeset godina, a koji su bili jako ponosni na to što su proživjeti zajedno tako mnogo godina. Ali slušao ih je kako govore o svome odnosu, a ovako su govorili: »Uspjeli smo preživjeti u braku«. To znači da se jedno od njih predalo drugome; ona je u određenom trenutku odustala i odlučila prekinuti patnju. Onaj čija je volja snažnija, a potreba manja, pobijedio je u tome ratu, ali gdje je tu onaj plamen što ga nazivaju ljubavlju? Jedno prema drugome postupaju kao prema svome vlasništvu: »Ona je moja«.»On je moj.« Tako je čovjek neprestano govorio o svim razlozima zbog kojih je vjerovao da ljubav ne postoji; govorio je: »Ja sam kroz sve to već prošao. Više nikomu neću dopustiti da u ime ljubavi manipulira mojim mislima i da nadzire moj život«. Njegovi argumenti bili su sasvim logični, pa su njegove riječi uvjerile mnoge ljude. Ljubav ne postoji.
Jednoga dana šetao je parkom, a na klupi je sjedila prekrasna žena i plakala. Kad je vidio da plače, obuzela ga je znatiželja. Sjeo je pokraj nje i upitao je može li joj pomoći. Upitao ju je zašto plače. Možete zamisliti njegovo iznenađenje kad mu je rekla da plače zbog toga što ljubav ne postoji. Rekao je: »To je neobično - žena koja vjeruje da ljubav ne postoji!« Naravno, želio je više doznati o njoj. »Zašto kažeš da ljubav ne postoji?« upitao je.
»Duga je to pripovijest«, odvratila je. »Udala sam se kad sam bila sasvim mlada, prepuna ljubavi i iluzija i nade da ću s tim čovjekom podijeliti svoj život. Zakleli smo se jedno drugomu na vjernost, da ćemo se poštovati i osnovali smo obitelj. Ali uskoro se sve promijenilo. Bila sam odana supruga koja se brinula o svojoj djeci i domu. Moj suprug nastavio je napredovati u karijeri, a uspjeh i položaj izvan doma bili su mu važniji od obitelji. Više me nije poštivao, a i ja sam izgubila svoje poštovanje prema njemu. Ranjavali smo jedno drugo; u jednom trenutku otkrila sam da ga ne volim i da ni on ne voli mene. Ali djeci je bio potreban otac, i to je bila moja izlika da ostanem i da dam sve od sebe kako bih ga podupirala. Sada su djeca odrasla i otišla su svojim putem.
Više nemam nikakve izlike da ostanem s njim. Nema poštovanja, nema blagosti. Znam da kad bih čak i pronašla koga drugoga, sve bi bilo isto, jer ljubav ne postoji. Nema smisla tragati za nečim što ne postoji. Zbog toga plačem«. Budući da ju je sasvim dobro razumio, zagrlio ju je i rekao: »U pravu si; ljubav ne postoji. Mi tragamo za ljubavlju, otvaramo svoje srce i postajemo ranjivi, a pronalazimo samo sebičnost. To nas boli čak i kad mislimo da neće boljeti. Nije važno koliko mnogo odnosa imamo; uvijek se događa isto. Zašto bismo uopće i tragali za ljubavlju?«
Bili su vrlo slični, pa su uskoro postali jako dobri prijatelji. Bio je to prekrasan odnos. Poštovali su jedno drugo i nikada se jedno prema drugome nisu odnosili s prezirom. U svemu što su zajedno radili bili su sretni. Nije bilo nikakve zavisti ni ljubomore, nije bilo pokušaja nadziranja ni posesivnosti. Taj se odnos neprestano razvijao. Voljeli su biti zajedno, jer kad su bili zajedno, dobro su se osjećali. Kad nisu bili zajedno, nedostajali su jedno drugomu.
Jednoga dana, dok je muškarac boravio izvan gradu, na pamet mu je pala sasvim čudnovata misao. Razmišljao je: »Hm, možda je to što osjećam za nju ljubav. Ali toliko se razlikuje od svega onoga što sam osjećao do sada. Nije to ono što opisuju pjesnici, nije to ono što tvrdi religija, jer ja nisam odgovoran za nju. Ništa joj ne oduzimam; nemam potrebu da se brine za mene; nemam je potrebu kriviti za svoje teškoće, a nemam ni potrebu govoriti joj o njima. Zajedno nam je jako dobro. Uživamo jedno u drugome. Poštujem njezin način razmišljanja, kao i njezine osjećaje. Ona me ne dovodi u neugodne situacije, uopće me ne zamara. Nisam ljubomoran na nju da se druži s drugim ljudima; ne zavidim joj kad ima uspjeha. Možda ljubav zapravo i postoji, ali to nije ono što svi misle da ljubav jest«. Jedva je čekao da se vrati kući i razgovara s njom, Da joj ispripovijedi svoje čudnovate misli. Čim je progovorio, rekla je: »Točno znam o čemu govoriš.
 I meni je slična zamisao pala na um, ali nisam ti je željela povjeriti jer znam da ne vjeruješ u ljubav. Možda ljubav uistinu i postoji, ali to nije ono što smo mislili da jest«. Odlučili su postati ljubavnici i živjeti zajedno, a čudno je to da se ništa nije promijenilo. I dalje su poštovali jedno drugo, podupirali su se, a ljubav je rasla sve više i više. Njihova srca pjevala su pjesmu ljubavi čak i zbog najjednostavnijih stvari, jer su bili jako sretni.
Srce toga čovjeka bilo je toliko prepuno ljubavi koju je osjećao, da se jedne noći dogodilo čudo. Promatrao je zvijezde i pronašao najljepšu zvijezdu, a njegova ljubav bila je velika toliko da se zvijezda počela spuštati s neba i uskoro se našla u njegovoj ruci. Tada se dogodilo drugo čudo - njegova duša stopila se s tom zvijezdom. Bio je beskrajno sretan i jedva je dočekao da se susretne sa ženom i spusti joj zvijezdu u ruke, da bi joj dokazao svoju ljubav. Tek što je spustio zvijezdu u njezine ruke, ona je osjetila tračak sumnje. Ta ljubav bila je jako neodoljiva, ali u tome trenutku zvijezda je skliznula iz njezinih ruku i razbila se u milijun komadića. Sada jedan stari čovjek hoda svijetom zaklinjući se da ljubav ne postoji. A jedna prekrasna starica u svome domu čeka muškarca, tugujući za rajem što ga je nekada držala u rukama, ali ga je ispustila zbog jednoga jedinog trenutka sumnje. 

To je pripovijest o čovjeku koji nije vjerovao u ljubav.
 
Tko je pogriješio? Želite li pogađati što je pošlo po zlu? Pogriješio je muškarac misleći da ženi može predati svoju sreću. Zvijezda je bila njegova sreća, a on je pogriješio stavljajući je u njezine ruke. Sreća nikada ne dolazi izvana. On je bio sretan jer je iz njega izvirala ljubav; ona je bila sretna jer je iz nje izvirala ljubav. Ali tek što ju je on učinio odgovornom za svoju sreću, ona je razbila zvijezdu, jer nije mogla biti odgovorna za njegovu sreću. Koliko god ga žena voljela, nikada ga nije mogla usrećiti, jer nikada nije mogla spoznati što se krije u njegovoj glavi. Nije mogla znati što on očekuje, jer nije poznavala njegove snove. Ako uzmete svoju sreću i stavite je u nečije ruke, ona će se razbiti prije ili poslije. Ako svoju sreću pružite komu drugomu, ta je osoba uvijek može odnijeti. Ako sreća može doći samo iz vaše nutrine, a posljedica toga je vaša ljubav, to znači da ste vi odgovorni za svoju sreću. Mi nikada nikoga ne možemo učiniti odgovornim za našu sreću, ali kada se u crkvi obavlja vjenčanje, tada se najprije izmijene prsteni. Mi stavljamo svoju zvijezdu u ruke one druge osobe očekujući da će nas ona usrećili i da ćemo mi usrećiti nju. Bez obzira na to koliko voljeli nekoga, nikada nećete biti onakvi kakvima vas želi ta druga osoba.

To je pogreška koju najveći dio ljudi učini odmah na početku. Svoju sreću temeljimo na svome partneru, na taj način ne možemo uspjeti. Dajemo mnoštvo obećanja koja ne možemo održati, i time sebe predodređujemo za neuspjeh.
 
Don Miguel Ruiz (iz knjige "Majstorstvo u ljubavi")

Kvasac - božanski lek

Nisu sve vrste kvasca korisne, neke mogu da izazovu i infekcije. U 16. veku lekari su suvi pivski kvasac nazivali "božanskim lekom". Pored hranljive, kvasac ima i dijetetsku vrednost

  
KVASAC čini grupa gljiva koje oslobađajući ugljen-dioksid rastvaraju šećer na alkohol. Međutim, nisu sve vrste korisne. Pojedine mogu da izazovu i infekcije. Pivski kvasac koristi se za pravljenje hleba i napitaka. U jednom dokumentu iz 1555. godine p.n.e. pominje se da "blato" iz piva čuva telesno zdravlje, a u 16. veku lekari su suvi pivski kvasac nazivali "božanskim lekom".
Izvor vitamina B
Procesom prerade sirovog kvasca dobija se suvi pivski kvasac, koji predstavlja pravu riznicu hranljivih sastojaka: belančevina, amino-kiselina, ugljenih hidrata, minerala, oligoelemenata i vitamina. Najznačajnija komponenta pivskog kvasca su belančevine. Zove se pivski jer se pre nego što su upoznata njegova lekovita svojstva, koristio samo za proizvodnju piva. Sadrži velike količine vitamina B i tri važna elementa: selen koji usporava proces starenja, hrom za prevenciju dijabetesa i infarkta i glutamin koji pospešuje eliminaciju štetnih materija.

Protiv stresa
Zahvaljujući visokom sadržaju minerala i oligoelemenata koji su neophodni za normalno funkcionisanje svih procesa u organizmu, pivski kvasac predstavlja izvanredan dodatak prirodnoj hrani. Uz vitamine B-kompleksa, minerali deluju protiv stresa (magnezijum), osteoporoze (kalcijum), anemije (gvožđe) i drugih oboljenja. U pivskom kvascu zastupljeni su uglavnom složeni šećeri, pa zato može da se koristi i u ishrani dijabetičara.

REGULIŠE HOLESTEROL PORED hranljive, kvasac ima i veliku dijetetsku vrednost, pa se koristi u lečenju bakterijskih i gljivičnih infekcija kože, organa za varenje, zapaljenja jetre i žučnih puteva. Ublažava predmenstrualne i klimakterične tegobe. Kao prirodni regulator holesterola, najefikasniji je u kombinaciji s medom i jabukovim sirćetom (po jedna supena kašika). Suvi pivski kvasac je i prirodni antibiotik jer kontroliše bakterije koje bi mogle da budu štetne za organizam, a istovremeno podstiče učinak bakterija korisnih za dobar rad creva. Samo jedna supena kašika dobrog pivskog kvasca zadovoljava dnevne potrebe ljudskog organizma.

U službi lepote i zdravlja
Kažu da je tajna lepote Grete Garbo skrivena u suvom pivskom kvascu, a ono što je sasvim sigurno jeste to da se njegovo dejstvo vidi na koži koju za kratko vreme čini čvrstom i blistavom. Pored toga, on pomaže i da akne brzo nestanu, a vrlo je efikasan kod ekcema, upala i infekcija kože. Takođe, jača zube, kosu i nokte, deluje antikancerogeno, a deluje i na zdravlje jetre jer čisti krv od toksina.
Maska od kvasca
Jednom u petnaest dana razmutite jednu kafenu kašičicu kvasca i isto toliko mleka. Napravite kompaktnu, ni previše gustu ni previše retku masu koju možete da namažete na lice. Ostavite da stoji 20 minuta dok se ne osuši, a zatim lice operite toplom vodom.
Kao začin
- Kašičicu kvasca pospite preko cerealija.
- Umešajte ga u supu, pire ili grašak, sok od paradajza.
- Kašičicu dodajte u kolač koji pečete.
- Pospite po jogurtu ili siru. 

Izvor 

Sudbinska ljubav

Ljubav izmedju dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju,proizvodi vibracije o kojima pjesnici pišu i koje mogu ispoljiti neverovatnu magičnost.

Ponekad se dogadja da u trenutku kad se muskarac i žena sretu,oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog.Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duse.Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osete nepobitnu činjenicu da su već bili,jesu,i da će uvek biti jedno;čak i onda kada je moguće da se vekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbjegnu jedno drugo.
Ponekad bez ijedne izgovorene reči,oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stici do jednistva i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.
Muškarac i žena ,koji su pripadajuće duše,gotovo da ne moraju da izgovaraju reci Volim te...nijedan čovek ne moze pokidati veze izmedju njih dvoje,čak ni oni sami.Sila koja je njih dvoje tako kreirala,svemoćna je i neuništiva.Veza izmedju njih dvoje moze oslabiti,njihovo konačno ujedinjenje se može odložiti,ali se ne mogu razdvojiti.Ona je utkana u točak vremena,diktirana slobodnom voljom Viših Andjela.
Sigurno da je više od slučajnosti da se Pripadajuće Duše,širom vascelog zemaljskog šara,nadju u istom trenutku na istom mjestu.Odredjene duhovne energije jesu tu da brinu oko njihovih susreta,sa istom sigurnošću sa kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa i te energije jesu vodjene istim Univerzalnim Zakonom,zakonom Karme.
Sudbinskoe veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti,izuzev kroz kratke periode zemaljskog Vremena u sadašnjem životu.Za vreme ovakvih perioda razdvojenosti,bez obzira na dužinu njihovog trajanja,obe osobe se osecaju veoma usamljene,prazne i nekompletne.Pa ipak,i pored tih povremenih »praznih hodova«njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza medju njima,bez obzira da li su medjusobno udaljeni hiljadama milja.
Ovakva »čuda«se mogu objasniti zakonima metafizike.Meta je rijec grčkog porijekla i znači iznad.Ajnštajn je to znao.
Ljubav je mnogo vise od običnih osećanja,ljibav je pozitivan elektroimpuls.
Čak i onda kad se otkrije Pripadajuća Duša,veoma često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja,koje izazivaju dugotrajni bol.Samo onda kad se kontinuirano upraznjavaju tolerancija i prastanje,bol se može izbeći.Uzvraćanje na bol,bolom,može samo da izazove još više obostranog bola,kroz karmičke uzročno-posledične efekte.

Pjesnik Emet Fox: 

«Ne postoji razdaljina koju ljubav ne moze premostiti,ne postoji bolest,koju snažno projektovana ljubav ne moze izlečiti,Ljubav može izvojevati sve pobede.Ona je koncentrisana kinetička energija,najjača sila u Prirodi.I samo kad biste mogli održati ljubav celog života,nebi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.

Linda Gudmen 

PETO

Ljubav je neki
peti deo dana -
Ni jutro,
ni podne, ni vece, ni noc.
Kad dodjes
- sunce i nocu blista,
Cim odes
- jutro postaje tamnije no noc.

Ljubav je
peto godisnje doba -
Ni jesen,
ni zima,
ni prolece,
ni leto.
Vec samo ono
sto sam hoces
I sve zavisi
jedino od tebe.
Nicemu na svetu ljubav slicna nije.
Ni detinjstvu,
ni starosti,
ni mladosti,
Ni zrelom dobu:

Ljubav je
peto doba zivota.

Vadim Sefner

Sta je ljubav?

Da li ti se dlanovi znoje, srce ubrzano kuca, a glas ti zastaje u grlu?
To nije Ljubav, to je Dopadanje.

Ne možeš skinuti pogled ili ruke sa nje?
To nije Ljubav, to je Požuda.

Ponosan si na nju, i želiš svima da je predstaviš?
To nije Ljubav, to je Sreća.

Želiš je, jer znaš da je ona tu?
To nije Ljubav, to je Usamljenost.

Sa njom si, jer tako svi drugi hoće?
To nije Ljubav, to je Lojalnost.

Ostaješ sa njom, jer znaš da te voli, i ne želiš da je povrediš?
To nije Ljubav, to je Sažaljenje.

Sa njom si, jer te ljubi, i drži te za ruku?
To nije Ljubav, to je Nesigurnost.

Da li si sa njom, jer jedan pogled na nju, i srce tvoje preskače?
To nije Ljubav, to je Strast.

Da li joj opraštaš greške, jer se brineš za nju?
To nije Ljubav, to je Prijateljstvo.

Da li joj govoriš svakog dana da je jedina na koju misliš?
To nije Ljubav, to je Laž.

Da li bi se odrekao svojih najdražih stvari samo za nju?
To nije Ljubav, to je Velikodušnost.

A sada:

Da li te srce boli, i sve se u tebi lomi, kad je ona tužna?
Da, to je Ljubav.

Da li te privlače druge, ali ipak ostaješ sa njom, bez trunke pokajanja?
Da, to je Ljubav.

Da li prihvataš njene greške samo zato jer su one deo nje?
Da, to je Ljubav.

Da li zaplačeš zbog njenog bola, mada ga ona dobro podnosi, jer je jaka?
Da, to je Ljubav.

Da li ona oseća tvoje srce, i dira te duboko u dušu, tako da te boli jako?
Da, to je Ljubav.

Da li si sa njom zbog te slepe, neshvatljive mešavine bola, sreće i uživanja, koja te privlači k' njoj, i čvrsto te drži?
Da, to je Ljubav.

Da li bi joj dao svoje srce, svoj život?
Da, to je Ljubav.

Nisam sigurna ko je autor ovih stihova o ljubavi.. cini mi se da je Phil Bosmans.. ali nisam sigurna

 

Dozvolite ljubavi da cveta

Ljubav je najjača sila u kosmosu, ali i vi morate nešto učiniti za nju...

„Ljubav nas nagoni na ludorije" - Willow Rosenberg

Dragi prijatelji,
Ljubav, romantična ili ne, je materijal od koga su sačinjena čuda. Svi smo je iskusili! Jel tako?!
Razmotrite na momenat iskustvo jedne specijalne žene: Helen Keller.
Kada je imala oko godinu i po dana, Helen se razbolela i postala gluva i slepa. Zamislite na trenutak život bez zvuka i bez svetla. Njen doživljaj - bes i ogorčenost.
Sve se to izmenilo kada je nova medicinska sestra, Anne Mansfield Sullivan, ušla u njen život. U svojoj autobiografiji Helen Keller opisuje njihov prvi susret, kako je ispružila svoju ruku i kako ju je „Neko uzeo, i bila sam uhvaćena i prigrljena nežno u rukama žene koja je došla da mi otkrije sve stvari, i više od bilo čega, da me voli."
Obratite pažnju na reči koje je izabrala da opiše svoju učiteljicu, Anne, koja joj je pomogla da se transformiše iz gotovo životinjskog načina života, u kultivisano ljudsko biće; opisala ju je kao ženu „koja je došla da mi otkrije sve stvari, i više od bilo čega, da me voli."
Na neki način, priča Helen Keller je svačija priča. Niko ne može da postane osoba, ljudsko biće, bez ljubavi i podrške drugih ljudi. Sada, postoji takođe romantična ljubav i brak. Svi već znate da uobičajeni opisi ljubavi u literaturi i romantičnim komedijama nisu kao stvarne stvari.
„I onda su zauvek živeli srećno" zahteva određenu količinu veštine. Veze su, u suštini, pomalo kao seks. Davanje i primanje od strane oba partnera su neophodni sastojci za uspeh. Fantazije o bezuslovnoj ljubavi - da ćete nekako dobiti svu ljubav koju zaslužujete bez da išta uradite - su uništile bezbroj veza. Kao što je slučaj i sa propustom da pružite bezuslovnu ljubav - uvek čekajući na drugu osobu da učini da osetite ljubav - to je pomalo kao sedenje ispred kamina i čekanje da se zagreje, bez maltretiranja da upalite vatru.

Kad ljubav zaluta

Prave veze zahtevaju pravu veštinu. A veštine koje većina od nas ima na raspolaganju na pragu mladosti su one koje smo nasledili (oh, strava i užas!) od naših roditelja. Nemojte me pogrešno shvatiti. Ljubav je divna i Amor Omnia Vincit - ljubav stvarno sve pobeđuje. Ljubav je najjača sila u svemiru. Kultivisanje mentaliteta ljubavi će vam pomoći da ostvarite čuda.
Ali je isto tako korisno naučiti veštine da se uspešno snalazite u vezi. Da imate nameru i sposobnost da razumete svog partnera. Da budete spremni da slušate i da pričate. Da uključite dugoročne posledice u donošenje odluka. Da upamtite da udvaranje ne prestaje posle nekog određenog događaja - nego da treba da se nastavi tokom ostatka vašeg zajedničkog života.
Da se setite da svi menjamo mnogo uloga tokom života; da ćete se i vi i vaš partner razvijati i postajati druge osobe - tokom zajedničkog života sa istim partnerom nekoliko vas će imati vezu sa nekoliko različitih verzija vašeg partnera.
I naravno, iznad svega, da negujete i dozvolite LJUBAVI da cveta.
Pošto je ljubav najjača sila u kosmosu, bilo bi veoma čudno da ponekad ne zaluta. Većina ljudi se susrela sa Afroditinom mračnom stranom. Nekad ljudi postanu opčinjeni ili zavisni od pogrešne osobe - a ponekad je ta druga osoba zaista i pogrešna.
Imajući to u vidu, pozivam vas da provedete neko vreme razmišljajući ne o tome šta vaša veza može da učini za vas, nego šta vi možete da učinite za vašu vezu. I da potražite unutar sebe, da nađete fontanu ljubavi i dozvolite joj da teče.
Šaljem vam okeane ljubavi - uslovno :-)

Izvor

Gazdarice Srce... Svilen Konac

НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА

Свети Владика Николај Велимировић:

НЕБЕСКА ЛИТУРГИЈА

 (Пророчка Надпесма о будућности рода Србског)

Хај, шта се оно чује из даљине:
Дал су вјетри, дал су вихорови,
Ил шуморе горе јаворове,
Ил са земљом трава разговара,
Ил певају на небеси звезде?
Нит су вјетри, нит су вихорови,
Нит шуморе горе јаворове,
Нит са земљом трава разговара,
Нит пјевају на небеси звезде,
Но се служи Света Литургија У небесном царству Христовоме.
Службу служи Јован Златоусте
И са њиме три стотин владика,
Све владика земних мученика
И три хиљад часних свештеника,
Свештеника Божјих угодника.
Ђаконује Ђаконе Стеване
И са њиме свети Лаврентаје.
Свети Павле чита Посланије,
Свети Лука свето Јеванђеље,
Крсте држи царе Константине
А рипиде свети стратилати
Димитрије и с њим Прокопије,
Георгије и с њим Јевстатије
И остали многи стратилати.
Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија
А Крститељ водом покропљава.
Херувими поје Херувику
А цар славе седи на престолу
Лицем својим небо осветљава.
С десна му је света Богомајка
Огрнута звјезданом порфиром
Свети Сава жетал придржава,
А народа ни броја се не зна,
Више га је но на небу звјезда.
Измјешани свеци с анђелима Па се не зна ко је од ког љепши.
Кад се света литургија сврши
Светитељи Христу прилазили
И пред њиме поклон учинили,
Најпоследњи Светитељу Саво
И са Савом Срби светитељи.
Свети Саво метаније прави,
Ал се не хте светац да усправи
Већ остаде на земљи лежећи.

Тад прилази света Богомајка
Да подигне Светитеља Саву,
Јер јој Саво Хиландар посвјети,
Ал се Саво диже на кољена
И даље се дићи не хоћаше Већ остаде пред Христом клечећи.
Благи Христос Саву миловаше
Од милоште вако му збораше:
„Чедо моје Немањићу Саво,
Што си ми се тако растужио,
Никад тако ти плакао ниси,
Ниси тако плако за Косовом
Кад је Српско потамњело царство
Потамњело царство и господство
Казуј мени, моје чедо драго,
Како стоји сада Србадија:
Како стоји вјера у Србаља,
Јесу л Срби кано што су били
Или су се Саво измјенили,
Поју ли ми многе литургије,
Дижу ли ми многе задужбине.
Кано некад у време Немање
И сина му Светитеља Саве,
И славнога Милутина краља
И Стевана милог ми Дечанца,
И Лазара мог мученика
И Милице славне Љубостињке,
Ангелине мајке Крушедолке,
И осталих цара и књегиња,
Да л се и сад тако Бог поштује,
Да л Србијом свете пјесме брује,
Јеванђеље да л се моје шири,
Српска земља да л тамјаном мири,
Светли ли се образ у Србина
Пред људима и пред анђслима,
Великаши да л праведно суде,
Богаташи да ли милост дјеле,
Да л суседа сусед оправдава,
Да л нејаког јаки подржава,
Поштује ли млађи старијега,
Да л дјевојке држе дјевојаштво,
Да л попови по светињи живе,
Калуђери да л за народ клече,
И да л греју пештере сузама
И за народ топлим молитвама.
Да ли народ недјељу светкује,
Да л празником цркву испуњује?
Казуј мени, дични свститељу,
Српског рода други спаситељу
Каква ти је голема невоља
Те ти рониш сузе низ образе, Пјесму неба плачем завршаваш?“
Тад говори Светитељу Саво:
„О Господе, велики и силни,
Пред киме се тресу херувими,
Има л ишта теби непознато?
Та ти видиш срце у човјеку
И познајеш најтајније мисли.
Видиш црва под кором грмовом.
Под каменом гују отровницу
На дну мора свако зрно пјеска.
Не могу се од тебе сакрити.
Тамних људи тамна безакоња,
Због којих си на крсту висио;
Али твоја љубав све покрива,
Из љубави незнаније јављаш,
Из љубави ти о знаном питаш,
Да ти кажем што ти боље знадеш.
Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал ниједну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
Не диже јс Теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници Вером ослабили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником црквс испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно беззакоње.
Стид ме једе и стид ме изједе.
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем мој Предраги Спасе,
Вјечност ми јс кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити, Само Срби да сe Богу врате“.
Мирно Господ саслушао Саву,
Па подиже своју свету главу;
И мислима небеса потресе.
Заблисташе муње и громови,
Надуше се гарави облаци,
Лед се просу о Петрову дану,
Сва побјеле земља Србинова,
Ка од губе губава грешница.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољени клечи, Блиједо му лице од ужаса.
Тада Господ ваши попустио,
По воћу се ваши ухватише,
Обрстише шљиве и јабуке,
Сасушише питоме воћњаке,
По питомој земљи Србиновој.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи, Блиједо му лице од ужаса.

Тада Господ помор попустио,
Да помори и старо и младо.
Ударише љуте болезање,
Тесна гробља и мало гробара,
Гробарима отежашс руке.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи, Блиједо му лице од ужаса.
Тада Господ кризу попустио,
Пуна земља сваког изобиља,
А сви вичу: нигде ништа нема.
Закукаше Срби у невољи,
Ал се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи, Блиједо му лице од ужаса.
Тад Сатану Господ одријешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тјелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звјериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва застидјела,
И вепрови дивљи посрамили.
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.
Бљуну огањ из адових жвала,
Па запали кућу Србинову,
Све разгради што је саграђено,
Све прождера што је умјешено,
Све однесе што је изаткано,
Све разграби што је уштеђено,
Све раскући што је закућено,
Све попљува што је освећено,
А господу у окове веза,
Старјешине врже на вјешала,
Ил умори глађу у тамници,
Поби момке, зацрни ђевојке,
Згрчи мајке над кољевке празне,
Над кољевке празне и крваве.
Још завеза језик у Србина,
Да не смије пјеват ни кукати,
Нити Божје име спомињати,
Нити брата братом ословити;
Још завеза ноге у Србина,
Да не смије слободно ходити,
Осим тамо куд га коноп води,
Коноп води или кундак гони;
Још завеза руке у Србина,
Да не смијe радит ван кулука,
Нити сјести, нити хљеба јести,
Без сатанске горде заповјести,
Нити ђецу своју својом звати, Нит слободно мислит ни дисати.
Тако ишло за дуго земана,
Док набуја Земља Србинова
Од мртвијех српскијех телеса,
И од крви српских мученика, Ка тијесто од јакога квасца.
Тад анђели Божји заплакали,
А Срби се Богу обратили,
Јединоме свому пријатељу
Јединоме своме Спаситељу,
Вишњем Богу и светоме Сави.
Тад се Саво стресе од ужаса,
Скочи, викну иза-свега гласа: „Доста, Боже, поштеди остатак!“
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опрости.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацери се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише, Па Србију земљу загрлише.
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У небесном царству Христовме.
Службу служи светитељу Саво,
И са њиме три стотин владика,
И три хиљад српских свештеника.
Ђаконује Ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда.
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја, То Србија кличе – АЛИЛУЈА! Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.

Извор 

 

Небеска Србија

+ + +
NEBESKA SRBIJA (Sv. Nikolaj Zicki)

[Aj, ta Velika Nebeska Srbija! Ona predstavlja vec odavno ostvareni ideal
Velike Srbije. Verujemo da je u njoj vise od sto miliona krstenih Srba, koji
u zemaljskom veku Hristu sluzise ili za Hrista stradase, kroz vekove i
vekove. I vise ih je tamo u rajskoj svetlosti iz doba borbe, robovanja i
stradanja nego li iz doba slobode i blagovanja.]

Nebeska Srbija Srbija je rajska,
Miomirna, krasna kao ruza majska.
Tu su oci nasi i praoci sveti,
Sto sa Krstom Casnim dostigose meti.
Tu zupani srbski, kraljevi i cari,
I vitezi Krsta, i novi i stari.
Tu majke junaka i sestara jato -
uglacane patnjom sijaju k'o zlato.
Tu cete posnika i Svetaca blagih
I mnogo i mnogo srodnika nam dragih.
Tu monasi casni, monahinje blede,
Vecnu Svetlost Bozju sad veselo glede.
I devojke mile i decica mala
Sto su za svog Hrista jatom postradala,
Macem posecena, ognjem sagorena,
K'o sibljika mlada vetrom oborena.
Domacini tu su sto u domu svome
Palise kandila Bogu prevecnome.
Tamo, svi su tamo, u nebeskom jatu.
Iz tamnice suznji, iz bolnice bolni,
Pacenici ovde, ubogi, nevoljni...
Raduju se tamo oko Svetog Save
Ko sinovi carski posred carske salve.
I cetnici slavni, Bozji osvetnici,
Mnogi bogomoljci, mnogi dobrotvorci.
Udovice tuzne i majke bez dece,
Sve su ubrojane u Bozije svece.
Pokoljenja mnoga od najboljeg soja,
Narod, Bozji narod, bez broja i broja,
To je ona vecna Nebeska Srbija,
Sto k'o jato zvezda pred Bogom se sija.
+ + +

„СВЕ ЈЕ СВЕТО И ЧЕСТИТО БИЛО, И МИЛОМЕ БОГУ ПРИСТУПАЧНО“ – Јефимија: Похвала кнезу Лазару; Свети Николај Жички: Видовданска беседа

ПРЕСВЕТА МАТИ БОЖИЈА, МОЛИТВАМА СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА ЗАСТУПИ НАРОД СРПСКИ ПРЕД ГОСПОДОМ, СИНОМ ТВОЈИМ,
КОЈИ ЈЕ РАДИ НАС, ЉУДИ, ГРЕШНИХ И НЕДОСТОЈНИХ, СИШАО С НЕБЕСА И ПОКАЗАО НАМ ПУТ У ЖИВОТ ВЕЧНИ

О Косову и Метохији, кнезу Лазару, књегињи Милици,  српској властели и народу, манастирима, и црквама, о „Небеској јерахији на Косову“, о значају Косова и Метохије за постојање српског народа,  Српска Православна Црква је говорила током векова и говори и данас, а говриће и у будућности кроз уста и пера својих богонадахнутих монаха и монахиња, свештеника, владика… Наше данашње Сећање посвећено је запису савременика Кнеза Лазара и запису једног од највећих богослова Српске Православне Цркве.
Монахиња Јефимија; Јелена, жена деспота Угљеше Мрњавчевића, а кћи ћесара Војихне, која се после погибије свога мужа 1371. замонашила и добила име Јефимија. Најважнији њен рад је „Похвала Светом кнезу Лазару“, који је она написала, а затим златом извезла на покрову за кивот кнеза Лазара. Похвала је извезена 1402. године.

ЈЕФИМИЈА

Јефимија, ћерка господара Драме
И жена деспота Угљеше, у миру,
Далеко од света, пуна верске таме,
Везе свилен покров за дар манастиру.
Покрај ње се крве народи и гуше,
Продају царства, свет васколики цвили.
Она, вечно сама, на злату и свили
Везе страсне боле отмене јој душе.
Векови су прошли и заборав пада,
А још овај народ као некада грца,
И мени се чини да су наша срца
У грудима твојим куцала још тада,
И у мучне часе народнога слома,
Кад светлости нема на видику целом,
Ја се сећам тебе и твојега дома,
Деспотице српска с калуђерским велом!
И осећам тада да, ко некад, сама,
Над несрећном коби што стеже све јаче,
Над пламеном које обухвата тама,
Стара Црна Госпа запева и плаче…
Милан Ракић

ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ

У красотама овог света васпитавао си се од младости своје,
о нови Мучениче кнеже Лазаре,
и крепка рука Господња међу свом земаљском господом
крепког и славног показа те.
Господствовао си земљом отачаства ти
и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане
и мужественим срцем и жељом побожности
изашао си на змију
и непријатеља божаствених цркава,
расудивши да је нестрпљиво срце твоје
да гледаш хришћане отачаства ти овладане Измаиљћанима,
не би ли како ово постигао:
да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства
и да се обагриш крвљу својом
и сјединиш са војницима Небеског Цара.
И тако две жеље постигао јеси:
и змију убио јеси
и мучења венац примио јеси од Бога.


Сада не предај забораву вољена ти чеда
која си сирота оставио преласком твојим,
јер откако си ти у небеском весељу вечном,
многе бриге и страдања обузеше ти вољена чеда
и у многим мукама живот проведе,
пошто су овладани Измаиљћанима.
И свима нам је потребна помоћ твоја,
те се молимо моли се заједничком Владики за вољена ти чеда
и за све који им са љубављу и вером служе.
Тугом су многом здружена вољена ти чеда,
јер они што једоше хлеб њихов подигоше на њих буну велику
и твоја добра у заборав ставише, о Мучениче.
Но ако си и прешао из живота овога,
бриге и страдања чеда својих знаш
и као Мученик слободу имаш пред Господом.
Преклони колена пред Владиком Који те венчао,
моли да многолетни у добру живот
вољена ти чеда проводе богоугодно,
моли да православна вера хришћанска
неоскудно стоји у отачаству ти,
моли победитеља Бог
да победу подари вољеним ти чедима,
кнезу Стефану и Вуку,
за невидљиве и видљиве непријатеље,
јер ако помоћ примамо с Богом,
теби ћемо похвалу и благодарење дати.
Сабери због својих сабеседника, Светих Мученика,
и са свима се помоли Прославитељу ти Богу,
извести Георгија,
покрени Димитрија,
убеди Теодора,
узми Меркурија и Прокопија
и 40 севастијских мученика не остави
у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена,
кнез Стефан и Вук,
моли да им се пода од Бога помоћ,
дођи, дакле, у помоћ нашу, ма где да си.


На моја мала приношења погледај
и у многа их урачунај,
јер теби не принесох похвалу како ми приличи,
већ колико је могуће маломе ми разуму,
па зато и мале награде чекам.
Но ниси ти тако, мили мој господине и свети мучениче,
био малодаран у пропадљивом и маловечном,
колико више у непролазном и великом,
што примио јеси од Бога,
јер телесно страну мене у туђини
исхрањивао јеси изобилно,
те сада те молим обоје;
да ме исхраниш
и да утишаш буру љуту душе и тела мојега.
Јефимија усрдно приноси ово теби, свети.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ЖИЧКИ – ИЗ ВИДОВДАНСКЕ БЕСЕДЕ

 

Отаџбина је оно што нас на данашњи дан упућује да мислимо. Црква наша говори нам о двема отаџбинама. И Косовска епопеја понавља и потврђује визију Цркве, визију двеју отаџбина. Царство земаљско и Царство Небеско. Оба царства уткана једно у друго, као душа и тело: оба покривена непровидном копреном. Иако нам се понекад учини да боље познајемо земаљско него небесно, научни испитивачи земаљског расхладе нас својим дознањима – као што то чине у наше дане – да је крајња стварност земаљских не материја него дух, или како један од њих каже: „Ствари су мисли Божије“. При томе долази нам у сећање стари балкански философ Платон, који је наслућивао два света: свет натприродних вечних идеја и свет од сјаја тих идеја у природи. Али, кад је дошао Онај, који није од овога света, Христос Спаситељ, спасао је човечанство од слућења и наслућивања, спасао нас је од незнања у најосновнијем и најважнијем. Открио нам је Отаџбину Небеску, у којој влада не некакав измишљени Хронос који гута своју децу, него Отац који са љубављу сачекује и прима децу своју из њихове привремене земаљске отаџбине. О колико их је до сада примио! И колико одбацио! Као домаћин што стреса воћку, па труле плодове одбацује а здраве сабира и односи у дом Свих Светих. Необично значајан и благ дан; дан који појачава нашу наду у погледу наших умрлих предака, сродника и пријатеља. Јер та недеља је недеља посвећена и свима оним светим и праведним душама, за које се није могло наћи места у нашем кратком календару. То су безбројни милиони оних „који су земљу онебесили својим врлинама“, непрегледни рај „безимених“, како се називају у служби тога дана. Међу њима су и многе душе, које смо ми познавали у овој земаљској отаџбини и које су нам биле драге. То су многобројни „незнани јунаци“ из рата и мира, чија су имена на земљи заборављена и чији су гробови давно преорани. Ту су заиста и Косовски витези, поред Лазара и уз Лазара. Од целе косвске војске ушао је у наш кратки календар само Свети Лазар. Но зар се нису посветили и остали који одоше на Косово „за Крст Часни крвцу прољевати“? Зар и слуга Голубан није жртвовао свој живот као и Лазар за исту ствар? И многи косовски Обилићи, и Страхињићи, и Југовићи? И она јединствена мајка Југовића, и ћерка јој славна царица Милица – зар да и они сви нису онамо где и Свети Лазар? Свакојако. Но њима су имена у вечитом, небеском календару и њихов спомен у дан Свих Светих. Живе душе њихове су у оном Царству Небесном, коме су честити кнез мудро приволео, у оној првој и вечној отаџбини, у којој се надамо и ми у своје време преселити и са њима састати.

 

За ту праву и вечну отаџбину ми се припремамо у земаљској отаџбини. Земаљска отаџбина није само земља која нас телесно храни, нити само оквир државе, у којој се узајамно помажемо или сносимо. Нити је то наша земља, него и земља отаца наших, због чега се и назива отаџбином. Још увек над њом бдију и на њу упливишу својим духом и својим молитвама. У отаџбину спадају и гробови њихови, кости и крв, и сузе њихове. Још у отаџбину спадају и животи оних који се јавно посветише и у кратки наш календар уписани бише, као и прах оних који не уђоше у кратки црквени календар, али уђоше у неисцрпни и увек још непопуњени вечити, небески календар. И њихове задужбине, цркве и манастири, и све светиње свих народних поколења из прошлости. Још у отаџбину спадају и идеали истине и правде отаца наших, и гесла њихова од којих је најсјаније и најзвучније: За Крст Часни и слободу златну. Па у појам отаџбине спадају и борбе за те високе идеале, помоћу којих се формирао карактер народни и сачинила сва величанствена драма наше народне историје. И борба и страдања, и „љуте битке, муке свакојаке“, и победе и порази, и крици и јауци, и песме и молитве, и жртве и тамјан, и восак и уздисање покајника и трпљење праведника – све то, и још много сличнога испуњава појам отаџбине. С таквим садржајем и једна земаљска отаџбина представља светињу. С таквим садржајем, у пуној и богатој мери и наша отаџбина је заиста светиња у празној земљи у којој се могла изговорити она бескућничка реч: где ми је добро, онде ми је отаџбина. Добро је и предобро било у богатој Америци оном полубатаљону Црногораца, који 1915. године кренуше својој кршној отаџбини, да на догледу својих родних планина потону у сињу гробницу. Зашто кренуше на опасан пут непринуђени, у сусрет смрти? Зато што сматраху да им је добро тамо где је отаџбина њихова. Света земља отаца њихових украшена многим светилиштима и освештана премногим жртвама, од којих је Косовска жртва једна од највећих.


 
Кад мислимо о Косовској жртви, ми смо склони о сваком Видовдану да дајемо своје оцене о Косовским борцима, да их такорећи изводимо пред свој суд, те да једне обасипамо похвалама, а друге прекорима. То је суд историје. Но суд историје може бити и обратан, тј. не морају увек потомци судити претке, него и прецима се мора дати право да суде потомке. Тако се онда долази до пуног суда историје. Зар не би било корисно, да ми себе једном ставимо пред суд Косовских светих витеза? Да слушамо њихова питања и да дамо своје одговоре! Никад корисније, мислим, него у ово наше време, кад пред нашим очима падају царства земаљска као гњиле оскоруше од суровог ветра; кад се европски народи узајамно сатиру а азијски с претњом уздижу; кад Хималаји расту, а Алпи падају, и кад се жуте воде лако могу излити преко својих корита и погасити огњеве европске. Но кад ставимо себе пред суд својих предака, морамо поштено одговарати. Ако нас честити кнез пита: – „Да ли сте и ви, као ми, спремни за Небесно царство жртвовати земаљски живот“ – шта ћемо одговорити? „Јесмо, честити кнеже“, одговорићемо, да бисмо само што пре били с тобом у Небесној Отаџбини. „У нас нема самониклих безбожника, као што их нема ни у Русији, нити код других Словена. Што их има, то је од наноса из оних земаља где је Христос презрен и где је духовни вид за Небесно Царство ослепљен. Сваки безверац на Светој земљи нашој, ученик је и следбеник неког учитеља са стране, на кога се и позива кад говори као безверац. Не позива се на тебе, честити кнеже, нити на ма кога из историје свога народа, ни на своју мајку, ни на свој сопствени разум, него на неког болесног странца, несловесног, несловенина. Никад ни један Србин није постао безбожник мислећи својом главом, него туђом.“


 
Шта ћемо одговорити Милошу, ако нам постави питање: „Имате ли људе и где су они, који ће у часу искушења мудро и јуначки повести народ правим путем?“ Одговорићемо: „Имамо их, славни јуначе, имамо их доста; једни су на видику, а други у пензији, у повучености. Но у одсудном часу, позваћемо и оне из пензије, као што смо и раније чинили кад је требало спасавати отаџбину!“
Или, какав одговор да дамо Косвки девојци, кад нас упита о девојкама нашим? Рећи ћемо: „Док платно би јефтино, оне кројише кратке хаљине, а сад кад платно поскупи, оне кроје дугачке хаљине. Зар то није нелогично? Није, није, златна Косовко наша; јер дужина хаљина код девојака не зависи од јефтиноће и скупоће, него од величине стида. Порастао је стид у наше дане, па порасле и хаљине.
Шта бисмо одговорили Страхињићу Бану, ако нас погледа својим страшним очима и упита нешто о брачном животу у вези са својим случајем? Ништа. Заруменили бисмо се и оћутали. Јер како бисмо смели говорити о претрпаности по духовним судовима, о разводима, о цифрама? Опрости победиоче силног Влах Алије, трудићемо се да се поправимо пре него што нас бич Господњи почне поправљати.
Ако ли нам Југовића мајка пројеца питање: „Да ли је још којој Српкињи пукло срце за синовима као мени, шта да јој кажемо?“ „Јесте, света мајко, хиљадама и хиљадама“. Ти си прва но ниси последња, чије је срце изнемогло видећи да су се празни коњи и пси вратили а витезови остали на бојишту. Зашто нас и питаш кад знаш и видиш безбројне мајке српске, којима је пукло срце за јуначким синовима као теби за твојим Дамјаном?
Па још ако стари Југ Богдан навуче седе обрве на очи и упита: – „да л` поштују деца родитеље као што су мене моји синови поштовали“, шта да одговоримо? „Свако пиле данас прави се паметније од квочке, господару наш. Помоли се Богу за нас, твоје потомке, да не прођу стражњи мимо предње.“

 

Можда ће се и сам господин Вук усудити да се из адског дима дигне и упита: „А има ли међу вама издајника?“ Нисмо чули да их има, странче, и туђинче, нисмо за њих сазнали. Од твог злог примера и од проклете судбе твог потомства сви су се Срби уплашили, те не чујем да има издајника међу њима. Али ако нема издајника, говоре да има нешто слично. Ратни богаташи и сви они који више воле земаљско царство него небесно. Ако ти је тешка самоћа тамо, ови нису удаљени од тебе, можеш их довикнути и могу те чути.“
О браћо моја, суд историје, суд је вечне правде Божије, према којој је све немоћно и све ништавило. Но тај суд историје разуман је, потпун и користан кад се суди с обе стране, тј. кад садашњост суди прошлости и кад се да судити од прошлости. Такво је убеђење нашег народа. Због тога ништа није за њ ново што сад бива у свету. Он је искуством стекао правилно мерило које можда недостаје и великим народима. Он слуша о победама и слуша о поразима, но он зна релативну вредност и једног и другог. Он је имао победа, које нису значиле срећу, и пораза који нису значили несрећу. Све је привремено, само је Бог вечит. И све привремено мора се уређивати према вечитоме, ако хоће да задржи сјај и трајност. Тако и земаљска отаџбина мора стајати у служби вечне отаџбине, и свако земаљско царство у служби Царства Небеског. Кад народи на овој малој планети нашој признаду Бога за Бога, и земљу и сву васиону за Божију имовину, и земаљски живот као припрему за живот вечни; кад приме закон Божији као апсолутно правило владања; кад буду светили и венчали име Оца свог Небеснога и изнад сваког другог царства и цара, и кад вољу Његову, мудру вољу родитељску буду ставили изнад сваке људске воље и тиранске самовоље – заиста, онда ће ратови бити немогући. Онда ће се клицање победиоца и крик побеђенога моћи чути само међу зверовима у прашумама. Па и то ће бити неподношљиво за оплемењено срце човечје. Јер тада ће на земљи бити миленијум мира и власт Свих Светих. Боже дај и ускори.
Преузето из књиге: „Свети кнез Лазар и Косовски завет“
Монахиње Манастира Ћелије

Небеска Србија - Heavenly Serbia

Izvor Pravoslavni svet 

Hrana za mozak, melem za kožu

Trešnje su već uveliko obojile u crveno pijačne tezge i mame nas da ih kupimo. Pored odličnog, osvežavajućeg ukusa, postoji još razloga zbog kojih bi trebalo da ih jedete

   

Trešnje su već uveliko obojile u crveno pijačne tezge i mame nas da ih kupimo. Pored odličnog, osvežavajućeg ukusa, postoji još razloga zbog kojih bi trebalo da ih jedete.

* Bogate su prirodnim šećerom i podižu nivo energije u organizmu, ali i raspoloženje. Zato, ako ste depresivni i umorni, umesto čokolade pojedite šaku "crvenog zlata".
* Ako imate problema sa snom, trešnje mogu biti rešenje jer su bogate i melatoninom. Tako, umesto da nesanicu lečite pilulama, sladite se trešnjama.
* Utiču i na zdravlje oka, odnosno dobar vid, ali i na kožu jer sadrže 20 puta više vitamina A nego jagode i borovnice.
* Bogate su antioksidansima, pa usporavaju starenje, snižavaju nivo holesterola i poboljšavaju sistem za varenje.
* Nakon fizičkih aktivnosti, konzumirajte ovo voće jer sprečava grčenje mišića, a pomaže i kod menstrualnih bolova.
* Trešnje su "hrana za mozak" jer podstiču mentalne funkcije, pa ih grickajte ako vam je zbog vrućine oslabila koncentracija i memorija. 

Izvor 

RUŽA, KRALjICA CVEĆA - Nežne latice jačaju srce i nerve

Ova biljka opojnog mirisa je prava riznica vitamina A, C, B3, D i E. Eterično ulje je izrazito dobro za negu osetljive i suve kože lica i tela 

   

Ružu (Rosa centifolia) ne zovu slučajno kraljicom cveća. Divili su joj se još drevni Feničani, Egipćani, Grci i Rimljani. Za njih je značila ljubav, sreću i zaštitu, a to se gotovo nije promenilo do danas. Zbog izuzetnih svojstava i simbolike, u srednjem veku često je bila zaštitni znak na grbovima vlastele. 

Počinje da cveta krajem maja, a seme sazreva od avgusta. Vrlo je otporna i uspeva na gotovo svakoj vrsti zemljišta. Ruža ne samo što pleni lepotom već je i lekovita. Prava je riznica vitamina A, C, B3, D i E, dok su latice bogate eteričnim uljima, taninom, šećerom, limunskom i vinskom kiselinom, ali i brojnim aromatičnim sastojcima.
Njen miris podiže raspoloženje, a sastojci u laticama jačaju srce i nerve. Čaj od cvetova pročišćava krv i smiruje. Ruža pomaže i kod lečenja upale grla, reumatizma, žutice, čišćenja jetre, vrtoglavice, glavobolje, a obnavlja i crevnu floru posle antibiotske terapije. Ružin cvet ublažava i menstrualne tegobe, naročito ukoliko je menstruacija obilna. Osim čaja delotvoran je i sirup od latica.
Nakon branja i čišćenja od insekata i drugih delova biljke, latice se suše na toplom, suvom i tamnom mestu. Sušenje traje do nedelju dana, zavisno od vlažnosti okruženja. Da bi održale svežinu, kvalitet i miris, trebalo bi ih čuvati u dobro zatvorenoj ambalaži na suvom i tamnom mestu. Za to su najbolje posude od stakla, porculana ili limene kutije.
Čaj se nikako ne preporučuje trudnicama bez konsultacije sa lekarom, kao i osobama koje imaju problema sa kamenjem u bubrezima i žučnoj kesi. Kod posebno osetljivih osoba takođe može doći do neželjenih efekata u vidu problema sa disanjem, žgaravice i mučnine. Ukoliko se tako nešto dogodi, treba prekinuti sa konzumiranjem ovog čaja. 

   

Eterično ulje ruže je izuzetno zastupljeno i u kozmetičkim proizvodima i parfemima. Izrazito je dobro za negu lica i tela, naročito osetljive i suve kože. Pokazalo se da sprečava i njeno starenje. Veoma je skupo i cenjeno, zbog čega ga zovu kraljicom eteričnih ulja. Za njegovu prozvodnju potrebno je mnogo rada i ogromna količina latica- čak oko 3.000 kg za litar ulja. Ali zato, zbog izuzetne koncentrovanosti dovoljna je mala količina u aromaterapiji ili proizvodnji parfema. Ružino ulje je i dobar antidepresiv i afrodizijak.
Ružina vodica se dobija parnom destilacijom ruže, izuzetno je delotvorna protiv akni na licu, a poseduje i umirujuće i antiseptično svojstvo. Kupka pomaže kod reume, a postiže i izuzetno opuštajući efekat.


AROMATIČNI NAPICI
Sirup se spravlja tako što se dve pune šake latica preliju sa pola litra ključale vode i ostavi da odstoji 24 časa. Nakon toga se procedi, a tečnost ukuva sa 250 g šećera. Pred kraj dodati sok od jednog limuna i kuvati još pet minuta. Ovaj sirup se posebno preporučuje kod bolesti disajnih puteva, a da bi efekat bio što bolji, trebalo bi dnevno popiti dve do četiri supene kašike.
Čaj se priprema tako što se dve supene kašike osušenih i usitnjenih latica preliju sa 3dl vrele vode. Sadržaj se ostavi poklopljen da odstoji pet do deset minuta, zatim procedi i pije. Radi boljeg ukusa treba birati latice sa jačim mirisom i ne preterano osušene. Čaju može da se doda i med po želji ili drugi zaslađivači. Ukusan je i poslužen sa keksom i džemom.

Izvor

Crvene namirnice vraćaju osmeh

Kada ste tužni i nemate apetit, "bacite" se na trešnje, maline, paradajz, kečap, paprike,...

Kada ste tužni i nemate apetit, "bacite" se na trešnje, maline, paradajz, kečap, paprike. Hrana crvene boje čini ljude srećnijim i podstiče apetit, zaključak je istraživanja kompanije "Grin end blek čokolade".

Gurmani znaju da uživanje u hrani nema veze samo sa ukusom, već i sa prezentacijom. Izgled je prvo što primetimo, pre mirisa i ukusa, pa je vizuelni utisak veoma važan. Oči šalju signal mozgu o ukusu hrane, a upravo nam boja ukazuje na njen kvalitet i svežinu, zbog čega nemamo podjednaku želju da probamo sva jela. Psiholog dr Kristi Ferguson ističe da je crvena moćna boja koja podstiče apetit.
- Povezana je sa osećanjima intimnosti, strasti, energije i seksualnosti. Zelena je, s druge strane, simbol prirode. Ima umirujuće efekte na telo i asocira na zdravlje. Narandžasta nas stimuliše mentalno. Kao topla boja, ona takođe podstiče apetit - kaže dr Ferguson. 

Izvor Novosti, rs

TRANZIT JUPITERA KROZ ZNAK DEVICE OD 09.AVGUSTA 2015 DO 08. SEPTEMBRA 2016

 

Jupiteru je potrebno oko dvanaest meseci da prođe kroz jedan znak,od jula meseca prošle godine ide znakom Lav a 8.avgusta ove godine ulazi u znak Device.Njegov tranzit je od velikog značaja jer se radi o planeti koja je spora ,sudbinska planeta a pri tom benefik, pozitivnog uticja .Njegov tranzit određuje početak onog ciklusa u kome lakše odrađujemo poslove vezane za polje u kome se nađe, imamo više sreće na tom planu, uspešniji smo i zadovoljniji.Najbolji aspekt Jupitera je aspekt trigona koji će u ovom predstojećem periodu imati sazvežđe Bik i Jarac, a Devica će imati tu čast i sreću da ugosti ovog Dobrog džina Zodijaka.

Devica je znak koji je analogan šestom polju Zodijaka , promenjivog su kvliteta i zemljanog elementa, time će se Jupiter naći na mestu gde se ne oseća baš najbolje posle tranzita kroz svoje srodno vatreno sazvežđe Lava prelazi na teritoriju zemlje na mestu gde je vladar Merkur. To će dovesti do jednog naglog perokreta i drugačijeg načina razmišljanja, ponašanja i postupanja.Najbolje ću vam to objasniti na ovaj način: To će izgledati kao kada prođe leto i onda se uozbiljimo, dođe septembar kada bi trebalo sve zalihe dopuniti, razmišljamo brzo i racionalno, brzo reagujemo, mnogo radimo da bi smo spremni dočekali zimu.Tako će i Jupiter iz jednog ležernog i opuštenog hoda kroz znak Lava ući u znak Device i oštrim okom sagledati situaciju, napraviti brzo plan šta i kako treba raditi i krenuće momentalno u realizaciju .

Jupiter je vrhovno božanstvo i ima sve manire koji uz to idu ponos, dostojanstvo, pravdoljubivost, moralnost.To je planeta koja mnogo daje , ali u tome leži i mala zamka.Za vreme njegovog tranzita kroz znak ili za vreme njegovog pozitivnog tranzita uopšte možemo se uljujkati u tu njegovu podršku i sve lepo što nam donosi a možemo to i iskoristiti i raditi , doprineti i sami da uz dobar vetar u leđa koji nam šalje Jupiter lakše odradimo neke važne stvari .U znaku Device na globalnom nivou njegov uticaj biće takav da će se mnogi uozbiljiti , shvatiti da prazne reči ne vrede mnogo i prionuti na rad. Takođe jako je važno i značajno to što će Jupiter ići kroz sazvežđe koje predstavlja šesto polje, polje zdravlja tako da će sigurno mnogo lekova biti pronađeno i pre svega podićiće se svest ljudi o značaju zdravog života.Devica je znak koji brine o svom zdravlju i koji ne odbacuje apriori ni alternativne metode lečenja. Tak da će mnogo narodnih lekova, lekova iz davnina koji su sa uspehom lečili biti priznati ii u zvaničnoj medicini.Takođe na mestu gde vlada Merkur koji računa, trguje, špekuliše Jupiter će napraviti izvesni red kada je u pitanju bankarstvo, trgovina , dugovanja, krediti i sl. Sva sreća pa je šesto polje i polje kućnih ljubimaca i životinja uopšte pa predstoji vreme u kome će oni imati bolji tretman.Ovo je po tom pitanju samo početak onda dolazi i vreme Vodilije koje još više nade donosi i za ugrožene vrste i za životinje uopšte i naravno humanost u svakom smislu i prema svakome.

Pred nama je dobar tranzit Jupitera.Ko hoće da radi, da napreduje , da uči imaće podršku Jupitera.Saturn u kvadratu davaće podsticaj jer je kvadrat aspekt prevazilaženja problema. Jednom rečju zasučimo rukave i pod pokriljem Jupitera dovedimo svojim radom sopstvene živote u red. Neptun iz znaka Riba pravi opoziciju pa će se pitanje religije, vere uopšte dosta menjati i stavljati na neke vage , odvajati žito od kukolja.Ali će i tajne biti otkrivane .Tajna društva, zavere , vladari iz senke biće pod reflektorima tako da se dosta toga može obelodaniti .

Najbolji aspket Jupitera ,trigon, biće usmeren na znak Bika i Jarca.Bikovima koji su godinama unazad bili pod teškim teretom Saturna i mnogo toga o životu naučili u tom preskupom školovanju Jupiter donosi revitalizaciju koja obeležava jedan novi početak i novu etapu života.Pri tom u prirodnom petom polju daje vam mogućnost da prikažete sve ono što najbolje radite i stvorite prosperitet na osnovu svojih neospornih kvaliteta. Peto polje je polje ljubavi i dece pa vam sreća dolazi i sa te strane .Jarčevi takođe imaju priliku da urede život na najbolji način.Mislim da će ovaj znak imati krunu na glavi tokom ovog perioda,bukvalno ćete konačno zasijati u onom pravom svetlu ,onoliko dobri koliko to vi i jeste.Jarčevi bi trebalo da tokom ovog period prekontrolišu i zdravlje dijagnoze će biti bolje i lakše će se sanirati eventualni problemi .

Device ,naravno, obasjane Jupiterom verujem da ćete znati na najbolji način da ga iskoristite. Vaša sklonost radu i njegova podrška ono što mogu da urade je nezamislivo.Savet je naravno da rešavate i probleme jer ih Jupiter uveća do te mere da se morate suočiti sa njima a onda vam pomogne u tom rešavanju .Jupiter predstavlja uvećanje u svakom smislu tako da to podrazumeva i fizičko uvećanje što vam može doneti višak kilograma ali i trudnoću.U svakom slučaju imate čemu da se radujete jer je ovo zaista planeta koja vam donosi mnogo sreće i uspeha , omiljenost u društvu, pozitivniji stavi i vas i drugih prema vama , sretne okolnosti .Ja volim da kažem da kada je Jupiter tu neka vrata na koja niste ni smeli da zakucate otvaraju se sama .

Aspekt od 60 stepeni ,takođe pozitivan aspekt imaće Škorpije kojima je to itekako potrebno posle teškog tranzita Satruna koga su imali od 2012 do kraja 2014 .Sve što sada isplanirate i krenete lagano sa realizacijom tokom 2017 davaće maksimalne rezultate.Imaćete veliku podršku od strane uticajnih ljudi .Takođe , očekuje vas uspeh kroz timski rad, sve one Škorpije koje pripadaju nekoj grupi ljudi okupljenoj oko iste ideje ili interesa napredovaće.Pred vama je period pregrupisavanja snaga i priprema i laganog započinjanja aktivnosti na svim poljima. Isto važi i za Rakove .Oni rakovi koji pišu , slikaju, bave se poslom u kome se nešto računa, klasifikuje, meri, takođe i oni koji se bave rečju na bilo koji način, pišu , rade u medijima i sl posebno će imati uspeha i puno posla.

Jupiterova opozicija nije tako strašna iako se radi o negativnom aspektu .Imaće je Ribe ali istovremeno imaće i Jupiter u svom sedmom polju , polju braka ,veza , partnerskih odnosa što će vam doneti pozitivna dešavanja na tom planu .Neptun vaš valdar u vašem znaku i opozicija Jupitera "otvoriće vam oči " po pitanju nekih partnerskih odnosa.Tako da će doči do velike selekcije kome je mesto u vašem životu a kome ne . Imaćete sreće u svakom vidu udruživanja, pre svega i zbog vaše dobre procene .

Ovnovi ne bi trebalo da brinu jer je ovaj tranzit Jupitera u proteklim mesecima doneo ogromnu energiju i regeneraciju .Ovo je godina kada bi trebalo da mnogo radite jer možete sagraditi i dobre temelje za kasnije ali i ostvariti značajnu zaradu.Kontrolišite zdravlje preventivno .Ako i bude problema biće akutne prirode i brzo ih možete rešiti .Posebno je važno da ne akumulirate negativnu ili bilo kakvu energiju u sebi ,bavite se sportom i rekreacijom ili bilo čime što će prazniti te jake energije u vama koje vam stvara Uran u vašem znaku . Uran je planeta koja vlada centralnim nervnim sistemom pa time izaziva psihosomatska oboljenja, zato je potrebno pozitivno razmišljanje, puno aktivnosti i zdrav način ishrane tokom narednih meseci jako važan za vas.

Vodolije pred vama je od avgusta godinu dana jako povoljnih za novac .To je najznačajnije što će vam Jupiter tranzitom kroz znak Device doneti .Mogućnost da dobijte nasledstvo, povoljnost za uzimanje kredita, sređivanje nekih krupnih finansija ili stvari vezanih za materijalna dobra. Mnogo toga dobijaćete na poklon, očekuje vas i priliv novca na koji dugo čekate da bude isplaćen.Moguće su i jako važne, strastvne veze ,jake emocije.Obratite pažnju na zdravlje. U ovom periodu dok Jupiter ide znakom Device mogli biste naći rešenje za neka hronična oboljenja koja vas dugo opterećuju .

Blizanci ovo je vreme kada vam je potreban pravi partner i tome ćete i težiti .Čak i oni Blizanci koji ne mogu da zamisle odricanje od svoje slobode ulaziće u ozbiljne veze i brakove .Porodica, kuća, partner to je nešto u čemu ćete naći smisao koji do sada možda i niste pronalazili , ili neki novi smisao mnogo pozitivniji od dosadašnjeg.

Vage su sledeće posle Devica kojima dolazi Jupiter. Čim Jupiter bude ušao u znak Device vi ćete to osetiti kao priliv neke dobre energije na vašem pragu ,tik nadomak vas. I onda kreće meni dobro znana nervoza znakova koji su u toj situaciji .Neka vrsta uznemirenosti i treme kao pred veliki nastup,Onda 8. Septembra 2016 dolazi vam Jupiter i najbolji period za vas .Ali ni ovi meseci do tada neće biti ni loši ni zalud potrošeni .Sve je mnogo bolje nego što je bilo u proteklim godinama, posebno onaj tranzit Saturna od 2010 do 2012 koji nećete zaboravti. Promenio vas je , ali sada vam se osmeh već postepeno vraća i ona vaša poznata harizma, šarm, elokventnost.Možete iskoristiti ovaj tranzit Jupitera kroz Devicu i prekontrolisati zdravlje to je uvek dobro kada je njegov tranzit u pitanju jer donosi dobre dijagnoze, pravilno određene terapije i brzo ozdravljenje od eventualnih problema.

Strelac je u zanimljivoj situaciji od desetog septembra opet Saturn ide vašim znakom i tako će biti do kraja 2017 a Jupiter počinje da pravi kvadrat tako da vas očekuje mnogo promena , borbe, nakon 2017 nećete biti isti , sazrećete , uznapredovati .Vi ste znak koji je sklon nadgradnji i napredovanju , vama je strano stanje stagnacije toga neće ni biti u narednim godinama.Jako snažne planete imaju uticaj na vas i mislim da ni jedan znak nema tako jake aflikcije koje mu omogućavaju veliki duhovni razvoj .Neptun takođe u kvadratu to je aspekt sukobljavanja i suprotstavljanja.Moraćete da angažujete baš sve atome snage u tom rastu i razvitku svoje ličnosti . Jako vam je povoljan ovaj period za posao,možete dostići ono što samo sanjate i u mašti priželjkujete.

Lavovi ispraćaju Jupiter ali njegova pozitivna energija ostaje dugo.Očekuje vas izuzetno povoljna finansijska i poslovna situacija. Saturn vam trigonom daje ozbiljan pristup emotivnom životu tako da će mnogi Lavovi sklapati brak i osnivati porodicu.

Znači, Jupiter u sazvežđu rada, reda i discipline ...neka se svako lati svog posla i,onoga što najbolje ume i zna i napredovanje je zagarantovano ...I da vas podsetim, planete su tu da nam pokažu pravac, nekad pripomognu,ponekda nešto i otežaju , nauče nas nečemu ali neće ništa uraditi umesto nas , zato iskoristite njihov uticaj ali uložite svoj trud i to će zajedno sigurno dati dobre rezultate.

SVAKO DOBRO VAM ŽELI VAŠ ASTROLOG DIJANA LUKIC ASTRO kiss emoticon

O Rx Saturnu ...