Pred
praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim
gde je na Veliki Četvrtak bila Tajna večera. Isus je tada ustanovio
Svetu Tajnu Pričešća uz reči: "Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje." i
"Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva
za mnoge radi otpuštenja grijehova" (Mat. 26:26-28). Ove se reči mogu
čuti na svakoj Svetoj Liturgiji čiji je centralni deo Sveto Pričešće.
Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima.
Zapovedio im je i da
ljube jedni druge: "Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim" (Jov.
15:12), i otvoreno govorio o predstojećem Mu stradanju i svemu što ima
da se zbije.
Tu izgovara i
Prvosvešteničku molitvu gde se moli za svoje učenike kao i za sve one
koji zbog njihovih reči budu poverovali. Da ih Gospod Bog izbavi od
zloga i da budu sa Njim gde je on i da gledaju Slavu njegovu (Jov.
17:24).
Te noći Hrista su se
odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar. Hristos je
pred svima rekao: "Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me"
(Mat.26:21). "A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: da nisam ja
učitelju? Reče mu (Isus): Ti kaza" (Mat. 26:25). "Reče mu Petar: Neću te
se odreći makar morao i umrijeti s tobom" (Mat. 26:35). (Valja
napomenuti da je Juda još na Veliku Sredu otišao kod jevrejskih
prvosveštenika i rekao: "Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni
mu položiše trideset srebrenika" (Mat. 26:15) čime je ustvari već dan
pre izdao Isusa. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda sredom se posti).
Potom Isus odlazi u
Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja Mu predstoje moli
Ocu svome: "Ava, Oče, sve je moguće tebi; pronesi ovu čašu mimo mene;
ali opet ne kako ja hoću nego kako ti" (Mar.14:36). Juda je znao za
pomenuti vrt, jer se Isus tu često okupljao sa svojim učenicima, i tu je
došao sa slugama prvosveštenika i fariseja. Isusa im je pokazao
Celivajući Ga jer im beše rekao: "Koga poljubim, taj je" (Luka 22:47),
Isus ga je upitao "Judo, zar cjelivom izdaješ Sina Čovječijega?"(Luka
22:48). Juda nije ništa odgovorio. Tako su Isusa odveli pred
prvosveštenika da mu sudi.
Te noći, učenici su bili
kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je
beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta Ga se od večeri do zore
odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa
Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je
treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči
Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao.
Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i
plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.
Juda pak je shvatio da je
to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je
izdao krv nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na
pokajanje, on nije mogao da se pokaje i moli za oproštaj, zato se u
očajanju obesio i tako je dodao sebi i neoprostivi greh samoubistva. I
tako je za razliku od Petra (koji je postao jednim od najvećih apostola)
nazvan sinom pogibli.
Prvosveštenici nisu hteli
u blagajnu hrama da stave novac koji je Juda bacio, zato što je to
novac za krv. Za taj novac je kupljena njiva da bude mesto na kojem će
se sahranjivati stranci. Njivu su prozvali «Krvna njiva», zato što je za
krvavi novac kupljena. Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa
dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja i najvećih muka,
Veliki petak.
Tekst je preuzet sa web sajta: Wikipedija
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.