VASKRS, NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik u godini.

Svi hrišćani slave najradosniji verski praznik - Uskrs, kojim je Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje - smrt.

Hrišćani veruju da je Isus svojim vaskrsenjem ljudima otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Uskrs se smatra najsvečanijim praznikom u godini - praznikom nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.
Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima: Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!

U narodu postoji običaj da se za Uskrs farbaju jaja. Prema predanju, taj običaj potiče iz vremena kada je Marija Magdalena izašla pred rimskog cara Tiberija, poklonila mu crveno ofarbano kokošije jaje i počela govoriti o Isusovom vaskrsenju. Uskršnjim jajetom, takođe se želi simbolizovati očiglednost vaskrsenja i nastajanje života iz mrtvila. Običaj je da se prijateljima i ukućanima dele farbana jaja, kojima se oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana i naziva se čuvarkuća.


VRBICA (Lazareva subota)

U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se čudo Lazarevog vaskrsnuća. Isus Hristos je tada, još jednom, pokazao da su reči njegove istina živa : "Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u mene, ako i umre živeće."

Toga dana, kao sećanje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi se praznik Vrbica. U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grančice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila.

U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su obučena u nova i svečana odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira. Blagoslovena sva deca, blagoslovena njihova radost.


CVETI  

Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Gospod Isus Hristos je pošao sa svojim učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha, ali i najtužniji dan ljudskog roda.

Kada je Gospod Isus Hristos na magaretu ušao u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda: "Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje"(Jn12, 13-15). Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili grančice sa drveća.

Nemerljiva radost dočeka je na Hristovom licu upisivala tugu i žalost, jer je samo On, znao da će se ta radost ubrzo pretvoriti u strašne uzvike: "Raspni Ga, raspni!" Za nekoliko dana, na Veliki petak, tako se i zbilo. Sveta Crkva je odredila da se svečani ulazak Hrista u Jerusalim proslavlja u nedelju pred Vaskrsenje Hristovo. U našem narodu ovaj praznik je nazvan Cveti.


VELIKI PETAK  

Svi hrišćani obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hristos raspet na Golgoti.
Hrišćani veruju da je Isus podneo žrtvu raspeća na krstu kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod. Tako Isus strada da bi "iskupio Adamov rod zaražen smrću, da bi mu pomogao da se u vremenu i u večnosti približava Bogu kao vrhovnom dobru".

Raspeće i smrt Isusa Hristosa uvod je u najveći hrišćanski praznik - Uskrs, koji ove godine istog dana, u nedelju 15. aprila, slave i pravoslavni i pripadnici katoličke veroispovesti. Uskrs se smatra najvećim hrišćanskim praznikom, jer je svojim uskrsnućem Isus pobedio smrt, kao osnovno oružje Satane.

U hrišćanskom predanju navodi se da su već nakon Isusovog raspeća popucali pojedini grobovi u Jerusalimu, iz kojih su ustali i oživeli pravednici. Srpska pravoslavna crkva na Veliki petak zapoveda strog post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Najpotresnijim događajem Velikog petka smatra se celivanje plaštanice, koja izobražava Isusa položenog u grob. Kao što je Josif iz Arimateje položio Hristosovo telo u grob, tako sveštenici polažu plaštanicu na naročito mesto koje simbolizuje Isusov grob. Tom mestu tada pristupaju vernici i celivaju rane Hristosove na plaštanici.
 

VASKRŠNjA JAJA  

Običaj je da se za Vaskrs boje (farbaju) jaja.

Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako jaje bude što lepše i drugačije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji.

Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena...

U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, polja od leda), izmamak...  Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je jaje najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči.

"O vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio. To čine kod namastira i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje jedan drugome: jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance, pa naliju voska da je tvrđe. Drugi dan vaskrsenija (u ponedeljnik) ko ne ode u crkvu na jutrenju, onoga (npr. u Srijemu i u Bačkoj) hoće da poliju vodom ili da bace u vodu; zato se kaže onda: danas idu godišnjaci u crkvu (tj. oni koji idu samo od godine do godine). Od vaskrsenija do Spasova dne govori se, kad se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome dođe u kuću: Ristos vaskrs (mjesto dobro jutro, pomoz' Bog i dobar veče) i odgovara se vaistinu vaskrs; tako i kad se pije, mjesto spasuju se i na zdravlje." (Srpski rječnik: Vuk Stefanović Karadžić, Nolit, Beograd, 1977.)

Početak običaja farbanja jaja za Vaskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Sveta Marija Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima:

"Hristos Vaskrse!"
Od tada i zauvek u dane Hristovog Vaskrsenja odgovor je:
Vaistinu vaskrse!
 

Zašto baš jaje?

Jaje je savršen proizvod prirode. Kroz istoriju, uvek je predstavljalo nešto misteriozno, magično, lekovito, ali i hranu, naravno. Jaje je univerzalni simbol uskršnjih praznika svuda u svetu. Tom prilikom jaja se boje u različite boje, iscrtavaju ili ukrašavaju na druge načine, a sve u čast proslavljanja njegove simbolike.

Pre nego što je jaje povezano sa Uskrsom, bilo je poštovano za vreme prolećnih festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su jaje kao simbol kosmosa. Od prastarih vremena, oni su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje. Dugačkoj i teškoj zimi došao je kraj i zemlja je ponovo počela da se budi i cveta. Sve to podseća na jaje, koje označava novi život. Zato se i verovalo da jaje ima specijalne moći. Sa dolaskom hrišćanstva, jaje nije ostalo samo simbol ponovnog rađanja prirode već je postalo i simbol ponovnog rađanja čoveka.

Tradicija bojenja i ukrašavanja jaja nastala je u Engleskoj u srednjem veku. Jedan od zapisa iz vremena Edvarda I, iz 1290. godine, govori da je u jednom domaćinstvu ofarbano čak 4.500 jaja za uskršnje poklone.

Najčuvenija i svakako najlepše ukrašena jaja nesumnjivo su Faberžeova jaja. Prvo njegovo jaje bilo je u stvari jaje u jajetu. Spoljašnja ljuska bila je bela i ukrašena briljantima. Ona se otvarala i otkrivala manje zlatno jaje u unutrašnjosti. Manje jaje je takođe moglo da se otvori, a unutra se nalazilo zlatno pile i replika carske krune.

Dizajneri jaja veruju u njegovu simboliku i slave ga praveći neverovatne umetničke predmete. Pri tom koriste cveće ili listiće, perje, nakit i elegantne tkanine, a sve to da bi jaja ukrasili na najveličanstvenije načine. Iako je danas ipak nestala sva misterija povezana sa jajima, ostalo je njegovo simbolično značenje. Umetnici širom sveta nastavljaju da u duhu stare tradicije obožavaju baš - jaje.

 
Kako farbati jaja

Jedan od popularnijih načina farbanja jaja je taj da se kuvaju u ljusci crvenog luka s motivima deteline, lišća i sl., a sve to u starim najlonkama. Takođe možete makazama sitno iseckati ljusku od crnog i belog luka. Jaje prekriti tako naseckanom ljuskom pa zamotati u čarapu. Dobićete lep mermeran izgled. Može i kombinacija crvenog i belog luka. To je kombinacija jednostavnog, uspešnog, prirodnog i jeftinog.

Da ne bi pucala dok se kuvaju, jaja izvaditi nešto ranije iz frižidera da se smlače na sobnoj temperaturi. Treba oprati toplom vodom, kuvati dugo oko 1 sat na tihoj vatri uz dodatak soli. Sipati hladnu vodu + sirćeta (kašiku, dve), spustiti jaja u vodu, te uključiti ringlu. Polagano kuvanje i so će sprečiti naprsline, a ukoliko neko jaje naprsne ništa ne fali da se jede jer je prirodno ofarbano.

 Ukoliko želite jaja samo za ukras najbolje ih je izduvati. Za pravilno izduvavanje jaja potrebno Vam je: nekoliko većih i čvršćih čioda, jedan tanak šrafciger, špric za injekcije, šaranje torti ili ispiranje uha, tanka igla za pletenje i nekoliko drvenih čačkalica.

Izrada: probušite jaje prvo gore, a zatim dole tankom čiodom. U rupicu stavite vrh šrafcigera i polako proširujte pažljivim okretanjem šrafcigera. To isto ponovite i na donjem kraju jajeta. Iglom za pletenje probušite belu pokožicu, zatim polako uvucite iglu šprica u gornju rupicu i ubacite vazduh u jaje. Pod pritiskom sadržina jajete će iscuriti na drugu stranu. Možete to isto uraditi izduvavanjem na usta. Ljusku dobro operite spolja i iznuta i ostavite je da se dobro osuši. Ovako pripremljene ljuske možete oslikavati svim vrstama boja.

Cvetni motivi

Ako cvetni motiv sa poslužavnika ili tanjira želite da prenesete na uskršnje jaje, prvo crtež pomoću providne hartije precrtajte, a zatim ga olovkom prenesite na ljusku. Dalje nastavite sa islikavanjem pomoću tempera pomešanih sa žumancetom koje vam je ostalo od izduvanih jaja. Prvo islikajte jednu stranu i ostavite da se dobro osuši, a zatim i drugu. Pozadinu ostavite ili belu ili je obojte bojom kolu želite.

Islikavanje voskom

Za ovu vrstu islikavanja jaja, koja je i najstarija koristi se čisti vosak (može da posluži i parafin) nekoliko guščijih ili kokošijih pera, jedna tegla napunjena peskom, nekoliko starih kašika, nekoliko sveća, čiode sa krupnim glavicama, patent olovka i drvene čačkalice. Mesto gde ćete bojiti prekrijte papirom i na njega postavite sav potreban materijal.

Kašike savijte na vrhu i stavite u njih vosak, ubodite ih u teglu sa peskom. Ispod kašika zapalite sveće da bi se vosak otopio i konstantno bio tečan za nanošenje na ljusku. Na predhodno oslikano jaje nanosite vosak uvek povlačeći liniju ka sebi. Mesta koja ste prekrili voskom neće se obojiti kada jaje stavite u boju.

Čiode kao i čačkalice koristite za fine linije na ljusci. Čiode možete pričvrstiti pomoću patent olovke. Ukoliko koristite pera, možete ih pomoću makaza modifikovati tako da od više pera dobijete različite šare. Čiode zamačete u vreo vosak i pri tome brojite do tri, brzo izvadite i blagim pritiskom povlačite šaru. U slučaju da vam se vosak razliva, sklonite malo sveću da bi se vosak malo ohladio. Ukoliko primetite da linije voska pucaju, to znaci da vosak nije dovoljno vreo, zato povećavate temperaturu.

Napomena: Bojenje voskom traži dosta vremena i strpljenja, zato predlažem malo lakšu varijantu bojenje vostanim bojicama. Bogato išarajte jaje voštanom bojicom, pa ga zatim farbajte farbama za jaja. Mesta gde je bila bojica ostaće neofarbano.
 
Posoar tehnika

Za ovu tehniku je potrebno iseći i napraviti od papira male šablone željenog oblika ili motiva, zatim se prskanjem ili pomoću sunđera nanosi boja kroz šablon.
 
Karo-batik tehnika

Karo batik bojenje dobićete tako što ćete u 4 -5 plitkih posudica rastvoriti različite boje, spuštajte bočnu stranu jaja u jednu boju, drugu stranu u drugu boju, u treću vrh, a u četvtu pozadinu jajeta i tako naizmenično nekoliko puta. Svetlucavo mramorno jaje dobićete ako gužvani papir umačete u boju i prislanjate na jaje. Ovako dobijate neravnomerno toniziranu podlogu. Kada se boja osuši, lepkom mestimično po tamnijim delovima premažite jaje pa ga uvaljajte u griz. Možete tonirati malo tamnijim nijansama, tako ćete dobiti svetlucavo mramorno jaje.

 Ne zaboravite da obavezno bar jedno jaje ofarbate u crveno, koje će biti prvo ofarbano i ostaje u kući (tzv. "čuvarkuća") pored kandila i čuva se do Đurđevdana kada se potopi u vodu i tom vodom se ukućani umivaju za zdravlje. U nekim krajevima ostaje sve do sledećeg Uskrsa. Sve tehnike farbanja koje su nabrojane služe isključivo za jaja koje će te koristiti samo za ukras i na radost deci. Klinci obožavaju da učestvuju u šaranju, puni su ideja.

Jaja sa kojima se kucamo možemo ofarbati u lukovini. Postupak farbanja lukovinom je već napisan. Naravno, jaja koja su ofarbana bojama za jaja ili u lukovini možete dodatno našarati sokom od limuna ili grebanjem.

Želimo vam prijatne praznike i Hristos Vaskrse!

USKRŠNjI HLEB - POGAČA

- paketić svežeg kvasca
- 125 ml mlakog mleka
- 100 g šećera
- 1 kg brašna
- narendana kora 1 pomorandže
- 1 kuvano crveno uskršnje jaje
- ulje za pleh
- malo soli 

Rastvorite pakovanje kvasca u 125 ml mlakog mleka, dodajte 100 g šećera i ostavite da odstoji 10 min. Zatim umešajte 125 g brašna i tako dobijenu masu pokrijte salvetom i ostavite na toplom celu noć, da testo naraste.

Sutradan u naraslo testo dodajte ostatak brašna, malo soli, narendanu koru pomorandže i 250 ml mlake vode. Sve ponovo mesite najmanje 10 min. dok se masa ne sjedini.

Od 2/3 oblikujte okrugli hleb - pogaču, debljine oko 5 cm, koji ćete staviti u nauljeni pleh. Od preostale 1/3 testa oblikujte tanku rolnicu, dugačku kao ceo obod hleba, uvrtite je u spiralu i uvaljajte u susam. Rolnicu spojte sa hlebom po obodu. Na sredinu hleba - pogače utisnite kuvano crveno uskršnje jaje. Celo testo premažite žumancem, pospite susamom i ostavite da raste još 3 sata. Zagrejte rernu na 200° C i pecite 50 minuta.

Pogaču možete i drugačije ukrasiti, zavisi od vaše umešnosti. Uskrs je pravi praznik radosti i veselja. U svakoj kući je drugačije, ali je suština svuda ista - a to je biti u krugu porodice i najdražih prijatelja i uživati.

Svi se obično okupljaju oko prazničnog ručka. Tada se ne treba samo pomučiti oko menija za tu priliku već i oko ukrašavanja stola. Želite da imate čarobno uređen sto sa prolećnim cvećem, šarenim jajima i motivima zeke i pilića. Naravno, ofarbana jaja su centralna. Bilo da su jednobojna, prošarana, filigranski islikana, uvijena u svilenkasti papir, ona već na prvi pogled predstavljaju poseban ukras vaše uskršnje trpeze. Dopustite da ljuska jajeta bude slikarsko platno, pustite mašti na volju i stvorite prava mala umetnička dela za svoju porodicu.

Pošto ste oslikali jaja, bacite se na ukrašavanje stola. Uz fino uvijene salvete, stavite i poneku ukrasnu šargarepu i zeku, koji će izgledati baš kao da je gricka tog trenutka. Ljupka dekoracija za decu, ali i za odrasle. U džepić napravljen od salvete možete staviti i koje ofarbano jaje, sa ponekim cvetićem ili grančicom i efekat će biti potpun.

Takođe, možete napraviti i kartice sa imenima svojih gostiju - one mogu biti oslikane bojama, ukrašene crtežima i oblepljene trakicama i ukrasima. Sveže cveće je još jedan nezaobilazan detalj. Lale u raznim bojama prosto su nezaobilazne za tu priliku. Možete staviti i plave zumbule ili žute ljutiće ili zelenkade i narcise. Bitno je da su vesnici proleća na stolu. Ako ste ljubitelj prirode, napravite venac od vrbovih grana, na njega stavite raznobojno livadsko cveće i jednostavno rasporedite jaja odozgo. Izgledaće baš kao da je upravo ubrano iz bašte.

Na kraju, red je došao i na hranu. Neke stvari su nezaobilazne prilikom pripremanja uskršnjeg ručka, a to su - pogača u obliku pletenice, u čiju sredinu možete staviti obojena jaja, jagnjeće meso spremljeno na razne načine i, naravno, neki slatkiš. Sve ostalo je opet stvar mašte i vašeg umeća. Bilo kako bilo, nadamo se da je ovaj Uskrs bio jedan od onih koje ćete pamtiti.

Izvor