Ako već obraćamo pažnju na to što govore jerusalimski patrijarsi o
Blagodatnom Ognju, zašto se ne bi prisetili reči prethodnog patrijarha -
Irineja I: "Ništarije su oni koji ne veruju u Blagodatni Oganj! "
Tri pitanja skepticima
Ne iznenađuje to što se ateisti, jeretici i raskolnici toliko naprežu da opovrgnu istinitost čuda Blagodatnog Ognja. Zapanjujuće je što se nekada njima pridružuju i pravoslavni, tvrdeći da ničeg strašnog nema u odricanju istinitosti tog čuda. Kao da je vernom čoveku svejedno - da li Gospod šalje znamenje, ili su u toku više od hiljadu godina jerusalimski patrijarsi i arhijereji, među kojima ima ne malo proslavljenih u liku Svetitelja, cinično obmanjivali i obmanjuju pravoslavne po celom svetu, i to uoči najvažnijeg pravoslavnog bogosluženja.
Svaki iole pošten čovek će primetiti razliku između jednog i drugog.
A obrazovani pravoslavni čovek još i zna da je ta razlika nedvosmisleno označena u odlukama Pomesnog Konstantinopoljskog Sabora iz 1084. godine: "Onima koji umesto da sa čistom verom, u prostoti srca i od sve duše priznaju za nesumnjive događaje velika čuda koja su izvršili Spasitelj naš i Bog, Vladičica naša Bogorodica, Koja Ga je netruležno rodila, i drugi Svetitelji, i pokušavaju da ih posredstvom mudrovanja prikažu nemogućim ili ih tumače na način, kako se njima čini, i uporni su u svom mišljenju - anatema."
Lično ne mogu da smatram ubedljivim prigovore kritičara Blagodatnog Ognja zbog mnoštva razloga. Naprimer, neshvatljivo mi je, kako sve njihove hipoteze, koje su, da dodamo, protivrečne jedna drugoj, mogu da objasne tu činjenicu da je u devetom veku muslimanski upravnik Jerusalima zapovedio da se postave metalni (bakarni) fitilji u kandila i da je, bez obzira na to, na očigled svih, sišao oganj i da su se zapalili bakarni O tome svedoče kako grčki izvornici (Nikita Klirik) tako i arapski (Biruni). Neshvatljivo je kako objasniti "upaljačem u džepu" primere, kada se paljenje sveća događa van kuvuklije na oči hodočasnika, kada oganj silazi sa ikona itd.
Ali, posebno se javljaju tri pitanja, na koje nisam uspeo da susretnem jasan odgovor ni u jednom "skeptičkom" članku.
1. Odblesci
Ne retko (iako ne i svake godine) hodočasnici pred silazak Blagodatnog Ognja vide u hramu plavičaste odbleske svetlosti, poput blesaka kakvi bivaju pri sevanju munja. Oni su zabeleženi i na videosnimku.[11]
Skeptici uvereno ubeđuju da ti problesci nisu ništa drugo do blicanje fotoaparata. Određena sličnost postoji, iako su blicanja fotoaparata mnogo slabija i nemaju takvu nijansu.
Ali javlja se još jedna komplikacija: šta ćemo sa tim što su drevni svedoci čuda opisivali tu istu pojavu?
Nikita Klirik, koji je posetio Jerusalim 947. godine piše: "Arhiepiskop još nije izašao iz Groba, a već je ceo Božiji hram mogao da se istog trena vidi ispunjen neizrecivom i Božanskom svetlošću, tako da se pobožni narod kretao čas u desnu stranu, čas u levu... Pri takvoj neočekivanoj pojavi svetlosti svi su bili ispunjeni zadivljenošću, pa čak i najbezbožniji muslimani su bili poraženi i posramljeni... sada se Božansko izlivanje svetlosti raširilo po celom hramu."[12]
Iguman Danilo, koji je posetio Sveta mesta 1106-1107 godine, svedoči: "Tada je iznenada i zasijala Sveta Svetlost u Svetom Grobu i iz Groba je izbijalo snažno blistanje."[13]
Hodočasnik Trifon Korobejnikov, koji se našao u Jerusalimu 12583. godine tvrdi da u hramu "oganj ide... kao munja sa neba."[14]
2. Dokumentarne potvrde činjenice da Blagodatni Oganj ne opaljuje.
Ako pogledamo makar video-kadrove, koji su postavljeni na internetu[15], videćemo, na primer, da u jednom slučaju hodočasnik drži ruku iznad plamena od celog snopa sveća,[16] u drugom slučaju, drugi hodočasnik drži ruku nad plamenom pet sekundi,[17] a evo i trećeg kadra, gde još jedan stariji hodočasnik drži ruku u plamenu pet sekundi.[18]
Podsetiću za svaki slučaj, da je u običnom Ognju, a posebno iznad njega veoma teško držati ruku makar jednu sekundu. Svako ko sumnja može to da proveri odmah, državši svoju ruku ili iznad zapaljene šibice, ili iznad zapaljene sveće, ili iznad kandila i uopšte, iznad svakog običnog plamena. I neka proveri: da li on može da drži ruku pet sekundi ili makar tri. Nemojte zaboraviti da se obezbedite sa kremama protiv opekotina i zavojima.
Značajno je da je gorepomenuti mladi ateista, koji je pre godinu dana širio po internetu svoja "razobličenja" Blagodatnog Ognja, između ostalog navodio snimak gde on drži ruku iznad običnih sveća.[19] I iako se njemu činilo da to nema razlike u odnosu na način kako to čine hodočasnici, nije teško primetiti da je u toku snimka od četiri sekunde on četiri puta sklanjao ruku iz plamena, što se za hodočasnike koji su na video-snimku ne može reći.
Na taj način, ili sledi da priznamo da te ljude, koji su zabeleženi na video-snimku, Blagodatni Oganj nije opaljivao, ili da Gospod svake godine na veliku subotu čini ne manje zadivljujuće čudo pretvaranja običnih ljudi u mucije scevole pri dodiru sa Ognjem u hramu Groba Gospodnjeg. Drugim rečima, ili je pred nama čudesni oganj, ili su pred nama čudesni ljudi, koji ne osećaju bol od običnog ognja.
3. Druga pravoslavna čuda koja se događaju svake godine
Ta upornost sa kojom skeptici, koji se drže različitih stavova, obrušavaju svoju kritiku na događaj koji se zbija u Veliku subotu, postaje još manje shvatljiv ako obratimo pažnju na činjenicu da silazak Blagodatnog Ognja uopšte nije jedinstveno čudo koje se redovno događa u pravoslavnom svetu i koje je dostupno za svakoga ko želi da se ubedi u njegovu istinitost (nego takvih čuda ima još).
Naprimer, poznato je čudo sa zmijama na grčkom ostrvu Kefalonija, u selu Markopulo. Tu se nekada nalazio ženski manastir koji su napali pirati. Monahinje su se molile za svoje spasenje ispred "Longobardske" ikone Majke Božije. I čudo se dogodilo: kada su pirati razvalili vrata, umesto monahinja videli su zmije i u strahu pobegli. Sada svake godine, strogo na praznik Uspenija Majke Božije (Veliku Gospojinu), u hram, koji se nalazi na mestu manastira, u vreme Liturgije dogmižu zmije sa celog ostrva. U toku cele službe one se nalaze među ljudima. Zmije diraju, uzimaju u ruke, stavljaju na vrat, ali one nikoga ne povređuju. Nakon službe one odlaze iz hrama i ne vraćaju se do sledeće godine. Sve je to zabeleženo na video-snimku[20],[21],[22] i svako u to može i sam da se uveri, otišavši na Kefaloniju 15/28. avgusta.
Poznata su i druga čuda koja se redovno događaju, koja daruje Gospod na snaženje pravoslavnih hrišćana, ali u ovom slučaju dovoljno je pomenuti kefalonijsko. Ako pravoslavni i nepravoslavni skeptici odriču čudo silaska Blagodatnog Ognja, šta će oni onda reći o ovom čudu? Kakvim upaljačima namamljuju ove zmije? Ako se u slučaju Blagodatnog Ognja sve spekulacije vrte oko činjenice, da se čudo događa u kuvukliji, gde pristup ima samo patrijarh, ovde se čudo događa naočigled svih mirjana.
Očigledno je, protiv Blagodatnog Ognja nevernici, jeretici i raskolnici ustaju najviše zato što njegovo postojanje silnije od svega opaljuje njihove duše.
* * * * *
U kratkom članku nemoguće je pomenuti sva svedočanstva o Blagodatnom Ognju i sve priče povezane sa njim, zato možemo ljudima koje to interesuje preporučiti sajt: "Čudo silaska Blagodatnog Ognja", gde su, između ostalog, kritički razmotreni i drugi pokušaji da se ospori ovo Božje čudo.
Kao zaključak nije suvišno da navedemo reči još jednog neposrednog svedoka čuda, našeg savremenika, Episkopa blagoveštenskog Gavrila.
- Vi ste videli kako silazi Vaskršnji Oganj?
- Da, video sam dva puta. Tada je još bio živ arhiepiskop Antonije (Zavgorodni). I kada je u Veliku subotu patrijarh izašao sa Blagodatnim Ognjem, nismo počeli da uzimamo oganj od njega, već smo brzo, zajedno sa vladikom Antonijem upali u kuvukliju Groba Gospodnjeg. Jedan Grk je ušao, vladika i ja. I u Grobu smo videli oganj plave, nebeske boje, uzimali smo ga u ruke i umivali se njim. Nekoliko sekundi on nije opaljivao, ali potom je dobio silu i mi smo palili sveće.
- Oganj gori direktno na tom kamenu?
- Na kamenu. I sva kandila gore. I sav kamen je pokriven Ognjem... To treba videti! Ja bih takođe sumnjao da nisam video. Ali sam video: oganj gori, a mi se umivamo. Tvrdi kamen, mermer - i ceo pokriven Ognjem. Ni čađi nema, ništa. Prosto gori oganj - i to je sve.[23]
Izvor
Tri pitanja skepticima
Ne iznenađuje to što se ateisti, jeretici i raskolnici toliko naprežu da opovrgnu istinitost čuda Blagodatnog Ognja. Zapanjujuće je što se nekada njima pridružuju i pravoslavni, tvrdeći da ničeg strašnog nema u odricanju istinitosti tog čuda. Kao da je vernom čoveku svejedno - da li Gospod šalje znamenje, ili su u toku više od hiljadu godina jerusalimski patrijarsi i arhijereji, među kojima ima ne malo proslavljenih u liku Svetitelja, cinično obmanjivali i obmanjuju pravoslavne po celom svetu, i to uoči najvažnijeg pravoslavnog bogosluženja.
Svaki iole pošten čovek će primetiti razliku između jednog i drugog.
A obrazovani pravoslavni čovek još i zna da je ta razlika nedvosmisleno označena u odlukama Pomesnog Konstantinopoljskog Sabora iz 1084. godine: "Onima koji umesto da sa čistom verom, u prostoti srca i od sve duše priznaju za nesumnjive događaje velika čuda koja su izvršili Spasitelj naš i Bog, Vladičica naša Bogorodica, Koja Ga je netruležno rodila, i drugi Svetitelji, i pokušavaju da ih posredstvom mudrovanja prikažu nemogućim ili ih tumače na način, kako se njima čini, i uporni su u svom mišljenju - anatema."
Lično ne mogu da smatram ubedljivim prigovore kritičara Blagodatnog Ognja zbog mnoštva razloga. Naprimer, neshvatljivo mi je, kako sve njihove hipoteze, koje su, da dodamo, protivrečne jedna drugoj, mogu da objasne tu činjenicu da je u devetom veku muslimanski upravnik Jerusalima zapovedio da se postave metalni (bakarni) fitilji u kandila i da je, bez obzira na to, na očigled svih, sišao oganj i da su se zapalili bakarni O tome svedoče kako grčki izvornici (Nikita Klirik) tako i arapski (Biruni). Neshvatljivo je kako objasniti "upaljačem u džepu" primere, kada se paljenje sveća događa van kuvuklije na oči hodočasnika, kada oganj silazi sa ikona itd.
Ali, posebno se javljaju tri pitanja, na koje nisam uspeo da susretnem jasan odgovor ni u jednom "skeptičkom" članku.
1. Odblesci
Ne retko (iako ne i svake godine) hodočasnici pred silazak Blagodatnog Ognja vide u hramu plavičaste odbleske svetlosti, poput blesaka kakvi bivaju pri sevanju munja. Oni su zabeleženi i na videosnimku.[11]
Skeptici uvereno ubeđuju da ti problesci nisu ništa drugo do blicanje fotoaparata. Određena sličnost postoji, iako su blicanja fotoaparata mnogo slabija i nemaju takvu nijansu.
Ali javlja se još jedna komplikacija: šta ćemo sa tim što su drevni svedoci čuda opisivali tu istu pojavu?
Nikita Klirik, koji je posetio Jerusalim 947. godine piše: "Arhiepiskop još nije izašao iz Groba, a već je ceo Božiji hram mogao da se istog trena vidi ispunjen neizrecivom i Božanskom svetlošću, tako da se pobožni narod kretao čas u desnu stranu, čas u levu... Pri takvoj neočekivanoj pojavi svetlosti svi su bili ispunjeni zadivljenošću, pa čak i najbezbožniji muslimani su bili poraženi i posramljeni... sada se Božansko izlivanje svetlosti raširilo po celom hramu."[12]
Iguman Danilo, koji je posetio Sveta mesta 1106-1107 godine, svedoči: "Tada je iznenada i zasijala Sveta Svetlost u Svetom Grobu i iz Groba je izbijalo snažno blistanje."[13]
Hodočasnik Trifon Korobejnikov, koji se našao u Jerusalimu 12583. godine tvrdi da u hramu "oganj ide... kao munja sa neba."[14]
2. Dokumentarne potvrde činjenice da Blagodatni Oganj ne opaljuje.
Ako pogledamo makar video-kadrove, koji su postavljeni na internetu[15], videćemo, na primer, da u jednom slučaju hodočasnik drži ruku iznad plamena od celog snopa sveća,[16] u drugom slučaju, drugi hodočasnik drži ruku nad plamenom pet sekundi,[17] a evo i trećeg kadra, gde još jedan stariji hodočasnik drži ruku u plamenu pet sekundi.[18]
Podsetiću za svaki slučaj, da je u običnom Ognju, a posebno iznad njega veoma teško držati ruku makar jednu sekundu. Svako ko sumnja može to da proveri odmah, državši svoju ruku ili iznad zapaljene šibice, ili iznad zapaljene sveće, ili iznad kandila i uopšte, iznad svakog običnog plamena. I neka proveri: da li on može da drži ruku pet sekundi ili makar tri. Nemojte zaboraviti da se obezbedite sa kremama protiv opekotina i zavojima.
Značajno je da je gorepomenuti mladi ateista, koji je pre godinu dana širio po internetu svoja "razobličenja" Blagodatnog Ognja, između ostalog navodio snimak gde on drži ruku iznad običnih sveća.[19] I iako se njemu činilo da to nema razlike u odnosu na način kako to čine hodočasnici, nije teško primetiti da je u toku snimka od četiri sekunde on četiri puta sklanjao ruku iz plamena, što se za hodočasnike koji su na video-snimku ne može reći.
Na taj način, ili sledi da priznamo da te ljude, koji su zabeleženi na video-snimku, Blagodatni Oganj nije opaljivao, ili da Gospod svake godine na veliku subotu čini ne manje zadivljujuće čudo pretvaranja običnih ljudi u mucije scevole pri dodiru sa Ognjem u hramu Groba Gospodnjeg. Drugim rečima, ili je pred nama čudesni oganj, ili su pred nama čudesni ljudi, koji ne osećaju bol od običnog ognja.
3. Druga pravoslavna čuda koja se događaju svake godine
Ta upornost sa kojom skeptici, koji se drže različitih stavova, obrušavaju svoju kritiku na događaj koji se zbija u Veliku subotu, postaje još manje shvatljiv ako obratimo pažnju na činjenicu da silazak Blagodatnog Ognja uopšte nije jedinstveno čudo koje se redovno događa u pravoslavnom svetu i koje je dostupno za svakoga ko želi da se ubedi u njegovu istinitost (nego takvih čuda ima još).
Naprimer, poznato je čudo sa zmijama na grčkom ostrvu Kefalonija, u selu Markopulo. Tu se nekada nalazio ženski manastir koji su napali pirati. Monahinje su se molile za svoje spasenje ispred "Longobardske" ikone Majke Božije. I čudo se dogodilo: kada su pirati razvalili vrata, umesto monahinja videli su zmije i u strahu pobegli. Sada svake godine, strogo na praznik Uspenija Majke Božije (Veliku Gospojinu), u hram, koji se nalazi na mestu manastira, u vreme Liturgije dogmižu zmije sa celog ostrva. U toku cele službe one se nalaze među ljudima. Zmije diraju, uzimaju u ruke, stavljaju na vrat, ali one nikoga ne povređuju. Nakon službe one odlaze iz hrama i ne vraćaju se do sledeće godine. Sve je to zabeleženo na video-snimku[20],[21],[22] i svako u to može i sam da se uveri, otišavši na Kefaloniju 15/28. avgusta.
Poznata su i druga čuda koja se redovno događaju, koja daruje Gospod na snaženje pravoslavnih hrišćana, ali u ovom slučaju dovoljno je pomenuti kefalonijsko. Ako pravoslavni i nepravoslavni skeptici odriču čudo silaska Blagodatnog Ognja, šta će oni onda reći o ovom čudu? Kakvim upaljačima namamljuju ove zmije? Ako se u slučaju Blagodatnog Ognja sve spekulacije vrte oko činjenice, da se čudo događa u kuvukliji, gde pristup ima samo patrijarh, ovde se čudo događa naočigled svih mirjana.
Očigledno je, protiv Blagodatnog Ognja nevernici, jeretici i raskolnici ustaju najviše zato što njegovo postojanje silnije od svega opaljuje njihove duše.
* * * * *
U kratkom članku nemoguće je pomenuti sva svedočanstva o Blagodatnom Ognju i sve priče povezane sa njim, zato možemo ljudima koje to interesuje preporučiti sajt: "Čudo silaska Blagodatnog Ognja", gde su, između ostalog, kritički razmotreni i drugi pokušaji da se ospori ovo Božje čudo.
Kao zaključak nije suvišno da navedemo reči još jednog neposrednog svedoka čuda, našeg savremenika, Episkopa blagoveštenskog Gavrila.
- Vi ste videli kako silazi Vaskršnji Oganj?
- Da, video sam dva puta. Tada je još bio živ arhiepiskop Antonije (Zavgorodni). I kada je u Veliku subotu patrijarh izašao sa Blagodatnim Ognjem, nismo počeli da uzimamo oganj od njega, već smo brzo, zajedno sa vladikom Antonijem upali u kuvukliju Groba Gospodnjeg. Jedan Grk je ušao, vladika i ja. I u Grobu smo videli oganj plave, nebeske boje, uzimali smo ga u ruke i umivali se njim. Nekoliko sekundi on nije opaljivao, ali potom je dobio silu i mi smo palili sveće.
- Oganj gori direktno na tom kamenu?
- Na kamenu. I sva kandila gore. I sav kamen je pokriven Ognjem... To treba videti! Ja bih takođe sumnjao da nisam video. Ali sam video: oganj gori, a mi se umivamo. Tvrdi kamen, mermer - i ceo pokriven Ognjem. Ni čađi nema, ništa. Prosto gori oganj - i to je sve.[23]
Izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.