петак, 03. април 2015.

Obicaji za Vaskrs

Teodorova subota U subotu prve nedelje Casnog posta, pada praznik svetog Velikomucenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan dogadaj iz prvih vekova hrišcanstva Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hrišcana kao u vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršcu krvlju od žrtvenih životinja, kako bi se hrišcani oskrnavili i ne bi mogli da se priceste. Medutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, da hrišcani Carigrada ne kupuju ništa od
namirnica, nego da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenicno žito i mešaju sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hrišcani tako i urade, i dostojni se priceste u nedelju Pravoslavlja Kao uspomenu na taj dogadaj, u ovaj dan, domacice kuvaju žito kao za slavu, i služe svoje ukucane i goste koji toga dana dodu u kucu.

Lazareva subota Vrbica Subota uoci praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Casnog posta) posvecena je uspomeni na vaskrsenje cetvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svecano docekala i pozdravila.
Tada se u našim hramovima u popodnevnim casovima služi vecernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek ulistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grancice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i ciracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.

Ovaj praznik je iskljucivo praznik dece. Za taj dan majke svecano obuku svoju decu, pa cak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svecano obucenu, crkvi, kupuju im zvoncice vezane na trobojku i stavljaju oko vrata Deca se raduju, trce po porti i ucestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grancice se odnose kucama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom pocinju veliki Vaskršnji praznici.
Velika nedelja Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno ucestvuju. U ovoj nedelji su naj-važniji praznici Veliki cetvrtak i Veliki petak. Na Veliki cetvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pricešca, zato je dobro toga dana primiti pricešce. Na taj dan uvece, citaju se dvanćst jevandelja o stradanju Hristovom, i dok se cita-ju jevandelja narod u crkvi kleci.

Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspece, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, obicaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlace ispod stola na koji je položena plaštanica Po narodnom verovanju prilikom provlacenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja ce biti ispunjena.

Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.
Vaskrs Vaskrs je najveci hrišcanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg coveka na zemlji darovao vecni život. Zbog znacaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvecena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolecne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.

Za Vaskrs su, takode, vezani lepi obicaji u našem narodu. U celom hrišcanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai obicaj darivanja jajima.

Jaje je simvol obnavljanja prirode i života I kao što badnjak goreci na ognjištu daje posebnu car božicnoj noci, tako isto vaskršnje crveno jaje znaci radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Farbanje vaskršnjih jaja Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih obicaja, koji se nije isko
renio, cak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domacica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inace, ništa drugo ne radi, vec su sve naše misli upucene na strašni dogadaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Kako se farbaju jaja?Domacica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome ce kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvecene vodice vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domacica u njega spušta jaja, pazeci da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, ciji broj raste svakoga casa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do iduceg Vaskrsa i zove "cuvarkuca".

Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili necim slicnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu svece, pa se onako vruce umace u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obicno piše X. V. i V. V.
(Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstici, cvetici i druge lepe figurice. U novije vreme, izraduju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.

Simvolika Farbanje jaja vrši se u spomen na dogadaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevandelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga recima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišcana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
Vaskršnje slavlje Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domacin sa svojom celjadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se medusobno pozdravlja recima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana

Kad se dode iz crkve kuci, svi se ukucani medusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domacin onda pali svecu, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukucane koji stoje na molitvi, predaje nekom mladem kadionicu i ovaj kadi celu kucu. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se cita "Oce naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se citaju iz molitvenika Posle zajednicke molitve, ponovo, jedni drugima cestitaju Vaskrs i sedaju za svecano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima Na stolu stoji ukrašena cini-ja sa ofarbanim jajima. Domacin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukucani. Tad nastane veselje i
takmicenje cije je jaje najjace. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takode, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Toga dana, ako gost dode u kucu, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
U nekim našim krajevima, sacuvan je dirljiv obicaj, da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka To svedoci o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje.
Pobusani ponedeljak Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i obicaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se svece, ureduju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvecen mrtvima
đurdevdan đurdevdan je dan proleca, dan preobražaja prirode, radanja novog života, praznik cveca i zelenila. Do đurdevdana su sva polja zasejana usevima i durdevske kiše oblagoroduju zemlju da bi donela stostruki rod i hleb naš nasušni. Da bi Bog blagoslovio useve, vocnjake i vinograde, i dao rodnu i plodnu godinu, naš narod na đurdevdan pravi drvene krstove i njima zakršcava njive i polja, da moc i blagodat Casnoga Krsta cuva useve od svake nepogode i štete.

Obicno se odsece leskova grana prut, na sredini se oštrim vrhom noža rascepi, i u taj rascep stavlja precka od drveta dužine 20 santimetara, i tako se pravi krst. To se zabada u njivu zasejanu pšenicom ili kukuruzom, stavlja se u baštu, na kucu, obicno se zakaci iznad vrata, ili za rog od krova
Negde se ovaj obicaj obavlja na Spasovdan.
Duhovi (Trojice) Na ovaj praznik silaska Svetog Duha na apostole, u naše hramove, unosi se sveža zelena trava i cvece. Posle svete liturgije služi se vecernje, na kome se kleci i pletu venci od trave i cveca. Ti venci se nose kuci i stavljaju pored ikone i kandila na zid.
Ivanjdan Na ovaj dan se od ivanjskog i drugog livadskog cveca pletu venci. Njima se kite hrišcanski domovi, zgrade i obori. Ovi venci se stavljaju na zgrade pored durdevdanskih krstova. Venac cveca simvolizuje lepotu prirode koju je Bog stvorio i coveku darovao na uživanje i korišcenje. Cvece u vencu podseca hrišcanina da njegov život treba da bude ukrašen vrlinama i dobrim delima i da na kraju svoga života zasluži vecni venac u Carstvu nebeskom.

Petrovdan Uoci ovog velikog praznika posvecenog svetim apostolima Petru i Pavlu, u našem narodu postoji lep obicaj paljenja lile. Lila je mlada kora koja se skida sa divlje trešnje ili breze, niže se na sirov drveni štap i suši na suncu. Uoci Petrovdana, kada padne mrak, izade se na mesto gde se narod obicno okuplja, trgove, raskršca, seoska uzvišenja i pali se lila. To je obicaj u kome ucestvuje omladina Na tim mestima
se mogu ložiti vatre i od drugog materijala, drveta, gume i sl. Naravno, treba voditi racuna, da ne dode do požara, zato treba lilu paliti daleko od stogova slame, sena i žita.
Paljenje lile i petrovdanske vatre podsecaju hrišcane na vreme gonjenja hrišcana u apostolsko doba. U vreme apostola Petra i Pavla, hrišcane su rimski carevi vezivali za drvene stubove, natapali smolom i palili. Njihova su tela gorela kao buktinje i osvetljavala gradske trgove i parkove u Rimu.
Izvor




Нема коментара:

Постави коментар