„Šta je ljubav?“ je možda najteže pitanje za
ljudski rod. Prolaze vekovi, milenijumi, menjaju se društva, ljudi umiru
i rađaju se, zasnivaju se bračne zajednice, ljudi se zaljubljuju,
odljubljuju i rastavljaju, ali niko do
sada nije dao tačnu definiciju ljubavi. Čovek je u stanju prepoznati tek
kada je iskusi. Bez obzira kako je vi definišete, ljubav je jedina
prava istina u istoriji ljudskog roda.
Ljubav je pažljiva, ljubav je strpljiva, ljubav je milostiva i bez zavisti i ljubomore, ne likuje i nikada nije ohola i ponosna.
Ljubav jedino zna slaviti nad zlom kada je istina na strani onoga koji je traži.
Ljubav štiti, čuva i nada se pozitivnom aspektu života.
On ili ona koji osećaju ljubav, čvrsto stoje u njoj i znaju da vole.
Ljubav može nastati između dvoje ili više osoba. Ona ih povezuje na način koji stvara osećaj poverenja, intimnosti ali i nezavisnosti jer ljubav poštuje svaku individuu naročito kada je uzvraćena i višesmerna. Uzvraćena ljubav je najjači i najsveobuhvatniji osećaj koji mi ljudi možemo iskusiti. Ljubav osnažuje i leči dušu. Ljubav bi se trebala iskusiti, a ne samo misliti o njoj. Jačina ljubavi se ne može meriti. Pogledajte samo normalnu vezu između majke i deteta. Majka svoje dete voli bezuslovno.
Drugačiju dimenziju istog osećaja možete dobiti među različitim osobama; porodici, supružnicima, braći i sestrama, rođacima, prijateljima, bakama i dedovima, tetama i stričevima, školskim drugarima, …,…
Prava ljubav se može stvoriti tek kada padnu lažne maske o onome šta čovek misli da jeste, tek kada ljudi odluče pokazati svoje pravo ja.
Zaljubiti se može svako, u lažnu glorifikovanu predstavu druge osobe koju jedva poznajemo, ljudi se odljubljuju s gorkim ukusom u ustima, pitajući se šta se dogodilo s osobom u koju sam se zaljubio. Odgovor bi bio, ništa, hemijske reakcije u mozgu su nestale, pao je veo s očiju zaljubljenih i ako se takve osobe nisu poznavale bez laži i predstave ako se ZAISTA nisu volele, veza neće opstati.
Slično je i s porodicom, prijateljima, ako nema ljubavi, nema razumevanja, nema sloge, nema osećaja ravnopravnosti i osećaja jedinstva.
Prava ljubav, bez obzira je li to roditeljska, dečja, bratska i sestrinska, prijateljska ljubav, neće predstavljati osećaj teškoće, uznemirenosti i sete, prava ljubav će, ako postoji postati deo samog ljudskog bića koji će na ljubav uzvraćati ljubavlju, na istinu istinom, prava ljubav ne troši ljudsko biće, ne skida mu životnu energiju, prava ljubav čini čoveka, sretnijim, mirnijim, ispunjenim i CELIM.
Ljubav je osećaj na duge staze, ne nestaje i ne jenjava, ljubav ne zastareva i ne slabi s godinama i fizičkim promenama uslovljenim starenjem. Možemo reći da je ljubav bezvremenska i da ima mnoga lica, mnoge aspekte.
Oni koji osećaju ljubav se ne srame pričati o svojoj tuzi, uspesima i padovima, o sebi kakvi jesu, oni koji vole prihvataju druge kakve jesu i vide sve aspekte dobre i loše. Prava ljubav je balans energija, iskreno davanje i iskreno uzimanje bez očekivanja naplate i računanja ko je više dao, a ko više uzeo.''
Ljubav je pažljiva, ljubav je strpljiva, ljubav je milostiva i bez zavisti i ljubomore, ne likuje i nikada nije ohola i ponosna.
Ljubav jedino zna slaviti nad zlom kada je istina na strani onoga koji je traži.
Ljubav štiti, čuva i nada se pozitivnom aspektu života.
On ili ona koji osećaju ljubav, čvrsto stoje u njoj i znaju da vole.
Ljubav može nastati između dvoje ili više osoba. Ona ih povezuje na način koji stvara osećaj poverenja, intimnosti ali i nezavisnosti jer ljubav poštuje svaku individuu naročito kada je uzvraćena i višesmerna. Uzvraćena ljubav je najjači i najsveobuhvatniji osećaj koji mi ljudi možemo iskusiti. Ljubav osnažuje i leči dušu. Ljubav bi se trebala iskusiti, a ne samo misliti o njoj. Jačina ljubavi se ne može meriti. Pogledajte samo normalnu vezu između majke i deteta. Majka svoje dete voli bezuslovno.
Drugačiju dimenziju istog osećaja možete dobiti među različitim osobama; porodici, supružnicima, braći i sestrama, rođacima, prijateljima, bakama i dedovima, tetama i stričevima, školskim drugarima, …,…
Prava ljubav se može stvoriti tek kada padnu lažne maske o onome šta čovek misli da jeste, tek kada ljudi odluče pokazati svoje pravo ja.
Zaljubiti se može svako, u lažnu glorifikovanu predstavu druge osobe koju jedva poznajemo, ljudi se odljubljuju s gorkim ukusom u ustima, pitajući se šta se dogodilo s osobom u koju sam se zaljubio. Odgovor bi bio, ništa, hemijske reakcije u mozgu su nestale, pao je veo s očiju zaljubljenih i ako se takve osobe nisu poznavale bez laži i predstave ako se ZAISTA nisu volele, veza neće opstati.
Slično je i s porodicom, prijateljima, ako nema ljubavi, nema razumevanja, nema sloge, nema osećaja ravnopravnosti i osećaja jedinstva.
Prava ljubav, bez obzira je li to roditeljska, dečja, bratska i sestrinska, prijateljska ljubav, neće predstavljati osećaj teškoće, uznemirenosti i sete, prava ljubav će, ako postoji postati deo samog ljudskog bića koji će na ljubav uzvraćati ljubavlju, na istinu istinom, prava ljubav ne troši ljudsko biće, ne skida mu životnu energiju, prava ljubav čini čoveka, sretnijim, mirnijim, ispunjenim i CELIM.
Ljubav je osećaj na duge staze, ne nestaje i ne jenjava, ljubav ne zastareva i ne slabi s godinama i fizičkim promenama uslovljenim starenjem. Možemo reći da je ljubav bezvremenska i da ima mnoga lica, mnoge aspekte.
Oni koji osećaju ljubav se ne srame pričati o svojoj tuzi, uspesima i padovima, o sebi kakvi jesu, oni koji vole prihvataju druge kakve jesu i vide sve aspekte dobre i loše. Prava ljubav je balans energija, iskreno davanje i iskreno uzimanje bez očekivanja naplate i računanja ko je više dao, a ko više uzeo.''
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.