S.N.Lazarev: DUŠA

Recite nam molim vas, da li životinje imaju dušu, ako je imaju, sa koga one prelaze?

Da prvo objasnimo, šta je to duša?

Pojam duša podrazumeva individualnost. Ja sam recimo individua za sebe, imam svoju dušu. Moju individualnost karakterišu moje ponašanje i životna filozofija. Što više životnog iskustva imam, složeniji sam i bogatiji kao ličnost.
Ako u meni postoje samo dve-tri reakcije na spoljašnje nadražaje, onda je moja duša primitivna. Recimo, amebe ili bakterije, imaju samo dve aktivnosti u međusobnoj interakciji sa spoljašnjom sredinom koje im pomažu da prežive. Njihov model aktivnosti je veoma ograničen.

Životinja se odlikuje mnogo većim spektrom reakcije na spoljašnje nadražaje. Znači, možemo govoriti već o prisustvu određenog intelekta kod životinja, tj. postojanju duše.

 

Čovek je društveno biće. Društvo i kolektiv, ukazuju na prisustvo postojanih međusobnih veza koje se uspostavljaju i održavaju. Ono stvara i članove društva i izlaže ih raznim situacijama. Postojanje različitih situacija, implicira postojanje različitih reakcija na njih. Kao posledicu svega, raznovrsnost međusobnog komuniciranja i mnogobrojnih reakcija na situacije koje iz toga proističu, stvara ono što zovemo iskustvom, intelektom, životnom filozofijom a kada se sve to pohrani duboko unutra — dušom.

Svako živo biće ima dušu. Ona se razvija u zavisnsoti od iskustva koje stiče prilikom naše interakcije sa sredinom koja nas okružuje. Dubina i punoća reakcija su uslovljeni mnoštvom nivoa sa kojih komuniciramo sa okolinom u kojoj se nalazimo. Bez kolektivne svesti čovek ne bi postojao. Prema tome, razvoj kolektivne svesti, njena dubina i kapacitet stvaraju razne životne situacije.

Mnogobrojne situacije stvaraju određeno iskustvo, emocije i ponašanje, formirajući tako dušu pojedinca. Mehanizam je po svojoj suštini isti kod mikroorganizama i kod čoveka. Naša duša je — bogatstvo naših osećanja formiranih životnim iskustvom, naših misli i dela. Sve to ishodi iz kolektivne svesti. Ono što je večno u našoj duši, to je božanska klica koja je u osnovi svakog živog bića i kao takva sačinjava jedinstveno biće na nivou ćele vasione.

Ni u čemu se ne razlikujemo od životinja i mikroorganizama kada je reč o životnim strukturama na najdubljim nivoima odnosno, značajno se razlikujemo na nivou gde se odvija intenzivna i bogata komunikacija i interakcija sa okolinom, koja nam pruža mogućnost uspostavljanja postojanih međusobnih veza. Na tom nivou se čak i ljudi međusobno u velikoj meri razlikuju. Ljubav, dobrodušnost, plemenitost i odgovornost unapređuju dubinu naše komunikacije. Tako se naša duša obogaćuje.

Nema smisla tražiti razlike. Osnovna razlika je u bogatstvu emotivnog iskustva. Što su nam osećanja bogatija i ponašanje raznovrsnije, bolje upoznajemo kosmos kroz bogatstvo i raznovrsnost međusobnih interakcija. Na kraju se raznovrsna lepeza mogućih životnih situacija potroši i mi se obogaćeni neophodnim iskustvom vraćamo svom praizvoru, svom tvorcu iz koga smo proistekli. To znači da smo u potpunosti spoznali sebe i vasionu.

S.N.Lazarev

Izvor