Свети Григорије Ниски: О циљу живота по Богу и о истинском подвижништву

 

1. 1. Ако неко, (живећи) по Богу и удаљујући мисао од тела и робовања страстима, а такође и обитавајући изван (мирјанске) неразумности, са искреном и чистом помишљу, сам проучи своју душу, јасно ће у природи те душе видети (одражену) љубав Божију према нама и замисао Божију приликом њеног стварања. Проучавајући себе на тај начин, разоткриће и човеку својствено и са њим срасло стремљење ка лепом и најбољем, (које проистиче из природне) жеље за њима. Такође ће запазити и бестрасну и блажену љубав, сједињену са човечјом природом, упављену према оном натчулном и блаженом Образу (Лику) чије је подражавање човек. Међутим, нека обмана видљивих и вечно текућих (пропадљивих) ствари, бацајући душу у заблуду кроз неразумну страст и горку насладу и опчињавајући је, користи њену лакомисленост и привлачи је опасном пороку, који се рађа из наслађивања (пролазним) животом и рађа смрт у онима што су заволели тај порок 3). Због тога су познање Истине и спасоносни лек – благодат нашег Спаситеља, даровани онима што их с љубављу примају. Њоме (благодаћу) се развејава лаж која опчињава човека, а светлост Истине поништава нечасну помисао што води у саблазан душу која, примивши знање, иде по путу спасења и стреми Божанственом.

1. 2. Будући да сте се ви достојно примивши то знање и ту божанствену љубав 5), сагласно са од Бога вам датом природом душе и руковођени њоме, сабрали заједно одушевљени ревношћу да и на делу остварите апостолски начин (живота), изразили сте жељу да вас тим поводом поучимо у својству руководитеља и путеводитеља по попришту таквог живота. Сматрали сте да ће вас та поука извести на прави пут, јасно вам показујући какав је циљ живота за оне што иду тим путем, каква је воља Божија, добра, угодна и савршена (Рим 12, 2), како да се достигне назначени циљ, како треба да живе они што, заједно једни са другима, иду сличним путем, како предстојатељи морају да руководе збором (хором) мудрољубља, и какве подвиге треба да понесу они, који намеравају да се уздигну на врх врлине и да припреме своје душе за достојно примање Духа. Будући да молите да вам се та поука не изнесе у једноставном, усменом виду него уобличена у писмена како бисте је одложили за сваки случај, а онда је, као из ризнице сећања, узели када буде неопходно, ми, преиспунивши се одважношћу, покушавамо да је изложимо сагласно са благодаћу (Светога) Духа која нас руководи.

 1. 3. Поуздано знајући да је правило побожности засновано на истинској догми вере, признајући једно Божанство блажене и вечне Тројице које се никада и ни на који начин не мења, него се умом созерцава у једној суштини, једној слави и једној истој вољи, док јој се истовремено клањамо у три Ипостаси, примивши своје исповедање од бројних мученика, ми смо га објавили Духу што нас је умио у извору тајинства. Знајући да је то побожно и непогрешиво исповедање вере непоколебиво утврђено у дубини ваших душа и дознавши да путем врлинског живота стремите и уздижете се добру и блаженству, у писаном облику вам укратко нудимо семе поука, одабравши их из Писма којег нам је Дух (Свети) даровао. При том ми наводимо, сразмерно потреби, саме речи (Светог) Писма ради (укрепљења) вере у нама самима, који говоримо, и ради испољавања нашег разумевања те вере. То чинимо зато, да не бисмо пошли лажним путем, јер сматрам могућим да, одбацивши вишњу благодат, подла и ниска мисао рађа незакониту децу и да се, стварајући посредством спољашњих помисли привиде побожности 8), у неукости укорени у Писмо, надимајући се испразном умишљеношћу.

Извор Манастир Ваведење