Sveti Grigorije episkop niski

 

Brat svetog Vasilija Velikog. Bio je najpre samo prezviter, pošto beše ženjen, a kada mu umre žena, blažena Teozva, izabraše ga i posvetiše za episkopa u Nisi. Odlikovao se ogromnom svetskom učenošću i duhovnim opitom. Učestvovao na II vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Veliki besednik, tumač Svetog Pisma, i bogoslov. Zbog svoga poraza arijevci se behu naročito na njega okomili kao na svog strašnog protivnika, te u vreme cara Valenta, njihovog jednomišljenika, uspeše da zbace s episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj Sveti Otac u izgnanstvu trpeljivo snoseći sve bede i sva poniženja. Najzad skonča u dubokoj starosti koncem IV veka preselivši se u Carstvo Božje i ostavši kroz sve vekove na zemlji kao veliko svetilo crkve.  

Pesma iz Prologa

Duh darove drži,
Duh darove deli,
Nekom milost blagu, nekom razum smeli.
Nekome izrjadnu devičku čistotu,
Nekom ljubav živu, il' uma pravotu
Po jačini vere Duh dar nov domeće:
Poraste li vera što brda pokreće,
Riznica je Duha, otvorena tada
I dar na dar, ko dažd, na vernoga pada.
Zbog velike vere Grigorije sveti
Visini duhovnoj ko oro uzleti.
Zbog velike vere i sveti Markijan
Milošću nebeskom beše obasijan:
Gpigop'jy se dade svetlost bogoslovlja.
Markijanu milost — jelej slavoslovlja.
O nebesni Duše, Gospode i Care,
Ni nam ne uskrati tvoje čudne dare,
No molitvom Tvojih izbranih sasuda
Spasi nas osude u dan Strašnog Suda.

Izvor http://www.pravoslavnacrkva.ch/