Свети Григорије, епископ Ниски - Дан сећања 23.01

	Свт.Григори Нисса. Мозаик Кијев Аја Софија. КСИ век.

Свети Григорије, епископ Ниски (+ 395), млађи брат Светог Василија Великог (+ 379; меморија 1 јануара), рођен око 331 у Цезареју у Кападокији. Он је одрастао и био је одрастао у породици ревносно хришћани Василија и Емилиа. Прво, у кругу рођака, а затим у Цаесареа школи, као и кроз себе Свети Григорије стекао дубоко и разноврсно знање. Младић није одмах себи поставила начин живота, који би одговарао својом унутрашњом жеље и расписивање Бога. Када је имање његове мајке извршена је целу ноћ бдење у част моштију Четрдесет мученика (март 9 + 320). Грегори игнорисао слушали песме обожавања, а затим је отишао у башту и отишао на спавање. У сну, он је видео да је хтео да уђе у башту, али не дозволите да своје луминоус младе људе, и само захваљујући залагању једног од њих је успео да избегне казну. Пророчки сан шокирана Свети Григорије. Он је напустио световних везаности, постао је тешко да посети храм Божји, а убрзо је покренут у читач.
После смрти цара Јулијан Отпадник (361-363), забранио хришћане да буду учитељи реторике и граматике, Свети Григорије поново постао да учи лекције из литературе у области секуларног образовања. Ово је изазвало незадовољство међу својим пријатељима хришћани. Писмо Свети Григорије Богослов (+389, а меморија од 25. јануара), у којем је тражио Григорија Ниског повратка у служби Цркве, га је озбиљно. Такође, рекао је снажан духовни утицај аскетски ума породице. На Свети Григорије је завршни унутрашњи прелом, он је одлучио да се потпуно окрене контемплације Бога и молитве. Остављајући свет, он се сместио у манастир је основао његов брат на обалама реке Ирис. У 372 години, Свети Григорије је рукоположен од стране Светог Василија Великог, уз сагласност свих Цаппадоциан епископа, епископ Ниског. Лојални сарадници служио на светог Григорија своју сестру праведан Тхеосебиа, Деацонесс (+ 385, 10. јануар).

	Цвиатители Григорије Ниски и Григорије Богослов

Док у црквеном животу дошло је до борбе са Ариан јереси. Владао поделио јерес цара Валенс (364-378), тако да спољни доминација у држави је припадала Ариан свештенству. Свети Григорије, вођени Светим Духом, био је ватрени заговорник православља. Заједно са својим братом Василије Велики, он је борбу против аријанског јерес, за коју је био подвргнут разним прогона. Ариан епископи не стиди на њиховом савету у Анкирски у 375 оптужених у отмици Свети Григорије црквене имовине. То је довело до тога, да лише свеца одељења и притвор послао у изгнанство у граду Анкирски (у Галатији, Мале Азије). Избегавање тиранију и насиље, Свети Григорије је побегао старатељство и побегао на сигурно. Вандеринг више од три године, Свети Григорије Ниски није остао беспослен; Свети Григорије Богослов писао му: "Добро, објавио те, чврсто, али ви немате трајан место."
Када у 378 престо је наследио од стране цара Гратиан, он прогонио православни епископи се вратили у своје одељење. Радост повратка светог Григорија у свом стаду је поремећен смрти у јануару 379, био је брат Светог Василија Великог. Једногодишњи почасти сећање на брата хвалоспев Свети Григорије и завршио своју познату теолошки рад "Шест дана".
У 379 години, Свети Григорије Ниски учествовао у Вијећу Антиохије, осудио јерес антикомариан не Иммацулате девице који уважене Богородице, и коллиридиан, обожаван као Божанском Богородице. Свети Григорије је послат у Арабију и Палестине, да очисти јерес нарочито је утицао на цркву тамо.

	Икона Григорије Ниски

Пре напуштања Свети Григорије је пожурио да посети своју старију сестру Мацрина свети, очекујући његову пропаст. Манастир, чији је оснивач мајка Емил и благословене Мацрина, нашао је своју сестру на самрти. Разговори са сестром у последњим данима свог живота је касније формирао је основу дела светог Григорија "на душу и васкрсења."
После смрти благословене Мацрина (+ 380; сећање на 19. јула), Свети Григорије је отишао у Арабију и Палестини, који је успешно изборила са захтевом Савета, и поклонише света мјеста.
У 381 години, Свети Григорије Ниски био је један од главних личности ИИИ Васељенски Сабор сазива у Цариграду против јереси Македоније, да се изрази правилно суштину Светога Духа. У овом сабору, на иницијативу Светог Григорија, то је допуњен Никејски Цреед осмог члана Светог Духа, и били су везани за симбол још 9,10,11 и 12 чланова: Црква, крштења, васкрсење мртвих и живот у следећем веку. Заједно са осталим епископима светог Григорија Ниског потврђено у рангу надбискупа Цариграда, Свети Григорије Богослов. На савет Цариграда 383 година, Свети Григорије Ниски рекао ни реч о Божанској Сина и Светога Духа.
У 386 светитељ поново био у Цариграду, а он је познати говорник је наложено да каже ни реч над гробом свог вољеног од стране свих побожна царица Плакилли (септембар 14), супруга Теодосија Великог (379-395).
Заједно са својим великим савременика, светог Василија Великог и Григорија Богослова, Свети Григорије из Нисе је имао значајан утицај на живот Цркве тог времена. Његова сестра, Ст Макрина, написао му: "Ти су познати и градове, а Народна скупштина, а цела област:. Црква је послао и позвати вас за помоћ" Свети Григорије је у историју као један од најистакнутијих теолога и лидера хришћанске мисли ИВ века. Са дубоким филозофским ништа, он је схватио филозофију само као средство за дубље продирање у правом смислу Божјег откривења.
Свети Григорије је оставио много радова догматских карактера, речи и учења.
У 394 години, Свети Григорије поново је у Цариграду у локалној Савета за црквеним стварима Арабије. Убрзо након тога, Савет, који је постигнут старост, он упокојио у Господу.

Објављено у руским делима светог Григорија Ниског:
Део 1. М. 1861. Садржај О схестодневе.-:. Он раздвајања цхеловека.- о животу Мојсија Законодателиа.- о молитви.
Део 2. М, 1861. О:. Натпис псалмов.- у Псалму схестои.- тачним тумачењем Проповедник, Соломона. - Блаженство.
Део 3. М. 1862. Садржи:. Тачним излагање на Песмом над песмама од Соломона.
Део 4. М. 1862.:. Тхе Греат Катихетска речи, подељених у четири-глав.- Би Авлавииу, то није три богови. - Да Симплиикииу веру. - Против судбине доктрине. - По Грецианс на основу заједничких концепата. - О трбуха. - На душе и васкрсење. - О беба, преране смрти киднапованих. - На својој ординацији. - Реч Божанства Сина и Духа и хвале праведни Абрахам.
Цх 5. М, 1863. Садржи:. Писмо свом брату Петер, бискупа Севастије. - Одговор порука на Свети Григорије Нисскому.- побијање Евномије (Књиге 1-4).
Део 6. М. 1664. Табела порицања:. Евномије (књига 5-12).
Цх 7. М. 1865.:. Реч против Арије и Савелије. - Реч Светога Духа против Македонаца. - Одрицање од мишљења Аполлинарис (антирритик). - Против Аполлинарис, на Теофила, епископа из Александрије. - До Армон, то значи име и име Цхристиан. - О савршенства, и како бити хришћанин. - По Олимпиа монаха. - На циљу живота за Бога, прави аскетизам; Одговор поклонике. - На Виргинити. - О нисцхелиубии и милосрђе. - Одло¾и Против крштења. - По речима Библије: "И у вашем телу Блудиан грехе" (1 Кор 6, 18.). - Против зајмодаваца. - Имајући доле против црквене дисциплине. - Реч на туговања од упокојио из овог живота у вечни.
Цх 8. М. 1871. Речи празника и сећање на светаца. - Канонско Посланица светог Лето, Бисхоп Мелитинскому. - Леттерс.

Тропар светитеља, Глас 4:
Бог отаца наших, / растворен заувек са нама како си кротости, / Кеепинг Уп своју милост од нас, / али њихове молитве // управљају нашим стомак у свету.
Кондак на светог Григорија Ниског, Тон 2:
Наша Црква божанска хијерархија / мудрост и поштен таиноглаголник, / Нисса весели ум, Грегори / ликовствуиа са анђелима / Божанска и уживали светло / Праи
стално о свима нама.

(Минеј јануар Део 1 - .. Москва, Издавачки савет Руске православне цркве, 2002)
Тропарь святителям, глас 4:

Боже отец наших,/ творяй присно с нами по Твоей кротости,/ не отстави милость Твою от нас, / но молитвами их //в мире управи живот наш.


Кондак святителю Григорию Нисскому, глас 2:

Церкве Божественный иерарх/ и премудрости честный тайноглагольник, / Ниссийский бодрый ум, Григорий, / со Ангелы ликовствуя / и наслаждался Божественным светом, / молится
непрестанно о всех нас.

(Минея январь. Ч.1. – М., Издательский Совет Русской Православной Церкви, 2002)

Извор