DR ANATOLIJ KLJOSOV O POREKLU SRBA, RUSA I SLOVENA- za FBR Biljana Živković

DR ANATOLIJ KLJOSOV O POREKLU SRBA, RUSA I SLOVENA

Dr Anatolij Aleksejevič Kljosov, geneaolog, prof. biologije Harvardskog univerziteta i doktor hemijskih nauka, bivši prof. Moskovskog državnog univerziteta o poreklu slovena, izvorištu arijevske rase, o DNK geneaologiji, i tajni naših predaka iz Lepenskog Vira i Vinče
Preci slovena bili su Arijevci!
Može se argumentovano zaključiti da trećina Srba, dve trećine etničkih Rusa i trećina u Indiji, pripadaju istoj grupi, jer imaju zajedničke arijevske pretke – kaže dr Anatolij Kljosov

Dr Anatolij Kljosov

 Prof. dr Anatolij Kljosov biolog, hemičar, stekao je naučnu slavu u svetu genetike, istorije, arheologije i svih onih naučnih disciplina koje se bave drevnom prošlošću civilizacije. Uvaženi osnivač Ruske akademije DNK-genealogije dao je odgovore na pitanja kojima se svet bavi od postanja: ko smo, ko su naši preci?! Njegove argumentovane DNK geneaološke tvrdnje nisu mogli da ospore ni najveći protivnici. Teorija po kojoj  je Slovenskog rod najstariji na Vaseljeni, i kao takav je rasadnik  i centar, pre svega, evropske civilizacije, ali i svih drugih, potonjih, zvanično je priznata i od vrhunskih američkih i japanskih univerziteta i instituta. Prema naučnoj analizi dr Kljosova – mi Sloveni jesmo najstariji – direktni potomci arijevskog naroda. Na početku razgovora sa čuvenim naučnikom pokušali smo da razjasnimo bit DNK geneaologije.
Vaša teorija o DNK-genealogiji je od epohalnog značaja za istoriju, za nauku uopšte. Šta je suština vaše teorije, koja je, postala čuvena u svetskoj nauci? 
 Epohalnost je u tome što ona na drugi način posmatra istoriju čovečanstva. Dakle, ne samo posmatranje istorije čovečanstva pre 100 godina, niti one od pre dva milenijuma, već i na istoriju od pre 10 – 15 hiljada godina, pa ako hoćete, i one od pre 100 hiljada godina. Pogled na istoriju čoveka je DNK čoveka. DNK-geneaologija jeste jedinstven pogled na osnovu  analize DNK čoveka, a samim tim i na istoriju čovečanstva. To je  naučni pogled na istoriju čoveka (na osnovu DNK čoveka), zbog toga što je čovek živeo pre  100 hiljada godina, pre pedeset hiljada, pre 10 hiljada i sada živi. I svi oni iz pomenutih perioda su takođe imali DNK i prenosili su ih kroz istoriju.  U DNK  dolazi do neznatnih mutacija,  a mutacije jesu pretvaranje jednog dela DNK u drugi. Na primer, hromozom čoveka Y, sadrži desetine miliona nukleotida, a  nukleotidi su jedinice DNK, deo hemijske strukture DNK. I kao što se plastični polietilen sastoji iz molekula, tako DNK ima lanac tih nukleotida. Ono što je interesantno, što je odavno u nauci poznato: i mušakarac i žena imaju DNK, i kada se stvara novi život, novo biće, zapravo se prepliću DNK lanci majke i DNK oca. Obrazuje se DNK lanac, kao pletenica. I samo jedan hromozom se ne upliće, to je muški polni hromozom. Ženski je, inače, x hromozom. Žena y hromozom samo prima, oplodnjom daje krv, hranu, ali y hromozom ostaje takav kakav jeste. Y hromozom je uvek isti, on je istovetan i kod pradede, dede, oca, sina, tako i pre pre 10 hiljada godina, i nepromenjiv je od pojave čoveka. Ipsilon Y  hromozom nosi informacije.
Kakve informacije?
Informacije o našim dalekim precima. Šta je to DNK „informacija”? To su, zapravo,  informacije o mutacijama. Kod bilo kog muškarca, postoji linija koja ide, (muški hromozom), od dalekih predaka, i ta linija ne ide samo od 10-ak, ili stotine pokolenja, nego čak i 10 hiljada pokolenja. I samo neznatne promene na Y hromozomu se vremenom akumuliraju. Ako uzmemo bilo kog čoveka,  recimo, Y  hromozom Srbina Nikole Nikolajevića,  kod njega su se, možda desile neke neznatne promene, jer na matrici od deset miliona nukleotida, može da se desi bilo kakva kombinacija promene. Ali, ako uzmemo moj Y hromozom i njegov Y hromozom i uporedimo ih, izgledaju istovetno. Šta to znači? To znači da smo mi rođaci, možda od pre 300, 500, 1000 godina. Što je dalji naš zajednički predak, to je više razlika u rasporedu elemenata nukleotida. I kada se radi kompjuterska obrada, kada dakle, u računar stavljamo te podatke, onda komjuter pokazuje da je naš zajednički predak živeo, recimo, pre 1.500 ili 50 hiljada godina. Prema tome se i određuje rod. Mi Sloveni pripadamo jednom rodu, a na zemlji postoje različiti rodovi. Postoji 20 radova, iz 20 slika , kako to zovemo u DNK geneaologiji. Afrikanci, recimo, imaju svoju sliku, Mongoli drugu, Ugrofinci, još drugačiju sliku, zatim drugu sliku Kinezi i Korejanci.  Mi Evropljani, zapadni ili istočni smo veoma slični. Amerikanci i Indijci se razlikuju, takođe Aboridžani i Amerikanci su različiti. U celoj Evropi je pet rodova, i u tih pet rodova, možemo posmatrati koliko su oni među sibom bliski, ili koliko su daleko. Pomenimo arheološko nalazište Lepenski Vir,  mislim da bi trebalo sa nekog skeleta da se uzme DNK. U tim drevnim nalazištima očuvan je DNK, on je ostao u kostima. Treblo bi da se uradi geneološka analiza, upoređujući je sa Srbima. Zatim, uporedimo DNK i nekog Petra Petrovića, da utvrdimo da li je on zaista u rodu sa Srbima.  I potom dokazati tu sličnost sa DNK analizom  skeleta iz Lepenskog Vira. DNK odgovara na pitanje ko smo, sa kim smo rođaci, odakle su došli naši preci. Tako se stvara geneaološka slika sveta.

Anatolij Kljosov i dr Božidar Mitrović

 
 Ko su bili Arijevci, gde su živeli?
  Odgovor zavisi od toga šta podrazumevamo pod Arijevcima. Neki istoričari određuju da su Arijevci oni koji su iz Evrope došli u Indiju, pre 3.500 godina. Drugi tvrde da su to bili ljudi iz stepe, sa prostora severno od Crnog mora, koji su, takođe otišli u Indiju. Treći, kao što sam ja i moje kolege naučnici DNK geneaologije, tvrdimo da  si i jedni i drugi i njihovi preci – Arijevci!  Ispostavilo se da su, upravo, svi njihovi preci – živeli u Srbiji. I ne samo u Srbiji, nego odavde do severa Poljske, kuda su se naši prapreci kretali i prošli preko stepa, došavši u Indiju. Kada mi, naučnici, govorimo da su Arijevci živeli u Srbiji, skeptici govore da to nije moguće. Ali pošto DNK geneaologija analizira pretke, ona utvrđuje odakle su došli ti ljudi.  I zato što su Arijevci, imali svoje arijevske pretke, praroditelje, mi vidimo da je DNK istovetna kod ljudi u Srbiji,  u Indiji. Arijevci – to je ceo jedan rod, veliko pleme, koje ima određenu strukturu DNK. Čim dajemo takvu definiciju Arijevaca, odmah je jasno ko su bili Arijevci i gde su živeli. Pri takvom polaznom stavu, zaključuje se da su preci slovena bili Arijevci. Može se argumentovano zaključiti da trećina Srba, dve trećine etničkih Rusa i trećina u Indiji pripadaju istoj grupi, oni imaju zajedničke pretke! Normalno, ona grupa koja živi u Indiji ima tamniju kožu, jer su se  hiljadama godina sklapali brakovi sa lokalnim stanovništvom. Da su, kojim slučajem, otišli u Afriku, bili bi crne puti. Pre svega,  kada govorimo o geneaologiji mislimo na DNK strukturu. Zato se, recimo, u Srbiji ljudi iz planinskih krajeva razlikuju od onih koji žive u ravnici, ovi s planinskih predela bili su stabilniji, manje su se mešali, za razliku od ljudi iz ravnice. Ali DNK je jedna linija. Arijevci su rod koji ima svoju istoriju, migracionu maršutu, odnosno puteve seoba, svoju kulturu, religiju, svoju dinamiku u razvoju.  Kada čitamo indijske Vede, mi vidimo mnoge zajedničke elemente i za Indijce, i za Ruse. To su konkretni odrazi arijevske prošlosti.
Šta predstavlja haplotip Y1 – r1a1?
Jedinice mere u DNK  geneaologiji su  haplogrupa ili haplotip. Kao što mi imamo broj pasoša – to je haplotip, a slika na pasošu – je haplogrupa. Haplotip  je broj cifara koji u pasošu pokazuje strukturu DNK. A haplogrupa uopšteno r1a1 to je porodica. U jednoj porodici struktura haplogrupe je slična. Dugačak je broj rasporeda elemenata kod bilo kojeg muškarca, a kod drugih rođaka je, možda, samo jedan elmenat različit. Ostali su identični. Kada se izučava DNK genealogija, izučava se po haplogrupi, a po njoj se određuje haplotip.
Imali ste prilike da posetite Vinču i Lepenski Vir. Kakav značaj ova nalazišta imaju za nauku, a kakav za Srbe?
  Značaj za nauku je ogroman! Nema mnogo arheoloških nalazišta na svetu koji imaju takav značaj. To je centar savremene civilizacije. Da bi se razumeo nastanak, izvor naše civilizicije treba shvatiti arheologiju. Šta je arheologija iz mog ugla? To je materijalni znak ili skup materijalnih znakova, a tih elemenata i interpretacija osnovnih izraza imaju i Vinča i Lepenski Vir. Oni su među najstarijim u svetu. Činjenica je da su oba nalazišta u Evropi, ali nepobitna je i njihova drevnost. Sa pozicije moje profesije i kada bi se još pronašla DNK, mi bismo odmah pokazali i dokazali neminovnu vezu između Lepenaca, Vinčanaca i savremenih Srba. Iako pretpostavljamo da je reč o istoj DNK strukturi i da je ona identična sa savremenim Srbima, odmah možemo  da kažemo da je netačna tvrdnja da su Srbi ovde došlu i 5. 6. 7. veku. Mnogo lakše će se utvrditi drevnost istorije savremenih Srba. I činjenica da Srbi žive i živeli su oduvek na svojoj zemlji. To bi oborilo novokomponovane izmišljene teorije nekih drugih, koji pokušavaju da ospore autohtonost srpskom narodu! Zbog toga je ovaj zaključak veoma važan za Srbe. U Lepenskom Viru me je oduševilo kada sam video koliko, ti zaspali ljudi, imaju lep izraz lica. I tela.  I  taj  pravilan oblik lobanje. Koliko su to bili lepi ljudi. Neki svetski arheolozi prema njihovom obliku lobanje, i bez DNK analize, zaključili su da u Lepenskom Viru počivaju slovenski preci – evropski tipovi, jer svi imaju sličnu konstituciju, i sličan, nama Evropljanima, oblik lobanje. Ne liče ni na Kineze, ni  na Korejance, niti na Amerikance, ni Afrikance! Postavlja se pitanje, koji su oni rod Evropljana? Znamo da je 60 odsto stanovništva Evrope došlo mnogo kasnije na Stari Kontinent. A oni u Vinči i Lepenskom Viru došli su pre više od 4. 500 godina.  Dakle, u Vinči, svakako, ne mogu biti ni Španci, ni Francuzi, nema tu mnogo mogućnosti i varijanti. Ogromna je verovatnoća da su Vinčanci i Lepenci živeli srpski preci, da su Srbi njihovi potomci. Smatram da SANU treba da bude najzainteresovaniji da se to utvrdi. Takođe i srpska Vlada! Logično je da bi svaka odgovorna Vlada trebala da bude  motivisana za istinu o istoriji svog naroda i zemlje. Njihova je obaveza da se nađu sredstva kako bi se izvršila istraživanja koja su skupa. To je tehnički moguće!
Ukoliko bi SANU odlučio da se započne sa istraživanjima, da li biste se Vi uključili (budući da smo siromašna država) da pomognete u rasvetljavanju istine?
Želim da pomognem, ali treba da postoji inicijativa  određenih institucija, Akademije. Dakle, inicijativa na maksimalno profesionalnom nivou. Spreman sam da pomognem, sa velikim zadovoljstvom, budući da je veoma malo naučnika u svetu koji mogu s preciznošću da odrede DNK, a još manje onih koji umeju DNK da tumače. Srećom, ja sam jedan od tih malobrojnih znanstvenika koji ima znanje i sposobnost. Ukoliko bi SANU bio ozbiljno zainteresovan, rado bih se priključio srpskoj ekipi naučika.
Kako komentarišete da dragocena arheološka nalazišta Vinča. Lepenski Vir – nisu pod zaštitom UNESKO.
To je velika nepravda i postavlja se pitanje zašto je to tako? Nije odgovor u tome da su u UNESKO loši ili nezainteresovani ljudi! Neko mora u Srbiji da radi na tome da UNESKO ubedi i da se pokrene zaštita. Mora iz Srbije neko legitiman to da inicira. Čudim se kako niko nije došao na tu ideju. Ja sam spreman da pružim  svu svoju pomoć kao član Svetske akademija nauka. Mi radimo zajedno sa UNESKOM, Rimskim klubom, a Frederiko Major je sa mnom u jednoj od međunarodnih akademija. U tom smislu, mogu lično da napišem pismo Svetskoj akademiji da se uključe i Vinča i Lepenski Vir, i dobiju zaštićeni status od  izuzetno velikog značaja za svetsku kulturu i baštinu. Da li će do toga doći, da li će ova nalazišta biti pod UNESKO zaštitom, zavisi od SANU!
 Vi ste najveći živi stručnjak za haplogene i geneaologiju!
 Tako kažu. Bili smo u samom začetku tih istraživanja kada smo pre više od pet godina pravili pionirske korake i poduhvate. Počeli smo u akademskim, naučnim časopisima da objavljujemo rezultate istraživanja, članke o DNK geneaologiji. Bilo je nekoliko članaka gde sam pokušao da objasnim razvoj DNK geneaologije. Mi smo osnovali 2008. godine Akademiju DNK Geneaologije u tri grada: Moskvi, Bostonu i Cikubi (veliki japanski naučni centar). Objavljeno je na hiljade stranica i na stotina naših članaka posvećenih DNK geneaologiji. Mi razmatramo suštinu geneaologije, i njene zakonitosti.  Nije bilo lako. Za istinu i nauku uvek čovek mora da se bori. Katkad i da se žrtvuje. Kada god se pojavi nešto novo u nauci, neizostavan je otpor određenih naučnih krugova. Neki su negirali do te mere, da su smatrali da se uopšte ne treba baviti tom naukom. To su bili ljudi koji su radili u redakcijama naučnih žurnala. Biolozi su pružali najveći otpor. Nisu želeli ono što ne mogu da kontrolišu. U nauci vlada jedno pravilo – nije važno samo otkriti. Važno je ubediti! Zbog toga smo osnovali sopstveni naučni časopis. Objavljujemo najbolje i najbitnije rezultate, studije, knjige i potom ih usmeravamo svuda po znanstvenom svetu. Nedavno smo, Andrej Tjunjajev i ja, objavili studiju na preko 500 stranica „Poreklo čoveka” koja je izazvala veliku pažnju u međunarodnoj naučnoj javnosti. U Srbiji treba da se pojavi moja knjiga „Istorija Slovena”.

A. Kljosov

Iz Vašeg izlaganja sam shvatila da su Sloveni živeli pre 10 hiljada godina, da je postojala njihova kultura, mnogo pre nego što su nastali indoevropski jezici.
Treba prvo da odgovorimo šta su Sloveni, da bi se shvatilo ovo o čemu govorite. Ako posmatramo iz ugla lingvistike,  to su oni narodi koji govore slovenskim jezicima. Svi oni nisu mogli da govore pre 10 hiljada godina slovenskim jezicima, jer ih tada nije bilo – tako tvrde filolozi. Etnografi  će tvrditi, da Sloveni imaju svoju odeću, kulturu, pesmu, igru. Pre 10 hiljada godina verovatno nije bilo ovakve odeće, ni folkolra. Treće određenje pojma slovena jeste – da su sloveni određeni rod koji je imao svoje pretke. Ako ih shvatimo kao veliki rod, ili nekoliko rodova možemo reći da oni imaju svoje duboke, daleke korene, da su živeli pre 10. milenijuma i da su se razvijali u svom kulturološkom, i jezičkom smislu. Kroz tih 10 hiljada godina je i nastalo ono što danas Sloveni jesu. Apsolutno ne prihvatam teoriju da su Srbi (Sloveni) došli na ove prostore u 5. 6. 7. veku, ili da Sloveni postoje tek od 5. 6. veka!!  Mora da se shvati da su u pitanju veoma dugi procesi, i sve su to naši preci koje smo dužni da poštujemo. Oni koji su zagovornici teorije da Sloveni postoje tek od 5. 6. veka – ne poštuju svoje pretke. Niti sebe!
Koliko je bitno za nas, za čovečanstvo, pa ako hoćete, i za svetske prilike, znati ko smo, šta smo, gde su nam bili preci? Kome pripadamo?
 Naravno, da je veoma važno. Evo, ja znam sve svoje pretke od  1575. godine. Da sam vam dao ovaj intervju pre 20 godina ja bih vam rekao, da svakako moji preci nisu bili sovjetski ljudi.  Jer, bilo je uvreženo mišljenje da ono što je bilo posle 1918 – da  to postoji, a ono pre 1918. u ruskoj istoriji –  više nije postojalo! Jer nije smelo da postoji! Nauka mora da bude sposobna da da odgovore na najteža pitanja, da odgovori na pitanja tajne dubine naših korena.
Kakvi su Vaši utisci sa Međunarodne konferencije „Na izvorištu kulture i nauke”, u Beogradu, na kojoj ste bili najistaknutiji izlagač.

FBR autor Biljana Živković

                                                                            Razgovarala Biljana Živković

                                                                           Prevood dr Božidar Mitrović 

                             

Biografija
 
 Prof. dr Anatolij Aleksejevič Kljosov je predsednik naučne konsultativne uprave Međunarodnog genealoškog biroa, profesor je biologije Harvardskog univerziteta. U SSSR je kao doktor hemijskih nauka,  dugo godina bio je profesor Moskovskog gdržavnog univerziteta. Za istraživanja u oblasti biološke katalize dodeljena mu je nagrada Lenjinskog komsomola (1978) i Državna nagrada SSSR (1984)… Osnivač je Ruske akademije DNK-genealogije. Živi u Njutonu, u Masačusetsu.

Izvor