5 stvari koje morate da znate pre dijete

Držanje dijete je “posao” koji samo jednom u životu morate uraditi onako kako treba. Pre toga može biti nebrojeno loših, neuspelih pokušaja, ali posle ste zauvek promenili životne navike. Ako pre promena režima ishrane usvojite nekoliko osnovnih teza, znatno povećavate šanse za dugoročne rezultate.

1. Gojaznost često ima pozadinu
Većina ljudi ne vidi ili jednostavno ne želi da vidi prave uzroke prekomernog uzimanja hrane i slabe fizičke aktivnosti. Međutim, ovo je možda i najvažnije pitanje koje morate rešiti pre svakog ozbiljnog pokušaja dijete i menjanja loših navika. Neki od najčešćih uzroka su stres, psihička i emotivna nestabilnost, te ređe neka ozbiljnija oboljenja i hormonalni poremećaji. Ukoliko ovakve probleme ne rešite pre nego što pokušate da izmenite režim ishrane, biće vam znatno teže da ostanete motivisani.
Nažalost, ovakve uzroke često je i najteže otkloniti i oni su glavni oslonci začaranog kruga u kojem se nalaze ljudi sa prekomernom težinom. Ukoliko je moguće, suočite se najpre sa samim sobom, ne tražite opravdanja, a zatim potražite podršku od porodice i prijatelja i nemojte se plašiti konsultacija sa lekarom.
2. Dijeta nije gladovanje, već poseban, optimalni režim ishrane
Najčešća zabluda i greška u vezi sa mršavljenjem jeste da morate gladovati. Naprotiv, gladovanjem u velikoj meri remetite sofisticirane metaboličke procese u organizmu i hormonalnu ravnotežu. Zato i dolazi do čuvenog  „jo-jo efekta“. Takođe, gladovanje je jedan od najvećih izazova svake dijete u motivacionom smislu.
Organizam će se snažno boriti protiv radikalne nestašice hrane i – najčešće će pobediti. Tako dolazi do periodičnog prejedanja, koje vam stvara osećaj krivice i griže savesti, značajno urušava motivaciju i vraća vas u začarani krug. Gladovanje nosi i druge ozbiljne rizike po zdravlje.

Naprotiv, jedite tri obroka dnevno, ali smanjite količinu. Uvedite i dve užine. Jedite raznovrsno, često, ali malo. Probajte da uvek jedete u približno isto vreme u toku dana, u pravilnim razmacima. Ako to uspete, praktično se ničega ne morate odricati, već samo morate voditi računa o količini.
3. Dijeta nije kratkoročni hir, već promena životnih navika
Gubitak velikog broja kilograma u kratkom vremenskom periodu takođe znatno remeti metaboličke procese organizma i može provocirati zaista ozbiljna oboljenja. Telo jednostavno nema vremena da se prilagodi nagloj promeni i zato „panično“ reaguje. Samostalno, koristeći brojne renomirane izvore na Internetu, ili u saradnji sa lekarom, možete kreirati optimalni režim ishrane sa kojim ćete gubiti 4-5 kilograma mesečno. Naučnici veruju da je to optimalni tempo mršavljenja.
Tako se organizam podsvesno (ali i vi na nivou racionalnog razmišljanja) postepeno navikava da novi režim ishrane nije nekakva „izuzetna okolnost“, već on postepeno postaje vaša svakodnevna navika. Jedino tako možete računati na dugoročne rezultate i, generalno, zdraviji život.
Uz to, nikako nemojte pribegavati tzv. „specijalnim dijetama“, koje ograničavaju unos određenih nutritijenata, jer ćete tako sigurno ugroziti zdravlje. Priroda je jasno definisala odnos ugljenih hidrata, masti i proteina koji je potreban za pravilan rad organa i optimalni metabolizam.
4. Kratkoročni ciljevi su bolji za motivaciju
Ako sebi u startu za bezuslovni cilj postavite gubitak 20 kilograma, namećete si ogroman pritisak i u startu podrivate motivaciju. Skidanje velikog broja kilograma je ozbiljan put, na kojem postoji mnogo prepreka. Mnoge studije su pokazale da su kratkoročni ciljevi, na primer na nedeljnom nivou, znatno efikasniji. Takođe, poželjno je promeniti i samu definiciju ciljeva.
Naravno da je suštinski najvažnije da gubite kilograme i da na kraju skinete svih 20, ali je bolje ako sebi zacrtate naizgled lakše ostvarive zadatke. Na primer, umesto da sebi kažete  - „Ove nedelje ću da smršam 3 kilograma“, bolje je da razmišljate ovako: „Ove nedelje ću da prestanem da pijem više od čaše Koka-kole dnevno“ ili „Od ove nedelje ću da počnem da jedem samo jedno parče hleba uz ručak“ ili „Ove nedelje ću više da jedem ribu, a manje svinjsko meso“.
Ako svake nedelje zacrtate i ispunite po jedan ovakav cilj, osećaćete se bolje, bićete svesni da radite „pravu stvar“, više ćete verovati u sebe, a gubitak kilograma će sigurno doći kao nagrada. Važno je i da, ako pokleknete, to sebi ne uzimate za zlo. Jednostavno odlučno nastavite već sledećeg jutra.
5. Redovna fizička aktivnost ne mora da bude „bauk“



Slično kao što je poželjno promeniti ciljeve u ishrani, najbolje je i da fizičku aktivnost uvodite postepeno, sa kratkoročnim „zadacima“. Ako se odmah zaletite na teretanu, postoji rizik da se uplašite takve obaveze ili da vam jednostavno bude naporno i dosadno. Umesto toga, probajte prvo sa onim „treninzima“ koje vam nudi svakodnevni život. Kada god možete, idite pešice, a ne liftom. Parkirajte auto na 10 minuta od firme. Nemojte „slati“ nikoga u prodavnicu, uradite to sami. Sa decom se ne igrajte na kompjuteru, već napolju. Uradite par vežbica ujutru kad ustanete…
Sigurno je da ovakve aktivnosti neće dati vidne rezultate u kratkom vremenskom roku, ali one zato nisu previše teške ni demotivišuće, niti oduzimaju previše vremena. Što je najvažnije, ako ih uvrstite u redovnu, svakodnevnu praksu, već posle par meseci osećaćete se znatno „lakše“ i agilnije, pa ćete biti spremniji i motivisaniji za ozbiljnije napore, redovne treninge ili profesionalnog trenera.
Autor:
Dr Tamara Stojmenović,
Centar sportske medicine „Vita Maksima“ (Vita Maxima)