Велика субота: Дан када је Христос сишао у Ад да проповеда Јеванђеље мртвима

  

Велика субота је дан тишине и молитве, јер је на овај дан Христос сишао у Хад да проповеда Јеванђеље мртвима, како би показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

 

Душе умрлих у Аду нису били никакви демони, него душе старозаветних људи који су се о Бога огрешили. Зато је Христос сишао у Ад говорећи: “Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да светац твој види труљења…” (Кор. 15.4). Тада је Христос из Ада уздигао и прве људе Старог завета, Адама и Еву.

 

 Овим кратким силаском у ад, да и покојнима пренесе поруку наде у спасење и васкрсење, Христов боравак на земљи се употпунио и заокружио. Да власт смрти није савладана, његова мисија не би била потпуна. Добровољни одлазак у ад (сошествије), и потоње васкрсење, заокружило је победу живота над смрћу.

Овога дана, између осталог, чита се канон Велике суботе, слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан: “Не оплакуј мене, Мати, … јер ћу устати и прославићу се.” 

 

 Богослужења на Велики петак увече, после вечерња, литургијски већ припадају Великој суботи. На вечерњу се износи плаштаница, која симболизује платно у којим је било обавијено тело Христово после скидања са крста. После малог повечерја, пева се “Плач мајке Божје”, текст канона из десетог века, састављен од Симеона Логотета. Потом је јутрење (петак касно) Велике суботе, то је погреб Христов, опело пред плаштаницом, која се потом носи три пута око храма и поново полаже у гроб. Чита се пред њом Језекиљево пророштво ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље.

Великосуботном Литургијом Светог Василија Великог почиње Васкрс. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама.
Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу.

Опанак